Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

Правни факултет

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Материнство и очинство у случају зачећа уз биомедицинску помоћ

Предмет: Породично право

Ментор: Студент:

Проф. др Олга Јовић Прлаиновић Тијана Вићентијевић

Бр. индекса: 25/2022

1
 Косовска Митровица, децембар, 2023.

САДРЖАЈ

1. Увод.......................................................................................... 3

2. Биомедицинска помоћ у зачећу............................................. 4

3. Материнство уз биомедицинску помоћ................................ 5

4. Очинство уз биомедицинску помоћ...................................... 6

5. Психолошки аспекти зачећа................................................... 7

6. Етички аспекти........................................................................ 8

7. Утицај социјалних и културних фактора............................ 10

8. Резултати истраживања и статистике.................................. 10

9. Будући развој биомедицинских метода............................... 11

10. Закључак................,................................................................ 12

11. Литература.............................................................................. 13

2
 Увод

Савремено друштво сведочи неумољивом развоју медицинске технологије, а једно од

подручја где су ови напреци најизраженији јесте биомедицински помогнуто зачеће. Ова
иновативна грана репродуктивне медицине пружа наду паровима који се суочавају са
изазовима неплодности, омогућавајући им остварење жеље за родитељством.

Значај ове теме произилази из дубоког преображаја традиционалних схватања

родитељства, постављајући пред нас изазове, али истовремено и пружајући нове
могућности. Биомедицинско помогнуто зачеће проширује хоризонте плодности, али и
поставља питања о етици, правима појединаца, те друштвеним и културним нормама.
Разумевање ових аспеката није само од суштинског значаја за парове који пролазе кроз
овај процес, већ има и дубље импликације на начин на који друштво дефинише и
подржава родитељство у 21. веку.

Овај рад не тежи само академском истраживању, већ и дубљем разумевању људске
димензије репродуктивног искуства. Кроз осветљавање различитих перспектива и
постављајући питања о етици, друштвеним нормама и будућности, истраживање се
усмерава ка откривању дубоке повезаности између биомедицине и људског искуства
родитељства.

3
 Биомедицинска помоћ у зачећу

Зачеће уз биомедицинску помоћ јесте појам који обухвата различите

репродуктивне технологије телесног (in vivo) или вантелесног (in vitro) зачећа,
које се примењују у оним случајевима када зачеће детета није могуће, из
различитих разлога, остварити природним путем, без помоћи биомедицине. 1

У оквиру делатности БМПО спроводе се поступци:

1. унутар телесно оплођење, и то:

 уношење семених ћелија у полне органе жене,

 уношење јајних ћелија заједно са семеним ћелијама у полне органе жене;

2. вантелесно оплођење које подразумева спајање јајних и семених ћелија изван

тела жене у циљу стварања зигота, односно ембриона и преношење истих у
полне органе жене.2

1
Драшкић М., Породично право и права детета, Београд, 2019, стр. 214
2
Чл. 13. Закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи (Службени гласник Републике Србије, бр.
40/2017 и 113/2017).

4
 Материнство уз биомедицинску помоћ

У раскоши биомедицинских достигнућа, правило које мајком детета сматра жену

која га је родила поставља интригантна правна питања у контексту даривања
репродуктивних ћелија. Док остаје непромењено у природном рођењу, у случају
донације јајне ћелије или ембриона, материнство постаје изазовна правна
слагалица3. Фасцинантно, оспоравање материнства, уобичајено у неким
ситуацијама, добија јединствену динамику у свету биомедицински помогнутог
зачећа.

Биомедицински помогнуто зачеће није једноставан правац, већ сплет техника

који обухвата : донацију јајних ћелија, донацију ембриона и сурогат
материнство. У домену породичног права, ове технике су веома значајне.

Донација јајних ћелија представља поступак у којем жена (донорка) даје своје
јајне ћелије другој жени (приматељки) која не може произвести сопствене
функционалне јајне ћелије. Овај процес укључује низ прецизних корака, као што
су: селекција и процена донора, хормонска стимулација донора, колекција јајних
ћелија...

Донација ембриона представља технику која означава комбинацију поступака

донације јајне ћелије и артифицијелне инсеминације семеном донора. Из угла

3
Чл. 57 Породичног закона (Службени гласник Републике Србије, бр. 18/2005 и 72/2011)

5
 материнства детета рођеног применом ове методе не постоји никаква разлика у
односу на донацију јајне ћелије. 4

Сурогат материнство, познато и као заменско материнство, је процес у којем

жена (сурогат мајка) носи и рађа дете за други пар или појединца. У овом
поступку, биолошки материјал може потицати од једног или оба родитеља, а
сурогат мајка се обавезује да ће се одрећи родитељских права над дететом након
рођења. Онај ко укључи жену с намером да након порођаја уступи дете трећем
лицу, било уз или без финансијске накнаде, или ко понуди услуге сурогат мајке,
без обзира на то да ли постоји материјална или нематеријална добит, суочава се с
казненим затвором од три до десет година.5

Очинство уз биомедицинску помоћ

У нашем правном оквиру, очинство над дететом зачетим путем биомедицинске помоћи
припада мужу или ванбрачном партнеру мајке, под условом да је пружио писмени
пристанак за поступак. У том контексту, мужу или партнеру не допушта се оспоравање
очинства уколико је дао писмену сагласност, а та сагласност може бити забележена и
код јавног бележника. Битно је нагласити да је строго забрањено признавање очинства
мушкарца који је донирао семене ћелије. С друге стране, право на оспоравање
очинства има муж или ванбрачни партнер мајке само ако дете није почело поступком
биомедицинског потпомогнуте оплодње. 6

Сви процеси који утичу на одредбе о очинству детета могу се класификовати према
коришћењу биолошког материјала мужа или ванбрачног партнера мајке, што се
4
Драшкић М., Породично право и права детета, Београд, 2019, стр. 216
5
Чл. 66 Закона о биомедивински потпомогнутој оплодњи (Службени гласник Републике Србије, бр.
40/2017 и 113/2017)
6
Драшкић М., Породично право и право детета, Београд, 2019, стр. 217

6
хомологна оплодња, и према коришћењу донираног биолошког материјала од стране
другог мушкарца, што се назива хетерологна оплодња.

Психолошки аспекти зачећа

Зачеће уз биомедицинску помоћ поставља пред будуће родитеље низ изазова који се
протежу кроз емоционалну сферу и утичу на партнерски однос. Емоционални изазови
често произлазе из напетости и неизвесности током процеса лечења неплодности. Један
од кључних аспеката је страх од неуспеха, губитак наде и разочарање, што може
довести до емоционалне турбуленције.
Родитељи се често суочавају с осећањем кривице, питањем "зашто баш ми?", што
додатно оптерећује њихову психу. Осим тога, процес зачећа уз биомедицинску помоћ
може изазвати стрес и анксиозност због медицинских процедура, ињекција и
неизвесности у вези са успехом. Ови фактори могу имати дубок емоционални утицај на
појединце, одразивши се на њихово самопоуздање и општу добробит.
У контексту партнерског односа, овај процес може довести до промена у међусобној
подршци и комуникацији. Партнери често пролазе кроз различите фазе прихватања и
суочавања са стварношћу неплодности, што може изазвати неслагања и емотивно
дистанцирање. Међутим, многи парови такође јачају свој однос кроз заједничко
суочавање с изазовима, изграђујући дубље поверење и разумевање. Психолошки
аспекти зачећа уз биомедицинску помоћ представљају комплексно поље које захтева
пажљиво разматрање. Разумевање емоционалних изазова родитеља и утицаја
процедуре на партнерски однос кључно је како би се пружила подршка и олакшало
превазилажење ових изазова током целог процеса.

7
 Етички аспекти

Етички аспекти у биомедицински подржаном зачећу истражују дубоке дилеме које

произилазе из спајања репродуктивне медицинске технологије с људском
репродукцијом. Прва етичка питања односе се на приватност и право појединаца на
контролу информација о свом репродуктивном здрављу. Како се чувају и користе
подаци парова који користе биомедицинске технологије, истовремено поштујући
њихово право на аутономију у доношењу одлука о зачећу? Манипулација генетског
материјала поставља друго значајно питање. Селекција ембриона због генетских
карактеристика отвара морална врата према постављању граница између лечења
генетских болести и "дизајнирања" деце. Како друштво дефинише етичке смернице
у овом домену, посебно када је реч о могућим генетским модификацијама
ембриона? Правична дистрибуција ресурса је кључно етичко питање, посебно с
обзиром на финансијски приступ биомедицинским техникама зачећа. Како се
осигурава да ове технологије буду приступачне свима, а не само одабранима? Овај
аспект истражује равнотежу између медицинског напретка и социјалне правде. На
крају, дубоко је укорењено питање дугорочних друштвених импликација. Како
биомедицински подржано зачеће обликује друштвене норме, вредности породице и
перцепцију родитељства? Анализа етичких аспеката овог феномена не само да

8
 поставља питања о технолошком напретку већ и о нашим моралним вредностима и
колико смо спремни допустити интервенције у процес стварања живота.

Информације о пацијентима и њиховим репродуктивним подацима често се чувају у

специјализованим системима који примењују најсавременије технологије
енкрипције и сигурности. Ова пракса обезбеђује висок ниво заштите података од
неовлашћеног приступа. Поред тога, постоји јасно дефинисан етички оквир који
регулише приступ и употребу ових података. Пацијенти активно учествују у
процесу доношења одлука о томе ко може приступити њиховим репродуктивним
информацијама и у које сврхе. Ова транспарентност јача поверење пацијената у
систем и поштује њихово право на аутономију и приватност.

Осим тога, институције које се баве биомедицинским подржаним зачећем често

сарађују са стручњацима за безбедност података како би редовно ажурирале и
унапређивале своје системе чувања информација. Овакав приступ обезбеђује
константно праћење нових технолошких стандарда и најбољих пракси у области
безбедности података.

Етичке смернице у генетској манипулацији постављају границе између лечења и

забрањују "дизајнирање" деце. Кроз јавну дебату, панел узима различите
перспективе, поставља механизме надзора и чува вредности правде, индивидуалних
права и етичке одговорности према друштву.

Приступачност ових технологија постиже се кроз напоре друштва да створи

равнотежу између медицинског напретка и социјалне правде. Развијају се модели
финансирања и програми подршке како би се осигурало да технологије зачећа буду
доступне свима, не само привилегованим слојевима друштва. Ово подразумева
активно тражење решења која подржавају једнакост у приступу.

Кроз ширење могућности за зачеће путем асистиране репродукције, друштво

постаје сведоком различитих облика породица које су настале изван
традиционалних оквира.

На пример, парови који су се одлучили за биомедицински подржано зачеће често

пролазе кроз интензивне процесе и изазове. Ова искуства често доводе до повећане
отворености и подршке према разноликим породичним конфигурацијама. Друштво
9
 постаје свесније да породице не долазе искључиво из природних процеса, већ и из
посвећености, љубави и техничких иновација.

Такве промене обликују друштвене норме јер се традиционална дефиниција

породице проширује како би обухватила нове стварности које доноси
биомедицинско подржано зачеће. Ова проширена перцепција породичних односа
доводи до веће толеранције и прихватања разноликости у родитељским улогама.

У погледу вредности породице, биомедицински помогнуто зачеће може нагласити

важност емотивне повезаности и посвећености изнад биолошких фактора. Овакав
приступ мења традиционална схватања породичних вредности, стављајући акценат
на љубави, подршци и заједничком суочавању са изазовима.

Утицај социјалних и културних фактора

У савременом друштву, културни и социјални аспекти играју кључну улогу у

дефинисању перцепције и прихватања зачећа уз биомедицинску помоћ. Различите
културе и друштвени контексти могу значајно утицати на ставове према оваквим
методама зачећа.
Први кључни фактор је стигматизација која може пратити биомедицинску помоћ у
зачећу. У неким културама, постоји снажан друштвени притисак и предрасуде према
паровима који користе асистиране репродуктивне технологије, што може довести до
осећаја срама и стида. С друге стране, у прогресивнијим друштвима може се јавити
већа отвореност и подршка према паровима који се одлуче за ове методе.
Такође, важно је размотрити и родне улоге и очекивања која друштво има према
мушкарцима и женама у контексту биомедицински помогнутог зачећа. Очекивања да
жене остварују мајчинство природним путем и да мушкарци имају потпуну
репродуктивну способност могу створити додатни притисак на парове који се суочавају
с проблемима плодности.
Надаље, религијски фактори често имају снажан утицај на ставове према
биомедицински помогнутом зачећу. Верске норме и вредности могу утицати на одлуке

10
парова, а подршка или осуда од стране верске заједнице може значајно обликовати
њихово искуство.
У закључку, разумевање утицаја културних и социјалних аспеката на зачеће уз
биомедицинску помоћ је кључно за обликовање друштвене норме и подршке паровима
који се суочавају с изазовима плодности.

Резултати истраживања и статистике

Успешност зачећа зависи од различитих фактора, укључујући године жене, узрок

неплодности, врсту примењене процедуре (нпр. ИВФ - ин витро фертилизација),
квалитет ембриона и други медицински и биолошки фактори. Млађе жене обично
имају веће шансе за успешно биомедицински помогнуто зачеће, јер су често у бољој
репродуктивној кондицији. Статистички подаци често приказују стопу успеха по
покушају, а та стопа може варирати од клинике до клинике. У неким случајевима,
пацијенти могу захтевати више циклуса да постигну жељени резултат. Стопа успеха
варира и може се кретати од 30% до 50% или више, а прецизни резултати зависе од
бројних варијабли.
Правилно праћење здравља мајке током трудноће игра кључну улогу у очувању
трудноће добијене биомедицински помогнутим зачећем. Поред тога, емоционална
подршка и правилно управљање стресом и анксиозношћу могу позитивно утицати на
исход. Као и праћење законских аспеката како би се обезбедио одговоран приступ.
Укупна успешност биомедицински помогнутог зачећа зависи од мешавине ових
фактора, а стручни приступ медицинског тима и пажљива индивидуална процена су
кључни за постизање најбољих резултата. Важно је разговарати с медицинским
професионалцем како би се прецизно проценили специфични фактори за сваки пар.

Будући развој биомедицинских метода

11
У ери брзих технолошких достигнућа, биомедицинске методе у репродуктивној
медицини отварају врата новим могућностима и постављају етичка питања која траже
пажљиву анализу.
Будућност ових метода усмерена је на еволуцију генетских технологија, укључујући
технологију уређивања генома CRISPR/Cas9. Ова иновација обећава елиминацију
генетских дефеката, али намеће озбиљна етичка питања о границама интервенције у
људски геном.
У истраживању вештачке интелигенције (Al), приметан је тренд интеграције Al у
анализу података и дијагностику. Ова интеграција омогућава персонализоване
стратегије лечења, али поставља изазове у вези са заштитом приватности и етичком
употребом података.
Биотехнолошки помак у стимулацији јајника обећава унапређење процеса и повећање
броја квалитетних јајних ћелија. Међутим, ови напреци подстичу размишљање о
друштвеним импликацијама и променама у традиционалним улогама у репродукцији.
Паралелно с иновацијама, поставља се питање друштвене прихватљивости нових
технологија, уз истовремену потребу за очувањем приватности и сигурности података.
Будућност биомедицинских метода обећава трансформацију, али са собом носи етичке
изазове. Баланс између технолошког напретка и очувања људских вредности кључан је
за остваривање потенцијала ових метода у побољшању репрокдуктивног здравља.

Закључак

У оквиру истраживања биомедицински помогнутог зачећа, свесна сам да се суочавамо

с парадигмом која доноси значајне промене у традиционалним схватањима
родитељства. Ова иновативна грана медицинске технологије не само што пружа наду

12
паровима суоченим с неплодношћу, већ и поставља изазове који прожимају дубоко у
ткиво друштва и људских вредности.
Наша способност да користимо биомедицинско помогнуто зачеће произилази из
неумољивог развоја медицинске технологије, но схватам да технологија сама по себи
не може задовољити дубину људског искуства родитељства. Кроз овај рад, покушала
сам осветлити не само техничке аспекте, већ и комплексност етичких, друштвених и
емоционалних димензија овог процеса.
У свету где границе плодности постају флуидне, суочавамо се с питањем како
балансирати технолошки напредак с очувањем људске дубине. Биомедицинско
помогнуто зачеће проширује хоризонте родитељства, али истовремено поставља
питања о нашем односу према етици, правима појединаца и друштвеним нормама.
Разумевање ових аспеката постало је кључно не само за парове који пролазе кроз овај
процес, већ и за друштво у целини.
На крају, без обзира на све технолошке иновације, суштина родитељства остаје
неухватљива. Биомедицинско помогнуто зачеће је више од медицинског поступка; то је
подсећање на то да, без обзира на технолошка чуда, остајемо људи са дубоким
емоционалним потребама и жељама.

Литература

1) Драшкић М, Породично право и права детета, Београд, 2019. год

2) Ковачег-Станић Г, Породичноправни аспект биомедицински помогнутог

оплођења у праву Србије и европским правима, Зборник Матице српске за

друштвене науке, 2010. год, бр. 131

13
 3) Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи, Службени гласник Републике

Србије, бр. 40/2017 и 113/2017

4) Породични закон, Службени гласник Републике Србије, бр 18/2005 и 72/2011

14