САДРЖАЈ

I УВОД...............................................................................................................02
II КАРЦИНОМ ДОЈКЕ....................................................................................03
2.1. Статистика......................................................................................................... 03
2.2. Анатомија дојке и локализација карцинома дојке....................................03
2.3. Карцином............................................................................................................04
2.4. Фактори ризика.................................................................................................04
2.5. Превенција карцинома дојке..........................................................................04
2.5.1. Примарна превенција.......................................................................................04
2.5.2. Секундарна превенција.....................................................................................05
2.5.3. Терцијарна превенција......................................................................................08
2.6. Скрининг програм ...........................................................................................08
III ЗАКЉУЧАК...................................................................................................09

ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................10

1
 I УВОД

Карцином дојке је најчешћи малигни тумор који се јавља код жена. У Републици Србији је
од водећих узрока превремене смртности, код жена. Код већег броја жена, ова болест се
открије у касној фази те је због тога изражена велика смртност. Како се болест јавља и у
развијеним и у неразвијеним земљама, уз одређене ризико факторе у које се убраја и
измењен, убрзан, модеран начин живота, ова болест представља велики проблем и у свету.
У самој превенцији и превентивном раду, треба деловати на спречавање и борбу против
настанка карцинома дојке, али и раном откривању и смањењу смртности жена од ове
болести. Сам превентивни процес пролази кроз три фазе: примарну, секундарну и
терцијарну превенцију која, свака за себе, има јасан циљ и начине како сачувати здравље
жене и деловати на најбољи могући начин против карцинома.

2
 II КАРЦИНОМ ДОЈКЕ

2.1. Статистика
Према статистикама и истраживањима, малигни тумори дојке су на првом месту када је
реч о узроцима смрти код жена. У Републици Србији статистика говори да сваке године
оболи више од 2.500 жена а да је смртност преко 1.000 жена годишње.
Према доступним подацима, у свету, сваке године оболи око 1.670.000 жена, а око 520.000
годишње умре од ове болести. Од укупног броја новооболелих жена у свету, 20-30% жена
је млађе од 50 година, а око 33% жена су старости између 50. и 65. године живота.
Од рака дојке могу оболети и мушкарци, али је рак много чешћи код жена, него код
мушкараца.

Графикон бр. 1 – Инциденца канцера (СЗО) Графикон бр. 2 – Годишњи приказ канцера дојке

2.2. Анатомија дојке и најчешћа локализација карцонома дојке

 Дојка се састоји од жлезданог и потпорног ткива. Жлездано ткиво чине млечне жлезде и
млечни канали, а потпорно чине масно и везивно ткиво. Жлездана компонента дојке чини
20% масе груди одрасле жене, док преосталу масу чине строма и масти. Естроген
стимулише пролиферацију строме, депоновање масти и формира карактеристичну женску
грађу. Прогестерон стимулише формирање секреционих алвеола.
Највећи број карцинома дојке јавља се у горњем спољњем квадранту и изданцима
жлезданог ткива усмереним према аксили, односно пазушној јами. Злоћудни тумори дојке
најчешће су епителног порекла. Могу настати из епитела каналића (90%) или епитела
режњића (10%), а оба се деле на оне који нису пробили базалну мембрану
(неинфилтрирајући) и на оне који су се пробили мембрану (инфилтрирајући).

3
2.3. Карцином
Карцином, познат као злоћудни тумор, представља групу болести која укључује
абнормални раст ћелија са потенцијалном могућношћу да нападне или се прошири на
остале делове тела. Најчешћи типови карцинома код мушкараца су карцином 
плућа, карцином простате  и карцином желуца, док се код жена најчешће јављају карцином
дојке, колоректални карцином и карцином грлића материце. Малигни тумори
дојке могу бити неинвазивни и инвазивни. Иако
преко 90% оболелих жена саме открију своје обољење захваљујући симптомима који их и
одведу лекару, ипак у тренутку постављања дијагнозе, код више од половине жена је већ
дошло до ширења болести, до одмакле фазе, што смањује њихове шансе за излечење.
Веома је значајан показатељ величина самог тумора у току откривања. Код 30% жена се
тумор дојке открије док је мањих димензија, до 2 центиметра, што указује на чињеницу да
се код 70% жена открије у каснијој фази, када су већи. Управо из тог разлога, треба подићи
свест жена о очувању сопственог здравља, редовним посетама лекару и здравом стилу
живота.

2.4. Фактори ризика

Фактори ризика за појаву карцинома дојке су многобројни. Постоје они фактори ризика на
које можемо деловати, али исто тако, постоје фактори ризика на које не можемо да
делујемо. Фактори ризика на које можемо деловати су: нерађање или рађање у старијој
животној доби, недојење, употреба оралних контрацептивних средстава, претерана
ухрањеност током пубертета, психо-стрес, жене које живе у урбаним срединама чешће
оболевају, конзумирање алкохола и конзумирање дувана, жене ван брачне заједнице
оболевају и до два пута чешће. Фактори ризика на које не можемо деловати су: генетска
предиспозиција, односно наследни фактор, појава прве менархе пре дванаесте године
живота, као и касни климакс – касна менопауза после педесете године.

2.5. Превенција карцинома дојке

Превенција карцинома дојке пролази кроз три веома битне фазе, а то су примарна,
секундарна и терцијарна превенција. Све три фазе имају јасне циљеве у превентиви и
сваку ову фазу карактеришу поступци којима се код жена утиче на очување здравља, рано
откривање карцинома дојке, као и што бржи опоравак, излечење, рехабилитацију и
побољшање квалитета живота оболелих жена.

2.5.1. Примарна превенција

Циљ примарне превенције јесте промоција здравог стила живота уз превенцију фактора
ризика за настанак карцинома дојке. Здравствено васпитним радом медицинска сестра је
дужна да подиже здравствену културу жене на највећи могући ниво. Медицинска сестра
треба да делује здравствено-васпитно на било ком месту где се тако може деловати. Кроз

4
разговоре, употребу разних материјала, плаката, излагања и уз друга здравствено-васпитна
средства, сестра не делује само на подизање свести жене о очувању свог здравља, већ
подстиче и личну заинтересованост особе и личну одговорност. Треба указати женама на
велику стопу оболевања од карцинома дојке и напоменути да је лична брига најважнија
карика у превенцији, те да и ако се појаве, односно, ако жена примети било какве промене
на дојци, одмах треба да се јави лекару, да не буде уплашена, да не одлаже свој одлазак
код лекара, већ да одмах делује. Женама треба свакако указати на ризико факторе који
могу проузроковати карцином дојке. Кроз здравствено-васпитни рад, потребно је
напоменути женама који је то начин на који ће спроводити здравији живот и утицати на
редукцију потенцијалних ризичних фактора за појаву болести, а то су: редовна физичка
активност, исхрана са више поврћа, избегавање масноћа, смањена употреба соли,
контролисање телесне тежине, не излагање дојки сунчевим зрацима, не конзумирање
дувана и алкохола итд.
Веома је важно истаћи да регулација исхране важна. Исхрана треба да буде богата поврћем
и витаминима А и Ц. Исхрана треба да буде високовлакнаста, уз смањену употребу соли.
Треба избегавати димљену храну и храну богату нитратима. Пушење је главни фактор
ризика и узрок појаве свих карцинома, док удружен са алкохолом представља озбиљан
ризик за појаву карцинома.

2.5.2. Секундарна превенција

Циљ секундарне превенције јесте откривање и лечење карцинома дојке, што подразумева
смањење морталитета. Методе помоћу којих се рано дијагностикује карцином дојке су:

1. Самопреглед дојке
2. Превентивни клинички преглед
3. Ултразвучни преглед дојке
4. Мамографија
5. Остале методе: магнетна резонанца, пункција и биопсија дојке

2.5.2.1. Самопреглед дојке

Веома је важно и битно оспособити жену за самопреглед дојки и ублажити њен страх да
уколико уочи неке промене, да се јави лекару у што бржем временском року. За успешан
самопреглед дојке, потребно је и да жена познаје нормалан изглед и стање дојки. Дужност
медицинске сестре је да жени објасни правилан начин и све поступке током извођења
самопрегледа, односно да је оспособи и обучи за самостално извођење. Самопреглед треба
обављати једном месечно, непосредно након менструалног циклуса. Уколико је жена у
менопаузи, самопреглед обавља једном месечно, истог дана сваког месеца.
Симптоми због којих се жена јавља лекару су: болни или безболни чвор у дојци, краста на
брадавицама, увлачење брадавица, локални оток и локално црвенило на кожи дојке, апсцес
дојке, појава секрета или појава крви из брадавице дојке итд. Самопреглед је једноставан
преглед, кратко траје, омогућава раније откривање промена и утиче на успешније лечење.
5
Битно је напоменути да је рано откривени и даље правилно лечен карцином дојке излечив!
Самопреглед се врши док жена заузима стојећи положај, а затим и у лежећем положају.
Потребно је да се жена скине до појаса, у стојећем положају и стане испред огледала.
Окретањем полулево, а затим полудесно може уочити промене у самом облику и величини
дојки. Затим, своје рукама жена снажно притиска бокове и окретањем полулево, полудесно
посматра део испод дојки. Приликом овог положаја може уочити промене као што је

увлачење брадавица или набирање коже. Сваку разлику у величини дојки истаћи ће и
положај када је потребно да жена своје руке благо ослони на врх своје главе, при чему
такође посматра брадавице и запажа да ли су присутне неке промене. Затим, потребно је
подићи руке високо изнад главе, што ће истаћи апсолутно сваку разлику између дојки.
Како би проверила да ли је присутан некарактеристични исцедак који се може јавити из
брадавица, жена треба нежно да их исцеди, а да притом провери да ли је присутна
натеченост надлактица.
Након претходно извршених корака приликом самопрегледа, жена затим заузима лежећи
положај. На чврстој подлози, са главом на јастуку и постављеним пешкиром испод рамена
са стране стране дојке коју опипава, жена супротном руком, односно нежним покретима
јагодицама супротне руке врши опипавање дојке. Полазиште је кључна кост изнад дојки.
Нежним притиском прстима у замишљеним концентричним круговима од споља према
средишњем делу дојке треба обавити преглед. Поступак треба понављати све док се не
опипа читава дојка. Приликом прегледа може се уочити промена у виду израслине или
задебљања, која је необична и некарактеристична.
Следећи корак је када жена постави савијену руку изнад главе и понавља преглед, посебно
обраћајући пажњу на спољни део дојке. Затим се врши преглед дела дојки према пазуху.
Читав поступак је неопходно поновити и приликом прегледања друге дојке. Уколико се
уочи било каква необична промена или израслина, потребно је обележити место промене и
одмах се јавити лекару.
Приликом самопрегледа особа може уочити и: осип на дојкама и брадавицама, избочене
вене на дојкама, исцедак из брадавица, промене положаја брадавица.

2.5.2.2. Превентивни клинички преглед

Превентивни клинички преглед је наопходно да жена једном годишње обави код свог
изабраног лекара-гинеколога. Прегледи могу бити и чешћи, а све у зависности од
постојања фактора ризика.

2.5.2.3. Ултразвучни преглед дојке

6
Ултразвучни преглед дојке се примењује код свих узраста, где је битно напоменути да се
прегледи могу понављати и да нема ограничења, самим тим што није присутно зрачење.
Уколико се клиничким прегледом уоче неке промене које је потребно пратити, обично се
примењује ултразвучна метода.

2.5.2.4. Мамографија

Мамографија представља методу помоћу које се дојке могу прегледати. Припада групи
радиолошких дијагностичких метода. То је неинвазивна метода снимања дојки при чему се
користе икс-зраци. Мамографски преглед дојки је обавезан код жена после педесете
године живота на сваке две године. Женама млађим од четрдесет година, мамографија се
препоручује уз договор са лекаром, уз ултразвучни преглед. Постоје две врсте
мамографских прегледа:
1. Скрининг мамографија - представља мамографски преглед дојки код жена које
немају никаквих симптома или промена у дојкама. Циљ скрининг мамографских
прегледа је да открију карцином дојке у стадијуму када је он толико мали да га не
могу напипати ни жене, ни лекари.
2. Дијагностичка мамографија – представља мамографски преглед дојки код жена
које имају одређене тегобе, или клинички налаз који би могао указивати на
карцином дојки.

Слика бр. 1 - Мамографија

Потребно је да током снимања жена мирује и да се не помера. Приликом мамографије

дојка се мора притиснути како би се добила боља слика. Током снимања, може се јавити и
блага, непријатна бол.
Могу се примењивати и остале методе, као што су: магнетна резонанца, пункција и
биопсија дојке. Магнетна резонанца се углавном спроводи када мамографијом или
ултразвучним прегледом није могуће утврдити стање дојки. Ово је скупа метода која се
нарочито примењује код високо-ризичних жена.

2.5.3. Терцијарна превенција

7
Циљ терцијарне превенције је спречавање инвалидитета и побољшање квалитета живота
жена оболелих од карцинома дојке. А то подразумева: пружање психолошке подршке пре
и након хируршке интервенције, рехабилитациони програм у постоперативном току, који
је неопходно започети што пре, као и ресоцијализацију. За сваку дијагностичку процедуру
неопходна је адекватна припрема пацијента. Поред пацијента, припрема се особље,
апарати, неопходан материјал, простор, инструменти... Пацијента је у складу са
стандардима процедуре неопходно припремити. Али, када је реч о психичкој припреми
пацијента, треба напоменути да је она веома комплексна. У психичкој припреми жене, не
учествује само једна особа, већ читав тим. Свака одлука о даљим карацима доноси се
тимски, на конзилијуму. Као и лекари и медицинске сестре имају веома важну улогу у
пружању психичке подршке жени. Само сазнање да ће морати да остане без органа, у жени
буди бригу и уплашеност, не само због тога што орган није функционалан већ и због
њеног будућег естетског изгледа. Медикаментозна, клиничка и физичка припрема
обављају се на одељењу пред саму операцију. У постоперативном току, неопходно је да се
што пре почне са рехабилитационим програмом, да се што пре почне са вежбама руке на
којој је страни извршена операција, а да се при томе жена ослободи страха. Даљи
контролни прегледи су обавезни, што се јасно напомиње жени.

2.6. Скрининг програм

Скрининг програм је први пут почео да се примењује у Европи око 1986. године, најпре у
скандинавским земљама и у Великој Британији. Данас се организовани скрининг програм
обавља у преко 15 земаља, у циљним групама између 50. и 69. године живота. Позиви су
углавном на две године, док се у Великој Британији позиви обављају на сваке три године.
У Сједињеним Америчким Државама циљну групу чине жене између 40. и 69. године.
Скрининг програм подразумева организовано подвргавање жена, одређене старосне доби,
једне земље, прегледима помоћу којих се могу открити промене у дојци у што ранијем
стадијуму болести, када је и само лечење најуспешније. Прегледи који се обављају су:
мамографија и превентивни клинички преглед.
Скрининг преглед у Републици Србији се спроводи у виду организованог
децентрализованог програма. Скринингом се обухватају жене старости између 45. и 69.
године старости. Свим женама позив на тестирање се шаље на кућну адресу. Спроводи се
клинички преглед и мамографски преглед. Скрининг позиви у Србији, обављају се на
сваке две године.

III ЗАКЉУЧАК

8
На велику стопу оболевања од карцинома дојке и стопу пораста броја умрлих треба
деловати. Потребно је женама подићи свест о здравом начину живота, правилним
животним навикама, указати на значај придржавања здравих облика понашања како би се
редуковали сви фактори ризика за појаву малигне болести. Поред тога, женама је
неопходно објаснити значај и редован одлазак код лекара, јер на тај начин у великој мери
се може деловати, уколико проблем постоји, а на време се открије. Сама превентива је јако
битна, те тако и оним женама које открију неке промене на дојци, обавезно саветовати што
пре да се јаве свом лекару, да не одлажу посету, јер им она може чак и спасити живот.
Према томе, жену треба едуковати и информисати. Таква жена брине о свом здрављу,
редовно одлази код лекара и пре свега, здрава је!

ЛИТЕРАТУРА

9
1. Живановић В. Здравствена нега у гинекологији и акушерству, Висока здравствена
школа струковних студија, Типо штампа, Београд, 2012.

2. Национални програм за превенцију рака дојке – извор: www.zdravlje.gov.rs – преузето

27.04.2016. године

3. Канцеларија за скрининг рака, Скрининг рака дојке, Институт за јавно здравље Србије
„Др Милан Јовановић Батут“ – извор: www.skriningsrbija.rs - преузето 27.04.2016. год.

4. Cancer Incidence Profile Serbia, WHO – извор: www.who.int - преузето: 27.04.2016. год.

5. Стајковац Н., Анђелковић И., Илић А., Анатомија и физиологија, Завод за уџбенике,
Београд, 2008.

10