UPRAVLJANJE RIZIKOM I GREKAMA U RADU MEDICINSKIH SESTARA

Damjanovi-Jungi eljka

Primarni cilj u radu svih zdravstvenih ustanova je da prui sigurnu i kvalitetnu zdravstvenu zatitu. Sigurnost pacijenata i sigurnost osoblja su kljune komponente upravljanja rizikom.

ta je to RIZIK u zdravstvenom sistemu ?

Verovatnoa ili mogunost da se desi neto opasno, da doe do gubitka, povrede ili nekih drugih nepovoljnih posledica.
(Oxford Dictionary)

ta je UPRAVLJANJE RIZIKOM? Upravljanje rizikom je mehanizam utvrivanja izloenosti riziku u radu naroito u sluajevima kada nam je teko da prepoznamo situaciju koja moe rezultirati loim ishodom ili tetnim posledicama u budunosti i nain kako to kontrolisati.

Raspon nepovoljnih dogaaja u svetu se kree od 3,2 do 16,6% svih hospitalizovanih pacijenata. Svaki deseti pacijent u evropskim bolnicama pretrpi neku tetu i nepovoljan dogaaj koji je povezan sa negom i leenjem u bolnici. Finansijski gubici su takoe ogromni. Ukupni gubici u SAD procenjuju se na 17 29 miliona $ godinje.

CILJ UPRAVLJANJA RIZIKOM

Zatita korisnika zdravstvenih usluga Zatita ustanove i osoblja od krivinog gonjenja. Rizik nikada neemo eliministi, ali ga moemo smanjiti na minimum i njime upravljati

VRSTE RIZIKA:
rizik od povrede (osoblja, pacijenata) finansijski rizik rizik od gubitka ugleda rizik od tubi rizik po kvalitet usluga koje se pruaju rizik po okolinu

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM

Postoje etiri osnovna elementa: 1. identifikovanje 2. analiza 3. kontrola 4. finansiranje

Najbolji nain da greke budu redukovane je da se naciljaju nedostaci sistema (rutina, procedure, organizacija), a ne da se optuuju pojedinci. U tom smislu bitno je razbiti dva mita: Mit o savrenosti ako se ljudi dovoljno trude, greka se ne moe dogoditi. Mit o kanjavanju ako kaznimo ljude koji ine greke, oni ih nee vie initi.

Zakljuak je da je zdravstveni sistem, sam po sebi, visoko rizian sistem i uvek ukljuuje rizike. Ali se ti rizici mogu redukovati analizom predhodnih incidenata i zato je veoma vano da oni budu prijavljivani. Za to je potrebna kultura otvorenosti, potenje, jasna linija odgovornosti, upravljanje rizikom.

Znaaj kulture otvorenosti Potrebno je traiti uzroke nastanka incidenta, oni svakako nisu samo u pojedincu. Greke ne smeju da ostanu tajna jer mogu ozbiljno da narue zdravstveno stanje pacijenta. U velikom broju sluajeva se moe na vreme reagovati ukoliko je greka prijavljena, zato i vai izreka: Ako prizna greku ja u ti vie verovati i biti sigurniji u tebe

FAKTORI RIZIKA:
Organizacija i disciplina Fizioloki faktori Znanje Vetine, stavovi, iskustvo Radna sredina

Organizacija i kompetencije
Jasna organizaciona ema i precizno odreene kompetencije zaposlenih smanjuju mogunost pojave greaka i propusta u radu. Potrebno je da postoji jasna podela posla u okviru ustanove, bolnikog odeljenja. To se postie kroz opis poslova i standardizaciju procedura.

Fizioloki faktori
Svako od nas ima bioloki asovnik. Veina greaka se deava nou i u najangaovaniji deo radnog dana. Moramo raunati na faktor zamora. Zato je potrebno potovati radni raspored i izbegavati spajanje smena i stvaranje velikog vika radnih sati. Prati nas nedostatak kadra koji znaajno poveava anse za pojavu greaka u radu zbog prevelike optereenosti onih koji rade.

Znanje
Nivo znanja se smanjuje sa godinama od trenutka zavretka obrazovanja. To utie na pojavu greaka u radu naroito pri susretu sa novim tehnologijama. Permanentna edukacija je razliito reena u mnogim zemljama. Zajedniko je da ona ne sme biti preputena pojedincu i mora biti obavezna. Obavezan vid edukacije u zdravstvu koji uslovljava produenje licence za rad ima svoj smisao.

Vetine, stavovi i iskustva

Do greaka u radu dolazi i zbog nevetosti, nespretnosti. Razlog je najee neiskustvo. Zato medicinske sestre poetnici moraju biti postupno uvoene u posao, od jednostavnijih ka komplikovanijim sestrinskim procedurama. Takoe postoje procedure koje se retko rade a iziskuju posebnu vetinu. Tada je potrebna posebna koncentracija i potovanje pisane procedure koja mora biti uvek dostupna. Prikrivanje sopstvenog neznanja i sujetno ponaanje moe biti izuzetno tetno, zato uvek treba potraiti potrebnu informaciju na pravom mestu. Informacije moete dobiti iz metodologija rada, pisanih procedura, ali i od iskusnih medicinskih sestara.

 Izuzetno je vano da uvek budete svesni individualne odgovornosti u radu sa bolesnicima i da se nikada ne uputate u sprovoenje nesigurnih procedura. To je procedura za koju sestra nema kompetencija, znanja i vetina da sprovodi i mogu dovesti do ozbiljnih posledica po bolesnika , ali i medicinsku sestru (nikada ne preuzimajte posao lekara).

Radna sredina
Neadekvatno radno okruenje, nedostatak sredstava za rad, nedovoljna obezbeenost, pojava novih tehnologija.

Zato je potrebno uvek koristiti ono to je dostupno: zatitnu opremu, potovati procedure, obezbediti pacijente od pada, razraditi strategiju uvoenja nove metode rada itd.

ZNAAJ PISANIH PROCEDURA

Pisane procedure: olakavaju rad, osiguravaju sigurno sprovoenje intervencija, jasno odreuju kompetencije medicinskih sestara tite medicinsku sestru

TA JE SIGURNA PROCEDURA?
To je ona procedura koja je zasnovana na pisanom uputstvu nastalom iz praktinih iskustava u radu na osnovama znanstvenih injenica. Pisana procedura mora biti odobrena i akreditovana. Cilj je dobrobit pacijenta i pruanje kvalitetne zdravstvene usluge. Predstojea dobrovoljna akreditacija zdravstvenih ustanova ide u prilog sigurnoj i kvalitetnoj zdravstvenoj zatiti.

Najee intervencije kod kojih moe doi do pojave greaka koje mogu nakoditi pacijentu
Podela ordinirane terapije Postupak oko davanja transfuzije krvi Postupak uzimanja i obeleavanja laboratorijskih analiza Briga o fizikoj bezbednosti pacijenta, itd.

Potencijalne opasnosti iz radnog okruenja prema medicinskoj sestri

Rukovanje opasnim materijama (citostatici, radioaktivni, infektivni otpad i sl.) Nepravilno rukovanje sredstvima za rad ( povreivanje zaposlenih, ubodi iglom i sl.) Ne potovanje sredstava zatite na radu (zatitne maske, naoare, mantili itd.)

CILJ ISTRAIVANJA Utvrditi odnos i stav medicinskih sestara prema riziku i grekama u svakodnevnom radu MATERIJAL I METODE Uzorak ini 30 ispitanika- medicinskih sestara. Instrument istraivanja je bio anketni upitnik. HIPOTEZA Anketni upitnik je osmiljen sa namerom da medicinske sestre same identifikuju najkritinije i najrizinije pojave u svom radu i da shvate koji su naini upravljanja takvim pojavama.

Koje su mogue rizine situacije po vas na radnom mestu?

Kontakt sa zaraenom krvlju pacijenta (HIV, Hepatitis C i sl.) Preoptereenost poslom naroito nou, kada radim sama na odeljenju Kada jedna sestra u isto vreme mora da intervenie kod dva ili vie kritinih pacijenata a nema ko da joj pomogne Loi meuljudski odnosi Stres Svakodnevno podizanje tereta Mogunost infekcije Napraviu propust zbog prevelikog pritiska i brzine u radu Loa saradnja i nedostatak kolegijalnosti

PREDLOG MERA
Identifikovati opasnosti na svakom radnom mestu Napraviti evaluaciju rizika Oformiti tim za upravljanje rizikom (lekar, medicinska sestra, pravnik) Koristiti zatitnu opremu Potovati standardne procedure Obezbediti postojanje metodologije rada na svakom odeljenju Propisati nain uvoenja novih radnika u nain rada odeljenja Propisati uvoenje svake nove metode u rad Obezbediti pacijente od padova i povreivanja Voditi evidenciju nepovoljnih dogaaja i incidentnih situacija