Visoka tehnološka škola strukovnih studija Šabac

Odsek: Zdravstvena nega

SEMINARSKI RAD IZ UVODA U ZDRAVSTVENU NEGU

EDUKACIJA MEDICINSKE SESTRE ZA PRIMENU

SKRINING TEHNIKA KOD MALIGNIH TUMORA

Mentor: Student:

Prof. dr sc. med. Ružica Glišić Katarina Marković

Broj indeksa: 9-20/2014

Šabac, novembar 2014.

1
SADRŽAJ:

1.UVOD...........................................................................................................................................................................1

2.EDUKACIJA MEDICINSKE SESTRE KOD PRIMENA SKRINING TEHNIKA MALIGNIH

TUMORA.......................................................................................................................................................................2

2.1.Maligni tumori....................................................................................................................................................2
2.2.Skrining tehnike..................................................................................................................................................2
2.3.Maligni tumor dojke...........................................................................................................................................3
2.4.Skrining malignih tumora dojke.........................................................................................................................3
2.5.Maligni tumor grlića materice...........................................................................................................................4
2.6.Skrining malignih tumora grlića materice.........................................................................................................4
2.7.Kolorektalni karcinom........................................................................................................................................5
2.8.Skrining kolorektalnog karcinoma.....................................................................................................................5
2.9.Edukacija medicinske seste u određenim nivoima prevencije...........................................................................7

3.ZAKLJUČAK.............................................................................................................................................................8

4.LITERATURA...........................................................................................................................................................9

2
1.UVOD

Prevencija i sprečavanje nastanka malignih bolesti kroz zdravstveno vaspitni rad, ima značajno mesto kada se zna da
maligne bolesti predstavljaju značajan uzrok mortaliteta i morbiditeta u svim starosnim grupama. Veoma su važne
strategije za prevenciju, rano otkrivanje i rano lečenje malignih obeljenja. Mogućnost velikog napretka u prevenciji
je postupak u presimptomatskom ispitivanju osoba (skrining testovi, sistematski pregledi), radi otkrivanja genetske
sklonosti ka malignim oboljenjima. Ukazivanje na faktore rizika i programi prevencija, odnosno strategije iz ovih
oblasti zahtevaju od medicinskih radnika spremnost u pružanju određenih usluga stanovništvu . Zdravstveni radnici
svih profila treba svoje aktivnosti da usmere u sprovođenju programa za sprečavanje malignih oboljenja u nekoliko
nivoa prevencije u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj prevenciji.

Najčešće maligne bolesti u Srbiji danas su: rak dojke, debelog creva i grlića materice. Srbija je po smrtnosti od
malignih tumora na drugom mestu u Evropi. To jasno ukazuje na neophodnost većeg angažovanja na preventivi i
ranom otkrivanju raka. Najznačajniji preventivni programi usmereni su na borbu protiv pušenja, izmenu načina
života (ishrana, fizička aktivnost) i redovne preglede (skrining programi). Ove aktivnosti zaustavile su porast, a u
nekim slučajevima dovele i do smanjenja obolevanja i umiranja od raka. Na osnovu postojećih dokaza o efikasnosti i
isplativosti raspoloživih metoda za rano otkrivanje, danas su opšte prihvaćeni i preporučeni programi za skrining
raka grlića materice, raka dojke i raka debelog creva.

Važan član medicinskog tima kod primena skrining tehnika jeste medicinska sestra koja aktivno učestvuje kako u
primarnoj prevenciji i unapređenju zdravlja i blagovremenom prepoznavanju bolesti tako i u samim dijagnostičkim
postupcima koji se sprovode u cilju ranog otkrivanja i daljeg sprečavanja malignih bolesti.Nema dijagnostičkog i
terapijskog postupka u kome medicinska sestra ne učestvuje bilo kao samostalan izvršilac celog postupka ili njenog
dela,bilo kao asistent lekaru. Zbog toga je važno usavršavanje zdravstvenih radnika u smislu inoviranja znanja,
upoznavanja sa novim merama prevencije i lečenja.U svetu se medicinskim sestrama nude razni vidovi obrazovanja
u cilju osposobljavanja sestara za sprovođenje programa prevencije malignih bolesti.

3
2.EDUKACIJA MEDICINSKE SESTRE KOD PRIMENA SKRINING TEHNIKA
MALIGNIH TUMORA

2.1.MALIGNI TUMORI

Maligne bolesti (rak) imaju veliki socijalno – medicinski značaj u svakoj zajednici, koji proizilazi iz njihove
multikauzalnosti (više uzroka) i masovnosti – pogotovo u radno aktivnom delu stanovništva oba pola, kao i zbog
težine bolesti sa značajnim zdravstvenim i ekonomskim posledicama za obolelog, porodicu, užu i širu društvenu
zajednicu. Statistika otkriva da se u Srbiji i u svetu maligne bolesti nalaze na drugom mestu specifičnog mortaliteta,
a procene o kretanju bolesti ukazuju na tendenciju daljeg porasta oboljevanja i umiranja stanovništva. U visoko
razvijenim zemljama i kod nas svaka peta umrla osoba je žrtva ovog oboljenja, odnosno udeo malignih bolesti u
ukupnom mortalitetu je priblžno 20%. Važno je još naglasiti da ove bolesti spadaju među tri vodeća uzroka smrti u
starosnoj kategoriji od 15 – 55 godina.

Rak ili maligne bolesti su heterogena grupa od oko 200 bolesti različite etiologije (uzroka), lokalizacije i prognoze.
To je grupa masovnih hroničnih nezaraznih bolesti koje su svuda u svetu poprimile epidemijske razmere, ali odmah
na početku treba naglasiti da su preventabilne a to znači da se primenom određenih znanja u svakodnevnom životu
može sprečiti njihov nastanak kod određenih osoba. Maligna bolest počinje da se razvija kada probije imunološku
barijeru osobe i dalje će se razvijati saglasno svojoj sopstvenoj dinamici prema imunološkoj otpornosti organizma
obolelog. Klinička slika je različita i zavisi od oblika, stadijuma i proširenosti ove bolesti a manifestuje se opštom
simptomatologijom (znacima) kao i specifičnom koja nastaje u zavisnosti od toga koji organ je primarno ili
sekundarno oboleo. Tok i prognoza malignih bolesti takođe zavise od više faktora ali je najvažnije naglasiti presudan
značaj ranog otkrivanja i blagovremenog, pravilnog lečenja ove bolesti. Zbog toga je neophodno da stalno učimo
(edukujemo) naše stanovništvo i da podižemo nivo nepohodnog znanja o ovim bolestima i tako omogućimo svakoj
osobi da se osposobi za primenu tehnika samoposmatranja, samokontrole i samopregleda.

2.2.SKRINING TEHNIKE

Programi skrininga značajno smanjuju mortalitet od raka grlića materice, raka debelog creva i raka dojke. Skrining
predstavlja prepoznavanje do tada neotkrivene bolesti, korišćenjem skrining tehnika u prividno zdravoj, tj.
asimptomatskoj ciljnoj populaciji. Cilj skrininga raka je smanjivanje mortaliteta dok se sa organizovanim skriningom
raka grlića materice i raka debelog creva, smanjuju i incidencija i mortalitet.

4
 Organizovani skrining predstavlja masovno pozivanje ciljne populacije na testiranje i tumačenje skrining testova
praćeno strogom kontrolom kvaliteta i izveštavanjem. Organizovani skrining se radi u ciklusima na nekoliko godina
(2 ili 3, u zavisnosti od vrste skrininga) u skladu sa epidemiološkim i demografskim podacima kao i kadrovskim i
finansijskim kapacitetima.
Organizovani skrining je organizaciono zahtevan i složen proces pa je zato neophodno postepeno širiti teritoriju na
kojoj se sprovodi u skladu sa obezbeđivanjem  svih potrebnih materijalnih i finansijskih uslova kao i edukacije
zdravstvenih radnika

2.3.MALIGNI TUMOR DOJKE

Rak dojke je zloćudna izraslina koja nastaje kada normalne ćelije počne da se ubrzano umnožavaju i uništavaju
okolno zdravo tkivo dojke, a kasnije i druge organe.Karcinom dojke predstavlja 27% svih slučajeva tumora, a u
ukupnoj smrtnosti žena od svih malignih tumora na njega otpada 18%. Simptomi I znaci karinoma dojke su bezbolna
oteklina ili čvor u dojci,jednostrani srozni secret iz bradavice, krvavi secret, dermatitis bradavice/areole, meškanje
kože dojke, uvlačenje bradavice, promena oblika dojke, zadebljanje tkiva dojke, fiksiranje mase za pektoralnu fasciju
ili zid grudnog koša, edem ili hiperemija kože, uvećane pazušne limfne žlezde.
Rak dojke se najčešće javlja kod starijih žena koje:
 imaju najbliže srodnice (majka, sestra, tetka, baka) obolele od ove bolesti;

 su prvu menstruaciju dobile pre 12. godine, i poslednju imale posle 50. godine;

 nisu rađale ili su imale prvi porođaj posle 30. godine života;

 duže vreme koriste hormonsku terapiju, alkohol i duvan;

 su gojaznije i fizički neaktivne.

2.4.SKRINING MALIGNIH TUMORA DOJKE

Skrining podrazumeva pregled na izgled zdravih žena, bez prisutnih simptoma i znakova bolesti, kojim se mogu
otkriti rane promene u tkivu dojke, kada je efikasno lečenje moguće.
 Mamografija je "zlatni standard" dijagnostike karcinoma dojke i najvažnija metoda skrininga.Mamografija
je radiološka metoda snimanja dojki koja koristi minimalne doze zračenja i omogućava da vidimo
unutarašnju strukturu dojke. Današnje moderne tehnike snimanja koriste aparate sa minimalnim dozama
zračenja i visoko osetljive filmove. Mamografija sa visokom tačnošću (od 80-90%) otkriva karcinom dojke
kod žena koje nemaju simptoma, a tačnost je veća kod postmenopauzalnih nego premenopauzalnih
žena.Ciljana populacija su žene od 50 do 69 godina. Mamografija bi trebala da se obavlja na svake 2
godine. Ako se na mamogramu primeti abnormalnost, ili se oseti prilikom pregleda lekara, potrebno je

5
 dodatno testiranje kako bi se potvrdilo njegovo postojanje. Preporučuje se jedan ili više testova, već u
zavisnosti od starosti žene, položaja abnormlanosti i da li čvor može da se napipa
 Ultrazvuk dojke se preporučuje kada se mamografijom primeti postojanje mase, ili kada se ona napipa. Test
koristi ultrazvuk kojim se utvrđuje da li je masa obična cista (ispunjena tečnošću) ili kompleksna (tečnost i
tkivo), ili čvrst tumor. Rizik od kancera je mali ako se ultrazvukom pokaže da je masa obična cista; jedna
studija je pokazala nepostojanje kancera u 223 slučaja jednostavnih cisti. Složene ili čvrste mase imaju mali
rizik da su posledica kancera. Ultrazvuk je najkorisniji u procena napipane mase, naročito kod žena mlađih
od 35 godina.

Slika 1.Ultrazvuk dojke Slika 2.Mamografija

2.5.MALIGNI TUMOR GRLIĆA MATERICE

Danas je karcinom glića uterusa drugi po učestalosti od svih invazivnih karcinoma reproduktivnog
trakta.Predisponirajuci faktori su: rani početak seksualnih odnosa, rađanje i hronična inflamatorna oboljenja.
Utvrđeno je da su infekcije sa herpes virusom (hominis 2) i sa papilomavirusom (HPV) često udružene sa
karcinomom cerviksa.Velika većina su karcinomi skvamoznih ćelija (85%), a ostatak čine adenokarcinomi, mešoviti
karcinomi i retki sarkomi. Smatra se da karcinom ostaje ograničen u sluzokoži nekoliko godina, pa tek onda nastaje
invazija strome. Invazivni karcinom se najčešće dijagnostikuje kod žena između 40. i 50. godine. Simptomi i znaci
karcinoma grlića uterusa su sledeći: nenormalno krvarenje iz uterusa ili pojava krvavih mrljica, nenormalni vaginalni
sekret, dok su bol i sistemski simptomi kasne manifestacije oboljenja.

2.6.SKRINING TUMORA GRLIĆA MATERICE

Redovni pregledi imaju za cilj da promene na grliću materice pronađu rano, pre nego što nastane rak, onda kada
mogu lako da se otklone. S tim ciljem su organizovani skrining programi za rano otkrivanje raka grlića materice.U
skrining preglede spadaju Papanikolau test i ginekološki pregled.Ukoliko rezultat Papanikolau testa odstupa od
normalnog, preporučuju se kolposkopija, konizacija i biopsija.

6
  U toku kratkog i bezbolnog ginekološkog pregleda sa površne grlića materice uzima se bris koji se potom
šalje u laboratoriju, gde se analizira pod mikroskopom u potrazi za ćelijama koje su izmenjene
(abnormalne). Ovaj pregled se naziva Papanikolau test (Papa test). Pregled se nikada ne obavlja u vreme
menstruacije. Dva dana pre pregleda ne treba imati seksualne odnose i ne treba koristiti nikakve vaginalne
tablete. Papanikolau test se najpre radi dve godine zaredom, a nakon toga,  ako su prethodna dva rezulta
bilanormalna, na svake tri godine

Slika 3. Vaginalni pregled Slika 4. Uzimanje PAPA brisa

2.7.KOLOREKTALNI KARCINOM

Karcinomi kolona zauzimaju značajno mesto među malignim tumorima digestivnog trakta. Po učestalosti se nalazie
odmah iza karcinoma želuca i karcinoma rektuma. Njegova zastupljenost je 10% do 20% u odnosu na sve
karcinome. Uzrok karcinoma još uvek nije poznat. Postoje oboljenja koja stvaraju predispoziciju za pojavu
karcinoma a to su familijaran polipoza, vilozni adenom, ulcerozni kolitis i divertikuloza kolona. U nekim
porodicama karcinom kolona se prenosi ka dominantna osobina. Mogući uzroci mogu biti ishrana, uzimanje hrane
koja sadrži manje celuloze a više životinjskih belančevina i masti, kao i dejstvo kancerskih faktora iz masti i
konzervirane hrane. Na početku bolesti simptomi karcinoma kolona su neodređeni i nejasni. U kliničkoj slici
dominira umor, gubitak u telesnoj težini i neodređeni bolovi i pojava krvi u stolici dalji simptomi zavise od
anatomske lokalizacije.

2.8.SKRINING KOLOREKTALNOG KARCINOMA

Rano otkrivanje (skrining) raka debelog creva podrazumeva testiranje zdravih osoba, bez prisutnih simtoma i
znakova bolesti, u cilju otkrivanja promena, najčešće polipa, koje prethode nastanku raka ili raka u ranoj fazi.
Polipi su dobroćudne izrasline u unutrašnjosti creva. U nekim polipima vremenom mogu da nastanu zloćudne
promene. Vreme prelaska dobroćudne u zloćudnu promenu meri se godinama. Blagovremenim otkrivanjem i
uklanjanjem polipa pre nego što se u njima pojave zloćudne promene, sprečavamo nastanak raka.

7
Postoji nekoliko načina skrininga.
 Testiranje uzorka stolice na prisustvo krvi, koja je nevidljiva golim okom, a koja je često prvi znak
postojanja polipa ili raka u debelom crevu, najčešće je korišćena metoda zbog njegove neinvazivnosti,

jednostavnosti i niske cene i naziva se FOB test (fecal occult blood test ). Uzorci stolice se uzimaju tri
uzastopna dana. U našim uslovima najčešće korišćen test je Hemocult – test koji traži pripremu bolesnika tri
dana pre testiranja i za vreme testiranja takozvanom ‘’belom dijetom’’ (zabranjeno je uzimanje crvenog
mesa, C vitamina, citrusnog voća, preparata gvožđa i antiinflamatornih nesteroidnih lekova). Pozitivan
nalaz ne potvrđuje dijagnozu raka, ali ukazuje na potrebu za dalje ispitivanje. Sve osobe koje imaju od 50
do 74 godine trebalo bi da urade test na skriveno krvarenje u stolici. Osobe kod kojih je test pozitivan
upućuju se na kolonoskopiju, kako bi se otkrio uzrok krvarenja. Ukoliko je test negativan, ponovo testiranje
na skriveno krvarenje u stolici radi se nakon dve godine
 Kolonoskopija je pregled debelog creva koji se radi posle dobijenog pozitivnog rezultata pregleda stolice na
skriveno krvarenje, a u cilju ranog otkrivanja raka. Kolonoskopiju radi lekar savitljivom cevi debljine prsta
koju uvodi kroz čmar laganim guranjem, a preko kamere na vrhu cevi pregleda čitavu dužinu debelog creva
sve do njegovog prelaza u tanko crevo. Pregled se radi u adekvatno opremljenoj ambulanti za
kolonoskopiju. Pacijent za vreme pregleda najčešće leži na levoj strani. Neposrdno pre početka pregleda
pacijentu se uvodi igla u venu radi eventualnog davanja lekova protiv bolova i infuzija. Ceo pregled traje u
proseku 30 minuta. Tokom pregleda u debelo crevo se ubacuje vazduh zbog čega mogu da se jave grčevi u
trbuhu, što može izazavati neprijatnost ili nelagodu. Pregled je uglavnom bezbolan. Ukoliko se pregled radi
u anesteziji, potrebno je povesti nekoga u pratnji i ne jesti dan pre, kao ni na dan samog pregleda. Posle
pregleda većina pacijenata može odmah da jede. Taj dan ne treba raditi.

Slika 3.Kolonoskopija Slika 4.Kolonoskopija

8
 Slika 5.Postupak izvođenja FOB testa
2.9.EDUKACIJA MEDICINSKE SESTRE U ODREĐENIM NIVOIMA PREVENCIJE
U primarnoj prevenciji aktivnosti zdravstvenih radnika se usmeravaju na promociju i unapređenje zdravlja
stanovništva, kroz organizovane vidove prenošenja znanja u radu sa pojedincem, porodicom i zajednicom, kao i
preko svih vidova medija.Kako bi edukovali stanovništvo potrebno je da prethodno imamo već edukovano stručno
osoblje koje će dalje raditi na unapređenju zdravlja.Edukacija se sastoji u tome da se steknu znanja iz stručne
oblasti. Usvajanje znanja o malignim bolestima podrazumeva podatke o faktorima rizika,rizičnoj
populaciji,prednostima kontrole zdravlja,mogućim komplikacijama ukoliko se bolest ne prepozna na vreme.Takvo
edukovano osoblje će na osnovu tih podataka i kroz pozitivne primere iz prakse pružiti dovoljno informacija koje
mogu da utiču na podizanje svesti o programima skrininga i sprovođenju skrining tehnika, poboljšanje zdravlja i
blagovremeno otkrivanje bolesti.Pretpostavlja se da se programima zdravstvenog vaspitanja u delu primarne
prevencije može smanjiti broj obolelih od malignih bolesti.Pored toga što je prvi cilj sprećiti maligno oboljenje ne
sme se zanemariti ni rano otkrivanje bolesti, što je takođe rezultat ranije sprovedenih zdravstveno vaspitnih
intervencija, jer će tako osoba prepoznati neuobičajene promene na sebi i na vreme konsultovati zdravstvenu
službu.Sekundarna prevencija je usmerena ka sprovođenju raznih vidova skrininga, rano otkrivanje, dijagnostiku i
rano lečenje malignih oboljenja.U ovom nivou prevencije podrebno je edukovati madicinsko osoblje o samim
dijagnostičnim postupcima (skrining tehnikama) odnodno načinu sprovođenja tih intervencija, značaju samog
asistiranja.Sve to zahteva posebnu osposobljenost sestara Tercijarna prevencija predstavlja sprovođenje mera u cilju
preveniranja nastanka inavaliditeta osoba u ranom stadijumu bolesti.Medicinske sestre, radiološki tehničari,
fizioterapeuti, nutricionisti, laboranti učestvuju u sprovođenju zdravstvene nege u cilju sprečavanja komplikacija
nakon sprovedene hirurške intervencije na primer: kod pojave nepokretnosti ruke u slučaju mastektomije.

Neophodno je poznavanje brojnih faktora rizika I etioloških činilaca za nastanak bolesti I planova I programa
preventivnih delatnosti. Nezamisliv je rad medicinske sestre, a da nema znanja o pojedinim bolestima, putevima I
načinu postavaljnja dijagnoze, kliničkoj slici, mogućim komplikacijama I terapijskom tretmanu. Neophodno je
poznavanje načina izvođenja dijagnostičkih, terapijskih postupaka I pojedine rehabilitacione procedure ne samo da bi
ih po nalogu samostalno izvodila, a kod složenijih asistirala, već i da bi kod pojedinih kada je potrebno primenila
znanja iz zdravstvene nege.Dobar rad u okviru zdravstvene nege zahteva poznavanje fizioloških, psiholoških I
socijalnih potreba svakog pojedinca – korisnika usluga bez obzira na to da li je zdrav ili bolestan.Medicinska sestra
mora da poznaje specifičnosti I posebnosti reakcija na promene zdravlja, aktuelne I potencijalne problem obolelih.
Standarizacija je neophodna u svim oblastima usluga pa I u zdravstvenoj nezi I medicinska sestra mora da poznaje
standard zdravstvene nege.Svaka medicinska sesta mora da bude svesna I da poznaje prednosti kontinuirane,
savremene zdravstvene nege po korisnike, ali iza razvoj sestrinstva kao stručne pa i naučne discipline I pravilnu
primenu svih postupaka u praksi. Uz znanja iz zdravstvene ne ge mora da poseduje I zavidan stepen veština.
Svakodnevni kontakti zahtevaju sposobnost I veštinu brzog uspostavljanja I održavanja profesionalnih odnosa sa
obolelima I sa članovima njihovih porodica ili osobama iz zdravstvenih I drugih timova.

9
3.ZAKLJUČAK

Savremeni način života poboljšao je kvalitet življenja u mnogim aspektima, ali je doneo i   gomilu loših  životnih
navika. Stres, nepravilna ishrana, udruženi sa genetskim faktorima uzrokovali su  početak epidemije  karcinoma.
Republika Srbija je započela sa postepenim uvođenjem organizovanog skrininga raka grlića materice, raka debelog
creva i raka dojke od 2012. godine. 
Izazov za svaku zemlju će biti :
- da identifikuje strategije koje trenutno koristi, a koje su efikasne u kreiranju suportivne sredine (sredine podrške) za
prevenciju i ranu detekciju malignih oboljenja;
- da razradi nove strategije prema potrebi u sprečavanju malignih oboljenja;
- da obezbedi početak i resurse za implementaciju strategija za prevenciju, rano otkrivanje i rano lečenje malignih
oboljenja da evaluira efikasnost intervencija i troškove zdravlja populacije.
Za sam skrining neophodno je osposobljeno medicinsko osoblje za rad na polju prevencije, kako primarne u cilju
informisanja stanovništva o ranim simptomima i znacima maligniteta tako tako i sekundarne u samom izvodjenju
skrining tehnika.

10
4.LITERATURA

1.Glišić R.: Zdravstvena nega u hirurgiji 1, Cicero, Beograd, 2011.

2.Kekuš D.: Zdravstveno vaspitanje, izdanje 2, autor, Beograd, 2009.

3.Manojlović S., Matić Đ.: Zdravstvena nega u internoj medicini, Zavod za udžbenike, Beograd, 2010.

4.Tijanić M., Đuranović D., Rudić R., Milović Lj.: Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo, Naučna knjiga KMD,
Beograd, 2010.

5.Citirano: 15.11.2014. http://www.skriningsrbija.rs

6.Citirano: 15.11.2014. http://www.zjzs.org.rs/page.php?id=262

11