UNIVERZITET U NOVOM SADU

MEDICINSKI FAKULTET

Osnovne akademske studije zdravstvene nege

ZADACI DIPLOMIRANE MEDICINSKE SESTRE KOD AKUTNOG

INFARKTA MIOKARDA U USLOVIMA KOVID ODELJENJA

-DIPLOMSKI RAD-
Ime i prezime kandidata: Ime, prezime i zvanje mentora:

Saša Lakić Doc. Tatjana Miljković

Novi Sad, 2022

UNIVERSITY OF NOVI SAD

FACULTY OF MEDICINE

ACADEMIC STUDIES IN NURSING

 TASKS OF AN REGISTERED NURSE IN THE CASE OF ACUTE

MYOCARDIAL INFARCTION IN THE CONDITIONS OF THE COVID

DEPARTMENT

-THESIS-

Ime i prezime kandidata: Ime, prezime i zvanje mentora:

Saša Lakić Prof. Tatjana Miljković

 Novi Sad, 2022.

Želim da se zahvalim svojoj porodici i prijateljima na podršci, savetima i

razumevanju kako tokom studiranja tako i tokom izrade ovog rada.

Posebnu zahvalnost dugujem kako mom mentoru Prof. Tatjani Miljković za

njenu nesebičnu pomoć i uloženi trud i znanje pri izradi ovog rada, tako i

profesorima koji su tokom studiranja imali posebnog uticaja na moje formiranje

kao zdravstvenog profesionalca, a koji su ovde danas prisutni.

BIOGRAFIJA

Svoj studijski put započinjem 2018. godine nakon završene Srednje medicinske škole u

Subotici. Posebno interesovanje za studije Zdravstvene nege stičem u periodu prvih dodira sa

kliničkom praksom, za vreme srednje škole.

Za vreme studija uporedo sam značajnim smatrao i kliničko iskustvo, te sam u okviru

pripravničkog staža obavljenog Institutu za plućne bolesti Vojvodine, te kasnije zaposlenjem

na Urgentnom centru UKCV i učestvovanju u organizaciji Jedinice intenzivnog lečenja Kovid

bolnice “Mišeluk” shvatio važnost dobro koncipiranih sestrinskih procedura i zadataka,

naročito u vanrednim situacijama, stoga i ova tema.

Svojom polivalentnom koncepcijom i uticajem na društvo i zdravstvenu situaciju zemlje,

epidemija Kovida je naglasila novi značaj ka zbrinjavanju komobirditeta i neophodnost

zdrave, obučene i edukovane organizacione strukture.

Upravo iz tih razloga prilažem Vam svoj prvi akademski rad, i nadam se dugoj i produktivnoj

daljoj akademskoj karijeri.

Saša Lakić
SADRŽAJ

1. UVOD.....................................................................................................................................1

2. AKUTNI INFARKT MIOKARDA.......................................................................................2

2.1 Opšte odlike bolesti...........................................................................................................3

2.1.1 Anatomija srčane(koronarne) cirkulacije...................................................................3

2.1.2 Etiologija....................................................................................................................6

2.1.3 Epidemiologija...........................................................................................................7

2.1.4 Faktori rizika..............................................................................................................8

2.1.4 Patofiziologija..........................................................................................................10

2.1.6 Histologija................................................................................................................15

2.1.7 Toksikokinetika........................................................................................................16

2.1.8 Simptomi..................................................................................................................17

2.1.9 Evaluacija.................................................................................................................18

2.2. Lečenje i tretman bolesti................................................................................................20

2.2.1 Tretman....................................................................................................................20

2.2.2 Diferencijalna dijagnoza..........................................................................................21

 2.2.3 Prognoza..................................................................................................................22

2.2.4 Komplikacije ...........................................................................................................23

2.2.5 Edukacija pacijenata................................................................................................23

2.2.6 Poboljšanje tima za zdravstvenu zaštitu..................................................................23

2.2.7 Ishodi........................................................................................................................24

1.3 Zadaci medicinske sestre i sestrinske intervecije pri AIM.................................................25

1.3.1 Postupak kod prijema bolesnika u koronarnu jedinicu............................................26

1.3.2. Uloga kardiološke sestre u procesu lečenja bolesnika sa akutnim infarktom

miokarda...........................................................................................................................26

1.3.3. Sestrinske intervencije kod izvođenja hitne koronarografije i primarne PCI.........27

1.3.4 Sestrinske intervencije kod primene fibrinolitičke terapije.....................................29

1.3.5 Prepoznavanje kardiorespiratornog zastoja.............................................................30

1.3.6 Redosled u reanimaciji.............................................................................................32

1.3.7 Sestrinske intervencije kod bolesnika s AIM u postintenzivnoj jedinici.................33

3. DISKUSIJA..........................................................................................................................35

4. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................38

5. LITERATURA.....................................................................................................................39
 1. UVOD

Pandemija kovida 19 je pandemija koronavirusne bolesti 2019 (COVID-19) koja je izbila u

Vuhanu u Kini i koju karakterišu infekcija disajnih puteva i upala pluća. Epidemija je

proglašena početkom decembra u gradu Vuhan u centralnoj Kini. Oboljenje izaziva virus

porodice virusa korona pod nazivom SARS-CoV-2, što predstavlja drugo širenje infektivne

bolesti iz ove grupe virusa nakon epidemije SARS-a 2002. i 2004. godine. Prenos SARS-

CoV-2 virusa sa čoveka na čoveka potvrdila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) 23.

januara 2020. godine, a pandemiju je proglasila 11. marta [1][2]. Pandemija je zahvatila 185

od 193 (95,8%) država članica Ujedinjenih nacija (UN) i obe države posmatrače Generalne

skupštine UN. Bolest se od 2019. godine proširila na ceo svet što je dovelo do pandemije

virusa korona 2019/20 [1-2]. Uobičajeni simptomi obuhvataju povišenu telesnu temperaturu,

kašalj i otežano disanje. Ređi simptomi bolesti su: bol u mišićima, stvaranje ispljuvaka i

grlobolja.[3] U većini slučajeva dolazi do blagih simptoma.[4] S druge strane, teži simptomi

obuhvataju upalu pluća i organa.[5] Smrtnost po broju potvrđenih slučajeva procenjuje se na

1%—5%, ali varira u zavisnosti od starosti pacijenta i njegovog postojećeg zdravstvenog

stanja. Korona virus se brzo proširio širom sveta i zarazio milione ljudi. Za borbu protiv dalje

infekcije COVID-19 i smrti, uspostavljene su taktike reagovanja koje uključuju karantin i

socijalno distanciranje [6-8]. Kako su ove mere pomogle da se spreči širenje COVID-19, to je
uticalo na medicinsku negu pacijenata sa drugim bolestima kao što je akutni infarkt miokarda

(AIM).

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su glavni uzrok smrti u razvijenim zemljama i zemljama u

razvoju. Početkom 20. veka svaki deseti čovek je umro od KVB, dok je početkom 21. veka taj

procenat porastao na 30%. Svake godine 6 miliona ljudi oboli od akutnog infarkta miokarda

(AMI), a 25% njih umre od bolesti. Tokom 2010. godine od ishemijske bolesti srca umrlo je

7,4 miliona ljudi, što je činilo 13,2% ukupne stope mortaliteta [7]. Bolesti sistema krvotoka

zauzele su prvo mesto po broju umrlih u Srbiji u 2010. godini (54,7%). Od tog broja, 21,4%

umrlo je od ishemijske bolesti srca. Među onima koji su umrli od ishemijske bolesti srca,

54,6% je umrlo od akutnog koronarnog sindroma (AKS), dok je 45,4% prepušteno drugim

ishemijskim bolestima srca [8]. Faktori rizika za ishemijske bolesti srca (IHS) i akutni

koronarni sindrom (AKS) su različiti, od kojih su najčešći pušenje, hipertenzija, gojaznost,

povećana telesna masa, stres, pozitivna porodična anamneza, visok nivo LDL holesterol i

trigliceridi, dijabetes, starost, pol itd. Svi ovi faktori rizika (FR) dovode do koronarne

arterioskleroze koja je u osnovi AKS. AKS se javlja kao posledica ishemije miokarda

izazvane arteriosklerozom krvnih sudova srca. Obuhvata grupu poremećaja koji predstavljaju

različit spektar bolesti: nestabilna angina pektoris, infarkt miokarda (sa ST elevacijom i bez

ST elevacije) i iznenadna srčana smrt. To su hronične bolesti koje se lekovima ne mogu u

potpunosti izlečiti. Lečenje ovih bolesti je skupo, a oni su najčešći uzrok obolevanja.

mortaliteta radno sposobnog stanovništva. Zbog toga je neophodno preduzeti sve preventivne
mere kako bi se bolest sprečila. Svest o faktorima rizika i njihovom štetnom uticaju na

zdravlje ljudi treba da doprinese borbi za njihovo iskorenjivanje, značajno za svakog

pojedinca i društvo u celini. Na nivou primarne prevencije neophodan je skrining osoba bez

KVB na prisustvo faktora rizika [9].

2. AKUTNI INFARKT MIOKARDA

Srčani udar ili infarkt miokarda (MI, ili akutna miokardijalna infarkcija, AMI) jedna je od

manifestacija ishemijske bolesti srca (uz stabilnu/nestabilnu anginu pektoris i ishemijsku

kardiomiopatiju i naprasnu srčanu smrt uzrokovanu ishemijom) koje je najčešći uzrok smrti u

zemljama sa visokim standardom. Najčešći simptom je bol u grudima ili nelagodnost koja

može da pređe u ramena, ruke, leđa, vrat, ili vilicu. Bol se često javlja u centru ili na levoj

strani grudi i traje nekoliko minuta. Ponekad se neprijatnost oseća kao gorušica. Drugi
simptomi mogu da obuhvataju kratkoću daha, mučninu, osećaj slabosti, hladni znoj, ili osećaj

umora [10]. Oko 30% ljudi ima atipične simptome,[11] pri čemu je pojava takvih simptoma

češća kod žena [12]. Među onima preko 75 godina starosti, oko 5% je imalo MI sa malo ili

bez istorije simptoma [13]. MI može da uzrokuje zatajenje srca, aritmiju (uključujući ozbiljne

tipove), kardiogeni šok, ili srčani zastoj [14-15].

2.1 Opšte odlike bolesti

2.1.1 Anatomija srčane(koronarne) cirkulacije

Kako je srčani mišić (miokard) pumpa koja neprestano radi, od velike je važnosti da bude

stalno snabdevena dovoljnom količinom krvi. Krv koja ispunjava srčane šupljine pripada

funkcionalnom krvotoku i ne može ishranjivati zidove srca. Zato mišićni sistem srca poseduje

poseban krvotok ili srčanu (koronarnu) cirkulaciju koja se sastoji

od arterija, arteriola, kapilara, venula i vena. Na srčanu cirkulaciju se troši oko 5 do 10%

minutnog volumena srca, što obezbeđuje protok kroz srčane krvne sudove od 250 do 350 cm³

krvi u minuti, za vreme mirovanja. Ova količina (volumen) krvi naziva se koronarni protok,

koji u toku napornog mišićnog rada može da se uveća za 4 do 5 puta [16].

Normalna koronarna cirkulacija je glavni preduslov za pravilan i nesmetan rad srca (Slika

1).Srčanu (koronarnu) cirkulacija čini arterijski i venski sistem krvnih sudova [16].
Arterijski sistem srca čine desna i leva srčana (koronarna) arterija (lat. a. coronaria dextra et

sinistra). Ove arterije sa na svojim krajevima granaju u arteriole. Arteriole se zatim granaju u

veliki broj kapilara. Srčane arterije izlaze iz početnog dela uzlazne aorte, iz sinusa

polumesečastih listića aortnih zalistaka. Broj srčanih arterija može izuzetno varirati; tako npr.

cirkumfleksna grana (lat. ramus circumflexus) leve srčane grane može formirati zasebnu

arteriju iz levog sinusa uz otvor za levu srčanu arteriju [17].

Slika 1 Srčana arterijska cirkulacija [18]

Leva srčana (koronarna) arterija

Leva koronarna arterija (lat. a. coronaria sinistra) izlazi iz levog sinusa aortnog ušća i

prošavši subperikardijalno između plućne arterije i leve aurikule proteže se kroz koronarni

žleb prema levo, i na prednjoj strani srca deli se na [17]:

 Prednju međukomornu granu (lat. ramus interventricularis anterior), koja se proteže

kroz istoimenu brazdu na prednjoj strani srca,

 Cirkumfleksnu granu (lat. ramus circumflexus), koja nastavlja kroz koronarnu brazdu i

pruža se prema pozadi obilazeći plućnu površinu srca.

Leva srčana arterija ishranjuje levu pretkomoru i levu komoru, preprednji papilarni mišić u

desnoj komori, mali deo desne komore plućni konus, deo srčane pregrade i prednji zid desne

komore.

Desna srčana (koronarna) arterija

Desna koronarna arterija (lat. a. coronaria dextra) izlazi iz desnog sinusa aortalnog ušća,

zatim se nakon prelaza subperikardijalno kroz koronarni žleb pruža udesno, obilazi desnu

ivicu srca, između plućne arterije i desne aurikule, te se na prednjoj površini srca grana.

Najveći ogranak je zadnja međukomorna grana (lat. ramus interventricularis posterior) koja

se proteže kroz zadnju međukomornu brazdu na zadnjoj strani do vrha srca [17].
Desna srčana arterija ishranjuje desnu pretkomoru i komoru, Kejt-Flakov čvor (engl. Keith-

Flack node) zadnji deo srčane pregrade, zadnji papilarni mišić u levoj komori i zadnju stranu

leve komore i bulbus aorte [18].

Zbog ovakve anatomije opstrukcije desne koronarne arterije utiču na SA i AV čvor,

rezultujući pojavom bradikardije sa blokom grana Hisovog snopa ili bez njega, pa se tako

okluzija desne koronarne arterije često manifestuje sinusnom bradikardijom, AV blokom,

srčanim udarom desne komore, i / ili inferoposteriornim srčanim udarom.

2.1.2 Etiologija

Najčešći uzrok infarktu je zakrečavanje krvnih sudova (ateroskleroza), zbog narušenog

snabdevaju krvlju srčanog mišića. Začepljenje krvnih sudova započinje još u ranoj mladosti,

jače se ispoljava posle 30 godina, a u kasnijem životnom dobu zbog gojaznosti, nedovoljne

fizičke aktivnosti i akumulacije hroničnih bolesti sve brže se razvija.

Srčani udar ili infarkt srca nastaje iznenada, kao akutna bolest, ili klinički oblik ishemijskog

srčanog oboljenja, u kojem kao rezultat potpunog ili delimičnog prekida u snabdevanja krvlju

srčanog mišića, u obolelom regionu (srčanom krvnom sudu) dolazi do razvoja nekroze

(izumiranja) mišićnog tkiva srca. To dovodi istovremeno do „sloma“ funkcije čitavog

kardiovaskularnog sistema i ozbiljnog ugrožavanja života bolesnika [19].

Potpuni prekid cirkulacije u krvnom sudu srčanog mišića može nastati kada dođe do [19];

 Pucanja aterosklerotskog plaka i izliva sadržaja plaka koji zapuši neku od srčanih arterija
 Grčenja (spazma) srčanog mišića oko arterije

 Začepljenje krvnog suda srca izazvano embolijom ili trombozom

 Trauma srčanog mišića.

2.1.3 Epidemiologija

Koronarna bolest srca (KBS) je najčešći uzrok smrti u razvijenim zemljama sveta. KBS je

odgovorna za smrt jednog od pet muškaraca i jedne od šest žena [20].

Starosne i polne razlike

Prosečna učestalost infarkta miokarda najveća je u starosnoj dobi između 30 i 69 godina sa

oko 600 slučajeva na 100.000 muškarce, i 200 slučajeva na 100.000 žena (Slika 2). Pojava

infarkta kod žene pre menopauze zbog hormonalne zaštićenosti od ateroskleroze, je značajno

manja, ali značajno raste nakon šeste decenije života [21].

Stope smrtnosti raste sa godinama života i kod starijih ljudi, zbog veća stope oboljevanja i

smrtnosti od infarkta je veća [22].

Geografska distribucija
Incidencija infarkta miokarda je niže na jugu Engleske u poređenju sa severnim delom

Engleske, Škotske i Severne Irske.

Slika 2 Razlike u simtomima AIM kod žena i muškaraca [23]

2.1.4 Faktori rizika

I pored brojnih istraživanja i objavljenih naučnih studija, još uvek nije u potpunosti

razjašnjena etiopatogeneza ishemijske bolesti srca. Zato se u etiopatogenezi ishemije kao

bolesti srčanog mišića sve više govori o faktorima rizika koji predisponiraju određenu

populaciju da obole od srčanog udara sa većom učestalošću nego populacija koja nije izložena

istim faktorima rizika (Tabela 1). Glavni nezavisni faktori rizika za pojavu ishemijske bolesti

srca (srčanog udara) navedeni su u Tabeli 1. Faktori rizika se takođe mogu podeliti na
nepromenljive, promenljive i druge uzroke. Nepromenljivi faktori rizika su starost, porodična

istorija. Promenljivi faktori rizika su pušenje, dislipidemija, dijabetes, hipertenzija, gojaznost,

stacionarni način života, loša oralna higijena, prisustvo perifernih vaskularnih bolesti i

povišen nivo homocisteina [24] (Slika 3).

Drugi uzroci MI:

• Trauma

• Vaskulitis

• Zloupotreba droga

• Anomalije koronarne arterije

• Embolije koronarne arterije

• Disekcija aorte

• Prekomerna potražnja za srcem (hipertireoza).

Faktori rizika za pojavu srčanog udara

Uzrok Posledice

Ateroskleroza Poremećajima metabolizma, u kojima dolazi do formiranje

 aterosklerotičnih krvnih pločica na zidovima krvnih sudova - glavni su

faktor rizika u razvoju srčanog udara, zbog neelastičnosti i suženja

lumena, pre svega srčanih krvnih sudova.

Starost Rizik za pojavu srčanog udara zbog hroničnih bolesti i izraženijih

eterosklerotskih promena na srčanim krvnim sudovima veći je starijem

životnom dobu (posle 45-50 godina života), ili kod muškarci starosti >

55 godina i žene posle menopauze i starosti > 65 godina.

Pol Prema statističkim podacima, kod muškaraca se srčani udar češće

javlja u srednjem životnom dobu mada se kod žena akutni srčani

napad javlja 1,5-2 puta češće nego kod muškaraca u menopauzi.

Povišen krvni Osobe koje pate od hipertenzivne bolesti imaju veći rizik za

pritisak kardiovaskularni događaj, koji je u korelaciji sa vrednostima krvnog

pritiska, jer povećava potrebe srčanog mišića za kiseonikom.

Pušenje duvana Pušenje duvana dovodi do poremećaja rada mnogih organa i sistema u

organizmu. U stanjima hroničnog trovanja nikotinom dolazi do

sužavanje srčanih arterija, što dovodi do nedovoljnog snabdevanja

srčanog mišića kiseonikom. Ovo stanje može se javiti ne samo kod

aktivnih već i pasivnih pušača

Zloupotreba Veza između koronarnog srčanog oboljenja, srčanog udara i alkohola

alkohola je korelativna - najniži rizik je pri umerenom konzumiranju alkohola

Gojaznost God gojaznih osoba promene na srčanim krvnim sudovima nastaju kao

posledica narušenog metabolizma lipida (masti) povećani serumski

(ukupni i LDL) holesterol i nizak HDL holesterol što ubrzava razvoj

ateroskleroze, hipertenzije i povećava rizik od šećerne bolesti. Razvoju

gojaznosti pogoduje i nedostatak fizičke aktivnosti zbog promena u

metabolizam i akumulacije viška telesne težine.

Nedostatak vežbanja Nedostatak fizičke aktivnosti negativno utiče na metabolizam u telu,

što je jedan od razloga za akumulaciju viška telesne težine, pre svega

masnih naslaga, što ubrzava pojavu gojaznosti i intenzivira procese

ateroskleroze.

Dijabetes Pacijenti sa šećernom bolesti su u visokom riziku od srčanog udara, jer

povišeni nivoi glukoze u njihovoj krvi imaju štetan uticaj na zidovima

krvnih sudova i hemoglobin, onemogućiti njegovu funkciju transporta

(prenos) kiseonika do srčanog mišića.

Nasledni faktor Pojedine osobe imaju porodičnu sklonost ka oboljenju od srčanog

udara, najverovatnije zbog genetskih predispozicija, identičnih uslova

života, načina ishrane itd.

Rizik od nastanka oštećenja koronarne cirkulacije i mogućeg srčanog

udara, utoliko je veći ukoliko je u porodici bilo ishemijskog oboljenja

srca u ranijem životnom dobu (<55 kod muškaraca; <65 godina kod
žena)

Tabela 1 Faktori rizika, uzroci i posledice [25]

Slika 3 Faktori rizika za nastanak AIM [26]

2.1.4 Patofiziologija

U osnovi srčanog udara je ishemija srčanog mišića, koja nastaje kada protok krvi kroz

koronarne arterije postane nedovoljan za normalno snabdevanje kiseonikom (Slika 4). Tada

ćelije srčanog mišića prelaze sa aerobnog u anaerobni metabolizam, što je praćeno

progresivnim oštećenjem metaboličkih, mehaničkih i električnih funkcija. Zato se kaže da je

angina pektoris najčešća klinička manifestacija ishemije srčanog mišića, koja uzrokuje

hemijsku i mehaničku stimulaciju senzornih aferentnih nervnih završetaka u koronarnim

krvnim sudovima i srčanom mišiću. Ova nervna vlakana protežu se od prvog do četvrtog

grudnog kičmenog nerva, pa preko kičmene moždine dosežu do talamusa, a odatle

do moždane kore [27].

Slika 4 Začepljenje arterija srca I srčani udar [28]

Brojne studije navode adenozin kao jedan od glavnih hemijskih medijatora anginoznom bolu

u srčanom udaru. Tokom ishemije, ATP se razlaže do adenozina, koji, nakon difuzije u

ekstracelularni prostor, izaziva dilataciju arteriola i anginozni bol. Adenozin, najverovatnije,

izaziva anginu tako što stimuliše receptore u A1 aferentnim nervnim završecima srca .

Ishemija srčanog mišića može biti posledica [29] (Slika 5):

• smanjenog protoka krvi kroz koronarne arterije izazvanog fiksnom i/ili

dinamičkom epikardijalnom stenozom koronarnih arterija (tj smanjenjem

protoka kroz krvne sudove)

• abnormalnog suženja ili nedovoljnog širenja (dilatacije) koronarne

mikrocirkulacije (tj. povećanog otpora u krvnim sudovima)

• smanjenog prenosa kiseonika putem krvi

• životne dobi, muškarci starosti > 55 godina i žene posle menopauze starosti

> 65 godina.
 Slika 5 Patologija srčanog mišica pri AIM [30]

Ishemija srčanog mišića može biti i posledica faktora koji utiču na sastav krvi, kao što su

smanjena sposobnost krvi za transport kiseonika, npr. kod teške anemije (hemoglobin, <8

g/dl), ili povišenog nivoa karboksihemoglobina (kao posledica udisanja ugljen-monoksida u

zatvorenom prostoru ili dugotrajnog pušenja) [31].

Ateroskleroza je jedan od najčešćih uzroka oštećenja koronarnih arterija, pa samim tim i

angine pectoris (Slika 6). Pacijenti sa fiksnim koronarnim aterosklerotskim lezijama od

najmanje 50% pokazuju znake ishemije srčanog mišića tokom povećanih metaboličkih

zahteva, kao rezultat značajnog smanjenja koronarnog protoka krvi. Ovi pacijenti nisu u

stanju da povećaju svoj koronarni protok krvi tokom stresa, tako da zbog nastalog nesklada

između povećane potražnje i poremećaja metabolizma, nastaje angina. Fiksne aterosklerotske

lezije od najmanje 90% skoro potpuno ukidaju rezervni protok i zato se kod ovih pacijenata

promene praćene anginom mogu javiti u mirovanju [31].

Slika 6 Ateroskleroza [32]

Koronarni spazam takođe može da smanji koronarni protok krvi izazivanjem dinamičke

stenoze koronarnih arterija. Princmetalova angina se definiše kao anginozni sindrom sa

elevacijom ST segmenta, izazvane centralnim spazmom koronarnih arterija. I ako kod većine

pacijenata sa Princmetalovom anginom u osnovni postoji koronarna lezija, kod dela

pacijenata angiografski nalaz koronarnih arterija može biti normalan. Nekoliko mehanizama

se navodi kao mogući uzrok Princmetalove angine: kao glavni je nedostatak azotnog oksida

zbog poremećaja u njegovoj proizvodnji [33], hiperinsulinemija, nizak nivo

intraćelijskog magnezijuma, pušenje cigareta, i korišćenje kokaina.

Aterosklerotična ruptura dovodi do inflamatorne kaskade monocita i makrofaga, formiranja

tromba i agregacije trombocita (Slika 7). Ovo dovodi do smanjene isporuke kiseonika kroz

koronarnu arteriju što dovodi do smanjene oksigenacije miokarda. Nemogućnost proizvodnje

ATP-a u mitohondrijima dovodi do ishemijske kaskade, a samim tim i do apoptoze (ćelijske

smrti) endokarda ili infarkta miokarda [34].

 Slika 7 Prikaz promena krvnih sudova[35]

Uz neke izuzetke zbog genetske varijacije, koronarne arterije imaju jedinstvenu i

dijagnostičku teritorijalnu distribuciju. Na primer, leva prednja silazna koronarna arterija

snabdeva protok krvi u interventrikularni septum, anterolateralni zid i ventrikularni vrh. Leva

cirkumfleksna arterija snabdeva krvlju inferolateralni zid. Desna koronarna arterija snabdeva

desnu komoru. Donji zid snabdeva ili leva cirkumfleksna ili desna koronarna arterija [17].
2.1.6 Histologija

Histologija infarkta miokarda se menja tokom vremenskog toka bolesti (Slika 8). U trenutku

0, nema mikroskopskih histoloških promena. Pod svetlosnom mikroskopijom, u roku od 0,5

do 4 sata, vidi se talasastost vlakana na periferiji tkiva. Glikogen je iscrpljen. U 4 do 12 sati,

miokard se podvrgava koagulacionoj nekrozi i edemu. U periodu od 12 do 24 sata, grubi

primerak postaje taman i pegav. Postoji nekroza trake kontrakcije i prevlast neutrofila na

histopatologiji. Na 1 do 3 dana dolazi do gubitka jezgara, a na 3 do 7 dana se čini da

makrofagi uklanjaju ćelije apoptoze. Na 7 do 10 dana pojavljuje se granulaciono tkivo. Nakon

Slika 8 Histološki preparat akutnog infarkta miokarda, preparat sa Zavoda za patologiju Medicinskog
fakulteta u Novom Sadu
10 dana i nadalje, dolazi do taloženja kolagena. Posle 2 meseca, miokard je ožiljan [34].
2.1.7 Toksikokinetika

Srčani biomarkeri su korisni u dijagnozi akutnog infarkta miokarda, posebno IM bez ST-

elevacije (Slika 9). Troponin je najspecifičniji laboratorijski test i ima dve izoforme, I i T.

Troponini dostižu maksimum u 12 sati i opstaju sedam dana. Kreatinin kinaza MB je takođe

specifična za miokard. Vrhunac je u deset sati; međutim, normalizuje se u roku od dva do tri

dana. LDH dostiže maksimum tokom 72 sata i normalizuje se za deset do 14 sati. U kliničkoj

praksi, LDH se ne koristi za dijagnozu akutnog MI. Konačno, MB ima veoma nisku

specifičnost za miokard i ne koristi se klinički; brzo se podiže i normalizuje. Troponin visoke

osetljivosti je nedavno odobren za upotrebu u Sjedinjenim Državama nakon što je uveliko

proučavan i korišćen u Evropi. Iako je osetljiviji od konvencionalnog troponina, takođe je

manje specifičan [36].

 Slika 9 Biomarkeri u AIM [37]

2.1.8 Simptomi

Istorija i fizički pregled su često nedosledni kada se procenjuje akutni infarkt miokarda.

Istorija treba da se fokusira na početak, kvalitet i povezane simptome. Nedavne studije su

otkrile da su dijaforeza i obostrani bol koji isijava ruku najčešće povezani sa infarktom

miokarda kod muškaraca. Povezani simptomi uključuju [36]:

• Omaglica

• Anksioznost
 • Kašalj

• Osećaj gušenja

• Dijaforeza

• Vheezing

• Nepravilan rad srca

Fizički pregled, što je najvažnije, treba da zabeleži vitalne znake i izgled pacijenta,

uključujući dijaforezu, kao i nalaze pluća i auskultaciju srca [36].

• Otkucaji srca mogu otkriti tahikardiju, atrijalnu fibrilaciju ili ventrikularnu

aritmiju

• Nejednaki puls ako pacijent ima disekciju aorte

• Krvni pritisak je obično visok, ali hipotenzija ako je pacijent u šoku

• Tahipneja i groznica nisu neuobičajeni.

• Vene na vratu mogu biti proširene, što ukazuje na insuficijenciju desne

komore

• Srce: bočno pomeranje apikalnog impulsa, meki S1, palpabilni S4, novi šum

mitralne regurgitacije. Glasan holosistolni šum koji zrači do grudne kosti

može ukazivati na rupturu ventrikularnog septuma.

• Pištanje i hripanje su česti ako je pacijent razvio plućni edem

• Ekstremiteti mogu pokazati edem ili cijanozu i biće hladni

2.1.9 Evaluacija

Rano i brzo EKG testiranje treba primeniti kod svih pacijenata koji imaju bol u grudima. Žene

često imaju atipične simptome kao što su bol u stomaku ili vrtoglavica i mogu se

manifestovati bez bolova u grudima. Stariji pacijenti češće imaju kratak dah kao simptom

infarkta miokarda. Sve ove prezentacije treba da podstaknu i EKG testiranje [38-40].

EKG je veoma specifičan za IM (95% do 97%), ali nije osetljiv (približno 30%). Desno,

zadnje postavljanje elektrode i ponovljeno EKG testiranje mogu povećati osetljivost EKG-a.

Na primer, vršni T-talasi na EKG-u, poznati kao „hiperakutni T talasi“, često ukazuju na ranu

ishemiju i napredovaće do ST elevacije (Slika 10). Kada su prisutni, nalazi ST-elevacije veće

od 2 mm u dva susedna odvoda na EKG-u (donje: odvodi II, III, aVF; septalni jednak V1, V2;

prednji: V3, V4; bočni: I, aVL, V5, V6) ukazuju na infarkt miokarda sa ST elevacijom. Često

postoje ST depresije koje se vizuelizuju u suprotnim anatomskim delovima miokarda [34].

EKG dijagnoza STEMI (transmuralni infarkt) može biti teška, posebno kod pacijenata sa

blokom leve grane snopa i pejsmejkerima. Sgarbosa je opisao kriterijume koji mogu pomoći

lekaru ili praktičaru u dijagnostikovanju STEMI kod ovih pacijenata. Izolovana ST-elevacija

u aVR ukazuje na okluziju leve glavne koronarne arterije u odgovarajućem kliničkom

okruženju [41].

Pacijenti koji imaju infarkt miokarda možda nemaju dijagnostičke abnormalnosti EKG

elevacije ST. Pacijente sa tipičnim bolom u grudima treba ispitati na NSTEMI sa suptilnim

abnormalnostima na EKG-u, uključujući ST-depresiju i promene T talasa. Serijski EKG i

ovde mogu biti od pomoći za traženje dinamičkih promena. EKG bez akutnih promena ili bilo

kakvih abnormalnosti je čest kod NSTEMI [34].

Postoje dijagnostičke smernice koje mogu pomoći lekaru da utvrdi da li je dalje testiranje

korisno u identifikaciji pacijenata sa NSTEMI. S obzirom na slabu osetljivost EKG-a na

STEMI, troponini se skoro univerzalno koriste za pacijente sa sumnjivom kliničkom

istorijom. Ocena HEART je potvrđena i popularizovana. Koristi sumnju kliničara, faktore

rizika za pacijenta, EKG dijagnostiku i nivo troponina da bi odredio „nivo rizika“ [38].

Laboratorijske karakteristike [34]:

• Srčani troponini bi trebalo da budu jedini naručeni marker

• CBC

• Lipidni profil

• Funkcija bubrega

• Metabolički panel

Natriuretski peptid B-tipa (BNP) ne treba naručivati kao marker za IM, ali ga je bolje koristiti

za stratifikovanje rizika, posebno kod pacijenata sa IM koji razvijaju srčanu insuficijenciju.

Angiografija srca se koristi za izvođenje perkutane koronarne intervencije (PCI) ili za

utvrđivanje opstrukcija u koronarnim sudovima. Ehokardiogram se koristi za procenu kretanja

zida, stepena abnormalnosti ventila, ishemijske mitralne regurgitacije (MR) i prisustva

tamponade srca [34].

2.2. Lečenje i tretman bolesti

2.2.1 Tretman

Svi pacijenti sa STEMI i NSTEMI zahtevaju odmah sažvakani aspirin od 160 mg do 325 mg.

Osim toga, pacijent treba da ima intravenski pristup i suplementaciju kiseonikom ako je

zasićenost kiseonikom manja od 91%. Opioidi se mogu koristiti za kontrolu bola pored

sublingvalnog nitroglicerina ako je krvni pritisak adekvatan [42-44].

Lečenje STEMI uključuje trenutnu reperfuziju. Prednost se daje hitnoj perkutanoj koronarnoj

intervenciji (PCI). Pre PCI, pacijenti treba da dobiju dvostruke antiagregacione agense,

uključujući intravensku infuziju heparina, kao i receptor inhibitora adenozin difosfata (P2I2

inhibitor), najčešće tikagrelor. Štaviše, inhibitor glikoproteina IIb/IIIa ili direktni inhibitor

trombina može se dati u vreme perkutane intervencije [33].

Ako perkutana intervencija nije dostupna u roku od 90 minuta od dijagnoze STEMI, treba

pokušati reperfuziju intravenskim trombolitičkim agensom.

NSTEMI kod stabilnog asimptomatskog pacijenta možda neće imati koristi od hitne

perkutane koronarne intervencije i treba ga medicinski lečiti antiagregacijskim agensima.

Perkutana koronarna intervencija se može uraditi u roku od 48 sati od prijema i može dovesti

do poboljšanja bolničkog mortaliteta i smanjenja dužine boravka. Kod pacijenata sa NSTEMI

sa refraktornom ishemijom ili ishemijom sa hemodinamskom ili električnom nestabilnošću,

PCI bi trebalo da se uradi hitno [33].

Pre otpuštanja zbog akutnog IM, pacijentima se rutinski može davati aspirin, visoke doze

statina, beta-blokator i/ili ACE-inhibitor. Ako se planira PCI, to bi trebalo da se uradi u roku

od 12 sati. Ako se razmatra fibrinolitička terapija, to treba uraditi u roku od 120 minuta.

Parenteralna antikoagulacija, pored antiagregacione terapije, preporučuje se svim pacijentima

[33].

2.2.2 Diferencijalna dijagnoza

• Disekcija aorte

• Perikarditis

• Akutni gastritis

• Akutni holecistitis

• astma

• Ezofagitis

• miokarditis

• Pneumotoraks
 • Plućna embolija [33]

Slika 10 Manifestne promene na ST segment EKG kod bolesnika sa ishemijskim bolom [44]

2.2.3 Prognoza

Akutni IM i dalje nosi visoku stopu mortaliteta, pri čemu se većina smrtnih slučajeva dogodi

pre dolaska u bolnicu. Najmanje 5% -10% preživelih umre u prvih 12 meseci nakon IM, a

blizu 50% treba hospitalizaciju u istoj godini. Ukupna prognoza zavisi od stepena oštećenja

mišića. Dobri ishodi se vide kod pacijenata koji su podvrgnuti ranoj perfuziono-trombolitičkoj
terapiji u roku od 30 minuta od dolaska ili PCI u roku od 90 minuta). Pored toga, ishodi su

dobri ako je ejekciona frakcija očuvana i pacijent se započne sa aspirinom, beta-blokatorima i

ACE inhibitorima [33].

Faktori koji negativno utiču na prognozu uključuju [33]:

1. Dijabetes

2. Zrele godine

3. Prethodni MI, periferna vaskularna bolest (PVD) ili moždani udar

4. Odložena reperfuzija

5. Smanjena ejekciona frakcija (najjači prediktor)

6. Prisustvo kongestivne srčane insuficijencije (CHF)

7. Povišeni nivoi C-reaktivnog proteina i BNP

8. Depresija.
2.2.4 Komplikacije

1. Novonastala mitralna regurgitacija

2. Ruptura ventrikularnog septuma

3. Aneurizma leve komore

4. Aritmije

5. Emboli [33].

2.2.5 Edukacija pacijenata

 Pacijent treba da se javi u hitnu pomoć što je pre moguće kada se pojave simptomi

 Ako nema odgovora na nitroglicerin, pacijent treba da kontaktira 911 radi transporta

do najbliže hitne pomoći

 Jedite dijetu sa malo soli

 Upišite se na rehabilitaciju srca

 Prekinite pušenje

 Ostanite u skladu sa lekovima [33].

2.2.6 Poboljšanje tima za zdravstvenu zaštitu

Akutnim infarktom miokarda upravlja interprofesionalni tim koji je isključivo posvećen

srčanim oboljenjima. Pored kardiologa, tim obično čine kardiohirurg, interventni kardiolog,

intenzivista, specijalista za kardiohabilitaciju, medicinske sestre za intenzivnu negu ili

kardiologiju i fizioterapeuti. Pošto mnogi pacijenti umiru pre nego što stignu u bolnicu, ključ

je edukovati pacijenta o simptomima i ranom dolasku u hitnu pomoć [33].

Farmaceut, medicinska sestra i zdravstveni radnici treba da edukuju pacijente o tome kako da

uzimaju nitroglicerin, a ako nema olakšanja nakon tri doze, treba pozvati hitnu pomoć.

Prilikom trijaže, medicinska sestra treba odmah da komunicira sa interprofesionalnim timom

jer je vreme do reperfuzije ograničeno. Kardiolog može razmotriti trombolizu ili PCI, u

zavisnosti od trajanja simptoma i kontraindikacija. Svim pacijentima je potrebno praćenje

intenzivne nege [32]. Medicinske sestre treba da budu budne u pogledu komplikacija koje su

potencijalno opasne po život i da komuniciraju sa timom ako postoje abnormalni klinički

znaci ili laboratorijski parametri. Nijedan pacijent ne bi trebalo da bude prevremeno otpušten

jer se komplikacije IM mogu javiti do nedelju dana nakon IM. Nakon stabilizacije,

pacijentima je potrebna detaljna edukacija medicinske sestre o smanjenju faktora rizika za

koronarnu bolest. Pored medicinske sestre, socijalni radnik bi trebalo da bude uključen da

olakša kućnu negu, rehabilitaciju srca i potrebu za bilo kakvim uslugama podrške dok ste kod

kuće [33].

Nakon otpusta, pacijent treba da uđe u program kardiološke rehabilitacije, da se hrani zdravo,

da prestane da puši, da se uzdrži od alkohola, da smanji telesnu težinu i da snizi nivo

holesterola i glukoze u krvi. Pacijenta treba edukovati o važnosti usaglašenosti sa lekovima za

snižavanje krvnog pritiska i holesterola u krvi. [45-46] [Nivo 2] Farmaceuti pregledaju

prepisane lekove, proveravaju interakcije i pružaju edukaciju pacijenata o važnosti

usaglašenosti. [Nivo 5]

2.2.7 Ishodi

Akutni infarkt miokarda i dalje ima visok mortalitet van bolnice. Podaci pokazuju da

najmanje jedna trećina pacijenata umre pre dolaska u bolnicu, a još 40%-50% umre po

dolasku. Još 5%-10% pacijenata će umreti u prvih 12 meseci nakon infarkta miokarda.

Ponovni prijem je uobičajen kod oko 50% pacijenata u prvih 12 meseci nakon inicijalnog IM.

Ukupna prognoza zavisi od frakcije izbacivanja, starosti i drugih povezanih komorbiditeta.

Oni koji nisu podvrgnuti nikakvoj revaskularizaciji imaće lošiji ishod u poređenju sa

pacijentima koji su podvrgnuti revaskularizaciji. Najbolja prognoza je kod pacijenata sa

ranom i uspešnom reperfuzijom i očuvanom funkcijom leve komore. [47-48] [Nivo 2]

1.3 Zadaci diplomirane medicinske sestre i sestrinske intervecije pri AIM

Visoko obrazovane i obučene sestre su ključna figura u koronarnoj jedinici. Medicinska sestra

u koronarnoj jedinici ne samo da pruža njegu bolesniku koja mu je potrebna i da posreduje

između bolesnika i lekara nego takođe odgovara za opservaciju stanja pacijenta iz minute u

minutu i započinje terapiju na njenu vlastitu inicijativu kada je to potrebno. Ova uloga sestre

zahteva stabilnu, inteligentnu osobu, entuzijastu sa dobrim ljudskim odnosima. Ona treba da

ostavi na pacijenta utisak osobe sa kompetencijom, iskustvom i razumijevanjem (9).

Uspešnost zdravstvene nege i lečenja zavisi od međusobne saradnje celog tima i bolesnika.

Da bi mogla biti ravnopravan član tima kardiološka sestra mora posedovati znanje o dobroj

kliničkoj praksi, uzroke i komplikacije bolesti, invazivne i ne invazivne procedure, poznavati

delovanje i nuspojave lekova, znati referentne vrednosti labaratorijskih nalaza te na vreme

reagovati u slučaju odstupanja [48].

Obzirom da je koronarna jedinica opremljena sve modernijom medicinskom opremom,

medicinska sestra/ tehničar koja radi u koronarnoj jedinici mora biti uključena u proces trajne

edukacije koja će doprineti što kvalitetnijem zbrinjavanju kardiološkog bolesnika [48].

1.3.1 Sprovođenje zaštitnih i drugih epidemioloških procedura u okviru Kovid sistema
(crvenih zona)

Crvene zone na prdstavljaju treći nivo zašrite. Pacijent do dobijanja rezultata brisa boravi u
koronarnoj jedinici. Na specifičnom primeru IKBV u ove prostore spadaju HPT i Koronarna
jedinica (KJ).

Prostor koronarne jedinice medicinski radnici smeju napuštati samo bez lične zaštitne opreme
nivoa 3, osim u slučaju kad se pacijent dovozi iz HPT, ili vozi dovozi iz hemosale ili CT-a; u
ove svrhe koriste se transportni mantili kod izlaza iz jedinice.

Za svakog pacijenta opredeliti minimum osoblja i to osoblje uzima bris.

Uzimanje briseva novoprimljenim pacijentima svako jutro (bris iz grla i nosa, pre jela i pića
ili pola sata posle toga).

Ukoliko stigne negativan nalaz brisa, pacijent se premešta na odeljenje u nivo izolacije 1 ili 2,
u zavisnosti od epidemiološkog statusa, odnosno narandžaste zone.

Pacijent sa pozitivnim nalazom izmešta se u izolaciju i tamo se za njega opredeljuje posebno

osoblje, u tom prostoru koriste se i kaljače i mantili za jednokratnu upotrebu ili kombinezoni,
FFP2 maske i naočare/viziri.

Dok nema pozitivnih pacijenata u koronarnoj jedinice se koriste mantili, preko radne odeće, i
kape koji se na izlazu iz boksova odlažu na vešalice.

U međusobnoj komunikaciji zaposlenih, u predprostoru boksova koriste se hirurške maske, a

u boksu, prilikom nege pacijenta nepoznatog statusa na korona virus-FFP2 maska, kad se rade
rasprskavajuće procedure i vizir

FFP2 maska se po obavljenoj nezi odlaže, hvatajući samo za vezice, u papirnu kovertu koja se
povremeno menja, a vizir se dezinfikuje.

PRIMER PUTA PACIJENTA SA POTVRĐENIM KOVID-19-IKVBV

 COVID -19- POTVRĐEN
OSOBLJE-ZAŠTITNA OPREMA PREMA MZRS

PACIJENT-HIRURŠKA MASKA

AMBULANTA 2 HPT
-PREGLED -EHO

STEMI OSTALE INDIKACIJE ZA

PRIJEM

TRANSPORT U KAT. SALU 3 TRANSPORT U KJ / PIN

ILI 1

DO VRATA HPT - OSOBLJE

HPT
PIN
-DR / 2 TEHN OPREMA
OD VRATA HPT – 2 TEHNIČARA IZ
MZRS
KJ UZ ZAŠTITNU OPREMU MZRS

LIFT „CRVENI“ – PRVI LEVO OD

VRATA HPT

KAT. SALA 3 ILI 1 PRIHVAT

PACIJENTA: KJ – BOX
-RTG TEHN/INSTRUMENTARKA/DR -DR / 2 TEHN OPREMA MZRS

TRANSPORT :

-2 TEHN. KJ UZ OPREMU PREMA CT

-TRANSPORT 2 TEHNIČARA
IZ KJ U OPREMI MZRS
ODLOŽENA URGENTNA
KORONAROGRAFIJA -TEHN. CT-OPREMA MZRS
PRIKAZ TRANSPORTA KOVID POZITIVNOG PACIJENA OD ODELJENJA HPT DO
KATETERIZACIONE SALE, KORISTEĆI SVU PROPISANU ZAŠTITNU OPREMU.

1.3.2 Postupak zbrinjavanja u odeljenju hitnog prijema i trijaže (prijemne ambulante)

Tokom izvodjenja pregleda pacijenta u HPT, rodbina i pratnja pacijenta koji se pregleda, ne

prisustvuje pregledu, izuzev ako se radi o pacijentu bez svesti; maloletnom licu ili pacijentu

koji iz različitih razloga ne moţe da daje podatke potrebne za pregled.

Hitni pacijenti mogu biti doveţeni u HPT sa ili bez medicinske pratnje. -U slučaju da je

pacijent doveţen u pratnji medicinskog osoblja (ekipe HMP), ista ekipa uvodi pacijenta u

ambulantu. Ukoliko se radi o merama kardio-pulmonalne reanimacije (CPR), treba ih obaviti

na mestu nastanka kardijalnog incidenta prema uputstvu.

U slučaju da je pacijent doveţen u pratnji nemedicinskog osoblja (rođaka ili prijatelja), a

pokretan je, odmah po ulasku u HPT se smešta na krevet za pregled, a osoblje odmah obraća

posebnu pozornost na vitalne znake bolesnika, s obzirom na moguće komplikacije tokom

transporta. Ukoliko pacijent nije pokretan, lekar i medicinski tehničar dolaze do prevoznog

sredstva kojim je pacijent transportovan, inicijalno se pregledaju vitalni znaci, a potom se

pacijent smešta na krevet koji se unosi u ambulantu, gde se nastavlja pregled. Ukoliko je

pacijent trenutno vitalno ugroţen odmah se transportuje u JIKN, a u suprotnom pregled se

nastavlja u HPT. U isto vreme uzima se hetero-anamneza od osoba u pratnji, kojom se ciljano

dobijaju informacije o razvoju bolesti kao i razlozima zbog kojih pacijent nije transportovan

od strane sluţbe HMP.

Neophodna je dobra anamneza, auto ili hetero (u slučaju nesposobnosti pacijenta da daje

podatke). Anamneza obuhvata:  sadašnji medicinski problem,  medicinsku istoriju bolesti,

 ranije bolesti,  poznate alergije,  anamnezu po sistemima,  osnovnu porodičnu i

socijalnu anamnezu,  lekove koji se uzimaju i koji su uzeti tokom dana pregleda.

Objektivni pregled treba da je usmeren ciljano, u skladu sa podacima dobijenim iz anamneze

radi nalaţenja znakova koji bi potvrdili ili osporili radnu dijagnozu. Pregled se sastoji od

opšteg pregleda i pregleda po sistemima i treba da obuhvati:  srčanu frekvencu (SF),  krvni

pritisak (KP),  elektrokardiogram (EKG),  stanje svesti i mentalno stanje (GCS, stanje

zenica i mentalno ispitivanje). Po zbrinjavanju svaki pregledani pacijent u HPT se upisuje u

sestrinsku “Knjigu pregleda", a na osnovu obavljenog pregleda, lekar donosi jednu od odluka:

 hospitalizacija,  prijem u Dnevnu bolnicu,  vraćanje pacijenta na kućni tretman 

upućivanje pacijenta kod drugog specijaliste.

1.3.1.1. Trijaža
Pacijenti koji su vitalno ugroženi, primaju se odmah na pregled u Odeljenje hitnog prijema i

trijaže.

Vitalno ugrožena stanja kod pacijenata sa:

 grudnim bolom (AIM, disekcija aorte)

 sa započetom CPCR u HMP-u (na terenu)

 pacijenti bez svesti

 sa znacima akutne srčane slabosti ( plućni edem, šok…)

 sa poremećajima srčanoog ritma i provođenja (AV blok kompletus, ventrikularna

tahikardija …)

 sinkopa

 anafilaksa i anafilaktički šok

 ostala stanja ,koja vitalno ugrožavaju život

Pacijenti bez znakova vitalne ugroženosti:

 angina pectoris

 arterijska hipertenzija

 hronična kardijalna dekompenzacija

 pretkomorski poremećaji srčanog ritma…

se pregledaju po redosledu dolaska

1.3.3 Postupak kod prijema bolesnika u koronarnu jedinicu

Bolesnik s akutnim infarktom miokarda se prima u koronarnu jedinicu. Sestrinske intervencije

odnosno postupci su sledeći:

• smeštaj bolesnika u postelju

• primena oksigeno terapije (preko maske ili nasalniog katetera)

• EKG monitoring i monitoring vitalnih funkcija

• uspostavljanje venskog puta

• uzimanje krvi za hitne laboratorijske nalaze

• primena terapije propisane od strane lekara

• sprovođenje zdravstvene nege prema stanju i potrebama bolesnika [49].

1.3.4. Uloga kardiološke sestre u procesu lečenja bolesnika sa akutnim infarktom

miokarda

Akutni infarkt miokarda se može liječiti [49]:

1. primarnom koronarnom intervencijom (primary percutaneous coronary intervention-PCI) -

invazivna metoda lečenja

2. primjenom fibrinolitičke terapije – neinvazivna metoda lečenja

Ostali lekovi koji se koriste u liječenju akutnog infarkta miokarda su: analgetici,

antiagregaciona terapija, antikoagulantna terapija, antiaritmici, sedativi, beta blokatori te

narkotici uz praćenje intenziteta boli.

1.3.5. Sestrinske intervencije kod izvođenja hitne koronarografije i primarne PCI

Hitna koronarografija i primarna PCI - perkutana koronarna angioplastika sa ugradnjom stenta

je najbolji oblik lečenja akutnog infarkta miokarda kada postoje objektivno uslovi za

izvodjenje ove intervencije (postojanje sale za kateterizaciju srca). Bolesnik sa akutnim

infarktom miokarda se prima u Odeljenje koronarne jedinice gde nakon kratke preoperativne

pripreme i davanja terapije odlazi u salu za kateterizaciju srca. Sestrinske intervencije kod

pripreme bolesnika za koronarografiju su [47]:

• obezbjeđivanje dva venska puta ( plasirati dve braunile)

• vađenje krvi za hitne laboratorijske nalaze,krvnu grupu i Rh faktor

• primena terapije propisane od strane ljekara

• brijanje prepona ili ruku - femoralni ili radijalni pristup u proceduri izvođenja

koronarografije

• informisanje pacijenta i davanje na potpis obrasca za pristanak na intervenciju[49] .

Nakon psihičke i fizičke pripreme, bolesnik se na kolicima odvozi u salu za kateterizaciju

srca, gde će se uraditi hitna koronarografija i primarna PCI. Postoje dva pristupa u izvođenju

koronarografije: femoralni pristup kada se vrši ubod u arteriju femoralis i radijalni pristup

kada se punktira arterija radialis. Zdravstvena nega bolesnika posle završene koronarografije

zavisi od pristupa. Ukoliko se koronarografija radi iz ruke (pristup koji je dosta konforniji za

bolesnika) na ubodno mesto se postavlja fina plastična narukvica koja se naduva vazduhom i

na taj način vrši zaustavljanje krvarenja iz punktirane arterije radijalis. Ako se radi femoralni

pristup gde se pravi ubod u arteriju femoralis nakon intervencije na ubodno mesto se stavlja

kompresivni zavoj koji se učvrsti flasterom, te bolesnik mora da leži sa opruženom nogom

bez savijanja narednih 12 sati. Na mestu uboda se stavlja mala vrećica s peskom kao
prevencija nastanka hematoma. Posle završene intervencije u sali za kateterizaciju srca,

bolesnik se vraća na odeljenje gde se dalje nastavlja postoperativna nega nakon

koronarografije i / ili ugradnje jednog ili više stentova [49].

Sestrinske intervencije po dolasku bolesnika iz sale su [49]:

- smestiti bolesnika u postelju sa uzglavljem kreveta podignutim pod uglom od

15 do 30 stepeni

- priključiti bolesnika na EKG monitoring

- izmeriti krvni pritisak i srčanu frekvencu

- merenje vitalnih funkcija na svakih 15 minuta prvih sat vremena, zatim na

svakih 30 minuta u toku 4 sata, ako stanje ne zahteva drugačije

- proveriti pulseve distalno od mesta plasiranja koronarnog katetera, kao i boju,

osećaj, temepraturu ekstremiteta

- kod femoralng pristupa na kompresivni zavoj staviti vrećicu s peskom naredna

4 sata kao prevenciju nastanka hematoma

- mirovanje u krevetu narednih 12 sati sa opruženim ekstremitetom

- kod pojave hematoma koji se širi obeležiti mesto i odmah pozvati lekara

- kod krvarenja pronaći arteriju i izvršiti pritisak rukom uz obaveštenje lekara -

kod radijalnog pristupa vršiti ispuštanje vazduha iz narukvice pomoću

brizgalice po određenoj šemi.

- uključiti terapiju po nalogu lekara

 - nakon pola sata po dolasku na odjeljenje dati bolesniku da popije 1, 5 l čaja u

intervalu od 2 sata kako bi što prije izlučio kontrastno sredstvo

- pratiti količinu izlučene mokraće

- pratiti EKG ritam radi uočavanja promjena u ST segmentu i T talasu [49].

1.3.6 Sestrinske intervencije kod primene fibrinolitičke terapije

Fibrinolitička terapija je indikovana kod bolesnika sa infarktom miokarda sa ST elevacijom

unutar 12 sati od početka bolova ukoliko nema kontraindikacija i ako u roku od 90 minuta

nije moguće učiniti hitnu koronarografiju i primarnu PCI u kompetentnoj ustanovi, a sve u

cilju pokušaja rekanalizacije (razbijanjem ugruška) začepljene koronarne arterije. Od

fibrinolitičke terapije kod nas se koriste streptokinaza i alteplaza. Streptokinaza je enzim

grupe – C beta hemolitičkog streptokoka koji deluje kao katalizator koji lizira ugrušak.

Streptokinaza se može dati intravenski i intrakoronarno. U Koronarnoj jedinici Streptokinaza

se daje i.v. u dozi od 1 500 000 I.J. tokom 60 minuta, tako što se rastvor (1 500 000 IJ

streptokinaze u 100 ml 0,9 % NaCl ) aplicira brzinom 33 kapi / min, putem brojača infuzionih

kapi ili perfuzione pumpe [49].

Sestrinske intervencije u toku primjene fibrinolitičke terapije [49]:

• stalni nadzor nad pacijentom

• EKG monitoring

• merenje vitalnih funkcija

• davanje kiseonika preko nazalnog katetera ( 3 do 5 l/ min)

• brzo reagovanje u slučaju pojave komplikacija

Kod primene fibrinolitičke terapije streptokinaze veoma često se javljaju komplikacije po tipu

srčanih aritmija, pada krvnog pritiska, otežanog disanja, povraćanja, krvarenja i alergijskih

reakcija. Najteža komplikacija je ventrikularna fibrilacija kao najteži oblik poremećaja

srčanog ritma koja može dovesti do smrtnog ishoda. Obzirom da je medicinska sestra

konstantno prisutna uz pacijenta komplikacije se odmah prepoznaju i na vreme se reaguje

[49].

1.3.7 Prepoznavanje kardiorespiratornog zastoja

Medicinske sestre službe hitne medicinske pomoći, kardioloških odeljenja, jedinica za

intenzivnu negu moraju poznavati ne samo znake kardiorespiratornog zastoja već i mere koje

se hitno moraju preduzeti. Postoji nekoliko parametara koji se klinički mogu zapaziti u

kratkom vremenskom intervalu- unutar 15-30 sek [49].

Medicinska sestra će primetiti [49]:

a. Nagli gubitak svesti: bolesnik koga zadesi kardiorespiratorni zastoj naglo gubi

svest. Laganim protresanjem i postavljanjem pitanja bolesniku utvrđujemo

stepen dubine svesti.

b. Odsustvo disanja utvrđuje se posmatranjem toraksa i abdomena i stavljanjem

obraza uz otvor usta i nosa bolesnika. Ako nema spontanog podizanja i

spuštanja abdomena i strujanja vazduha iz usta i nosa, znak je da bolesnik ne

diše.

c. Promena boje kože i vidljive sluzokože nastaje kao posledica insuficijencije

periferne cirkulacije. Ako je do prestanka rada srca došlo usled teške hipoksije,

onda je vidljiva cijanoza kože (usta, uši, lice). U odsustvu cijanoze, boja kože

lica i vidljive sluzokože postaje bleda i sivo pepeljasta. Stoga pri svakoj

ekstremnoj promeni boje kože palpirati puls na palpatorno najpristupačnijim

arterijama.

d. Odsustvo pulsa. Najbolje je i najpristupačnije palpiranje arterije carotis sa

jagodicama dva ili tri prsta sa unutrašnje strane m. sternocleidomastoideusa.

e. EKG pokazuje ravnu crtu ili znak treperenja komora.

f. Dilatacija papila je jedan od znakova prestanka cirkulacije krvi. Za dilataciju

papila potrebno je 20- 45 sek., pa i više od 1 min. Kod nekih bolesnika i posle

smrti papile se ne dilatiraju (pacijenti koji su primili opijate), stoga dilatacija

 papila spada u kasne znake kardiorespiratornog zastoja, ali ga dilatirane zenice

potvrđuju.

g. Nemerljiv krvni pritisak može da ukaže na akutni srčani zastoj. Kao i puls, i

krvni pritisak može biti nemerljiv i ako srce radi, što ukazuje na nizak minutni

volumen srca.

h. Odsustvo ili prestanak krvavljenja iz operativne ili otvorene povrede teško se

može uzeti kao pouzdan znak srčanog zastoja, ali uz druge znake može biti

dokaz da je prestala srčana radnja.

Nezavisno od uzroka kardiorespiratornog zastoja, da bi se sprečilo ireverzibilno oštećenje

mozga i smrt, mora se odmah započeti kardiorespiratorna reanimacija [49].

Medicinska sestra će učiniti sledeće [49]:

 Pozvati lekara

 Utvrditi odsustvo disanja - nema ravnomernog podizanja i spuštanja grudnog koša i

abdomena

 Utvrditi odsustvo pulsa - palpirati najpristupačnije arterije (a. carotis, a. femoris)

 Boja kože - ekstremno bela ili cijanotična

 Papile proširene (sužene- uticaj nekih lekova (opijata))

 Nemerljiva tenzija

 Postaviti bolesnika u odgovarajući vodoravan položaj sa defleksijom glave

 Ispod bolesnika obezbediti čvrstu podlogu (daska širine kreveta, a dužine od ramena

do karlice, na terenu postaviti pacijenta na pod)

 Napraviti EKG

 Osloboditi disajne puteve aspiracijom stranog sadržaja u koliko je potrebno ili

postavljanjem glave u položaj defleksije čime se otklanja opstrukcija disajnih puteva

zapadanjem jezika. Izvaditi zubnu protezu ukoliko je pacijent ima.

 Plasirati orofaringealni tubus odgovarajuće veličine

 Započeti arteficijalnu ventilaciju preko maske i ambu balona sa 100% kiseonika

 Manuelna stimulacija srca ili elektro stimulacija defibrilatorom - pre upotrebe

proveriti ispravnost aparata, pripremiti aparat, asistirati lekaru.

 Otvoriti dve venske linije ako ih nema

 Pripremiti i proveriti ispravnost seta za intubaciju i asistirati lekaru prilikom izvođenja

iste.

 Aplikovati medikamente, infuzione rastvore po nalogu lekara i pri tome poštovati

aseptične uslove rada.

 Obezbediti hitan transport u najbližu zdravstvenu ustanovu, a ako smo u njoj, u

jedinicu intenzivne nege

 Pažljivo voditi medicinsku dokumentaciju i beležiti sve što je dato i urađeno.

1.3.6 Redosled u reanimaciji

Redosled u reanimaciji koji treba primenjivati je sledeci [49]:

 Prekordijalni udarac (ako od kolapsa nije prošlo više od 30 sekundi)

 Osnovna životna potpora i za to vreme tražiti DEF, set za intubaciju, O2

 Defibrilator upotrebiti pre drugih postupaka – ako monitor pokaže da treba i ako je

defibrilator pri ruci

 Postaviti elektrode i na monitoru proceniti ritam (proveriti cirkulaciju – ne više od 10

sek)

 Na monitoru može biti VF/VT bez pulsa ili non-VF/VT bez pulsa (asistolija,

električna aktivnost bez pulsa)

 Sestrinske intervencije kod bolesnika s AIM u postintenzivnoj

 jedinici

 Intervencije u post intenzivnoj jedinici usmjereni su na oporavak bolesnika, prevenciju

 i opažanje mogućih komplikacija bolesti, primjenu lijekova koji spreĉavaju

 zgrušavanje krvi, edukaciju bolesnika, usvajanje pozitivnog zdravstvenog ponašanja i

 pripreme za otpust iz bolnice.

1.3.7 Sestrinske intervencije kod bolesnika s AIM u postintenzivnoj jedinici

Intervencije koje obavlja medicinska sestra kod bolesnima sa AIM u postintenzivnoj nezi je

sledeca [49]:

- osigurati povoljnu fizičku okolinu, tj. miran san, ograničiti broj poseta, izbegavati posete

koje bi mogle uznemiriti bolesnika

- pratiti hemodinamsku stabilnost bolesnika (EKG, puls, krvni pritisak), prvih dana

kontinuirano, a potom prema lekarevim odredbama

- održavati ličnu higjenu – prvih dana u krevetu uz pomoć, a poboljšanjem stanja bolesnik se

postupno mobilizira, podsticati bolesnika za samostalno obavljanje lične higijene (uz nadzor)

- postupno povećavati opterećenja (uz nadzor), a posle svake aktivnosti osigurati odmor

- uzorke krvi za pretrage

- primenjivati ordiniranu terapiju, uočavati neželjene pojave

- sprovoditi aktivne i pasivne vežbe, vežbe disanja i relaksacije (uz nadzor)

- sedmi dan bolesti, prema lekarevoj odredbi, provesti Schellongov test

- pratiti izlučevine bolesnika (urin, stolicu)

- pratiti i kontrolisati bol prema bolesnikovoj proceni, pratiti subjektivno bolesnikovo

osećanje
- obeležiti sprovedene postupke na temperaturnu listu

- motivisati i edukovati bolesnika

- pripremiti bolesnika za otpust i osigurati mu socijalnu podršku.

3. DISKUSIJA
Veštine i iskustva kardiovaskularnih medicinskih sestara u kritičnoj nezi srca, upravljanju

kardiovaskularnim hitnim slučajevima i mehaničkoj cirkulatornoj podršci smatraju se vitalnim

u pružanju pomoći za pacijente sa COVID-19 u jedinicama intenzivne nege tokom pandemije

COVID-19. Koliko znamo, ne postoje studije koje su se fokusirale na doprinos i iskustva

kardiovaskularnih medicinskih sestara u kritičnoj nezi pacijenata sa COVID-19 [50].

Kardiovaskularne medicinske sestre se specijalizuju za kardiovaskularno zdravlje i pružaju

kritičnu negu onim pacijentima u kardiovaskularnim jedinicama intenzivne nege. Da bi se

brinule o pacijentima, kardiovaskularne medicinske sestre koriste različite veštine, uključujući

praćenje hemodinamskih parametara, snimanje i tumačenje nalaza sa elektrokardiograma,

upravljanje uređajima za mehaničku cirkulaciju, pokretanje i pružanje kardiopulmonalne

reanimacije i brzo lečenje aritmija. Pored toga, od njih se može zahtevati da iskoriste svoje

veštine procene da upućuju pacijente na konsultacije i dalju istragu. Stoga, ove veštine

zahtevaju od kardiovaskularnih medicinskih sestara da pokažu visok nivo kliničkog

rasuđivanja, kliničkog ispitivanja i prakse nege kako bi efikasno upravljali pacijentima i

optimizovali ishode [51]. Sve ove veštine i iskustva se smatraju vitalnim za pružanje pomoći

za pacijente sa COVID-19 u jedinicama intenzivne nege tokom pandemije. U Turskoj, mnoge

kardiovaskularne medicinske sestre rade u bolnicama za pandemiju COVID-19 kako bi

zadovoljile potrebe kritične nege. Istraživanje iskustava ovih medicinskih sestara može

doprineti upravljanju medicinskim uslugama tokom tekuće pandemije COVID-19. Koliko

znamo, nijedna studija se nije fokusirala na doprinos i iskustva kardiovaskularnih medicinskih

sestara u kritičnoj nezi pacijenata sa COVID-19.

Grupe stanovništva sa većom stopom već postojećih kardiovaskularnih bolesti, kao što su

starosedeoci, i oni u ruralnim i udaljenim oblastima, imaju veći rizik od loših ishoda [52].

Stariji ljudi, uključujući i one koji se nalaze u ustanovama za negu starijih, su pod visokim

rizikom od loših ishoda [53]. Ove zajednice i lokalni zdravstveni sistem mogu iskusiti

neproporcionalno opterećenje teških i smrtonosnih slučajeva COVID-19.

Kardiovaskularne posledice infekcije SARS-CoV-2, koje rezultiraju akutnom srčanom

povredom, mogu se manifestovati kao disfunkcija leve komore (LV), ventrikularne aritmije,

promene na elektrokardiografu (EKG), povišen natriuretski peptid B-tipa (BNP) i povišeni

biomarkeri troponina i drugi biomarkeri . Detaljna diskusija o kardiovaskularnim posledicama

infekcije SARS-CoV-2 data je u Kardiovaskularnoj bolesti i COVID-19: Konsenzus izjava

Australije/Novog Zelanda [54]. Medicinske implikacije su da pacijenti sa infekcijom SARS-

CoV-2 sa kardiovaskularnim posledicama možda neće biti upućeni na odgovarajući način i

blagovremeno u kardiološke službe. Medicinske sestre moraju osigurati da pacijenti sa

infekcijom SARS-CoV-2 sa kardiovaskularnim posledicama dobiju blagovremenu i na

dokazima zasnovanu negu srca i upravljanje sekundarnom prevencijom. Podaci prehospitalnih

i urgentnih odeljenja ističu značajan pad u hitnim stanjima za kardiovaskularne hitne

slučajeve, uključujući infarkt miokarda, bol u grudima i moždani udar [55]. Prijavljeno je
značajno smanjenje stope infarkta miokarda sa elevacijom ST (STEMI) zajedno sa

povećanjem srčanih zastoja van bolnice [54-57].

Postoji opravdana zabrinutost da će doći do porasta kardiovaskularnih pacijenata koji tolerišu

sve veće simptome kod kuće i koji će u narednim mesecima imati komplikacije nelečene

koronarne bolesti, srčane insuficijencije, aritmija, valvularne bolesti srca i moždanog udara

[58].

Veoma je bitno održavanje brige za medicinsko osobolje uključujući i medicinske sestre.

Samobriga za medicinsko osoblje predlaže [59]:

• Pridržavajte se lokalnih, državnih i saveznih saveta i protokola u vezi sa nošenjem maski

kada radite u kliničkom ili zdravstvenom okruženju ili pružate negu u bilo kom okruženju.

Višeg nivoa LZO (maska N95/maska P2, zaštitne naočare/zaštita za oči, štitnik za lice, haljina

i rukavice) treba da se pridržavate kada pružate negu pacijentima koji su u opasnosti ili

potencijalnim/sumnjivim/potvrđenim slučajevima COVID-19.

• Ne zaboravite da uvek koristite odgovarajuću LZO (uključujući P2/N95 maske i štitnike za

lice kada je to potrebno): vaše zdravlje, bezbednost i dobrobit su najvažniji. Osigurajte obuku

i kompetenciju za stavljanje i skidanje LZO za sebe i kolege. Uklanjanje LZO predstavlja

visok rizik od izlaganja i mora se preduzeti sav oprez da se smanji rizik od izlaganja prilikom

uklanjanja LZO.
• Pridržavajte se i pridržavajte se saveta/naredbi javnog zdravlja u vezi sa nošenjem maske

kada ste van kuće.

• Ako se ne osećate dobro, nemojte dolaziti na svoje radno mesto. Testirajte se i izolujte se

dok ne dobijete rezultat testa.

• Samoizolujte se ako ste obavešteni kao bliski kontakt sa slučajem ili vas poslodavac ili

službenik javnog zdravlja savetuje da morate da se samoizolujete.

• Organizujte vakcinaciju protiv gripa za sebe i svoj tim.

• Prijavite sve moguće simptome COVID-19 koje možete osetiti na prvu indikaciju i pratite

preporuke lokalnih zdravstvenih službi u vezi sa testiranjem i izolacijom.

• Razgovarajte o minimiziranju rizika i radnim aranžmanima sa svojim menadžerom ako ste

zdravstveni radnik sa visokim rizikom od komplikacija od COVID-19.

• Pravite redovne pauze, vodite zdravu uravnoteženu ishranu i obezbedite adekvatan odmor.

• Podržite svoj tim i izgradite pozitivne odnose na svom radnom mestu.

• Potražite podršku za održavanje mentalnog zdravlja, posebno stresa na poslu, iscrpljenosti i

anksioznosti.

• Obratite se svojim kolegama u drugim bolnicama ili profesionalnim telima za podršku i

informacije.
 4. ZAKLJUČAK

 Visoko obrazavane i obučene sestre su ključna figura u koronarnoj jedinici.

Medicinska sestra u koronarnoj jedinici ne samo da pruža negu bolesniku koja mu je

potrebna i da posreduje između bolesnika i lekara nego takođe odgovara za

opservaciju stanja pacijenta iz minute u minutu i započinje terapiju na njenu vlastitu

inicijativu kada je to potrebno.

 Uspešnost zdravstvene nege i lečenja zavisi od međusobne saradnje celog tima i

bolesnika. Da bi mogla biti ravnopravan član tima kardiološka sestra mora posedovati

znanje o dobroj kliničkoj praksi, uzroke i komplikacije bolesti, invazivne i

neinvazivne procedure, poznavati delovanje i nuspojave lekova, znati referentne

vrednosti labaratorijskih nalaza te na vreme reagovati u slučaju odstupanja.

 Obzirom da je koronarna jedinica opremljena sve modernijom medicinskom

opremom, medicinska sestra/ tehničar koja radi u koronarnoj jedinici mora biti
 uključena u proces trajne edukacije koja će doprineti što kvalitetnijem zbrinjavanju

kardiološkog bolesnika.

 Pandemija COVID-19 negativno je uticala na medicinsku negu i kliničko lečenje

pacijenata sa AIM.
 6. LITERATURA

1. „Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu”. BBC News na srpskom

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-51324227 (na jeziku: srpski).. Pristupljeno 10.07.

2022.

2. „SZO proglasio pandemiju Kovida-19”. Radio-televizija Srbije (na jeziku: srpski).

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3884828/szo-pandemija-koronavirusa.html

Pristupljeno 10. 07. 2022.

3. „Q&A on coronaviruses (COVID-19)” (na jeziku: engleski). World Health Organization.

https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/question-and-answers-

hub/q-a-detail/coronavirus-disease-covid-19 Pristupljeno 11. 07. 2020.

4. Wang, Vivian (11. 07. 2022.) „Most Coronavirus Cases Are Mild. That's Good and Bad

News.” — preko NYTimes.com.

5. Q&A on coronaviruses”. World Health Organization (WHO) Pristupljeno 11. 07. 2022.

6. Yang C, Jin Z. An acute respiratory infection runs into the most common

noncommunicable epidemic-COVID-19 and cardiovascular diseases. JAMA Cardiol.

2020;5(7):743-4.
7. Li L, Hill J, Spratt JC, Jin Z. Myocardial injury in severe COVID-19: identification and

management. Resuscitation. 2021;160(1):16–17.

8. World Heart Organization, The top 10 causes of death, Dostupno na:

http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs310/en, Pristupljeno 12.07.2022.

9. Bakić M. Patogenetski aspekti ateroskleroze. Acta Medica Med.iane 2007; 46(1): 25-29.

10. „What Are the Signs and Symptoms of Coronary Heart Disease?”. www.nhlbi.nih.gov.

Pristupljeno 12.07.2022.

11. Steg, PG; James, SK; Atar, D; Badano, LP et all. „ESC Guidelines for the management of

acute myocardial infarction in patients presenting with ST-segment elevation.”. European

Heart Journal. 2012;33(20): 2569—619.

12. Coventry, LL; Finn, J; Bremner, AP. „Sex differences in symptom presentation in acute

myocardial infarction: a systematic review and meta-analysis.”. Heart & lung : the journal of

critical care, 2011;40(6): 477—91.

13. Valensi P, Lorgis L, Cottin Y. „Prevalence, incidence, predictive factors and prognosis of

silent myocardial infarction: a review of the literature”. Arch Cardiovasc Dis. 2011;104 (3):

178—88.

14. „What Is a Heart Attack?”. www.nhlbi.nih.gov Pristupljeno 13.07.2022.

15. „Heart Attack or Sudden Cardiac Arrest: How Are They Different?”. www.heart.org.

Pristupljeno 13.07.2022.

16. Hadžiselimović, Hajrudin (1977). Vaskularizacija sprovodne muskulature srca:

naučnoistraživački projekat. UMC - Institut za anatomiju.

17. Von Ludinghausen M. The clinical anatomy of coronary arteries. Adv Anat Embryol Cell

Biol 2003;167(1): 1-111.

18.https://sr.wikipedia.org/srel/%D0%A1%D1%80%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8_

%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE

%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Coronary_arteries.Serbien.jpg Pristupljeno

25.07.2022.

19. Kivimäki M, Nyberg ST, Batty GD, Fransson EI, et al. "Job strain as a risk factor for

coronary heart disease: a collaborative meta-analysis of individual participant data". The

Lancet 2012;380 (9852): 1491–7.

20. How the NHS cares for patients with heart attack - a summary for patients; Myocardial

Ischaemia National Audit Project (MINAP)

21. Acute Myocardial Infarction на: patient.info, https://patient.info/doctor/acute-myocardial-

infarction Pristupljeno 15.07.2022.

22. Knight CJ, Keeble TR, Wilson S, et al; Short term prognosis of patients with acute

coronary syndromes: the level of Heart. 2005; 91(3):373-4.

23.https://drvelicki.com/saveti-i-preporuke/manje-poznati-simptomi-srcanog-udara

Pristupljeno 16.07.2022.

24. Massberg S, Polzin A. [Update ESC-Guideline 2017: Dual Antiplatelet Therapy]. Dtsch

Med Wochenschr. 2018;143(15):1090-3.

25.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8_

%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80#cite_note-16 Pristupljeno 15.07.2022.

26. https://www.heartfoundation.org.au/bundles/your-heart/are-you-at-risk-of-heart-disease

Pristupljeno 16.07.2022.

27. Crea F, Pupita G, Galassi AR, et al. Role of adenosine in pathogenesis of anginal pain.

Circulation. 1990;81(1):164-72.

28. https://en.wikipedia.org/wiki/Myocardial_infarction Pristupljeno 16.07.2022.

29. https://hr.medicinestars.com/heart-attack-pathology-51433 Pristupljeno 15.07.2022.

30.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8_

%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80#cite_note-16 Pristupljeno 15.07.2022.

31. https://www.synlab.hr/novosti/ateroskleroza-i-srcani-udar.html Pristupljeno 16.07.2022.

32. Kugiyama K, Yasue H, Okumura K, et al. Nitric oxide activity is deficient in spasm

arteries of patients with coronary spastic angina. Circulation. 1996;94(3):266-71.

33. Oren J. Mechanic, Gavin M, Grossman S, Acute Myocardial Infarction, Harvard Medical

School/BIDMC, 2022;1(1) 243-76.

34.https://sr.m.wikipedia.org/srel/%D0%A1%D1%80%D1%87%D0%B0%D0%BD

%D0%B8_%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80 Pristupljeno 16.07.2022.

35. Alaour B, Liew F, Kaier TE. Cardiac Troponin - diagnostic problems and impact on

cardiovascular disease. Ann Med. 2018;50(8):655-65.

36. https://drvelicki.com/razgovor/najznacajniji-biomarkeri-u-kardioloskoj-praksi Pristupljeno

20.07.2022.

37. Alquézar-Arbé A, Sanchís J, Guillén E, Bardají A, et al. Cardiac ..troponin measurement

and interpretation in the diagnosis of acute myocardial infarction in the emergency

department: a consensus statement. Emergencias, PubMed. 2018;30(5):336-349.

38. Perera M, Aggarwal L, Scott IA, Logan B. Received care compared to ADP-guided care

of patients admitted to hospital with chest pain of possible cardiac origin. Int J Gen Med.

2018;11:345-51.
39. Riley RF, Miller CD, Russell GB, Soliman EZ, et al. Usefulness of Serial 12-Lead

Electrocardiograms in Predicting 30-Day Outcomes in Patients With Undifferentiated Chest

Pain (the ASAP CATH Study). Am J Cardiol. 2018;122(3):374-80.

40.https://www.researchgate.net/publication/

331029908_Enhancing_the_Sgarbossa_Criteria_for_the_Diagnosis_of_ST_Elevation_Myoca

rdial_Infarction Pristupljeno 20.07.2022.

41. Larson EA, German DM, Shatzel J, DeLoughery TG. Anticoagulation in the cardiac

patient: A concise review. Eur J Haematol. 2019;102(1):3-19.

42. Bath PM, Woodhouse LJ, Appleton JP, Beridze M, et al. Triple versus guideline

antiplatelet therapy to prevent recurrence after acute ischaemic stroke or transient ischaemic

attack: the TARDIS RCT. Health Technol Assess. 2018;22(48):1-76.

43. Adamski P, Adamska U, Ostrowska M, Navarese EP, Kubica J. Evaluating current and

emerging antithrombotic therapy currently available for the treatment of acute coronary

syndrome in geriatric populations. Expert Opin Pharmacother. 2018;19(13):1415-25.

44.https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8_

%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80#cite_note-16 Pristupljeno 20.07.2022.

45. Aeyels D, Seys D, Sinnaeve PR, Claeys MJ, et al. Managing in-hospital quality

improvement: An importance-performance analysis to set priorities for ST-elevation

myocardial infarction care. Eur J Cardiovasc Nurs. 2018;17(6):535-542.

46. Schwaab B. [Cardiac Rehabilitation]. Rehabilitation (Stuttg). 2018;57(2):117-126.

47. Stone GW, Ellis SG, Gori T, Metzger DC,et al., ABSORB IV Investigators. Blinded

outcomes and angina assessment of coronary bioresorbable scaffolds: 30-day and 1-year

results from the ABSORB IV randomised trial. Lancet. 2018;27;392(10157):1530-1540

48. Lopes RD, de Barros E Silva PGM, de Andrade Jesuíno I, et al. Timing of Loading Dose

of Atorvastatin in Patients Undergoing Percutaneous Coronary Intervention for Acute

Coronary Syndromes: Insights From the SECURE-PCI Randomized Clinical Trial. JAMA

Cardiol. 2018 Nov 01;3(11):1113-1118.

49. Videnović M, Sestrinske intervencije i prva pomoć u tretmanu bolesnika sa akutnim

infarktom miokarda u vanhospitalnim uslovima, Zdravstveni centar Zaječar, 2006;31(3), 69-

82.

50.https://www.researchgate.net/publication/

340510742_Cardiac_surgery_an200d_nursing_past_present_and_future Pristupljeno

20.07.2022.

51. Hammad TA, Parikh M, Tashtish N, et al. Impact of COVID-19 pandemic on ST-

elevation myocardial infarction in a non-COVID-19 epicenter. Catheter Cardiovasc Interv.

2021 Feb 1;97(2):208-214.

52. Cao X, Spratt JC, Jin Z. Coronavirus disease 2019 (COVID-19) and acute cardiovascular

disease management: a Chinese perspective on striking the balance. Resuscitation.

2020;152:36–8.

53. Arnold R., Tideman P., Devlin G., Carroll G., Elder A., Lowe H., et al. Rural and remote

cardiology during the Covid-19 pandemic: CSANZ consensus statement. Heart Lung Circ.

2020;29:88–93.

54. Holt N.R., Neumann J.T., McNeil J. Implications of COVID-19 in an aging population.

Med J Aust. 6 May 2020

55. Zaman S., MacIsaac L.I., Jennings J.L.R., Schlaich M., Inglis S.C., Arnold R., et al.

Cardiovascular disease and COVID-19: Australian/New Zealand consensus statement. Med J

Aust. 2020;213(4):182-187.

56. Allahwala U.K., Denniss A.R., Zaman S., Bhindi R. Cardiovascular disease in the post-

COVID-19 era–the impending tsunami? Heart Lung Circ. 2020;29:809–811.

57.https://www1.racgp.org.au/newsgp/clinical/drastic-drops-in-cancer-and-heart-attack-

patient Pristupljeno 20.07.2022.

58. Tam CF, Cheung KS, Lam S, et al. Impact of Coronavirus Disease 2019 (COVID-19)

outbreak on ST-segment-elevation myocardial infarction care in Hong Kong, China. Circ

Cardiovasc Qual Outcomes. 2020;13(4):6631-2.

59.Inglis S, Naismith C, White K. CSANZ COVID-19 Cardiovaskular Nursing Care

Consensus Statement: Executive Summary, Heart Lung Circ, 2020;29(9): 1263-67.

60.Diplomski rad; „Participacija medicinske sestre u dijagnostici i terapijskim postupcima

kod obolelih od akutnog infartka miokarda sa posebnim osvrtom na terapijsku hipotermiju“-

Snežana Tešović