Univerzitet u Nišu

Medicinski fakultet

Seminarski rad iz predmeta: Socijalna medicina

Tema rada: COVID –19

Mentor: Studenti:
Doc. dr Roberta Markovic Milica Srdanović 14646
Bogdana Nikolić 14615
Nina Stojanović 14504
Anđelina Popović 14674
Danilo Ilić 14621

Niš, 2021.
 Sadržaj

1.Uvod…………………………………………………………………………………………… 3.
2. Rasprostranjenost COVID 19 u Republici Srbiji i u svetu…………………………………….6.
2.1. Zastupljenost COVID-a u Srbiji …….……………………………………………………....6.
2.2. Zastupljenost COVID-a u svetu……………………….………………….………………….8.
3. Mere za prevenciju COVID-a……………………………………………………………..….. 9.
3.1.Programi za prevenciju u svetu………………………………………………………...... 10.
3.2.Programi za prevenciju u Srbiji i zakonska regulativa……...……………………………....11.
3.3.Vakcinacija………………..……………………………………………………………..… 15.
Literatura……………………………………………………………………………………….. 18.
 1. Uvod

CoV-2 pripada grupi virusa čija je zajednička karakteristika da prilikom posmatranja pod
elektronskim mikroskopom imaju oblik krune ( lat. corona ), zbog čega grupa nosi naziv
koronavirusi. Prvi put su izolovani 1962. godine, dokazano je da prouzrokuju oboljenja kod
sisara i ptica. Infekcije izazvane ovim virusima su česte u ljudskoj populaciji. Smatra se da
prouzrokuju oko polovine svih respiratornih infekcija kod čoveka. Težina kliničke slike se kreće
u rasponu od blagih prehlada do teškog akutnog respiratornog sindroma ( SARS).
SARS CoV-2 kod ljudi izaziva oboljene COVID- 19. Bolest se širi direktnim kontaktom
sa respiratornim kapljicama zaražene osobe ( kijanje, kašljanje) ili dodirivanjem površina,
kontaminiranih virusom, a potom dodirivanjem lica. Na površinama može da preživi nekoliko
sati, međutim, može biti ubijen jednostavnim dezinfekcionim sredstvima.
CoV-2 različito utiče na ljude, samim tim izaziva oboljenje sa širokim rasponom
simptoma. Kod većine ljudi oboljenje prolazi sa blagom do umernom kliničkom slikom, bez
hospitalizacije. U težim slučajevima može se razviti upala pluća, a ređe se bolest može završiti
letalno.
Opšta masa je podložna infekciji. Infekcije kod starijih ljudi i onih sa hroničnim
osnovnim bolestima su najčešće teške, a deca i novorođenčad su takođe razvili simptome, ali ne
sa teškim kliničkim slikama. Najčešće je potrebno 5-6 dana od infekcije virusom kako bi se javili
simptomi, međutim, za inkubacioni period uzima se vreme od 14 dana.
Znaci i simptomi koji se mogu javiti:
Često:
● groznica
● suv kašalj
● umor
Ređe:
● bolovi u kostima i mišićima
● glavobolja
● gubitak čula mirisa
● mučnina, povraćanje
● dijareja
● upaljeno grlo
● konjuktivitis
● osip na koži
 Teža simptomatologija:
● otežano disanje
● kratak dah
● bolovi u grudima
● gubitak mogućnosti govora
● Gubitak mogućnosti kretanja

Iako se oboljenje može javiti kod ljudi svih životnih dobi, postoje određeni faktori rizika
koje dovodimo u vezu sa samom pojavom oboljenja ali i lošom progresijom:

● HOBP
● hronična bubrežna insuficijencija
● hronična srčana insuficijencija
● rak
● imunokompromitovane osobe
● gojaznost
● dijabetes
● trudnoća
● bolest srpastih ćelija
● pušenje

S obzirom da je COVID- 19 nova bolest, postoji ograničenje u informacijama o

medicinskim stanjima koja predstavljaju povećan rizik za nastanak kovida. Astma, talasemija,
plućna fibroza, cistična fibroza, cerebrovaskularne bolesti, hipertenzija i dr. mogu biti jedan od
faktora rizika ali još nije zasigurno dokazano.
 2. Rasprostranjenost COVID 19 u Republici Srbiji i u svetu

2.1. Zastupljenost COVID-a u Srbiji

Testirani:
Od početka epidemije zaključno sa 12. januarom 2022. godine u Republici Srbiji testirane
su ukupno 7.515.129 osobe koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.
Najviše testiranih u jednom danu 37. 402(11. januar 2022. godine)
Prosečan broj testiranih na dnevnom nivou: 11.318

Zaraženi:
Registrovana su ukupno 1.386.114 potvrđena slučaja COVID-19, (zaključno sa 12.
Januarom 2022.)
Najveći broj novoobolelih na dnevnom nivou: 13.693 (11. januar 2022. godine)

Preminuli:
Prvi smrtni slučaj: 20. mart 2020.
Ukupan broj preminulih od početka epidemije: 12.984 (zaključno sa 12. januarom)
Najveći broj preminulih u jednom danu: 69 (7. novembar 2021. godine)

Prvi slučaj infekcije korona virusom u Srbiji je potvrđen 6. marta 2020. kod muškarca
starog 43 godine iz Subotice. Testirana je i njegova porodica ,ali su bili negativni, a muškarac je
često putovao u Mađarsku i smatra se da se odatle zarazio. 9.marta je potvrđen još jedan novi
slučaj kod kineskog državljanina, a nakon toga dnevno je registrovani po dva, tri nova slučaja da
bi broj obolelih 11. marta iznosio ukupno dvanaest. Prvo veće žarište bio je grad Niš, gde se
pojavilo više slučaja koji su poticali od istog izvora zaraze – žene koja je bila u poseti roditeljima
iz Švajcarske. 16. marta je u Srbiji bilo ukpuno registrovano 57 slučaja zaraženih korona virusom
i tada je proglašeno vanredno stanje u celoj državi i uveden je policijski čas, a kasnije i zabrana
kretanja u cilju sprečavanja transmisije virusa. Prvi smrtni slučaj u Srbiji zabeležen je 20. marta
kada je u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu umro muškarac star 59 godina. Ministar
Zlatibor Lončar je 20. marta 2020. proglasio epidemiju od većeg epidemiološkog značaja.
Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut"
 Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut"

2.2. Zastupljenost COVID-a u svetu

Prvi slučaj COVID infekcije je registrovan u Vuhanu, gradu u Kini kada je 31. Decembra
SZO-u prijavljena pneumonija nepoznatog uzroka. Virus iz porodice koronavirusa je
identifikovan od strane kineskih lekara i dobio je naziv 2019-nCov 7. januara, a kasnije je
nazvan COVID-19 virus. Marta 2020. godine direktor SZO je proglasio pandemiju i do sada je
COVID zahvatio sve kontinente i mahom sve zemlje u najvećoj pandemiji u ovom veku.
Do 5. Januara 2021. godine registrovano je ukupno 290.613.933 slučaja zaraze COVID-
19 i ukupno 5.450.958 smrtnih slučajeva(52. Izvestajna nedelja-05.01.2021) Zemlje koje su
trenutno u vrhu po broju registrovanih slučaja su Amerika, Indija, Brazil i Rusija, a one su
vodeće i po broju smrtnih slučajeva usled infekcije korona virusom.
Nakon postepenog povećanja broja slučajeva obolevanja, koje se beleži od oktobra 2021.
godine, tokom izveštajne nedelje od 27. decembra 2021. do 2. januara 2022. godine, broj novih
slučajeva u svetu je naglo porastao za 71% u odnosu na prethodnu izveštajnu nedelju, dok je broj
novih smrtnih ishoda smanjen za 10%.
 U Evropi je registrovano 101.242.650 potvrđenih slučajeva obolevanja od COVID-19,
uključujući 1.650.836 smrtnih ishoda.

1. Programi za prevenciju COVID-a koji se sprovode u

svetu i Srbiji

3. Mere za prevenciju COVID-a

Izbijanje koronavirusne bolesti proglašeno je „javnozdravstvenom vanrednom situacijom

na globalnom nivou“ (PHEIC), a virus se u kratkom vremenskom periodu proširio na veliki broj
zemalja i teritorija. Imajući u vidu nastavak širenja COVID-19, bitno je da društvo preduzme
mere u cilju sprečavanja daljeg prenošenja, smanjivanja uticaja izbijanja bolesti, kao i pružanja
podrške merama kontrole. SZO je izjavila da su edukacija, izolacija, prevencija, kontrola
transmisije i tretman inficiranih osoba kritični koraci u kontroli zarazne bolesti COVID-19. Kao i
kod drugih respiratornih infekcija, kao što su na grip ili obična prehlada, mere zaštite
stanovništva su ključne za usporavanje širenja bolesti.
U najvažnije preporuke SZO-a spadaju ostanak kod kuće (kućni karantin) i izbegavanje
kontakata, izbegavanje nepotrebnih putovanja, nošenje zaštitnih maski, primenjivanje mera
socijalne distance, kao što su izbegavanje gužvi i održavanje distance od minimum 2 metra,
izbegavanje rukovanja, često pranje ruku namanje 20s sapunom i vodom ili upotreba sredstava
za suvo pranje/dezinfekciju ruku na bazi 70% alkohola, izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i
usta neopranim rukama, dezinfekcija površina.

3.1. Programi za prevenciju u svetu

Iako su se strategije u sprečavanju širenja SARS CoV-2 virusa široko razlikovale od

države do države, ustanovljena su 2 osnovna principa:
 preusmeravanje zdravstvene politike ka povećavanju kapaciteta bolničkih
sistema
 smanjenje mogućnosti stupanja ljudi u kontakt sa virusom, čemu su
doprineli ograničavanje slobode kretanja i mere socijalne distance

Vlada Republike Kine je 20. januara 2020. identifikovala COVID-19 kao zaraznu bolest
klase B i pokrenula preventivne i ograničavajuće mere koje su se inače koristile za zarazne
bolesti klase A. Pokušaji sprečavanja širenja virusa van Kine ukljičivali su pronalaženje i
izolovanje izvora zaraze, kao i prekidanje puteva širenja. Pre svega, zatvorena je pijaca za koju
se smatralo da je izvor inicijalnog izbijanja virusa, a zatim je došlo do zatvaranja čitavog grada
Vuhana. Lokalne vlasti su sprovele rigorozan detaljan i rigorozan skrining radi identifikacije svih
potencijalno zaraženih osoba i njihovih kontakata. Pacijenti sa potvrđenom COVID-19
infekcijom su prebačeni u bolnice ili u odgovarajuće medicinske objekte, u zavisnosti od
ozbiljnosti kliničke slike. Sve navedene mere su donete da bi se osigrala izolacija i potreban
tretman svih COVID-19 pacijenata. Opšta populacija je upućena da koristi rigorozne lične
preventivne mere, uključujući nošenje maski u javnom prostoru i učestalo pranje ruku, kao i
socijalno distanciranje. Ove mere su doprinele sprečavajnu daljeg širenja virusa, a iskustvo koje
je Kina imala, kao i strategije koje je koristila, poslužile su kao inspiracija i značajno su pomogle
ostalim zemljama u borbi protiv ovog virusa.

Kako je 13. marta 2020. godine broj novih slučajeva u Evropi postao veći od onih u Kini,
SZO je počeo da posmatra Evropu kao centar pandemije koronavirusa. Od 15. marta Italija,
Francuska i Španija koje su najteže pogođene pandemijom koronavirusa sprovedene su drastične
mere za suzbijanje zaraze. Brisel je ograničio izvor medicinske opreme iz Evropske unije u
države van evropskog bloka.
Širom zemalja Evropske Unije uveden je policijski čas, zaključavanje (lockdown), EU je
zatvorila svoje granice, zatvoreni su kafići, restorani i tržni centri, a zabranjeni su veći javni
skupovi.

3.2. Programi za prevenciju u Srbiji i zakonska regulativa

Osnovne mere zaštite koje su bile sadržane u uputstvima su redovno i ispravno pranje
ruku najmanje 20s, korišćenje gela za dezinfekciju, korišćenje zaštitnih maski, kašljanje i kijanje
u papirne maramice ili rukav, izbegavanje dodira očiju, nosa i usta neopranim rukama.
Poslodavci moraju da obezbede čista i higijenska radna mesta, njihovo redovno brisanje i
dezinfekciju, pravilnu ventilaciju prostorija, promovisanje redovnog i temeljnog pranja ruku
zaposlenih, izvođača radova i kupaca, stave sredstva za dezinfekciju ruku na istaknuta mesta na
radnom mestu i vode računa o njihovom redovnom dopunjavanju, promovišu dobru higijenu
disajnih puteva na radnom mestu i da obaveste svoje zaposlene, izvođače i kupce da ako se
COVID-19 počne širiti u širem okruženju, svako ko ima čak i blagi kašalj ili nisku temperaturu
mora ostati kod kuće. Zaposleni bi trebalo da izbegavaju korišćenje gradskog prevoza; kašljanje i
kijanje stavljanjem ruke, već se preporučuje da se to radi u prevoj lakta ruke (ako to nije moguće,
da se odmah izvrši higijena ruku bez dodirivanja površina, a upotreba maramice pri kijanju ne
isključuje pranje ruku, nakon bacanja maramice u kantu za smeće); bliži kontakt sa ljudima koji
pokazuju znakove infekcije ili imaju simptome bolesti; putovanje u pogođena područja.
Građanima je savetovano pravilno nošenje zaštitne maske i menjanje iste u kratkim
intervalima. Korišćenje maske samo po sebi nije dovoljno da zaustavi infekcije i mora se
kombinovati sa čestim pranjem ruku, pokrivanjem usta i nosa prilikom kijanja i kašlja, kao i s
izbegavanjem bliskog kontakta s bilo kim ko pokazuje simptome koji ukazuju na prehladu ili
grip (kašalj, kijanje, groznica).
Osobama sa temperaturom, kašljem i otežanim disanjem savetovano je da potraže
lekarsku pomoć sa prvim simptomima bolesti, kao i da naglase lekaru putovanja u ugrožena
područja. Za sve građane Srbije, a pre svega one koji su boravili u rizičnim područjima, a koji
imaju simptome koji podsećaju na ovu bolest, Ministarstvo zdravlja otvorilo je dodatne
telefonske linije.
Odmah po pozivu navedenog broja, ekipe za hitnu medicinsku pomoć opremljene
zaštitnom opremom pružale su pomoć i transportovale osobu koja je u prethodnom periodu
boravila u području zahvaćenom korona virusom na Kliniku za infektivne i tropske bolesti, gde
se sprovodilaopservacija i kompletna dijagnostika kao i dalje lečenje ukoliko je potrebno.
Zbog povećanja broja potvrđenih slučajeva bolesti COVID-19, dana 15. marta 2020.
proglašeno je vanredno stanje na teritoriji cele države.
Doneta je Uredba o merama za vreme vanrednog stanja, kojom su propisane mere kojima
se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava za vreme vanrednog stanja.Radi
suzbijanja i sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 i zaštite stanovništva od te bolesti,
za vreme vanrednog stanja zabranjeno je kretanje na javnim mestima, odnosno van
stanova, prostorija i objekata za stanovanje u stambenim zgradama i izvan domaćinstva:
1) licima sa navršenih 70 godina – u naseljenim mestima do 5000 stanovnika, izuzev
petkom od 04 do 07 časova, radi kupovine namirnica, kao i svakog dana u periodu od 18 časova
do 01 čas narednog dana, u trajanju od 60 minuta, u prečniku do 600 m udaljenosti od mesta
prebivališta, odnosno boravišta;
2) licima sa navršenih 65 godina – u naseljenim mestima preko 5000 stanovnika, izuzev
petkom od 04 do 07 časova, radi kupovine namirnica, kao i svakog dana u periodu od 18 časova
do 01 čas narednog dana, u trajanju od 60 minuta, u prečniku do 600 m udaljenosti od mesta
prebivališta, odnosno boravišta;
3) licima koja nisu navršila 65 godina ‒ od 18 do 05 časova radnim danima, kao i od
petka od 18 časova do ponedeljka do 05 časova.

Dana 31. marta donet je Zaključak vlade na osnovu člana 6. stav 1. Zakona o zaštiti
stanovništva od zaraznih bolesti, koji se odnosio na informisanje stanovništva o stanju i
posledicama zarazne bolesti, koje predstavlja posebnu meru za zaštitu stanovništva od zaraznih
bolesti. Vlada je zaključila sledeće:
1) U uslovima proglašenog vanrednog stanja, apsolutni imperativ je da građani dobiju
isključivo proverene i tačne informacije u vezi stanja i posledica zarazne bolesti COVID-19
izazvane virusom SARS-CoV-2;
 2) Za obaveštavanje javnosti o stanju i posledicama zaraze zadužen je Krizni štab za
suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, na čijem je čelu predsednica Vlade. Sva obaveštenja
javnosti daje predsednica Vlade ili lica koje ovlasti Krizni štab;
3) Gradonačelnici, odnosno predsednici opština i štabovi za vanredne situacije jedinica
lokalne samouprave zadužuju se da sve informacije u vezi stanja i posledica zarazne bolesti
COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 u jedinicama lokalne samouprave usmeravaju
isključivo ka Kriznom štabu, koji će obezbediti da se izvrše neophodne provere i preduzmu
odgovarajuće mere na pravovremenom i tačnom informisanju javnosti;
4) Zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici ili pravna lica koje obavljaju zdravstvenu
delatnost, medicinske informacije isključivo u delu mera koje sami sprovode dostavljaju
nadležnom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje, koje te informacije dalje usmeravaju ka
Kriznom štabu;
5) Obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se
odnose na lečenje bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, data javnosti od strane
neovlašćenih lica ne mogu se smatrati tačnim i proverenim, uz mogućnost primene
propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu
vanrednog stanja.

Dana 10. aprila doneta je Uredba o organizovanju rada ustanova socijalne zaštite za
smeštaj korisnika i organizacija socijalne zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja za vreme
vanrednog stanja. Ovom uredbom uređuje se poseban način i organizacija rada ustanova
socijalne zaštite za smeštaj korisnika i organizacija socijalne zaštite za pružanje usluge domskog
smeštaja na teritoriji Republike Srbije u slučaju pojave zarazne bolesti COVID-19 izazvane
virusom SARS-CoV-2 za vreme vanrednog stanja. Ova uredba odnosi se na sve ustanove
socijalne zaštite za smeštaj korisnika i organizacije socijalne zaštite za pružanje usluge domskog
smeštaja, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne
samouprave, kao i na ustanove za smeštaj korisnika, čiji je osnivač drugo pravno i fizičko lice. U
slučaju pojave zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS- CoV-2 kod korisnika ili
zaposlenog, odnosno radno angažovanog u ustanovi, isti se odmah upućuje na lečenje u
zdravstvenu ustanovu, koja je određena aktima nadležnih organa za prijem i zbrinjavanje tih lica,
pod uslovima i na način kojim se sprečava prenošenje zaraznih bolesti, po stručno metodološkom
uputstvu zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije.
U ovom slučaju ostali korisnici, kao i zaposleni, odnosno radno angažovani ostaju u
okviru ustanove, u izolaciji 14 dana. Direktori ustanova dužni su da vode računa o strukturalnim
standardima u pogledu kadrovskih uslova za pružanje usluge u smislu propisa o socijalnoj zaštiti.
Nadležna epidemiološka služba izdaje nalog da se mera izolacije korisnika I zaposlenih,
koji su bili u kontaktu sa obolelim, realizuje u okviru ustanove socijalne zaštite za smeštaj
korisnika, odnosno organizacije socijalne zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja.
Direktori ustanova dužni su da zaposlenima i radno angažovanima, tokom trajanja
izolacije obezbede poštovanje radnog vremena, dnevnog i nedeljnog odmora, u skladu sa
zakonom.
Zaposleni i radno angažovani van radnog vremena (odmor) koriste u okviru ustanove.
Direktori su dužni da istaknu raspored radnog vremena. Direktori ustanova dužni su da obezbede
da zaposleni i radno angažovani, bez naknade, imaju tri obroka dnevno, smeštaj u ustanovi, kao i
da u ustanovi za vreme odmora borave odvojeno od korisnika, tokom trajanja izolacije.

Dana 29. aprila, Narodna Skupština Republike Srbije potvrdila je odluku o uvođenju
vanrednog stanja na teritoriji cele zemlje i potvrdila sve uredbe Vlade RS koje je donela za
vreme vanrednog stanja.
Ublažavanje mera koje je počelo nakon prvomajskih praznika počelo je otvaranjem
parkova i šetališta na otvorenom. Donet je kalendar ublažavanja mera: 4. maja počinju da rade
kafići i restorani, s tim što je potrebno držati socijalnu distancu i koristiti zaštitna sredstva.
Obnavlja se međugradski drumski i železnički saobraćaj, uz poštovanje preporuka kao što je
socijalna distanca. Kreće gradski saobraćaj u Novom Sadu i Kragujevcu, bez korišćenja klima
uređaja u prevozu.8. maja kreće gradski saobraćaj u Beogradu i Nišu. Otvaraju se tržni centri, ali
uz ograničeni broj korisnika i poštovanje socijalne distance, kao i korišćenje zaštitnih sredstava.
11. maja počinju da rade vrtići i dnevni boravak u školama za decu do 12 godina roditelja koji se
vraćaju na posao i nemaju kome da ih ostave na čuvanje. 18. maja obnavlja se avio- prevoz u
Srbiji.
 Iako je vanredno stanje ukinuto 6. maja, ostale su da važe pojedine mere koje su uvedene
kako bi se umanjila mogućnost širenja virusa. Maske su obavezne u javnom prevozu, ali i u
restoranima i kafićima, fizička distanca ostaje na snazi, kao i zabrana javnih okupljanja, nema
nastave u školama.

3.3. Vakcinacija

Vakcinacija je preventivna zdravstvena mera koja na bezbedan i efikasan način sprečava

pojavu bolesti i čuva živote ljudi. Cilj vakcinacije je da se razvije otpornost na bolest slična onoj
koja se stiče nakon prirodne infekcije.
Od presudnog značaja je da se što veći broj ljudi zaštiti vakcinom kako bi, zajedno sa
onima koji su nakon preležane bolesti COVID-19 stekli prirodni imunitet, stvorili i kolektivni
imunitet. Taj kolektivni imunitet je bedem koji sprečava virus da stigne do osetljivih osoba, koje
zbog postojanja kontraindikacija ne mogu da budu vakcinisane.
Nivo kolektivnog imuniteta potreban da bi se neka bolest uspešno eliminisala ili
kontrolisala zavisi od epidemioloških karakteristika svake pojedinačne infekcije.
Prema do sada uočenim epidemiološkim karakteristikama bolesti COVID-19, očekuje se
da bi kolektivni imunitet od oko 80% bio dovoljan za uspešnu kontrolu pandemije korona virusa.
 To ne znači da će virus i bolest nestati, ali se očekuje smanjenje učestalosti oboljevanja,
sporadično javljanje ili sezonski karakter.

Kada je počela vakcinacija protiv COVID-19 u Republici Srbiji?

Vakcinacija stanovništva protiv bolesti COVID-19 u Republici Srbiji je počela 24.
decembra 2020. Godine vakcinom proizvođača kompanija Pfizer-BioNTek. Početkom 2021.
godine u Srbiji je počela masovna imunizacija. Građani Republike Srbije imaju mogućnost da se
protiv bolesti COVID-19 vakcinišu vakcinama četiri različita proizvođača. Vakcine protiv
COVID-19, za koje je Agencija za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije potvrdila
bezbednost, efikasnost i kvalitet i izdala dozvolu za upotrebu leka, su:
1. Pfizer-BioNTek
2. Sputnjik V
3. Sinopharm
4. Oxford/AstraZeneca
Broj datih doza vakcina protiv COVID-19 u Republici Srbiji
Do 9.1.2022. godine u Srbiji je ukupno dato 8 296 523 doza vakcina, od toga 3 317 049
prvih doza, 3 222 809 drugih doza i 1 756 665 trećih doza.
Koliko doza vakcine treba da se primi i kada se stiče zaštita?
Sve vakcine sprečavaju razvoj bolesti COVID-19, nakon primene dve doze koje se daju u
razmaku od tri nedelje ili više. Prva doza vakcine kod mnogih vakcinisanih neće obezbediti
dovoljnu zaštitu. Tek jednu do dve nedelje nakon druge doze može se očekivati da će većina
vakcinisanih biti zaštićena. Trajanje zaštite protiv bolesti COVID-19 za sve vakcine je u fazi
istraživanja. Dosadašnji rezultati pokazuju da je reč o periodu od šest meseci do dve godine.
Kome se ne preporučuje vakcinacija?
Vakcinacija se ne preporučuje deci i mlađima od 18 godina. Osobe koje imaju neku
hroničnu bolest, alergiju ili bilo kakvu dilemu u vezi sa vakcinacijom bi trebalo da razgovaraju
sa svojim lekarom, koji će im pružiti kompletne informacije u skladu sa njihovim zdravstvenim
stanjem. Takođe ne bi trebalo da se vakcinišu osobe koje imaju povišenu telesnu temperaturu ili
simptome COVID-19.
Nа оsnоvu dоstupnih еpidеmiоlоšкih pоdаtака i prеpоruка sаvеtоdаvnе grupе екspеrаtа
zа imunizаciјu pоstаvljеni su strаtеšкi ciljеvi vаnrеdnе prеpоručеnе vакcinаciје tокоm trајаnjа
pаndеmiје:
1. Zаštitа intеgritеtа zdrаvstvеnоg sistеmа i kritičnih infrаstruкturа u zеmlji.
2. Smаnjеnjе оbоlеvаnjа i umirаnjа.
3. Smаnjеnjе trаnsmisiје pаndеmiјsкоg virusа u zајеdnici

Literatura:
1. https://covid19.data.gov.rs
2. https://www.unicef.org
3. https://www.cdc.gov
4. https://www.who.int
5. https://covid19.rs
6. https://www.ecdc.europa.eu/en
7. http://www.batut.org.rs
8. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov
9. https://www.ncbi.nlm.nih.gov https://www.medscape.com
10. https://www.medscape.com
11. http://www.izjz-nis.org.rs
12. http://www.slglasnik.com
13. http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/fp/covid19
14. http://vakcinacija.gov.rs/