Farmaceutski fakultet Novi Sad

Nova uloga farmaceuta u društvu

-seminarski rad-

Predmetni nastavnik: Student:

doc. dr Svetlana Stojkov Milica Mikulović

U Novom Sadu, decembar 2019.godina

 Sadržaj

1. Uvod........................................................................................................................................................2

2. Etički kodeksi farmaceuta........................................................................................................................4

3. Uloga farmacije u društvu........................................................................................................................5

4. Osnovna uloga farmaceuta u društvu.....................................................................................................6

4.1 Promocija zdravlja.............................................................................................................................6

4.2. Prevencija bolest..............................................................................................................................7

4.3 Racionalna upotreba lekova..............................................................................................................8

4.4 Odgovornost farmaceuta za terapiju lekovima..................................................................................9

4.5 Farmaceut u odnosu sa lekarom......................................................................................................10

5. Zaključak................................................................................................................................................11

6. Literatura...............................................................................................................................................12

1
 1. Uvod

Farmaceut, kao što najčešće znamo, priprema lekove prema receptu lekara i obaveštava pacijente
o nameni i upotrebi leka. Farmaceut je upoznat sa sastavom, načinom delovanja u organizmu i
nuspojavama leka i savetuje lekare, kao i pacijente, u pogledu izbora i doze lekova. Farmaceut
koji radi u apoteci mora odgovoriti na nedoumice kupaca o propisanim lekovima, a to su pitanja
o mogućim neželjenim efektima i interakcijama sa drugim lekovima ili poremećajima. Farmaceut
obezbeđuje farmaceutske proizvode koji su neškodljivi, delotvorni i odgovarajućeg kvaliteta, a
koji se koriste u sprečavanju ili lečenju bolesti, ublažavanju simptoma bolesti, poremećaja i
tegoba, kao i dijagnostikovanju oboljenja.
Farmaceut preporučuje najbolje na osnovu pitanja o zdravstvenom stanju i mogućoj upotrebi
lekova. Priprema leka ili mešanje sastojaka u obliku praha, tableta, kapsula i rastvora samo je
manji deo farmaceutske prakse, jer većinu lekova proizvode farmaceutske kompanije u
standardnim oblicima i dozama. Pored posla sa lekovima, farmaceut u apoteci je odgovoran i za
naplatu usluga i evidencije prodatih lekova. Direktor apoteke odlučuje o kupovini i prodaji robe,
angažuje i nadgleda rad saradnika i generalno nadgleda rad apoteke.
Farmaceut u bolničkoj apoteci priprema lekove i savetuje medicinsko osoblje o izboru i efektima
lekova. Priprema sterilne rastvore i kupuje medicinski materijal. Nadgleda i daje lekove, savetuje
pacijente o upotrebi lekova posle otpusta iz bolnice i ocenjuje bolničku upotrebu lekova. Većina
farmaceuta vodi računarsku evidenciju lekova koje pacijenti konzumiraju, kako bi se izbegla
štetna interakcija lekova1.
Farmaceuti zaposleni u farmaceutskoj industriji rade na različitim poslovima: od proizvodnje
do prodaje gotovih proizvoda. Farmaceut koji se bavi proizvodnjom vodi celokupni tehnološki
proces i opremu u proizvodnji farmaceutskih, kozmetičkih, veterinarskih i bioloških preparata
(proizvodnja injekcija, sirupa, rastvora, masti, tableta, granula, seruma itd.). Kako sarađuje sa
saradnicima trećeg i četvrtog stepena obrazovanja, rukovodilac je i organizuje i nadzire
proizvodnju, prati kvalitet i količinu preparata tokom proizvodnje, precizira postojeće
proizvodne procese i učestvuje u pripremi godišnjih planova i potrebne dokumentacije o procesu
proizvodnje. On se neprestano uči i usavršava, zbog promena u farmaceutskim tehnologijama.

1
Schmitt MR, Desselle SP. Pharmacists’ Attitudes toward Technician Certification: A Qualitative Study. Journal of
Pharmacy Technology.

2
Farmaceut za kontrolu kvaliteta radi u laboratorijama na složenim instrumentima
(spektrofotometri, hromatografi, itd.), analizirajući kvalitet materijala i proizvoda. Testovi mogu
biti fizički, hemijski ili mikrobiološki. Mora da odlučuje o kvalitetu farmaceutskih sirovina i
izdaje potvrdu o kvalitetu.
Farmaceut takođe radi na marketingu gotovih proizvoda: učestvuje u istraživanju tržišta, razvija
marketinški plan novog proizvoda i organizuje stručne skupove na kojima proizvod predstavlja
potrošačima i medicinskim ustanovama.
Farmacija (grč. Pharmakon = medicina) je naučna aktivnost biomedicine i zdravlja, grana
ljudske delatnosti koja ima za cilj lečenje, očuvanje i promovisanje zdravlja ljudi. Apoteka se
bavi bezbednom, efikasnom i racionalnom upotrebom lekova. Tradicionalna uloga farmacije je
da pripremi i izdaje lekove. Farmaceut je stručnjak za lekove. Savremena farmacija uključuje
klinička ispitivanja, studije bezbednosti i efikasnosti.
Farmacija obuhvata sledeće naučne discipline (oblasti): farmaceutska hemija, farmaceutska
tehnologija, farmakologija, toksikologija i klinička farmacija. Reč medicina poreklom je iz
latinskog jezika i znači lek (remedium), a upotrebljava se i izraz ars medicina kao umetnost
lečenja. Otuda ne raskidiva veza između početka ljudske svesti između medicine i farmacije. U
modernoj farmaciji i medicini sve je važnije sprečavanje određenih bolesti. Farmaceuti su
specijalisti za terapiju lekovima koji se bave optimizacijom lekova za pozitivan ishod lečenja.
Naslovi i stručni i naučni naslovi u ovoj oblasti su: farmaceutski tehničar, magistar farmacije,
specijalista magistar farmacije, magistar farmaceutskih nauka i doktor farmaceutskih nauka2.

2
Resolution WHA47.12. Role of the Pharmacist in Suport of the WHO Revised Drug Strategy,47th World Health
Assembly, Geneve, May 1994. Svjetska zdravstvena organizacija (engl. World Health Organisation) je osnovana 7.
aprila 1948. godine.

3
 2. Etički kodeksi farmaceuta

U svom profesionalnom radu, farmaceut je dužan da postuje etičke principe farmaceutske

profesije koji su definisani etičkim kodeksom farmaceuta.
Časna dužnost farmaceuta je da životni smer, svoju profesiju posveti zdravlju ljudi. U tom smislu
će poštovati ljudsko dostojanstvo, život pacijenta od samog početka i učestvovati u lečenju
bolesti. Farmaceut pruža bezopasne, efikasne i odgovarajućeg kvaliteta farmaceutske proizvode
koji se koriste u prevenciji ili lečenju bolesti, ublažavanju simptoma bolesti, poremećajima,
problemima i dijagnosticiranju bolesti. To će pomoći da primenjuje svako, bez obzira na
starosnu dob, pol, rasu, naciju, verska ili politička uverenja, socijalni status, uz poštovanje
ljudskih prava i dostojanstva osoba3.
Farmaceut će razmotriti dobrobit pacijenta kao prvo i najvažnije pitanje. Posao proizvodnje i
izdavanja lekova biće besprekorno profesionalno i etički, bez ugrožavanja pacijentovog
emocionalnog, fizičkog ili materijalnog stanja. Farmaceut je dužan da, u granicama svoje
profesionalne nadležnosti, spreči nepropisno lečenje pacijenta, kada proceni da je to u interesu
zdravlja pacijenta i da se o tome konsultuje sa lekarom.
Farmaceut poštuje prava pacijenata na odgovarajuću zdravstvenu zaštitu i omogućava da se ta
prava ispune. S tim u vezi, on ne sme napustiti funkciju dok ne bude zamenjen.
Farmaceut se pridržava zakona, propisa, standarda, profesionalnog kodeksa, kako u teoriji tako i
u praksi. Farmaceut se neće baviti bilo kojom vrstom aktivnosti koja bi diskreditovala profesiju
ili ugrozila poverenje javnosti u farmaceutsku profesiju. Pri obavljanju svoje delatnosti,
Farmaceut mora da zaštiti interese zdravstvene ustanove u kojoj radi, ako to ne ugrožava zdravlje
i život pacijenta.
Farmaceut se bavi obukom i edukacijom budućih farmaceuta. Kao što postoji obaveza
kontinuiranog profesionalnog razvoja, tako je i moralna obaveza prenosa sopstvenog znanja na
druge, manje iskusne kolege i one iz drugih zdravstvenih profesija.
U svom privatnom životu Farmaceut mora čuvati dostojanstvo svog zvanja, pa stoga mora
izbegavati ponašanja i postupke koji bi naštetili njegovom ličnom ugledu, integritetu, a samim
tim i ugledu farmaceutske struke i zdravstvene profesije u celini.

3. Uloga farmacije u društvu

3
Taddio A, McMurtry CM, Shah V, Riddell RP, Chambers CT, Noel M, MacDonald NE, Rogers J, Bucci LM,
Mousmanis P, et al. Reducing pain during vaccine injections: clinical practice guideline. CMAJ: Canadian Medical
Association journal

4
Farmacija je aktivnost zasnovana na praktičnoj primeni medicinskih i hemijskih naučnih
saznanja. Primarna svrha ili zadatak farmacije jeste promocija zdravlja, a tradicionalni zadatak
farmacije je isceljivanje. U stvarnosti, moderna farmacija o zdravlju ne govori ništa ili gotovo
ništa. Svoje istraživanje je usredsredila na bolest.
Svesni smo globalnih promena u zdravstvu koje indirektno menjaju i farmaciju. rezolucija
Svetske zdravstvene organizacije (engl. World Health Organisation- WHO)
"Uloga farmaceuta u promenjenoj strategiji o lekovima" obavezuje Farmaceuta da:
1. savetuje pacijente o lekovima i njihovoj upotrebi na informisan i objektivan način
2. unaprediti koncept farmaceutske zaštite u cilju racionalnije upotrebe lekova,
3. aktivno učestvuje u prevenciji bolesti i zaštiti zdravlja (promocija).
Apoteka predstavlja objekat koji predstavlja specifičnu delatnost koja se bavi proizvodnjom i
snabdevanjem stanovništva i zdravstvenih ustanova lekovima i medicinskim / farmaceutskim
proizvodima, lečenjem, prevencijom bolesti i promocijom zdravlja.
Snabdevanje lekovima predstavlja nabavku farmaceutskih proizvoda , koji su unapred naručeni.
Zatim se naručena roba u vidu farmaceutskih proizvoda , šalje dalje u apotekama i zdrastvenim
ustanovama.
Obuhvata naručivanje, skladištenje i izdavanje lekova na recept i bez recepta, kao i proizvodnju i
izdavanje glavnih i galenskih preparata proverenog sastava. Pored lekova i medicinskih
proizvoda, apoteke snabdevaju homeopatski proizvodima, hrana za bebe, dijetni proizvodi,
kozmetika i drugi zdravstveni proizvodi.

4. Osnovna uloga farmaceuta u društvu

5
Duži period, osnovni zadatak farmaceuta bio je razvoj, proizvodnja, kontrola i izdavanje leka.
Veliki deo posla preuzela je farmaceutska industrija, a farmaceut se sve više fokusira na
izdavanje lekova i snabdevanje lekovima i medicinskim proizvodima. Farmaceutska
(zdravstvena) nega uključuje:
1. Fokusiranje i izdavanje lekova;
2. Orijentacija pacijenta i ishod lečenja (pacijent u fokusu).
Osnovne uloge farmaceuta u društvu su:
1. promocija zdravlja
2. prevencija bolesti
3. racionalna upotreba lekova
4. odgovornost farmaceuta za terapiju lekovima

4.1. Promocija zdravlja

Promocija zdravlja je proces osnaživanja stanovništva i zajednice da poboljšaju svoje zdravlje i

povećaju kontrolu nad njim. To je proces koji podržava okolnosti i uslove kroz koje su ljudi
osnaženi za donošenje zdravih izbora. To je pokret koji uključuje društvene, ekološke,
zdravstvene i druge odrednice radi sprečavanja zdravstvenog rizika.
Promocija zdravlja podržava lični i društveni razvoj pružanjem informacija, zdravstvenim
obrazovanjem i razvojem veština potrebnih za vršenje kontrole nad zdravljem i životnom
okolinom. Proces promocije treba da započne od detinjstva i nastavi se kroz školski sistem,
mesto rada i života. Aktivnosti promocije zdravlja doprinose: smanjenju nejednakosti u zdravlju,
unapređenju ljudskih prava, produženju životnog veka i smanjenju jaza između bogatih i
siromašnih. Principi promocije zdravlja važe za stanovništvo u celini, a ne za osobe sa visokim
rizikom za sprečavanje bolesti. Promocija zdravlja teži efikasnom uključivanju zajednice.
Zdravstveni sektor je od velikog značaja za promociju zdravlja, posebno primarne zdravstvene
zaštite.
Promocija zdravlja znači zagovaranje zdravih stilova života i ponašanja uz izbjegavanje lošeg i
zdravstveno rizičnog ponašanja. Promocija zdravlja je najveći domet zdravstvene akcije. Akcija
je usmerena na determinante zdravlja, a ne na uzroke bolesti.
Zdravstveno ponašanje farmaceuta su aktivnosti koje preduzimamo radi zdravlja, to jest,
kombinacija znanja, praksi i ponašanja koja zajedno doprinose zdravlju.

4.2. Prevencija bolesti

6
Procesi u telu koji nastaju kada je poremećena ravnoteža u interakciji organizma i okoline čine
bolest. Bolest je definisana kao zdravstveni poremećaj i uslovljena je biološkim i socijalnim
faktorima. Ako je zdravlje definisano kao "dobar osećaj, fizički integritet i sposobnost
prilagođavanja okolini", onda je bolest odsustvo jednog ili više ovih stanja. Ne postoji oštra
granica između zdravlja i bolesti. Svako kvantitativno odstupanje od proseka nije bolest (npr.
Povećanje mišićne mase na treninzima, povećano sportsko srce), već se bolest javlja kao
kvalitativni poremećaj koji značajno ometa funkciju organizma. Bolesti se razlikuju u kliničkim
manifestacijama, simptomima i znakovima. Razlikujemo ih po supstratu: anatomska, strukturna
oboljenja koja dovode do oslabljene funkcije i / ili funkcionalna, bez narušavanja anatomije.
Uzroci bolesti, causa morbi, su svi uticaji koji su povezani sa pojavom bolesti. Etiologija je
nauka o uzrocima pojave.
Etiološki faktori bolesti mogu biti:
 spoljni (egzogeni) faktori: fizički, hemijski i biološki;
 unutrašnji (endogeni) faktori koji obuhvataju: nasledne poremećaje, genetsko oštećenje ili
intrauterino oštećenje (ne moraju biti nasledni).
Prevencija je, u svom izvornom smislu, prevencija bolesti ili pojava koje imaju posledice po
osobu ili grupu. Najčešća podjela je primarna, sekundarna i tercijarna prevencija.
Primarna prevencija uključuje sve aktivnosti preduzete za sprečavanje stanja koja rezultiraju
bolešću, rizičnim ponašanjem ili socijalnim problemima. Možemo reći da je primarna prevencija
ispitivanje pretpostavki, uslova i uzroka pojave radi sprečavanja njihove pojave.
Sekundarna prevencija predstavlja sve one aktivnosti koje su usmerene na rano otkrivanje
bolesti. To stvara mogućnost preduzimanja svih potrebnih aktivnosti kako bi se spriječilo dalje
širenje bolesti, rizično ponašanje, socijalni problemi.
Tercijalna prevencija uključuje pokušaj sprečavanja ponavljanja bolesti.
Pacijent je osoba koja ima fizički ili mentalni poremećaj, bez obzira da li je toga svesna ili ne i
da li se o tome konsultovala sa lekarom. Pacijent se svesno ili nesvesno ponaša specifično prema
sebi i prema ljudima oko sebe. Uloga pacijenta se uči iz interakcije sa drugim ljudima koji su
bolesni.

4.3. Racionalna upotreba lekova

7
Racionalna upotreba lekova (racionalna farmakoterapija) podrazumeva davanje pravog leka u
pravo vreme u pravoj dozi i pravoj ceni. Praćenje potrošnje lekova je važno za analizu trenutnog
FT kroz aspekte:
 delotvornosti
 kvaliteta
 troškove lekova
Metodologija merenja potrošnje lekova uključuje definisanu dnevnu dozu (ddd).
Definisana dnevna doza (ddd). Odgovorno određena količina leka koja se obično koristi za
najčešće indikacije. Prosečna dnevna doza terapije za održavanje leka koja je odrasloj osobi
propisana za posmatranu indikaciju prema ATC / DDD. Omogućuje merenje izloženosti
odabrane populacije određenim lekovima. Delotvornost FT procenjuje se na osnovu dokaza iz
kliničkih ispitivanja i iskustva, kao i na dokazano dobroj kliničkoj praksi (gcp).
Politika određivanja cena lekova mora da osigura da su lekovi dostupni svim pacijentima. Glavni
problem je neracionalno propisivanje lekova u zemljama kojima je potrebna. Učestalost
komplikacija zbog neadekvatne terapije. Ne postoji univerzalna metodologija praćenja potrošnje
lekova. Analiza potrošnje lekova praćena u jedinicama DDD omogućava poređenje stvarne
upotrebe lekova s obzirom na populaciju, broj pacijenata, broj dana bolničkog lečenja.
Racionalna farmakoterapija je istovremeno sigurna i efikasna i isplativa farmakoterapija.
Upotreba lekova uključuje marketing (marketing), distribuciju, propisivanje i upotrebu lekova, s
posebnom pažnjom na zdravstvene (kliničke), socijalne i ekonomske posledice.
Pacijent prima tretman koji je primeren njegovim kliničkim potrebama, u dozi koja je u skladu sa
njegovim individualnim zahtevima, u odgovarajuće vreme i po najnižoj ceni za njega i njegovu
zajednicu.

4.4. Odgovornost farmaceuta za terapiju lekovima

8
Kada je u pitanju terapija lekovima, lekarničke odgovornosti su:
1. Obezbedite bezbedan tretman, adekvatno skladištenje i odlaganje lekova u skladu sa važećim
propisima.
2. Davanje potvrđenih informacija pacijentima koje mogu sadržavati naziv leka, njegovu
namenu, potencijalne interakcije i neželjene efekte, kao i savetovanje o pravilnom doziranju i
očuvanju leka.
3. Revizija propisanih recepata za otkrivanje interakcija, alergijskih reakcija, kontraindikacija i
terapijskih duplikata. U slučaju dileme, lekar primarne nege treba da se konsultuje sa
lekarom koji propisuje terapiju.
4. Doprinosi razvoju i reviziji terapijskih planova koji uključuju lečenje lekovima, u saradnji sa
lekarima i drugim zdravstvenim radnicima.
5. Savetovanje pacijenata o izboru i korišćenju lekova bez recepta i lečenju manjih simptoma ili
poremećaja uz prihvatanje odgovornosti za takvo savetovanje. Kada prima neadekvatne
lekove, dužan je da savetuje pacijenta da se konsultuje sa svojim lekarom, koji treba da
utvrdi tačnu dijagnozu i odredi lečenje.
6. Prijavljivanje nuspojava lekova nadležnim institucijama.
7. Osiguravanje i informisanje javnosti i zdravstvenih radnika o novim općim i specifičnim
informacijama o lekovima iz dokazanih izvora.
8. Održavanje visokog nivoa znanja o terapiji lekovima kroz kontinuirano profesionalno
usavršavanje i cjeloživotno učenje.
9. Pacijent će se najbolje lečiti ako farmaceut i lekar sarađuju, prepoznaju međusobnu ulogu,
pruže lekove i lekove koji su bezbedni i primereni za postizanje najboljih zdravstvenih
rezultata.

4.5. Farmaceut u odnosu sa lekarom

9
Zbog velikog doprinosa razvoju hemijskih nauka i botanike u ranom 18. veku, farmaceuti su
stekli poštovanje i lekari su im sve više dozvoljavali da pripremaju i izdaju lekove. To je
najvećim delom posledica brzog razvoja i sve zahtevnijeg obrazovanja u obe profesije. Lekar
koji se držao svoje profesionalne reputacije, postajao je sve spremniji da se osloni na kolegu iz
apoteke. Poštovanje koje su farmaceuti stekli vrijedno je pažnje, a krajem 19. veka postali su
značajni operatori u pripremi farmakopeja.
Njihov sadržaj ukazuje na činjenicu da su ih sačinjavali lekari, apoteke na recept:
1. Farmaceuti će odbiti da prepisuju lekove pacijentima u apotekama, osim u hitnim
slučajevima slučajeva, dok će lekari moći da nose i izdaju lekove pacijentima samo za hitne
slučajeve.
2. Farmaceutima je zabranjeno da zamenjuju jednu stvar drugom. (odnosi se na lečenje ili
komponenta u složenom preparatu lekova).
3. Lekari će regulisati svoje cene, a Farmaceuti da regulišu cene.
4. Farmaceuti neće dopunjavati (modifikovati) svoje recepte kada im lekar naloži da to ne
urade.
5. Farmaceuti moraju da se obrate lekaru pre nego što izda lek na recept oni sumnjaju da
postoji greška.
6. Farmaceuti pacijentima neće otkriti sadržaj recepta.

Što se tiče farmaceutskog odnosa prema kolegama. U tom odnosu prema njima treba da postupa
onako kako bi želeo da se prema njemu postupa. Ne bi smeo davati primedbe ili nagovarati na
način koji će negativno uticati na članove profesije, bilo generalno ili pojedinačno. To ne bi
trebalo učiniti ništa što bi na bilo koji način naštetilo ugledu drugih farmaceuta, bilo to u očima
lekara ili laika4.

5. Zaključak

4
Hughes CA, Makowsky M, Sadowski CA, Schindel TJ, Yuksel N, Guirguis LM. What prescribing means to
pharmacists: a qualitative exploration of practising pharmacists in Alberta. Int J Pharm Pract

10
Farmaceuti rade u raznim oblastima, uključujući apoteke, bolnice, staračke domove,
farmaceutsku industriju i regulatorne agencije. Dakle, primarna i primarna uloga farmaceuta na
terenu jednaka je u svim oblastima u kojima rade.
Za farmaceuta je važno da ima razvijeno interesovanje za prirodne nauke, posebno biologiju i
hemiju. Generalno se može reći da posao farmaceuta zahteva preciznost i odgovornost, jer se
bavi supstancama koje mogu značajno ugroziti zdravlje potrošača. Takođe je važna i urednost u
radu. Da bi radio u apoteci, Farmaceut, zbog stalnog kontakta sa kupcima, ima dobro razvijene
komunikacijske veštine. Iz istog razloga, tj. Izloženost potrošačima i njihovo moguće
nezadovoljstvo, emocionalna stabilnost i sposobnost rada pod povećanim opterećenjima posla
takođe je potrebna.
Za farmaceutsku proizvodnju je važno da farmaceut pored svog profesionalnog farmaceutskog
znanja ima i znanje o tehnologiji. Zahteva osećaj fizike i tehničkih problema. U marketingu su
poželjne komunikacijske veštine, prezentacijske veštine i osećaj ekonomskog aspekta
poslovanja.

6. Literatura

11
1. Schmitt MR, Desselle SP. Pharmacists’ Attitudes toward Technician Certification: A
Qualitative Study. Journal of Pharmacy Technology.
2. Taddio A, McMurtry CM, Shah V, Riddell RP, Chambers CT, Noel M, MacDonald NE,
Rogers J, Bucci LM, Mousmanis P, et al. Reducing pain during vaccine injections: clinical
practice guideline. CMAJ: Canadian Medical Association journal
3. Resolution WHA47.12. Role of the Pharmacist in Suport of the WHO Revised Drug
Strategy,47th World Health Assembly, Geneve, May 1994
4. Hughes CA, Makowsky M, Sadowski CA, Schindel TJ, Yuksel N, Guirguis LM. What
prescribing means to pharmacists: a qualitative exploration of practising pharmacists in
Alberta. Int J Pharm Pract

12