TIPOVI KOŽE

I NJIHOVE SPECIFIČNOSTI

Prim.doc.dr sc.ph.spec. Suzana Miljković

 TIPOVI KOŽE

Korisnici kozmetičkih preparata određuju tip kože prema

Subjektivnom osećaju masnoće ili suvoće kože. Često se značajno
Razlikuju njihovi opisi od karakteristika koje se dobijaju merenjem
Parametara kože.
Stručna javnost nema jasan stav o tipovima kože.
Kozmetičari imaju jasnu podelu tipova kože na:
suvu, masnu, kombinovanu i osetljivu,
kako ih je definisala Helena Rubinštajn početkom XX veka.
Kozmetička industrija još uvek koristi ovu klasifikaciju, iako
Ona ne uzima u obzir značajna svojstva kože kao što su
Pigmentacija ili izboranost lica.
Inovativna Baumann Skin Type System klasifikacija (Bauman
Klasifikacija tipova kože), složenija, preciznija, ali još uvek nije
široko prihvaćena
 PARAMETRI PO KOJIMA ODREĐUJEMO TIP KOŽE LICA

Osnovni parametri,
Koje vidimo golim okom:
1. Reljef - bore, pore...
Parametri koje možemo meriti:
2. Debljina kože
1. Količina i sastav epidermalnih lipida,
3. Boja – šarenilo kože,
2. Ukupna količina masnih kiselina,
4. Vlažnost,
3. pH,
5. Zategnutost - turgor,
4. Sadržaj i gubitak vlage preko kože,
6. Sekrecija sebuma
5. Elastičnost,
6. Osetljivost kože
(limunska kiselina i metil-paraben),
7. Dubina bora i reljef
8. Boja kože (melanin i hemoglobin)...
KARAKTERISTIKE KOŽE LICA/1

Reljef kože čine bore (useci) i grebeni

između njih i veliki broj otvora – pora
(otvori znojnih žlezda i folikula dlake). Snimak konfokalnim laserskim mikroskopom

Zavisi od uzrasta, izloženosti negativnim faktorima okoline i

individualnih svojstava kože. Može biti veoma specifičan.
Bore, glavna karakteristika kožnog reljefa, nastaju zbog rada mimične
muskulature, smanjenja količine vode u tkivu, slabljenja turgora
(napetosti kože), smanjenja mase potkožnog masnog tkiva i
kao posledica delovanja agresivnih faktora okoline.

Debljina kože nije ista na svim površinama. Najtanja je na očnim

kapcima, oko 0,5 mm, a najdeblja na dlanovima i tabanima, oko 3 mm.
 KARAKTERISTIKE KOŽE LICA/2

Boja kože zavisi od:

 količine i kombinacije pigmenata melanina,
 osobina rožastog sloja i
 broja krvnih sudova u dermisu.
Na boju kože utiču genetski faktor, rasa, uzrast i lokacija na telu.

Sadržaj vlage, od koga zavisi i turgor kože, rezultat je genetskog

faktora, funkcije kože kao barijere i klimatskih uslova – temperature i
Vlažnosti okolnog vazduha, vetra, sunca, itd.

Masnoću kože uglavnom vezujemo za rad lojnih žlezda. Preterano

Lučenje sebuma utiče na vizuelne efekte na koži – nečistoće, sjaj itd.
 KOŽA ŽENA I MUŠKARACA
- sličnosti i razlike -

Koža žena je:

• mekša,
• za oko 3-4% ima svetliju boju od kože muškaraca,
• tanja za oko 25% od kože muškaraca (tanji SC),
• sadrži manje kolagena,
• stvara manje sebuma,
• lipidni sloj je tanji nego kod muškaraca, a
• proces deskvamacije je brži,
• prisutno je više znojnih žlezda, a
• manja je kosmatost tela
 KOŽA BEBA I MALE DECE (1)

Vrlo tanka, manji broj slojeva SC,

slabo keratinizirana, rastresitije strukture,
propustljivija i osetljivija na uticaje iz spoljašnje sredine,
ima malo malja.
Slabije se znoji, mala količina sebuma – zaštitni film je slabiji.
Do 32. Nedelje života, odavanje vlage veliko jer koža nema sposobnost
Zadržavanja vlage.
Do oko 8. Godine života, koža je siromašna masnoćama, a
prebogata vlagom – izgleda sveža, ima tonus, glatka je i mekana,
Ali funkcija barijere je znatno slabija, zato je koža beba osetljivija
Na delovanje: vetra, sunca, promene temperature, suv vazduh itd.
Deca i adolescenti mnogo osetljiviji na delovanje UVB zračenja
 KOŽA BEBA I MALE DECE (2)

Zaštitni kiseli sloj formira se tokom prvih nekoliko nedelja, ali je

Mnogo osetljiviji na agresivne faktore od onoga kod odraslih.

Kod novorođenčeta, koža ima gotovo neutralni pH, prosečno oko 6,5
Već tokom prvog meseca, pH dolazi do oko 5,5

pH se razlikuje na različitim površinama – viši je na pregibima

Kiselost kože važna antimikrobna zaštita, gde je pH viši – dermatitisi!

 KOŽA U PUBERTETU

Razvijaju se različiti tipovi kože lica:

Normalna, masna, suva, mešovita
(klasična podela),
Koža u menopauzi, osetljiva koža

Najznačajniji faktori koji određuju tip kože:

- individualne karakteristike organizma,
- nasledni faktori,
- uzrast,
- načina ishrane,
- tonusa vegetativnog nervnog sistema,
- funkcije polnih žlezda.
 NORMALNA KOŽA

Najređa kod odraslih osoba.

To je koža beba i dece pre puberteta.

Lučenje loja izbalansirano,

Zdrava ružičasto-breskva boja kože,
Optimalna vlažnost i elastičnost,
Savršeno glatka, bez proširenih pora.

Lako prelazi u tip suve kože,

Vrlo osetljiva na spoljašnje faktore,
nepravilnu ishranu, umor, stres...
 MASNA KOŽA
Preterana aktivnost - lučenje lojnih žlezda,
Velika količina masnoće na površini kože, karakterističnog sjaja,
čak i mirisa,
Koža je sivkasto-žućkaste boje,
zadebljala, bez živosti, proces
deskvamacije je otežan,
Proširene pore su često ispunjene
nečistoćama i naslagama.
Česta pojava akni i komedona zbog
zapaljenskih procesa u zatvorenim
izvodnim kanalima lojnih žlezda.
Veoma važna pravilna i redovna nega, naročito tokom puberteta,
Ali i kasnije, zbog mogućeg stvaranja trajnih ožiljaka.
 SUVA KOŽA - KSEROZA

Smanjeno izlučivanje lojnih žlezda i nizak sadržaj vlage – posna i suva.

Često vrlo tanka, providna, sa vidljivim krvnim sudovima.

Niska vlažnost vazduha, vetar, oštećenja kože – doprinose isušivanju.

Deterdženti, rastvarači itd. – profesionalna izloženost

Odavanje vlage preko površine kože je lakše,

Posebno osetljiva na nepovoljne klimatske faktore,
Agresivne kozmetičke preparate (alkoholni losioni, alkalni sapuni...).

Brzo stari, bore su vidljive i pre 30.-e godine.

Veoma je važan redovan, odgovarajući tretman.

 MEŠOVITA KOŽA

Najčešći tip kože.

Uglavnom kombinacija masne kože

u tzv. T-zoni (čelo, nos, brada)
Sa tipom suve ili normalne kože u
preostalim regijama.

Za očuvanje lepog izgleda,

Trebalo bi svaku površinu tretirati
na odgovarajući način.
 KOŽA U MENOPAUZI – “ZRELA KOŽA”

Javlja se atrofija kože, koja je posledica 3 osnovna faktora:

1. Prirodno, normalno, hronološko, unutrašnje starenje,
2. Delovanja sunca na kožu – fotostarenje,
3. Postmenopauzalni hipoestrogenizam.
Receptori za estrogen - u epidermisu, adneksima kože i dermisu.
Sve manje estrogena – koža sve tanja i osetljivija.
Efekat sniženja nivoa estrogena najizraženiji u dermisu – pogađa
Vlakna kolagena i elastina i glukozamino-glikane (GAG) u
Ekstracelularnom matriksu (odgovorni za sadržaj vode u dermu).
Za svakih 10 godina, koža se stanji za 6%,
od 20.-e do 80.-e godine života
ukupna količina kolagena se smanji za 65%.
Menja se odnos kolagena tipa I (dominantan u koži) i tipa III.
 PROMENE KOŽE SA STARENJEM (1)
1. ćelije se dele sve sporije, dublji sloj kože - dermis postaje sve tanji,
masne ćelije ispod dermisa počinju da atrofiraju, smanjuju se,
mreža koju formiraju vlakna kolagena i elastina, nosač za
površinske slojeve, slabi, opušta se i raspliće,
2. koža gubi elastičnost. Kada se pritisne, ona stvara ulegnuća i brazde,
3. znojne i lojne žlezde atrofiraju, lišavajući kožu njenog zaštitnog
hidrolipidnog filma. Sposobnost kože da zadržava vlagu se
smanjuje i ona postaje suva, gruba i neravna,
4. nastaju bore između obrva i bore oko očiju zbog stalnih blagih
kontrakcija mišića. Uobičajen izgled lica poprima tipične bore i
karakterističan izgled, a pod dejstvom zemljine teže, stvaraju se
tzv. viseći obrazi i kesice na kapcima.
5. Opuštaju se mišići lica, obrve se podižu,
6. sposobnost obnavljanja kože se smanjuje, rane sporije zarastaju,
7. može doći i do promene samog molekula DNK (nosioca
naslednih osobina ćelija), sprečava obnavljanje kože.
 PROMENE KOŽE SA STARENJEM (2)

7. smanjena je enzimska funkcija,

8. oslabljen imuni odgovor,
9. povećana melanogeneza, povećanje staračke pigmentacije,
10. povećano istegnuće,
11. povećana osetljivost kapilara, oslabljena cirkulacija. Učestala
pojava modrica, nastaje zbog smanjenja zaštitnog, potpornog
tkiva i povećanja osetljivosti krvnih sudova na mehaničke
povrede. Stvaranje modrica i podliva bez vidljivog razloga može
ukazati i na krvarenja i odgovarajuće poremećaje krvnih sudova,
12. gubitak sjaja kože,
13. pojava bora,
14. slabljenje potpornih struktura mišića, vezivnog tkiva i kostiju itd.
 KOŽA POSLE 65-e GODINE

Koža je gruba, izborana, požutela i nepravilno pigmentisana.

Lice postaje mlitavo, opušta se duž vilične kosti i ispod očiju.
Prošireni krvni kapilari na nosu i obrazima daju neprirodno crvenilo.
Koža je osetljivija, lakše puca ili postaje modra, a treba joj sve više
vremena da se vrati u normalno stanje.

Kod skoro svih osoba starijih od 65 godina na koži lica - jedna ili više
benignih promena, a učestalost raka kože je drastično povećana.

Starenjem slabi odbrambeni sistem i povećava se i broj bolesti kože.

Specifične promene na koži posle 65. godine:

- gubitak elastičnosti (javlja se kod 94% osoba iznad 64 godine),

- komedoni (inače tipični za aknoznu kožu, javljaju se kod 81%
osoba starijih od 64 godine),
- seboroične keratoze, benigni ljuspasti tumori kože, koji mogu
biti i pigmentisani (kod 80% osoba iznad 64 godine),
- crveni angiomi - tumori, obično benigni, koji zahvataju i krvne
sudove (kod 75% osoba iznad 64 godine).
 OSETLJIVA KOŽA (1)

Koža kod koje sredinski faktori ili topikalno primenjeni preparati

Lako izazovu iritacije.
Funkcija barijere oštećena – značajna resorpcija hemikalija sa površine
I gubitak velikih količina vlage.
Uzrok osetljivosti kože mogu biti i starenje, određene bolesti kože,
profesionalna izloženost iritirajućim hemikalijama.

Normalno, posebno osetljive površine kože su:

Lice, predeo oko očiju, podlaktice, pazušne jame.

Sezonske varijacije osetljivosti – veća je zimi nego leti.

Povećanje osetljivosti kože:

Hladan vetar, tvrda voda, UV zračenje, zagađenje vazduha ili vode itd.
 OSETLJIVA KOŽA (2)

Svaki tip kože se može razviti u osetljivu kožu.

Zbog gubitka vlage, lako nastaje suva koža.
Osetljiva koža brže stari i česta su atopijska stanja.

Reakcije se najčešće javljaju u leptir regiji lica (čelo, nos, obrazi):

Crvenilo, suva i gruba koža.
Subjektivno: pečenje, svrab, bockanje ili peckanje kože bez vidljivih
Znakova inflamacije, često posle primene određenih kozmetičkih
Preparata.
 OSETLJIVA KOŽA (3)

Sistem za grubu procenu osetljivosti zasnovan je na sledećim

simptomima (dermatolozi):
1. Crvenilo kože koje se javlja posle konzumiranja nekih vrsta
hrane ili alkohola, zbog stresa, emocija ili promene
temperature okruženja,
2. Crvenilo, ljuspanje i zatezanje kože izazvano hladnoćom,
vetrom i sl.,
3. Pojava nečiste kože – akni, komedona itd. Tokom
menstrualnog ciklusa i
4. Crvenilo, zatezanje i peckanje kože posle upotrebe sapuna,
vode, nekog kozmetičkog preparata itd.
 OSETLJIVA KOŽA (4)

Najčešće se javlja kod osoba između 40-50 godina,

javlja se kod oko 20%-40% osoba već od 20.-e godine života,
3 puta češće kod žena nego kod muškaraca,
Mnogo češće kod bogatih nego od siromašnih nacija.

Tri tipa osetljive kože:

1. Oslabljena funkcija barijere (odavanje vlage i ljuspanje),
2. Zapaljenska reakcija (bez oštećenja barijerne funkcije),
3. Neurosenzitivnost (naglašena osetljivost nervnih vlakana).

Alergijske i reakcije iritacije kože izazivaju:

1/3 – parfemske kompozicije i etarska ulja,
1/3 – konzervansi,
1/3 – emulgatori, PAM (tenzidi) i boje.
 OSETLJIVA KOŽA (5)

Kod osoba sa osetljivom kožom česti alergijski i kontaktni dermatitis.

Alergijski dermatitis – imunološki odgovor na ponovljenu primenu
neke supstance.
Kontaktni dermatitis – reakcija organizma na oštećenje ćelija izazvano
Toksičnim supstancama.
Razvija se imuna ili ne-imuna zapaljenska reakcija kože.
Uzrok: spoljašnji faktori, komponente kože, delovi sopstvenih ćelija,
Supstance koje u kožu dospevaju putem krvi (bakterije, gljivice, toksini).
Neophodna primena imunomodulatora – supstance koje sprečavaju
Upalni proces, preporuka:
Omega-3 ulja (riblje ili laneno ulje) u obliku kozmetičkog preparata ili
Dijetetskog suplementa.
 Baumann Skin Type System klasifikacija
(Bauman kasifikacija tipova kože)

Dermatolog Leslie Baumann, SAD, knjiga: “Skin Type Solution”, 2006.

16 tipova kože, prema 4 kategorije parametara kože:

1. Suva (dry, engl., D) do masne (oily, O),
2. Osetljiva (sensitive, S) do otporne (resistant, R),
3. Pigmentisana (pigmented, P) do nepigmentisane (nonpigmented, N),
4. Izborana (wrinkled, W) do zategnute i glatke (tight, T).

Određivanjem mesta kože u sve 4 ove kategorije, dobija se osnovni tip

kože, koji nije samo skup ovih parametara, već njihove kombinacije
i međusobne interakcije.

Svaka od kategorija se određuje preko specijalnog upitnika koji

Popunjavaju korisnici preparata.
 Parametar 1: SUVA – MASNA koža
Suvoća/masnoća kože zavisi prvenstveno od stanja barijere kože,
Spoljašnji sloj pomaže koži da zadrži vlagu i proces stvaranja masnoća
(sebuma). Osnovne komponente barijere – ceramidi, masne kiseline,
Holesterol, različiti lipidi, moraju biti prisutni u odgovarajućem
Odnosu. Narušena funkcija barijere naginje ka stvaranju suve (vlaga
Isparava) i osetljive (povećana propustljivost za hemikalije) kože.
Štetne komponente, hladno ili previše toplo vreme, uklanjaju masnoću
(malter) sa površine kože i ostaci ćelija (cigle) nisu pričvršćeni kako
Treba. Uzroci: deterdženti, aceton, hlor (u vodovodskoj vodi), duže
Potapanje kože u vodu, različite hemikalije itd., kao i nasledni faktori.
Obnavljanje funkcije barijere – neophodna nadoknada esencijalnih
masnih kiselina i holesterola. Njihov nedostatak – nemogućnost kože
Da se regeneriše i reorganizuje (osobe koje uzimaju statine uvek imaju
Suvu kožu!).
Lojne žlezde izlučuju sve što sadrži estre voskova, trigliceride i skvalen.
Parametar 2: OSETLJIVA – NE-OSETLJIVA/OTPORNA koža (1)

Otporna koža: kvalitetna barijera koja štiti ćelije kože od prodora i

Delovanja alergena i iritanasa. Ukoliko nije izgorela na suncu, koža
retko pecka, zateže, crveni, stvara akne... A većinu kozmetičkih
Preparata prihvata bez ikakve reakcije.
Osetljiva koža, koja se javlja kod više od 40% ljudi, ima oslabljenu
Funkciju barijere, zbog čega je ona podložnija mnogim reakcijama.
4 vrlo različita podtipa osetljive kože, koja zahtevaju odgovarajući
tretman i preparate:
1. Aknozni podtip – akne, komedoni i druge “nečistoće” na koži,
2. Rozacea podtip – crvenilo lica, prolazni naleti rumenila i vrućine,
3. Peckajući podtip – osećaj peckanja i vreline,
4. Alergijski podtip – crvenilo, svrab, ljuspanje.
Zajedničko svim podtipovima – inflamacija
Parametar 2: OSETLJIVA – NE-OSETLJIVA/OTPORNA koža (2)

Aknozni podtip: vrlo čest, naročito među osobama uzrasta od 11-25

Godina (70-80% osoba sa aknama). Odrasle žene zbog poremećaja
Balansa hormona, često mogu imati akne.

Rozacea podtip: najčešće se javlja kod odraslih starijih od 25 godina.

Simptomi su: crvenilo, naleti rumenila i vreline, papule i stvaranje
Vidljivih krvnih sudova na licu. Pre 25-e godine života, kod osoba
Sklonih ovom podtipu, često se, kod jakih osećanja, javlja rumenilo.
Helicobacter pylori, bakterija koja izaziva čir na želucu, doprinosi i
Pojavi rozacee. Kada se dokaže njeno prisustvo, leči se oralnim
Antibioticima.
 Parametar 2: OSETLJIVA – NE-OSETLJIVA/OTPORNA koža (3)
Peckajući podtip: peckanje koje nastaje kao odgvor na preparate i/ili
Njihove sastojke, nije posledica alergije, već osetljivijih nervnih
Završetaka. Testovi u dermatologiji, kao što je test peckanja na mlečnu
Kiselinu, određuju da li je koža kandidat za ovaj podtip. Ako jeste,
Javiće se vrlo izraženo peckanje na benzojevu kiselinu, koja je čest
sastojak preparata.
Peckanje kože nije uvek praćeno crvenilom i iritacijom, ali je češće
Kod osoba kod kojih se javlja rumenilo na licu.
Osobe sa ovim podtipom kože, treba da izbegavaju:
AHA (glikolna kiselina) Benzojevu kiselinu
Bronopol komponente cinamične kiseline
Dowicil 200 formaldehid
Mlečnu kiselinu propilen glikol
Kvaternerna amonijumova jedinjenja Na-lauril sulfat
Sorbinsku kiselinu ureu
Vitamin C
 Parametar 2: OSETLJIVA – NE-OSETLJIVA/OTPORNA koža (4)

Alergijski podtip: kada se uništi ili smanji zaštitni film na površini

Kože, supstance prolaze oko ćelija i prodiru do dubljih slojeva. Kroz
Ove prolaze ulaze alergeni, hemikalije i drugi iritansi, “osvajaju”
Unutrašnje nivoe tkiva kože i cirkulacije i pokreću inflamatorni
odgovor.
Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazala su da 23% žena i 13,8%
Muškaraca osećaju neželjene reakcije na kozmetičke preparate tokom
Godine. Najčešći osećaj je peckanje, ali se javljaju i alergijske reakcije.
Za određivanje alergijske reakcije, dermatolozi koriste “patch test”
(engl.), gde se na leđa ispitanika stavljaju “krpice” (patch) od 20 do
100 različitih komponenata. 24-48h kasnije se uklanjaju i površine
Koje oteknu ili pocrvene ukazuju na alergiju. Čak oko 10% pacijenata
Koji su prošli testiranje, alergično je bar na jednu ispitivanu
komponentu kozmetičkih preparata, ali najveći broj ljudi nikada i ne
Dođe na ispitivanje.
Parametar 2: OSETLJIVA – NE-OSETLJIVA/OTPORNA koža (5)

Alergijski podtip: najčešći alergeni su parfemske kompozicije i

konzervansi. Što se koristi više kozmetičkih i drugih preparata
(deterdženti, omekšivači itd.), veći su izgledi za alergijsku reakciju.
Osobe sa suvom kožom, imaju veće šanse da dobiju alergiju na koži.
Bez patch testa, teško je odrediti koji je kozmetički preparat
Pogodan za takvu kožu, i zato osobe sa osetljivom kožom treba da
Probaju uzorke preparata (ako je moguće), pre same kupovine.

Alergijske reakcije su najčešće kod suve i osetljive kože (DS).

Preporučuje se jačanje funkcije barijere kože, kako bi se ovaj

Problem ublažio.
 Parametar 3: PIGMENTISANA – NE-PIGMENTISANA koža

Pokazuje sklonost kože da stvara neestetske tamne fleke na licu i

grudima/dekolteu. Rasna obojenost kože ovde nije važna, već
Sklonost da se stvaraju fleke.

Čak 21% poseta dermatologu pripada osobama koje dolaze zbog

Uklanjanja ovih pigmentacija.

Melasma, fleke od sunca (solar lentigos, engl.), pege i sl. Se mogu

Sprečiti i tretirati preparatima za negu kože i/ili različitm procedurama.

Izbegavanje sunca i sunčanja je najbolji način da se spreči pojava pega

I fleka.
 Parametar 4: IZBORANA – ZATEGNUTA koža

Proces starenja – prirodni i ubrzani.

Prirodno, hronološko starenje – genetski individualni program koji
Se odvija tokom vremena. On je neizbežan i van naše kontrole.
Ubrzano starenje je posledica faktora okruženja (pušenje, zagađenje,
Nepravilna i nedovoljna ishrana, sunčanje itd.). Na ove faktore se
Može uticati. Posebno štetan i uglavnom stalno prisutan je faktor
izlaganja sunčevom zračenju.

Prevencija stvaranja bora pre svega znači zaštitu od sunca. Cilj je da

Se zaustavi gubitak kolagena, elastina i hijaluronske kiseline, kao i
Odavanje vlage iz kože.

Retinoidi, vitamin C, peptidi sa bakrom su neke od aktivnih

Komponenata koje podstiču sintezu kolagena i tako sprečavaju
Stvaranje bora.