Академија васпитачко медицинских струковних студија Крушевац

Одсек медицинских студија Ћуприја

Здравствена нега

Семинарски рад

ПРОЦЕНА СТРЕСА МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА У

ТОКУ РАДА У КОВИД ОДЕЉЕЊИМА

Професор: Студенти:

h h

Ћуприја, 2024. година

 Садржај
Увод...............................................................................................................................1

1. Професионални стрес код медицинских сестара............................................3

2. Последице стреса...............................................................................................5

3. Процена стреса медицинских сестара на ковид одељењима.........................6

4. Превенција и смањење фактора и последица професионалног стреса......10

Закључак.....................................................................................................................13

Литература..................................................................................................................15
 Увод

Професионални стрес је тип стреса који настаје као резултат захтева и

притисака на радном месту. За здравствене раднике, укључујући медицинске сестре,
професионални стрес може бити значајан, јер су они изложени различитим облицима
емотивног и физичког напора, често радећи у условима великог притиска и
одговорности.

Процена стреса код медицинских сестара може се вршити коришћењем

различитих метода, укључујући анкете које мере нивое стреса, праћење физичких
симптома стреса, разговоре са стручњацима психологије или саветницима, као и
праћење статистике о апсентизму и флуктуацијама у особљу.

Ово је значајно јер високи нивои професионалног стреса могу имати негативан
утицај на здравље и добробит медицинских сестара, што може довести до различитих
физичких и психичких проблема, укључујући изгарање (burnout), анксиозност,
депресију, снижени квалитет рада, проблеме у међуљудским односима и слично.

Последице стреса могу бити различите и зависе од индивидуалних особина,

околности и дужине изложености стресу. Неке од могућих последица укључују:

 Физичке последице(убрзан ритам срца, повишен крвни притисак,

гастроинтестинални проблеми, болови у мишићима и зглобовима,
супресија имунолошког система, проблеми са спавањем и слично);
 Психолошке последице(анксиозност, депресија, изгарање или burnout
синдром, негативне мисли и убеђења, смањена концентрација и
памћење, раздражљивост, неквалитетни односи са колегама и
пацијентима);
 Социјалне последице(изолација, недостатак друштвених интеракција,
проблеми у комуникацији и међуљудским односима).

3
 Због свих ових разлога, важно је пратити и управљати нивоима стреса код
медицинских сестара и пружити им потребну подршку и ресурсе за носење са
захтевима њиховог професионалног окружења.

Током пандемије болести Корона вируса 2019(COVID-19), медицинске сестре

на одељењима хитне помоћи и клиникама за збрињавање оболелих од Ковида-19 биле
су база система здравствене заштите.

У кризама јавног здравља, неколико фактора утиче на ментално здравље

медицинских сестара. Уобичајени фактори ризика који су изазивали стрес и
анксиозност током пандемије укључивале су недостатак ефикасних система
управљања болницом, недостатак личне заштитне опреме и обуке, изложеност
потврђеним случајевима, страх од инфекције, страх ширења вируса на чланове
породице, забринутост за сопствену децу, дуго радно време и велика оптерећења. Неке
од претходних студија су показале да утицај на ментално здравље варира у зависности
од пола.

Током пандемије КОВИД-19, многе студије су се фокусирале на ментално

здравље медицинских сестара које се брину о пацијентима са потврђеном болешћу у
одељењима за изолацију.

4
 1. Професионални стрес код медицинских сестара

Професионални стрес је комплексно стање које се јавља када захтеви на радном

месту превазилазе могућности радника да се са њима изборе. За медицинске сестре,
које су на фронту борбе у здравственом систему, професионални стрес може бити
израженији због изложености различитим видовима притиска и изазова. Овај облик
стреса може имати значајне последице на њихово физичко и психолошко здравље, као
и на квалитет пружене здравствене неге.

Професионални стрес медицинских сестара произилази из различитих извора.

Први извор су побољшане технологије и опреме у здравственом сектору које може
захтевати већи степен експертизе и управљања. Други извор су растући захтеви
пацијената, који могу бити компликовани и захтевати брзе и ефикасне реакције
медицинских сестара. Трећи извор је недостатак ресурса у здравственом систему,
укључујући недостатак особља, опреме и материјала, што може довести до
преоптерећења на радном месту. Константна изложеност оваквим изазовима може
довести до хроничног професионалног стреса.

Детерминисање професионалног стреса медицинских сестара може бити

комплексан процес који укључује различите методе и алате. Један од начина је
коришћење анкета и упитника који оцењују ниво стреса, анксиозности, депресије и
других психолошких параметара. Ове анкете могу укључивати питања о примарним
изворима стреса, преоптерећености на радном месту, нивоу пружене подршке од
стране колега и управљања временом. Додатно, мониторинг здравствених података и
откривање здравствених проблема који се могу повезати са стресом, као што су
анксиозност, депресија, кардиоваскуларни проблеми и проблеми са спавањем, такође
може бити корисан начин да се открије професионални стрес.

Професионални стрес може имати бројне последице на медицинске сестре, како

на њихово физичко, тако и на психолошко здравље. Физичке последице укључују
погоршање здравствених проблема као што су хипертензија, бол у грлу, бол у
мишићима и зглобовима, гастроинтестинални проблеми и имунолошки проблеми.

5
Психолошке последице могу укључивати анксиозност, депресију, буђење ноћу,
раздражљивост, губитак интересовања за посао и губитак радне мотивације. Ови
здравствени проблеми могу утицати на квалитет живота медицинских сестара, али и на
квалитет пружене здравствене неге пацијентима.

Професионални стрес такође може утицати и на здравствене раднике на нивоу

организације. Преоптерећеност и стрес могу довести до повећаног броја грешака,
смањеног ангажовања на радном месту, већег изостанка са посла и проблема са
тимским радом. Ово може имати негативан утицај на радну ефикасност и квалитет
здравствене неге која се пружа.

Уколико се не изборе са њим, професионални стрес може довести до хроничних

здравствених проблема и негативно утицати на квалитет радног и приватног живота
медицинских сестара. Стога је од суштинског значаја да се преузму мере за превенцију
и управљање професионалним стресом, укључујући усмеравање ресурса ка
побољшању радних услова, пружање обуке за управљање стресом, организовање
програма за подршку здравственим радницима и унапређење културе менталног
здравља на радном месту.

6
 2. Последице стреса

Стрес је појава која се среће свуда где људи живе и раде, а значај проучавања
стреса се посебно актуелизује у ситуацијама социјалне, економске и сваке друге кризе,
које су карактеристичне за савремено доба. Неке професије су нешто више изложене
стресу и већ дуже време су предмет истраживања: њихови радни услови, појава стреса
и његов утицај на њихово здравље. Као такве професије најчешће се наводе
здравствени радници, а процес доказивања о присуству професионалног стреса и
његовом штетном утицају на здравље у професијама у току.

Стрес код запослених у овој професији често произилази из појединих радних

операција, одлучивања, ризика по здравље, страха од оштећења здравља, трауматизма
или настанка професионалне болести, временских притисака, из настојања да се у
послу напредује, да се подигне лични углед, из поремећених међуљудских односа и др.

Стресори на радном месту доводе до поремећаја здравља и чешће појаве или

погоршања неких болести. Захтеви посла као што су оптерећење на радном месту,
односно прековремени рад, рад на два или више радних места повезују се са срчаним
обољењима. Рад у сменама и рад ноћу доводи до поремећаји сна, обољења органа за
варење, емоционалних проблема, алкохолизма. Организациони фактори, страх од
евентуалног губитка посла, рад на одређено време, деградација и неадекватни
међуљудски односи, нејасни захтеви улоге на послу и др. доводе до пада
самопоуздања, непријатности и незадовољства на послу.

Дуготрајна изложеност стресу може нарушити здравље и утицати на понашање

и квалитет живота и рада сваког појединца изложеног стресу. Висока стопа боловања
је добрим делом условљена болестима које су последица дуготрајног стреса.

7
 3. Процена стреса медицинских сестара на ковид одељењима

Процена професионалног стреса код медицинских сестара представља кључни

аспект у управљању здрављем и добробити ових здравствених радника. Процес
процене стреса може бити комплексан и укључује различите етапе здравствене неге.

Прва фаза у процесу процене професионалног стреса код медицинских сестара

обично се састоји у преузимању основних информација. Ова етапа укључује
сакупљање демографских података, као што су старост, пол, стаж, образовни ниво и
статус запослености. Такође, важно је сакупити информације о радним условима, као
што су радно време, број ноћних дежурстава, опрема на располагању и подршка од
колега и управе.

Друга фаза у процесу процене стреса код медицинских сестара је коришћење

различитих анкета и упитника за оцењивање нивоа стреса. Ове анкете обично садрже
питања која се односе на различите аспекте стреса, као што су изложеност претераном
раду, ниво анксиозности, негативни радни услови и преоптерећеност. Сама анализа
професионалног стреса медицинских сестара на одељењима за збрињавање пацијената
оболелих од КОВИД-19, може се вршити на следећи начин:

 Упитник за опште информације је тип упитника који представља

одговарајућу алатку за сакупљање важних информација о медицинским
сестрама, као и информација о њиховим социо-психолошким и радним
условима за време рада на КОВИД-19 одељењима. Ове информације су
кључне за разумевање ситуације у којим се медицинске сестре налазе и
могу бити од велике помоћи при анализирању резултата истраживања.
Питања о времену одмора, броју ноћних дежурстава, професионалном
ставу, самопоуздању, спремности да се боре против преноса вируса,
контакту са потврђеним пацијентима и обуци за превенцију инфекција
пружају додатни увид у специфичне изазове са којима се сестре сусрећу
у свом радном окружењу.

8
  Скала самооцењивања анксиозности представља важан инструмент за
мерење нивоа анксиозности медицинских сестара. Ова скала, својим
ставкама и системом бодовања, пружа детаљније разумевање
учесталости симптома анксиозности међу испитаницима. Повећање
стандардних резултата на овој скали може сигнализирати на виши ниво
анксиозности, што је битно за препознавање потреба за подршком и
интервенцијама у овој популацији.
 Скала перцепције стреса представља још један користан алат за
оцењивање уоченог стреса међу медицинским сестрама. Уз помоћ својих
ставки које оцењују како негативне тако и позитивне аспекте стреса, ова
скала пружа целовит увид у различите аспекте стреса са којима се сестре
сусрећу. Овај аспект је значајан јер нам омогућава да разумемо не само
прекурсоре стреса, већ и начине на које је сестре посебно перципирају и
бивају му изложене.
 Скала стилова суочавања са стресом допуњује овај аспект анализе,
интегришући две димензије - позитивно и негативно суочавање.
Разумевање стилова суочавања може нам помоћи да идентификујемо
индивидуалне реакције на стрес и развијемо адекватне стратегије
подршке и интервенције.

Трећа фаза у процесу процене професионалног стреса је провођење интервјуа

са медицинским сестрама. Ово је прилика да се дубље истраже и разуму узроци и
последице стреса, као и да се идентификују посебне потребе и проблеми. Интервјуи
могу пружити додатне информације о томе како се медицинске сестре носе са стресом
на радном месту, како се боре са притиском и које стратегије су корисне за смањење
стреса.

Четврта фаза у процесу процене стреса је физички преглед и преглед

медицинске документације. Ова етапа може укључити проверу здравствених
параметара као што су крвни притисак, ниво хормона стреса и опште физичко
здравље. Такође је важно размотрити медицинску документацију како би се
идентификовали здравствени проблеми који могу бити повезани са стресом.

9
 Пета фаза у процесу процене професионалног стреса је анализа прикупљених
података и формулисање плана интервенције. На основу прикупљених информација,
здравствени радници могу идентификовати највеће изворе стреса и развити план за
управљање стресом. Ово може укључивати промене у радним условима, пружање
подршке и обуке, као и промене у стилу живота које могу помоћи у смањењу стреса.

Укратко, процена професионалног стреса код медицинских сестара је важан

процес који захтева познавање различитих аспеката стреса и ефикасних метода за
његово управљање. Процес процене обухвата сакупљање информација, коришћење
анкета и упитника, провођење интервјуа, физички преглед и преглед медицинске
документације, као и анализу података и формулисање плана интервенције. Овај
процес је од суштинског значаја за промоцију здравља и добробити медицинских
сестара и унапређење квалитета здравствене неге која се пружа.

Примена дескриптивне статистике и анализе вишеструке линеарне регресије

представља стандардне методе анализе података које нам омогућавају да
идентификујемо и анализирамо факторе који утичу на ниво анксиозности, перцепцију
стреса и стилове суочавања са стресом међу медицинским сестрама. Ове анализе су од
суштинског значаја за формирање ефикасних интервенција и стратегија подршке овој
важној популацији.

Професионални стрес медицинских сестара на COVID-19 одељењима може

бити посебно изражен и изазован низом фактора који су специфични за ова окружења,
а не појављују се у толикој мери на другим одељењима здравственог система. Неки од
ризика који могу повећати појаву професионалног стреса медицинских сестара на
COVID-19 одељењима, а који их чине различитим од других одељења здравственог
система, укључују:

* Изложеност великом броју заразних пацијената - Медицинске сестре

на COVID-19 одељењима су изложене великом ризику од заразе. Рад са
заразним пацијентима и потенцијална изложеност вирусу на дневном
нивоу може створити значајан стрес и анксиозност.
* Физички и емотивни захтеви - Нега пацијената са COVID-19 може
бити физички захтевна и емотивно изазовна. Медицинске сестре су често

10
 изложене прецизним процедурама за заштиту од инфекције и неги
пацијената који су у тешком стању, што може довести до повећаног
напона и умора.
* Недостатак ресурса и опреме - Недостатак заштитне опреме и других
ресурса на COVID-19 одељењима може бити извор великог стреса за
медицинске сестре. Боравак у окружењу где постоји ограничена
доступност основних средстава за заштиту може створити осећај
несигурности и немоћи.
* Етичке дилеме - Медицинске сестре на COVID-19 одељењима се често
сусрећу са етичким дилемама, као што је одлука о расподели ресурса или
учествовање у крајњим одлукама о здравственој неги. Овакве ситуације
могу изазвати конфликте између професионалних одговорности и
емпатије према пацијентима.
* Социјална изолованост - Медицинске сестре на COVID-19 одељењима
могу искусити социјалну изолованост због мера друштвеног
дистанцирања и мера карантина. Ово може довести до губитка подршке
од породице и пријатеља, што додатно утиче на њихов ниво стреса.

Уколико се не адекватно управља овим ризицима, медицинске сестре на

COVID-19 одељењима могу бити изложене повећаном ризику од професионалног
стреса и последица које он може донети на њихове физичко и психолошко здравље.
Због тога је од изузетног значаја примена адекватних мера превенције и пружање
подршке медицинским сестрама у оваквим окружењима.

11
 4. Превенција и смањење фактора и последица професионалног
стреса

Превенција професионалног стреса и ублажавање његових последица код

медицинских сестара на COVID-19 одељењима представљају изазов, али постоје неке
стратегије које могу бити корисне у тим ситуацијама:

Подршка и комуникација - Пружање емоционалне и психолошке подршке

медицинским сестрама је од изузетног значаја. Редовна комуникација са надређенима
и психолошки саветник је од велике важности за остваривање овог циља.

Обука и образовање - Обука методама заштите од заразе и примена безбедних

радних пракси може умањити појаву заразе и повећати самопоуздање медицинских
сестара у свом раду.

Организациона подршка – Организована окружења могу унапредити радни

миље у ком бивају медицинске сестаре, кроз пружање додатних ресурса, као што су
довољно време за одмор, адекватна заштитна опрема и ментално здравствено оснажен
персонал.

Унапређење и одржавање физичког здравља - Промоција здравих навика и

физичке активности могу помоћи у смањењу стреса и његових последица. Редовно
вежбање, здрава исхрана и довољно одмора су од изузетног значаја за општу добробит
медицинских сестара.

Психолошка подршка - Психолошке технике за управљање стресом, као што

су дубоко дихање, медитација и други видови релаксације, могу бити корисне за
ублажавање напетих ситуација и смањење нивоа анксиозности.

Тимски рад и друштвена подршка - Развој тимског духа и међусобна

подршка међу здравственим радницима може значајно утицати на смањење старања и
побољшање психолошке добробити.

Пост-трауматска подршка - Омогућавање простора за изражавање емотивних

реакција и пружање пост-трауматске подршке за медицинско особље које се суочило

12
са тешким ситуацијама на радном месту.

Медицинске сестре на COVID-19 одељењима су изложене великим нивоима

стреса због рада са заразним пацијентима, физичких и емотивних захтева, итд.
Превенција и ублажавање стреса треба да буду комплексни процеси који укључују
подршку на више нивоа, како би се олакшала овај изазовни радни оквир.

Уклањање фактора ризика који повећавају професионални стрес медицинских

сестара на COVID-19 одељењима представља изазов који захтева свеобухватни
приступ. Први корак у овом процесу је преглед и анализа радних услова. Организације
могу побољшати радне услове обезбеђивањем адекватне заштитне опреме и
инфраструктуре. Такође, управљање радним обимом игра кључну улогу у управљању
професионалним стресом, па се препоручује оптимизација радних процеса и
планирање радног времена.

Подизање свести и образовање медицинских сестара такође је важан аспект.

Обука о стресу и управљању емотивним изазовима може им помоћи да препознају и
суоче се са стресним ситуацијама на бољи начин. Поред тога, подршка руководства
има суштинску вредност. Руководство треба да буде доступно и приступачно,
пружајући неопходну подршку и помоћ када је то потребно.

Креирање културе која поштује равнотежу између рада и живота такође је

битан фактор. Организације треба да поштују приватни живот својих запослених и да
омогуће флексибилне радне распореде где је то могуће. Подршка психолошког
здравља медицинских сестара треба да буде један од првих приоритета, па
обезбеђивање приступа психолошкој подршци и групним сесијама подршке може
значајно допринети управљању професионалним стресом.

Константна евалуација услова рада и процеса медицинских сестара и

усмеравање на основу фидбека и искуства медицинских сестара је такође неопходно.
Појава нових изазова и промена у радном окружењу мора бити пратена одговарајућим
реакцијама и променама у плановима и процедурама. Само такав приступ може
довести до ефикасног и трајног смањења професионалног стреса медицинских сестара
на COVID-19 одељењима.

13
14
 Закључак

Процена нивоа стреса медицинских сестара у ковид одељењима представља

изазов који захтева детаљан приступ и пажљиву анализу. У овом контексту, различите
методе и инструменти користе се да би се добила што потпунија слика о степену
стреса којем су изложени здравствени радници. Од једноставних анкета до
комплексних скала и упитника, процена стреса може пружити увид у различите
аспекте живота медицинских сестара, укључујући радне услове, перцепцију стреса,
стилове суочавања и многе друге факторе.

Први корак у процени нивоа стреса медицинских сестара је разумевање

контекста у коме раде. Ковид-19 одсек представља једно од најизазовнијих радних
места. Због посебних услова рада, изложености великом броју пацијената и високог
ризика за здравље, медицинске сестре на ковид одељењима су подложне значајној
мери стреса. Уз то, стална промена протокола, неизвесност у вези са развојем
пандемије и ризик од инфекције доприносе великој психолошкој напону медицинских
сестара.

Методе процене стреса укључују различите аспекте, али се често фокусирају на

емоционалне, психолошке и физичке реакције. Упитници за опште информације
пружају основне демографске и радне податке, док скале самооцењивања
анксиозности и перцепције стреса омогућавају мерење нивоа анксиозности и уоченог
стреса. Поред тога, скала стилова суочавања пружа увид у начин на који медицинске
сестре одговарају на стресне ситуације.

Кроз ове методе, можемо видети да медицинске сестре на ковид одељењима су

изложене великом нивоу стреса који може имати далекосежне последице на њихово
физичко и психолошко здравље. Осим тога, овај стрес може утицати и на квалитет
здравствене неге коју пружају.

Како бисмо ублажили ове ефекте и помогли медицинским сестрама да се носе

са стресом на ковид одељењима, неопходно је применити одговарајуће стратегије.
Први корак је препознавање и прихватање постојећих проблема. Организације и

15
руководство морају да пруже сигурно и подржавајуће окружење где медицинске
сестре могу отворено говорити о свом стресу и потребама.

Осим тога, важно је обезбедити практичну подршку. Ово укључује

обезбеђивање довољно ресурса и заштитне опреме, као и планирање радног времена у
складу са физичким и емотивним потребама запослених. Осим тога, неопходно је
образовање о стресу и техникама управљања је од суштинског значаја.

Процена нивоа стреса медицинских сестара на COVID-19 одељењима је

комплексан процес који захтева анализу различитих аспеката радног окружења и
личних ресурса. Само кроз целокупни приступ који укључује образовање, практичну
подршку и смислену организациону културу, можемо помоћи медицинским сестрама
да се носе са стресом и обезбедити њихово оптимално здравље и благостање.

16
 Литература

1. Латас, М., Пантовић-Стефановић, М., Ђукић, Б. (2021). Ковид-19-

актуелно стање менталног здравља са освртом на здравствене раднике.
Српски медицински часопис лекарске коморе Србије. Очитано
13.03.2024. Доступно на https://smj.rs/sr/volumen-2-broj-4/kovid-19-
aktuelno-stanje-mentalnog-zdravlja-sa-osvrtom-na-zdravstvene-radnike
2. Лазаревић, М. (2020). Анксиозност међу здравственим радницима током
пандемије ЦОВИД-19. Медицал Јоурнал, 54(1), 14-17. Очитано
13.03.2024. Доступно на https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0350-
12212001014L
3. Група сарадника, (2015). Утицај професионалног стреса на морбидитет
радника, Здравствена заштита. Очитано 13.03.2024. Доступно на
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-3208/2015/0350-
32081506001K.pdf
4. COVID-19: Безбедности и здравље на раду за здравствене раднике,
привремене смернице. Очитано 13.03.2024. Доступно на
https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_dialogue/---sector/
documents/publication/wcms_780837.pdf
5. Cui, S., Jiang, Y., Shi, Q., Zhang, L., Kong, D., Qian, M., & Chu, J. (2021).
Impact of COVID-19 on anxiety, stress, and coping styles in nurses in
emergency departments and fever clinics: a cross-sectional survey. Risk
management and healthcare policy, 585-594. Очитано 13.03.2024. Доступно
на https://www.tandfonline.com/doi/pdf/10.2147/rmhp.s289782
6. Murat, M., Köse, S., & Savaşer, S. (2021). Determination of stress, depression
and burnout levels of front‐line nurses during the COVID‐19 pandemic.
International journal of mental health nursing, 30(2), 533-543. Очитано
13.03.2024. Доступно на
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7753629/

17
7. Bohlken, J., Schömig, F., Lemke, M. R., Pumberger, M., & Riedel-Heller, S.
G. (2020). COVID-19 pandemic: stress experience of healthcare workers-a
short current review. Psychiatrische Praxis, 47(4), 190-197. Очитано
13.03.2024. Доступно на https://europepmc.org/article/pmc/7295275

18