Узрок настанка карцинома

Рак настаје трансформацијом обичних ћелија у туморске ћелије у вишестепеном процесу

који генерално напредује од преканцерозне лезије до малигног тумора. Већина карцинома
је повезана са животном средином, начином живота или опхођења. Најчешћи узроци
настанка карцинома су: пушење, конзумирање алкохола, лоша исхрана, инфекције и
радијација.

Пушење дувана је повезано са многим облицима рака и узрокује 80% карцинома плућа и
четвртину срчаних обољења. Дуван је познати узрок рака плућа, бешике, уста, ждрела,
панкреаса, бубрега, желуца, гркљана, једњака и дебелог црева. Пушење задаје озбиљан
оксидативни стрес, а дувански дим садржи широк спектар мутагена и канцерогена.
Алкохол спада у хемијски карциноген. Светска здрасвствена организација је
класификовала алкохол у групу 1 карциногена (Ова категорија се користи када постоји
довољно доказа о карциногености код људи). Главни узрок развоја рака укључује
повећану изложеност ацеталдехиду, продукту разградње етанола који је канцероген.

Лоша исхрана је повезана са повећањем ризика од карцинома. Истраживања су доказала

да особе које једу црвено или прерађено месо имају већи ризик од развоја рака дојке, рака
простате и рака панкреаса. У факторе ризика за развој рака дебелог црева се укључује
висок унос масти, алкохола, прерађеног меса, гојазност и недостатак физичке активности.
Изложеност зрачењу као што је ултраљубичасто зрачење и радиоактивни материјал је
фактор ризика за рак.

Многи немеланомски карциноми коже настају због ултраљубичастог зрачења, углавном

сунчеве светлости. Извори јонизујућег зрачења укључују медицинско снимање и радон.
Јонизујуће зрачење није нарочито јак мутаген. Изложеност радону, на пример, има сличне
ризике од рака као и пасивно пушење. Нејонизујуће радиофреквентно зрачење мобилних
телефона, преноса електричне енергије и других сличних извора описано је као могући
канцероген од стране Међународне агенције за истраживање рака Светске здравствене
организације. Међутим, докази за то се нису показали као забрињавајући.

У свету око 18% смртних случајева од рака повезано је са заразним болестима. Овај
проценат се креће највише од 25% у Африци и најмање од 10% у развијеном свету.
Вируси су уобичајени инфективни агенси који изазивају рак, али бактерије рака и
паразити такође могу бити заслужни. Вирус који има највећу улогу у изазивању рака је
онковирус.
Превенција

Превенција рака је пракса предузимања мера за смањење ризика рака и смрти. Велика
већина случајева рака је узрокована факторима ризика из животне средине. Многи од ових
фактора животне средине спадају у начин живота који се може контролисати. Између 70%
и 90% уобичајених карцинома је узроковано факторима околине и зато га је могуће
спречити. Више од 30% смрти од рака може се спречити избегавањем следећих узрочника:
дуван, вишак килограма/гојазност, лоша исхрана, физичка неактивност, алкохол, полно
преносиве инфекције и загађење ваздуха.

Мада, не могу сви узроци из животне средине да се контролишу, као на пример природна
радиоактивност. Други случајеви рака су узроковани наследним генетским
поремећајима.Познато је да исхрана има значајан утицај на ризик од рака, при чему
различити елементи исхране повећавају и смањују ризик. Начини исхране и гојазност
могу бити повезани са до 30-35% смрти од рака. Да би се смањио ризик појаве карцинома
потребно је избећи уобичајене дијететсле компоненте које узрокују рак, као што су
алкохол или прерађена меса. Физичка активност помаже смањењу разних врста рака (рак
дебелог црева, дојке, плућа). Такође смањује ризик од рака помажући у губљењу
килограма код гојазних људи, смањујући хормоне као што су естроген и инсулин,
смањујући упале и јачајући имуни систем.

У неким сллучајевима је могуће користити лекове који помажу превенцији карцинома.

Нестероидни антиинфламаторни лекови смањују ризик од рака дебелог црева, али због
кардиоваскуларних и гастроинтестиналних нежељених ефеката узрокују општу штету
када се користе за превенцију. Утврђено је да аспирин смањује ризик од смрти од рака за
око 7%. Поред тога, направљене су вакцине које спречавају инфекцију неких
канцерогених вируса. Постоји вакцина против ХПВ-а који смањује ризик развоја рака
грлића материце. Да би детектовали карцином пре појава симптома, користимо скрининг
рака. Када се абнормално ткиво или рак открије рано, може бити лакше лечити или
излечити рак. Ово може укључивати тестове крви, тестове, ДНК, или медицинско
снимање. Неке процедуре скрининга могу изазвати крварење или друге проблеме. На
пример, скрининг рака дебелог црева сигмоидоскопом или колоноскопијом може изазвати
повреде у слузници дебелог црева. Мамографи се често користе за скрининг рака дојке и
препоручују се женама од 50. до 74. године.