ZDRAVSTVENA NEGA II TEORIJA

1* SIMPTOMI I ZNACI BOLESTI

Prvi kontakt izmedju zdravstvenog radnika i pacijenta u isto vreme treba biti prijatan i strucan. Sestra od
pacijenta treba da uzme potrebne informacije i da uoci znake bolesti. Znake koje pratimo kod pacijenta
su njegov polozaj, izgled, psihicko stanje, stanje svesti, vitalne funkcije i izlucevine. Simptome dozivljava
i opisuje pacijent.

2* POREMECAJI STANJA SVESTI

Sestra kod pacijenta treba da uoci njegovo psihicko stanje tj. da li je pacijent nervozan, nemiran,
psihotican. Kod poremecaja stanja svesti imamo:

Somnolenciju koja se manifestuje pospanoscu, iz koje se pacijent budi mehanickim nadrazajima i cim
oni prestanu pacijent se vraca u san.

Sopor je duboka uspavanost gde pacijent tek posle nekoliko jacih nadrazaja pokazuje znake svesti.
Sinkopa je kratkotrajno besvesno stanje nastalo usled smanjenja cerebralne cirkulacije.

Koma je tesko besvesno stanje u kome pacijent ne reaguje na bilo kakve drazi.

3* POSMATRANJE BOJE KOZE BOLESNIKA

Boja koze zavisi od rase i podneblja. Kod nas normalna boja koze je od svetloruzicaste do
tamnoruzicaste. Promene na kozi mogu da ukazu na razna oboljenja.

Mlitava, naborana i suva koza ukazuje na dehidrataciju i izgubljenu telesnu tezinu.

Crvenilo koze je prisutno kod febrilnih stanja, sarlaha.

Bledilo ukazuje na anemiju

Cijanoza topla je plavicasta koza koja ukazuje na respiratornu insufienciju

cijanoza hladna ukazuje na izrazenu sracanu dekompenzaciju

Zuta boja ukazuje na povisenje bilirubina

ospe na kozi ukazuju na infektivne bolesti i alergijske reakcije.

4* POSMATRANJE IZGLEDA LICA BOLESNIKA

Lice bolesnika moze biti simetricno sa generalizovanim promenama i asimetricno zbog lokalnih
promena. Nos moze imati urodjenu ili stecenu devijaciju sto utice na njegovu funkcionalnost. Kod ociju
posmatramo zenice, crvenilo, sjaj i pokrete. Usne kod febrilnih i dehidriranih pacijenata su suve i
ispucale, a modre kod respiratornih i kardio poremecaja. Kod dejabetesa i sifilisa dolazi do lokalnog
opadanja kose a kod anemicnih pacijenata kosa je tanka,lomljiva i bez sjaja. Jezik prekriven naslagama
ukazuje na neko infektivno oboljenje ili febrilne,dehudrirane pacijente.

5* POSMATRANJE TRBUHA BOLESNIKA

Kod trbuha posmatramo njegovu velicinu, oblik i promene na kozi. Trbuh se uvecava pojavom slobodne
tecnosti, naslaga masnih tkivu u donjem delu trbuha, prisustva gasova ili prisustvom cista ili tumora. Na
kozi trbuha mogu se pojaviti ospe, prosirene vene, strije i zuta boja kod zutice.

6* POSMATRANJE EKSTREMITETA

Kod ekstremiteta obracamo paznju na njihovu pokretljivost i anatomski oblik, koji se najcesce menjaju
usled deformiteta zglobova, edema u ekstremitetima, kod srcanih oboljenja otoci na zglobovima su
hladni. Akromegalija – velike sake kao lopate, ankiloza ukocenost zglobova.

7* TELESNA TEMPERATURA I MESTA ZA MERENJE

Telesna temperatura ili TT predstavlja zagrejanost organizma u stepenima. U zdravom organizmu TT je

od 36 do 37 stepeneni C. Gradacija: Subnormalna – 35-36, normalna 36-37, Subfebrilna 37-38, Febrilna
38-39, Visoko febrilna preko 39 stepeni. Ispod 34 i preko 42 je opasno po zivot. Temperaturu mozemo
da merimo:

Aksilarno (pazuh) 5-10 min

Ingvalno tj kod prepona se meri kada ne mozemo aksilarno

sublingvalno ispod jezika se meri kod pacijenata koji boluju od tuberkoloze

rektalno merimo kod dece i novorodjencadi

vaginalno se meri u dijagnosticke svrhe kod ginokoloskih zaplaljenja.

Vrednosti koje izmerimo upisujemo u teperaturnu listu plavom bojom i upisujemo jutarnju i vecernju
vrednost i spajamo i tako dobijamo krivulje. Postoji nekoliko patoloskih krivulja. Stalno visoka
temperatura oscilira u razmaku do jednog stepena. Septicna ili reminiticna ima oscilacije vece od 1
stepena ali temperatura ne pada ispod 37 stepeni. Malaricna oscilira od 2 do 3 stepena. Povratna TT ima
skokove izmedju visoko i normalne TT.

8* PULS I KVALITETI PULSA

Puls je odraz srcanog rada na perifernim arterijama i njega brojimo. Puls mozemo plapirati na radijalnoj,
brahijalnoj, temporalnoj, poplitealnoj i dorzalnoj arteriji. Pri palpaciji pulsa pratimo ucestelost, ritam i
kvalitet pulsa. Puls palpiramo jagodicama. Normalna frekvencija je 60-80 udara u minutu i nazivamo
eukardia, iznad 100 je tahikardija a ispod 60 bradikardija. Pravilni otkucaji su u istim vremenski
intervalima odstupanje nazivamo artimija. Nekoliko oblika poremecaja mozemo registrovati palpacijom:
sinusna tahikardija usled usled psihickih i fizickin naprezanja, filiforman puls je je visoko frekventan slab i
aritmican, apsolutna aritmija je puls bez reda u ritmu.
 9* DISANJE I PATOLOSKE FORME DISANJA

Disanje predstavlja razmenu gasova izmedju spoljasnje sredine i pluca. Jedna respiracija se sastoji iz
udisaja INSPIRIUM i izdisaja EKSPIRIUM. Prilikom udisaja unosimo kiseonik i to je aktvna radnja a
izdisajem izbacujemo ugljendioksid i to je pasivna radnja. Normalan broj respiracija kod dece je od 20 do
22, kod odraslih od 18 do 20 i kod starijih od 16 do 18. Kod disanja posmatramo tip, frekvenciju, dubinu i
ritam. Disanje ima dva tipa, moze biti grudno i abdominalno (dijafragma). Frekvencija moze biti
normalna – eupnea, ubrazna tahipnea i usporena bradipnea. Od patoloskih formi disanja imamo dispenu
koja je otezano disanje ili prisljeno disanje, ortopneja je dispneja koja se smanjuje kada pacijent sedi ili
stoji, Kusmaulovo disanje je sa visokim amplitudama i bez pauze izmedju udisaja i izdisaja, Biotovo
disanje je potpune nepravilno. Pri povecanju temperature za jedan stepen puls se ubrzava za 8-10
otkucaja a respiracija se ubrzava za 4 u minuti.

10* Arterijski krvni pritisak

Arterijski krvni pritisik TA je pritisak krvi na zidove arterisjkih krvnih sudova i pritisak zidova arterija na
krv. Sistolni pritisak je maksimalna vrednost, a dijastolni je minimalna vrednost. Normalna vrednost za
gornji, sistolni pritisak je 120-140 a za donji, dijastolni je 60-80. Hipertenzija je preko gornjih granica a
hipotenzija je ispod dodnjih granica. Tipovi: sistolni tip je povisenje samo sistolnog pritiska a dijastolni je
isti. Konvergentni je povisenje i sistolnog i dijastolnog TA. Divergentni tip je povisenje sistolnog a niza
vrednost dijastolnog.

11. POSMATRANJE SPUTUMA I SLANJE NA PREGLED

Kasalj je refleksni proces koji nastaje radi izbacivanja sputuma iz disajnih puteva. Kasalj moze biti suv i
produktivan. Produktivan kasalj javlja se kod zapaljenja pluca i gnojnih procesu u plucima. Sputum sadrzi
sekret sluznice disajnih puteva i patoloske sastojke. Sputum mozemo da posmatramo makroskopski tj.
njegovu kolicinu, boju i talozenje, i mikrosposki tj. bakterioloski i citoloski (sumnja na tumor). Boje
sputuma: Zuto-zelena boja javlja se kod prisustva velikog broja leukocita sa manje bakterija. Zeleno-zuta
boja sputuma ukazuje na vece prisustvo bakterija u odnosu na leukocite. Krv u sputumu u manjoj
kolicini se naziva hemoptizija a u vecoj hemoptoja. Sputum koji je nalik zeleu crvenkaste boje ukazuje na
maligna oboljenja. Sivo-pepeljasta boja sputuma ukazuje na gangrenu pluca. Sputum se talozi u tri sloja:
gornji je penusav, srednji tecan i gornji je kasast. Pod mikroskopom mozemo videti: Kohov bacil (BK)
izazivaca tuberkoloze (crveni stapic). Bakterioloski pregled se radi u sterilnim bocicama i rezultat
dobijamo nakon 48-72 sata, ako se bakterija izoluje salje se antibiogram gde se proverava osteljivost
bakterije na antibiotike. R-neosetnjilva, I-intermedijalna ili slabo osetljiva i S-senzitivna tj. osetljiva na
antibiotike. Suputum se uvek smatra infektivnim materijalom.

12. POREMECAJ MOKRENJA

Mokrenje je fizioloski akt pomocu koga se iz organizma izbacuju stetne materije i voda (95% h2O).
Poremecaji kod mokrenja: Nikturija je nocno mokrenje kod odraslih, eneureza je nocno mokrenje kod
dece. Disurija je otezano,bolno mokrenje praceno pecenjem. Poliurija je izlucivanje vece kolicine urina
preko 2l. Oligurija je izlucivanje manje od 500ml urina za 24h. Anurija je odsustvi izlucivanja urina.
Inkontinencija je nekontrolisano, bezvoljno mokrenje a retencija je zadrzavanje mokrace u besici tj.
nemogucnost mokrenja.

13. KATETERIZACIJA MOKRACNE BESIKE

Kateterizacija mokracne besike podrazumeva plasiranje katetera u mokracnu besiku. Kateterizacija moze
da bude privremena i stalna. Indikacije za privremenu kateterizaciju su praznjenje mokracne besike radi
pripreme za intervenciju, uzimanje rezidualne mokrace ili ubacivanje lekovitih i kontrasnih sredstava u
besiku. Stalna kateterizacija se vrsi zbog retencije i inkontinencije mokrace. Kateteri mogu biti metalni,
gumeni i sinteticki, razlicitih duzina zavisno da li su za decu ili odrasle, i razlicitih precnika, najcesce se
koriste 16,18 i 20. Sastoji se iz tri dela kljuna, tela i zavrsnog dela. Najcesce se koristi folijev kateter sa
balonom na kraju koji sluzi da kateter ne ispadne iz besike. Stalni kateteri se menjaju na nedelju dana a
silikonski na 1-2 meseca.

14. URIN, POSMATRANJE, SLANJE NA PREGLED

Makroskopski kod urina posmatramo njegovu kolicinu, boju, reakciju, miris i specificnu tezinu. Kolicina
urina sakuplena za 24h naziva se diureza i normalna je od 1.2 do 1.5l. Prisustovo belancevina nazivamo
proteinurija, pisustvo secera gglikourija, prisustvo hemoglobina i eritrocita ukazuje na krvarenje naziva
se hematurija. Boja tamno zuta kod zutice. Hemijskim pregledom dokazuje se prisustvo belancevina,
secera kojih u normalnom sastavu nema i zucnih boja. Za bakterioloski pregled ne uzima se prvi mlaz, a
za levenstajn se uzima diureza.

15. POSMATRANJE STOLICE

Makroskopski kod stolice posmatramo njenu kolicinu, boju, konzistenciju, miris i prisustvo crevnih
parazita. Kolicina stolice u toku 24h moze da varira od 100 do 500g zavisno od sastava i kolicine unete
hrane. Hrana biljnog i mlecnog porekla daje obilniju stolicu a belancivine umanjenu. Boja stolice potice
od sterkobilina (zucnog pigmenta) i normalno je smedje tj. braon boje. Mlecna hrana daje svetliju
stolicu, lekovi mogu da izmenu boju stolice, crna stolica je kod krvarenja, svletlocrvena krv u stolici
potice od krvarenja u dodnjem delu creva, hemoroida. Konzistencija stolice zavisi od kolicine vode u njoj,
pa se prema konzistenciji deli na formirane, tvrde, kasaste i retke stolice.

16. STOLICA, SLANJE NA PREGLED

Stolicu mozemo saljemo na hemijski pregled, preko adler-vebera dokazuje se gvozdje i traze se krvarenja
u stolici. Bakterioloski (kopro kultura), mozemo da trazimo heliko bakteriju koja nastanjuje zeludac i
dovodi do cira na zeludzu ili 12-o palacnom crevu. Od crevnih parazita pomenuli smo malu i veliku
pljosnatu glistu. Kada se sumnja na amebe, cim se uzme stolica, salje se na pregled.

17. KLIZMA, VRSTA I PRIMENA

Klizma je procedura ubacivanja tecnosti preko rektuma u debelo crevo. Klizma moze biti evakuaciona,
dijagnosticka, lekovita i hranljiva. Evakuaciona se redai pred porodjaj, pred endemske preglede i pred
neke operacije. Klizma ima mehanicko i hemijsko dejstvo.
 18. POVRACANJE, POSMATRANJE ISPOVRACANIH MASA

Povracanje je kontrakcija zeluca pri cemu dolazi do izbacivanja zeludacnog sadrzaja u spoljasnu sredinu.
Povracanje bez simptoma i u mlazu je centralnog porekla (mozak). Pre povracanja pojacano se luci
pljuvacka, javljaju se mucnina, hladan znoj, ubrzan puls, gadjenje. Posmatranje, pratimo kolicinu, sadrzaj
i nacin izbacivanja. Hematemeza je krv u masi, u mizerezi imamo fekalne primese u ispovracanoj masi.
Ispovracane mase mozemo da saljemo na bakterioloski i toxikoloski pregled.

19. UZIMANJE KRVI ZA KKS (kompletna krvna slika)

Kompletna krvna slika obuhvata osnovnu i diferencijalnu krvnu sliku i radi se zbog procene opsteg
zdravstvenog stanja. Ona obuhvata brojanje eritrocita (RBC), leukocita (WBC) ,hemoglobina (RBC)
,trombocita (PLT) i leukocitarnu formulu koja broji pojedinacne grupe leukocita
(monociti,limfociti,granulociti). Koristi se Ljubicasta vakutajner epruveta sa antikoagulantom. 1 kap
E.D.T.A.

20. UZIMANJE KRVI ZA SEDIMENTACIJU

Sedimentacija je talozenje uoblicenih krvnih elemenata van krvnog suda uz sprecenu koagulaciju. Za ovaj
postupak se koristi crna vakutajner epruveta u kokj se nalazi natrijum citrat u odnosu 1 prema 4.
Sedimentacija moze da bude usporena ili ubrzana zavisno od odnosa krvnih belancevina. Normalne
vrednosti u prvom satu kod muskaraca 2-10 kod zena 4-12, u 2 satu kod muskaraca 4-20 a kod zena 8-
24, nakon 24h kod muskaraca je 90 a kod zena 120. vrednosti se citaju u milimetrima, (plazme iznad
sedimentacije).

21. UZIMANJE KRVI ZA K.GRUPU, RH FAKTOR, I ODREDJIVANJE KOAGULACIJE

Za odredjivanje krvne grupe i RH faktora koristi se crvena vakutajner epruveta bez antikoagulanta.
Takodje se koristi za hormonske i biohemijske analize. Za odredjivanje koagulacionih statusa tj. za vreme
krvarenja i vreme koagulacije koristi ce crveni vakutajner a za protrombinsko vreme i za vrednost
fibrinogena koristi se plavi vakutajner kji sadrzi goagulant u odnosu 1 prema 9.

22. LUMBALNA PUNKCIJA

Punkcija podrazumeva ulazak igle ili brizgalice u telesnu supljinu ili organ radi uzimanja sadrzaja u
dijagnosticke svrhe. Koriste se igle za punkciju sa mandrenom. Lumbalna punkcija se radi u dijagnosticke
ili terapisje svrhe. Vrsi se ubodom igle u subarahnoidalni prostor kicmenog kanala radi uzimanja likvora
kod povreda mozga ili zapaljenja ovojnica, tetanusa. Makroskopski se odmah utvrdjuje dali je livor
zamucen i da li ima primesa krvi u sebi. Pacijent zauzima polozaj macke, lekar odredjuje mesto uboda,
izmedju 3 i 4 lumbalnog prsljena. Nakon punkcije pacijent zauzima horizontalni polazaj bez jastuka
najmanje 2 sata.
 23. PLEURALNA PUNKCIJA

Pleurlana punkcija se vrsi u dijagnosticke, terapijske i evakuacione svrhe (kod zapaljenja, infekcije i
malignih oboljenja pluca). Prilikom punkcije zbog negativnog pritiska izmedju dva lista pleure vazduh ne
sme da udje da se negativan pritisak ne bi narusio tj. izjednacio. Sadrzaj koji se skuplje prilikom pleuralne
punkcije je vazduh-pneumotoraks, krv – hematoraks, tecnost – hidrotoraks i gnoj – empijem. Punkcija se
vrsi u sedecem polozaju sa podignutom rukom sa one strane sa koje se vrsi punkcija. Nakon punkcije
pacijent zauzima fovlerov polozaj na zdravu stranu. Dobijeni sadrzaj (punkta) mzoe biti eksudat kod
zapaljenskog procesa ili trasudat kod malignog porcesa.

24. ABDOMINALNA PUNKCIJA

Abdominalna punkcija se vrsi kod nakupljanja ascitesa-sloboden tecnosti u trbusnoj duplji. Indikacije za
abdominalnu punkciju su ciroza jetre, karcinom peritoneuma, srcana i maligna oboljenja. Od materijala
je potreban rivantinov reagens i skultetova poveska (carsav za dijagonalno obavijanje pacijenta). Pacijent
zauzima horizontalni polozaj na ledjima sa leve strane kreveta, a sa desne strane ispod pacijenta stavlja
se jastuk.

25. STERNALNA PUNKCIJA

Sternalna punkcija se jedino radi u dijgnosticke svrhe kod hematolskoh oboljenja (oboljenja krvi i
krvotvotnih organa). Igla se uvodi u grudnu kost u cilju dobijanja kostane srzi i njene analize. Koristi se
igla sa mandrenom sa mogucnoscu podesavanja duzine igle. Igla mora biti suva stoga se sterilise u
suvom sterilizatoru. Punkcija se radi u horzontalnom polozaju bez jastuka. Pacijentu se daje anestetik na
mestu uboda, zatim se izvrsava punkcija i nakon nje se mesto prekriva sterilnom gazom koja se ne sme
navlaziti 24h. Pacijet se nakon punkcije odmara i uzdrzava od naprezanja naredna 2-3 dana.

26. PUTEVI UNOSENJA LEKOVA U ORGANIZAM

Lekovi mogu da se primenjuju na razlicite nacine u zavisnosti od njihovog dejstva i nacina aplikacije za
koji su namenjeni. Aplikacija lekova moze biti putem: digestivnog trakta tj. oralno (usta), sublingvalno
(ispod jezika), rektalno (putem zavrsnog dela debelog creva). Epikutano (nanosenjem na kozu ili
utrljavanjem). Parenteralno (putem injekcija) tj. intradermalno (u kozu), supkutano (ispod koze),
intramuskularno (u misic), intravenski (u venu), implatacijom (usadjivanjem u potkozno tkivo). I preko
disajnih organa tj inhalacijom (aerosol cestice).

27. INTRADERMALNA APLIKACIJA LEKA

Intradermalna aplikacija leka je aplikacija leka u kozu i obuhvata testove i imunoalergoloska ispitivanja.
Tu spadaju: intradermalni test, test uboda (prik test), skarifikacioni test (skresh test), boteri reakcije i
tuberkulinske testove. Ovi testovi se primenjuju u cilju ispitivanja alergijske reakcije organizma. Pre
izvodjenja testa pacijent treba da opere unutrasnju stranu podlaktice ili da se dezinfikuje blagi dez.
sredstvom i zati mse intradermalno daje 0,1 ml alergen. Test se cita nakon 15 min. Prik testovi radi se
kod osoba izrazene preosetljivosti a koriste se alergeni u uljanom rastvoru.
 28. SUPKUTANA APLIKACIJA LEKA

Supkutana aplikacija leka je aplikacija ispod koze. Na ovaj nacin se aplikuju vodeni rastvori i suspenzije u
manjim kolicinama. Dejstvo pocinje nakon 15 do 20 minuta. Lek se aplikuje u rastresito potkozno tkivo
tj. u spoljasnju stranu nadlaktice, spoljasnju stranu natkolenice, lateralni deo grudnog kosa, trbusni zid i
drugo.

29. INTRAVENSKA APLIKACIJA LEKA

Intravenska aplikacija leka je unosenje leka direktno u krvotok, Mogu se koristi samo vodeni rastvori i
dejstvo je jos u toku aplikacije. Intravenski lekovi mogu da se daju u vidu injekcija i intravenskih infuzija.
Zbog rizika intravenske aplikacije, plikacija treba da traje najmanje 3 minuta, u brizgalici ili u sistemu za
infuziju ne sme biti vazduha zbog vazdusne embolije. Lek se aplikuje u asepticnim uslovima. Lekovi iz
grupe kardiotonika, koronarnih vazodilatatora, bronhodilatatora koji uticu na vitalne funkcije aplikuju se
veoma sporo 7-15 min. uz pratnju bolesnika i kontrolu pulsa. Obavezno proveriti da je igla u venskom
sudu, da lek de bi otisao paravenski, to se proverava aspiriranjem.

30. INTRAMUSKULARNA APLIKACIJA LEKA

Intramuskularna aplikacija leka je davanje leka u misic. Mogu se koristiti vodeni rastvori i suspenzije u
vodi i uljani rastvori. Za intramuskularnu aplikaciju koristi se misicna masa gluteusa i butine. Glutealni
misic se podeli hrozontalnom linijom od kljucne spoljasnje gornje bodlje do kicmenog stuba na dva dela i
vertikalnom na 4 dela, mesto uboda je gornji spoljni kvadrant da ne bi ostetili nerv isijadikus ili usli u neki
krvni sud. Postupak mora biti strogo aseptican. Moguce komplikacije su alergijska reakcija ili anafilaticki
sok.

31. INTRAVENSKA INFUZIJA - VRSTE RASTVORA

Intravenska infuzija je postupak kojim se intravenski sa rastvorom unose hranljive materije,lekovi,

tecnosti i elektroliti. U sistemu i igli ne sme biti vazduha zbog nastanka vazdusne embolije. Rastvori za
infuziju se dele na tri grupe izotonicne, hipertonicne i hipotonicne. Izotonicni rastvori imaju koncetraciju
rastvorenih cestica slicnih kao u plazmi i krvi tu spadaju 0,9% NaCl, rigerov rastvor i 5% glukoza.
Hipertonicni rastvori su 10% i 50% glukoza i 20% manitol. Hipotonicni rastvor je 2.5% glikoza. Rastvori se
dele i po nameni i tu imamo 7 grupa. U prvu spadaju rastvori za nadoknadu tecnosti i elektrolita
(ringer,NaCl, NaCl sa glukozom i jonosteril kod gubitka krvi). U drugoj grupi spadaju rastvori za
odrzavanje acidobazne ravnoteze tj. PH vrednosti (NaCl, Kaliju hlorid –KCl kod alkaloze i NaCl laktat,
kalijum laktat kod acidoze). U trecoj grupi su koloidni rastvori za nadoknadu volumena (dekstran i
hemaccl). Cetvrta grupa su rastvori za parenteralnu ishranu (aminosteril,infusteril koji sadrzi glavne
aminokiseline, glukoza 5,10,50%, hepasol koji uvek ide sam). Peta grupa su rastvori za osmoterapiju
(manitol 10% od 20% kristalise i potapa se u vrelu vodu da bi se kristali otopili). Sesta grupa su rastvori
za bolesti jetre (hepasteril A i B). Sedma grupa su rastvori za peritonealnu dijalizu (peritosteril za
cicscenje i kod trovanja pusta se 60 kapi u minutu, neki lekovi zahtevaju sporiju brzinu).
 32. ANAFILATICKI SOK - ANTISOK TERAPIJA

Anafilaticki sok je nezeljena reakcija organzima da dati lek. Simptomi i znaci soka su nagla klonulost,
ubrzan puls, stezanje u grudima, strah i uznemirenost, temperatura, gubitak svesti, mucnina i
povracanje, smrt moze da nastane za 5-10 minuta. Terapijski postupak u slucaju anafilatickog soka:
odmah prekinuti aplikaciju leka, bolesnika postaviti u horizontalan polozaj sa glavom nize u odnosu na
telo i esmarhova poveska se stavlja proksimalno od mesta uboda i na tom mestu se moze dati 0.2 ml 1%
adrenalina a ostatak na dva-tri mesta intravenski i intramuskularno. Potrebno je dati kiseonik preko
maske ili nazalnog katetera i preko braunile treba dati kortikosteroid (urbazon ili dexason) i
antihistaminetik (fenergan ili sinopen) pre davanja antihistaminetika treba izmeriti TA koji ne sme biti
nizi od 100 mm/hg (milimeta zivinog stuba), Treba dati intravensku infuziju fizioloskog rastvora glukoze i
NaCl-a. po potrebi moze se dati aminofilin od 250mg u NaCl rastvoru. Na svakim kolicima treba da stoji
kutija sa antisok terapijom koja zadrzi adrenalin,antihistaminetike,kortikosteroide,rastvore nacl i
glukoze,aminofilin,noradrenalin,esmearhovu povesku, aparat za merenje T/A brizgalice,igle i sisteme za
infuziju.

33. OKSIGENOTERAPIJA

-Oksigenoterapija je terapijska primena kiseonika inhalacijom usled nedostatka kiseonika kod pacijenta.
Kolicina datog kiseonika meri se u litrima na minut i za medicinsku upotrebu on se preciscava i treba da
bude ovlazen da nebi susio disajne sluznice. Primena kiseonika moze biti neogranicena(10-60%) koja se
daje preko maski i nazalnih katetera ili ogranicena preko specijalnih maski (25-30%). Anoksemija je
smanjene kolicine kiseonika u krvi i odvodi do anoksije sto je smanjenje kolicine kiseonika u tkivu, Ako je
manjeg stepena onda se naziva hipoksemija i dovodi do hipoksije.

*Kiseonik dajemo preko aparata za oksigenoterapiju na koji se povezuje dvostrani ili jednostrani nazalni
kateter ili maska. Duzina jednostranog nazalnog katetera se odredjuje od vrha nosta do resice uha
pacijenta i on ulazi dublje u odnosu na dvostrani kateter. Kada se zeli veca koncetracija kiseonika on se
daje preko maske koja prekriva nos i usta (kon. 40-60%), maska se prvo navlaci na bradu pa na nos, i
prvo se pusti da kiseonik malo izadje iz sistema. Duznosti sestre je da savetuje pacijenta da ne govori
tokom terapije, da kontrolise dozu kiseonika, polozaj maske. Kiseonik se dozira po grinovoj tablici (25%-
1l, 30%-2l, 35%-3, 40%-4l).

34. PRIMENA TOPLOTE

U primeni toplote kod lecenja bolesnika najcesce se koristi zagrevanje termoforom. On se koristi radi
opsteg zagrevanja bolesnika i treba voditi racuna da si svi delovi tela zagreju ravnomerno. Termofor je
najcesce od gume i pruza suvu toplotu. Na njemu se nalazi levkasto prosirenje za zapusacem i gumeni
nastavak za drzanje prilikom dolivanja vode. Koristi se i arnjevo tj elektricno grejanje i koristi se u lecenju
opekotina,smrzotina,vlaznih i suvih gangrena.
 35. PRIMENA HLADNOCE

Lokalno rashladjivanje ima pozitivan terapijski efekat, smanjuje zapaljenske i patoloske procese, i
smanjuje bol zog lakse anestezije perifernih nerava. Led se stavlja u kesu namenjenu za to . Led se
nikada ne stavlja direktno na kozu da ne bi doslo do smrzavanja.

36. OSNOVNI PRINCIPI RENGENSKE DIJAGNOSTIKE

Radioskopija je prosvetljene pojedinih delova tela pomocu rendgenskih tj. X zraka u dijagnosticke svrhe.
Radiografija ili rendgenografija je snimanje pojedinih delova tela il i organa na rendgenskom filmu, gde
rendgenski zraci koji slabije porlaze kroz telo slabije i fotohemijski deluju na film. Rendgenski snimak je
trajni dokument o oboljenju. Endoradiografija je snimanje koje se obavlja pomucu dodatnih kontrasnih
sredstava gde pripreme sprovodi sestra. Kontrastna sredstva mogu biti pozitivna i ona apsorbuju x-zrake
i daju jasne senke na filmu to su najcesce preparati joda,broma,torijum,barijuma i drugog sa tim da jos
moze da izazove poremecaje stoga treba ispitati osetljivost bolesnika na jod. Negativna kontrastna
sredstva ne apsorbuju rendgenske zrake, tako da se supljine organa ispunjavaju tim kontrastom, ovde se
najcesce koristi kiseonik,ugljen-dioksid, i drugo.

37. MIJELOGRAFIJA

Mijelografija je snimanje kicmenog kanala pomocu kontratnih sredstava tj. uljani i vodeni rastvora joda i
vazduh. Mijelografijom se odredjuje prolaznost kicmenog kanala i odredjuje se visina na kojoj postoji
patoloski proces. Za lumbalnu mijelografiju lekar punktira likvor, ubacuje se kontrastno sredstvo i izvodi
se snimanje. Subokcipitalna mijelografija je pracenje preko monitora kontrasno sredstvo koje se spusta
niz subarahnoidalni prostor i ukoliko se spustanje zaustavu na tom mestu se odvija patoloski proces.

38. RENDGEN, DIJAGNOSTIKA BUBREGA

Rendgensko snimanje bubrega i mokracnih puteva moze se obaviti ubacivanjem kontrasta intravenski ili
infuzijom ili pomocu citoskopa i ureteralnih sondi. Snimanja se obavljaju da bi se ustanovio patoloski
proces u urinarnom traktu,ili kada se sumnja na tuberkolozu bubrega ili da bi se odredila velicina
kalkulusa. Pre snjimanja ne preporucuje se uzimanje voca,mlecnih proizvoda i gaziranih pica. Dan pre
snimanja daje se laksativ i radi se klizma i ne vecera se, a na dan snimanja ne doruckuje se i ne pije se
tecnost. Pre snimanja radi se test osetljivosti na kontrastna sredstva urografin i urotrast.(prvi snimak)
Nakon ubrizgavanja kontrastnog sredstva, kompresijom sprecava se njegovo oticanje u mokracnu besiku
i ona traje 5-7 min.(drugi snimak) nakon 20-30 min pravi se treci snimak. Cistografija je snimanje
mokracne besike a renovazogravija je snimanje vaskularnog sistema bubrega.

39. RENGEN, DIJAGNOSTIKA DIGESTIVNOG TRAKTA

Za snimanje jednjaka, zeluca,dvanaestopalacnog, taknog i debelog creva kao kontrastno sredstvo koristi
se barijum-sulfat. Kontrastno sredstvo moze da se unese peroralno ili rektalno (klizmom). Pacijent pre
intervencije se priprema dva dana, daje mu se lako svarljiva hrana koja ne stvara gasove, vece pred
snimanje radi se evakuaciona klizma a posle nje se ne jede do snimanja. Pacijent pije barijumsku kasu i
snima se jednjak,nakod toga zeludac a kasnije duodenum. Irigoskopija je snimanje debelog creva
pomocu barijuma koji se unosi klizmom. Holecistografija je snimanje zucne kese. Pneumoperitoneum je
ubrizgavanje vazduha u trbusnu duplju da bi na snimku bili jasni pojedinacni organi.

40. EKSOSONOGRAFIJA, ULTRAZVUK

Ultrazvuk je jednostavna ,bezbolna metoda koja se koristi u dijagnosticke svrhe. Koristi se kod povreda i
oboljenja svih organa i daje informacije o organima u sve tri dimenzije. Ultrazvuk je visokofrekventni
zvuk koji odbijanjem stvara 3d sliku, odbijenu zvuk hvata i procesuira sonda. hrana se ne uzima 4-5 h pre
ultrazvuka. postoji dopler vena i arterija koji koristi isto ultrazvucne metode.

41. CT KOMPJUTERIZOVANA TOMOGRAFIJA, SKENER

CT skener je slojevito snimanje parenhimatoznih organa (jetra,zucna kesa,pankreas) jonizujucim zracima

gde daju sliku na monitoru. Ovom metodom je moguce snimati organe pod svim uglovima. Za bolju sliku
mogu se koristi ti kontrastna sredstva (gastrofrafin ili urografin). Pacijent ne sme da poseduje metalne
predmete u toku snimanja da se ne bi pravile senke.

42. MAGNETNA REZONANCA

Nuklearna magnetna rezonanca je radioloska dijagnosticka metoda koja pruza sliku preseka delova tela
slicno ct skeneru. Ovom metodom mogu se rano otkriti bolesti i pruza se uvid stanje i funkcionalsnost
organa. Nuklearna magnetna rezonanca emituje radio talase koji odbijanjem prave digitlnu sliku
slojevitu sliku svih organa i njihovih delova.

43. BRONHIOSKOPIJA

Bronhoskopija je pregled traho-bronhijalnog stabla pomocu bronhoskopa. Radi se u dijagnosticke svrhe

ili zbog uzimanja sekreta za histo-patoloska ispitivanja. Pomocu bronhoskopa moze se ubaciti kontrastno
sredstvo radi bronhografije ili pomocu bronhoskopa moze se izvaditi strano telo. Kontraindikacije
pneumonija ili krvarenje.

44. GASTROSKOPIJA

Gastroskopija je endoskopski pregled pregled zeluca pomocu gastroskopa, preko kojeg se vizulno
ispituju promene na njegovoj sluzokozi. Gastroskopiji predhodi rengenski pregled zeluca . Kontra
indikacija je tesko srcano oboljenje.

45. LAPAROSKOPIJA

Laparoskopija je dijagnosticki pregled koji se pomocu laparaskopa posmatra sadrzaj trbusne duplje i
organa i preoperativno se postavlja dijagnoza bolesti. Tokom pregleda mogu se povrediti krvni sudovi
trbusnog zida i organa.
 46. KOLONOSKOPIJA

Kolonoskopija je pregled debelog creva pomocu kolonoskopa. Indikacije za ovaj pregled su krvarenja iz
debelog creva, smetnje u defekaciji i promene oblika stolice. Pored dijagnosticke svrhe kolonoskopije se
izvodi i zbog isecka za histo-patoloske analize. Kontra indikacije su zapaljenski procesi.

47. CISTOSKOPIJA

Cistoskopija je pregled sluzokoze i sadrzaja mokracne besike pomocu citoskopa. Indikacije za pregled su
utvrdjivanje patoloskih promena i uzimanje isecka za histopatoloske analize.

48. VRSTE HRANLJIVIH MATERIJA, PLANIRANJE DNEVNOG OBROKA

Hranljive materije neophodne za zivot su: ugljeni hidrati ,zitarice, krompir pirinac, pasulj, psenicno i
kukuruzno brasno (5g na 1kg TT). Belancevine, mleko,belance,sir,(2g ili 70g na 1kg TT). Masti biljnog ili
zivotnjskog porekla (50-120g na 1kg TT). Minerali, kalcijum,magnezijum,kalijum,fosfor,natrijum, nalaze
se u velikom broju zivotnih napirnica i u vodi, Oligoelementi (gvozdje,bakar,cink,mangan,jod). Vitamini
A,B,C,D,E,K. Voda se unosi i u vidu pica i u namirnicama. Dnevni obrok mora da zadovolji sve kvalitete,
izgled,ukus,hranljivost,temperaturu,svarljivost. Dnevni obrok treba da sadrzi 35% hleba i zitarica,10%
ugljeni hidrata, 10% mesa,riba,jaja, 15%masti,ulje i margarin,15% mlecnih proizvoda i 15% povraca.
REdosled uzimanja obroka je corbe ili supe, zatim glavno jelo i desert i napici.

49. PRIRODNA ISHRANA

50. VESTACKA ISHRANA

Ukoliko bolesnik ne moze da uzima hranu na usta primenjuje se vestavka ishrana preko intravenskih
infuzija, nzagasticne sonde, gastrostome ili hranljive klizme. Vestacka hrana treba da sadrzi dovoljno
tecnosti,hranljivih elemenata i vitamina i minerala.
 ZDRAVSTVENA NEGA II PRAKTICNI DEO
1. TEHNIKA MERENJA AKSILARNE TEMPERATURE, EVIDENCIJA

Prvo se pripremi ispravan, dezinfikovan i suv termometar bilo zivin ili digitalni. Aksila se osusi tupferom
ili peskirom tapkanjem stavlja se termometar sa brojevima ka spolja i saka ruke sa strane kojom merimo
stavljamo na suprotno rame. cekamo 10ak min. i citamo rezultate. Temperatura se upisuje plavom
hemijskom, jutarnja u drugu kolonu sa leve strane a vecernja u drugu kolonu gledano od desna. Svaka
kockica vredi 0.2. tackice povezujemo i pravi grafikon.

2. TEHNIKA MERENJA REKTALNE TEMPERATURE, EVIDENCIJA

Priprema se ispravan termometar i maz se sterilnim vazelinom u predelu zivinog rezervoara. Bolesnik se
stavlja u bocni polozaj. Stavljamo rukavice, tupferima razmaknemo gluteuse i azljivo uvucemo
termometar u analni otvor. Ova teperatura je visa za 0.5-1 sepen C. kod zapaljenskih procesa
temperatura moze biti veca do 3 stepena. Nakon merenja termometar potapamo u bubreznjak sa
dezinfekcionim sredstvom. Temperatura se upisuje plavom hemijskom, jutarnja u drugu kolonu sa leve
strane a vecernja u drugu kolonu gledano od desna. Svaka kockica vredi 0.2. tackice povezujemo i pravi
grafikon.

3. TEHNIKA MERENJA SUBLINGVALNE TEMPERATURE, EVIDENCIJA

Za sublingvalno merenje temperature pacijent ima svoj termometar. Rezervoar se postavlja ispod jezika i
pacijent zatvara usne i dise na nos. Nakon upotrebe termometar se obrise i dezinfikuje, osusi i odlozi na
stocicu bolesnika.

4. TEHNIKA BROJANJA PULSA, EVIDENCIJA

Palpiranje pulsa je najbolje odraditi ujutre pre ustajanja iz kreveta. Najcesce puls brojimo na radijalnoj
arteriji. Puls palpiramo jagodicama tri prsta i suprotnom rukom na kojoj brojimo puls. Brojanje traje 60
sekundi. Puls evidentiramo crvenom hemijskom u srednjoj koloni i jedan kvadrat vredi 4 jedinice.

5. TEHNIKA MERENJA TENZIJE, EVIDENCIJA

Pre merenja tenzije spremamo ispravan aparat za merenje tenzije, stetoskop i smirujemo i
obavestavamo bolesnika o radnji. Tenziju merimo u sedecem ili lezecem polozaju bolesnika. Ispusta se
vazduh iz aparata obavija se oko ruke pacijenta, stetoskop se stavlja na brahijalnu arteriju u predelu
lakatnog pregiba. Zatvaramo ventil i pumpamo,zatim odvrcemo ventil polako da bi smo ispustil vazduh i
slusamo. Prvi otkucaj koji cujemo je sistolni pritisak a poslednji je dijastolni. Rezultat ubelezavamo u T/A
prostor na temperaturnoj listi.

6. TEHNIKA BROJANJA RESPIRACIJA, EVIDENCIJA

Jedna respiracija je 1 udisaj i 1 izdisaj. Pacijenta obmanjujemo da palpiramo puls i pratimo njegov grudni
kos. Posmatranjem sticemo utisak o dubini i ritmici disanja. Respiracije brojimo 60 sekundi i rezultat
belezimo u temperaturnu listu u srednju kolonu zelenom hemijskom.
 7. UZIMANJE KRVI ZA ANALIZE

Od materija nam je potrebno: uput, Igle, brizgalice ili adapter, odgovarajuce epruvete, esmarhova
poveska, gumirano platno, tupferi, alkohol, rukavice.

Postavljamo gumirano platno, odredjujemo venu iz koje cemo izvaditi krv, postavljamo esmarhovu
povesku 10cm iznad mesta uboda, sa tri tupfera dezinfikujemo mesto uboda, ulazimo iglom u krvni sud,
pustamo povesku, aspiriramo krv u epruvetu. Vadimo iglu iz vene, stavljamo tupfer na mesto uboda i
zamolimo pacijenta da pritisne tupfer. Na epruveti ubelezavamo ime i prezime pacijenta,datum i vreme.

8. UZIMANJE URINA ZA BAKT. PREGLED

Potrebno je pripremiti toplu vodu sa dodatim dez. sredstvom za pranje bolesnika, sterilnu posudu za
urin, sterilnu epruvetu, sterilne tupfere i gaze i uput.

Stavljamo rukavice i prebrisemo natopljenim tupferom izlazni deo mokracnog kanala. Prvi mlaz ide
slobodno u WC solju dok srednji hvatamo u sterilnu casu koju prekrijemo sterilnom gazom. Nakon toga
sipamo mokracu u sterilnu epruvetu i zatvarmo i upisujemo podatke pacijenta. Mokraca se mora zasejati
najkasnije 2h od uzimanja.

9. UZMINANJE SPUTUMA ZA BAKT. PREGLED

Od materijala pripremiti: Sterilnu Petrijevu solju, casu sa prokuvanom vodu za ispiranje usne duplje,
bubreznjak, salvete od papirne vate i uput za laboratoriju.

Bolesnik ispira usnu duplju prokuvanom vodom, potom se iskaslje i sputum ispljune u petrijevu solju
koju zatvaramo i upisujemo podatke. Sputum se salje u laboratoriju u asepticnim uslovima.

10. UZIMANJE BRISA (GRLO, NOS, RANA)

Od materijala pripremiti: sterilnu epruvetu sa brisom, sterilnu shpatulu ili otvarac za usta, peskir,
bubreznjak, casu sa vodom, papirnu vatu i uput.

Dan pre uzimanja brisa kazemo bolesniku da ujutru ne pere zube i ne ispira usta. Kazemo bolesniku da
otvori usta i levom rukom spatulom pritisnemo jezik a desnom uzimamo bris sa jezika i sluzokoze. Bris
vracamo u epruvetu i upisujemo podatke, a pacijet ispira usta vodom i brise se papirnom vatom.

Za uzmanje brisa rane dezinfikujemo tupferom okolinu rane i lagano brsiom prelazimo preko rane, a iz
nosa samo predjemo brisom oko kanala i vracamo bris u epruvetu.

11. UZMANJE STOLICE ZA ANALIZU

Za uzimanje stolice za analizu uzima se najkarakteristicniji uzorak sveze stolice, velicine lesnika i pakuje
se u kutiju. upisuju se podaci i salje na zasejavanje najkasnije 2h od uzimanja. Stolica ne sme biti
pomesana sa urinom.
 12. TEHNIKA KATETERIZACIJE MOKRACNE BESIKE

Od materija pripremiti: odgovarajuci sterilini kateter, urin kesa, sterilne tupfere i gaze,hemijski ciste i
sterilne rukavice, dezinfekciono sredstvo za pranje urogenitalne regije, sterilni glicerin, bubreznjak, 4
peana, poprecni carsav sa gumiranim platnom, brizgalica i fizioloski rastvor.

pacijentkinja zauzima ginekoloski polazaj, vrsi se pranje uro-genitalne regije. Nakon pranja stavljamo
sterilne rukavice, sestra nam dodaje kateter kojeg pri vrhu hvatamo peanom i na njemu je sterilni
glicerin, zatim tupferima razmaknemo polne usnice i u prvu rupu lagano uvodimo kateter do trenutka
kada krene mokraca krene iz katetera, tada klemujemo kateter punimo balon fizioloskim rastvorom i
povezujemo urin kesu sa kateterom i odklemujemo.