METODIKA NASTAVE ZDRAVSTVENE

NEGE
 Zdravstvena nega kao nastavni predmet

Zdravstvena nega je profesionalno podruje rada

medicinske sestre, u kome se ona stara o oveku
(pojedincu, porodici, zajednici), od zaea do smrti, u
razliitim nivoima zdravlja u meri u kojoj on to nije u
stanju zbog nedostatka snage,volje ili znanja, sa ciljem
da ga oslobodi zavisnosti ili ako to nije mogue da mu
pomogne da prihvati realnost , da u njoj dostojanjstveno
ivi imirno doeka kraj svog ivota.
 3 naina nege.:
Samonega - oznaava da se pojedinci sami brinu o sebi-
sestra pomae u sticanju znanja i vetina koje su
potrebne u pojedinim postupcima samozbrinjavanja

Nadzor oblik pomoi koji med. sestra prua roacima,

prijateljima pacijenta kada se za to ukae potreba (to
omoguuje pacijentima da ostanu kod kue, smanjuje
strpkove leenja).

Profesionalna nega zahteva strunu pomo med.

sestre( izvodi se u bolnicama,zdrav. ustanovama i kod
kue)
 Zdrav. nega se sprovodi:

Planski i kontinuirano
Uz uvaavanje svih faktora koji utiu na zdravlje
pojedinca
Timski rad, precizno odreeni zadaci
Uvaavanje miljenja svih lanova tima u ineresu
korisnika
Lina odgovornost
zadaci sistematizovani po procesu zdr. nege
Evaluacija osnova daljeg rada
 Zdr. nega kao predmet u koli
Teoriski deo - treba znati kako ne samo kako se radi ve
i zato se tako radi kao i da razvije ljubav prema radu i
profesiji
Praktini deo koristi ranije usvojena znmanja kao
osnovu za sticanje vetina i navika potrebnih u
profesionalnom radu
U nezi bolesnika mora se znati:
Priprema materijala
Priprema osobe koja radnju izvodi
Priprema bolesnika( psihika, saradnja, privatnost)
Zvoenje radnje
Zbrinjavanje bolesnika
Raspremanje upotrebljenog materijala
 Nastava zdrav. nege ima za cilj:

Sticanje potrebnih znanja radi razumevanja procesa

zdr.nege i primene u praksi
Sticanje sposobnosti sagledavanja linosti pacijenta
Usvajanje etikog kodeksa zdr. radnika kao pravila
ponaanja
Sticanje radnih vetina i navikau sprovoenju
profesionalnih zadataka
Priprema vie med. sestre za nastavnika zdr. nege

Tokom obrazovanja one savladavaju:

Opteobrazovne predmete( fizika, hemija, strani jezik)
Optestrune predmete( anatomija, interna, pedijatrija)
Ue strune predmetezdravstvena nega tokom celog
kolovanja ( po sistemu koncentrinih krugova)

Motivi za rad u koli.

Sklonost prema pedagokom radu
Posle rada u zdravstu tee viem nivou rada
Nedostatak radnih mesta
 Setre koje se zaljube u poziv predavaa treba ohrabriti,
rad u zdravstvu bie izgubljeno vreme jer su jako
motivisane da ue pedagoke discipline i nastave
karijeru na npr. Defektolokom fakultetu
Nastavnik zdravstven nege je najodgovorniji za
formiranje stava uenika prema profesiji. Ugledan
nastavnik je ideal kome uenici tee.
Da bi se via med. setra pripremila za posao nastavnika
pored strunih , pedagokih i psiholokih znanja mora da
poseduje odreena svojstva linosti:
- pravednost i postojanost karaktera nastavnika
- Intelektualni i kulturni nivo
- Da uiva u drutvu mladih ljudi, spremna da pomogne
 Strpljiv, emocionalno prijatan,prijateljski nastrojen,
odmeren
vrst, bori se za prava svojih uenika
POVERLJIVA LINOST KOJA CENI I BRINE O MLADIM
LJUDIMA, HUMANA, OHRABRUJE I OLAKAVA RAD
UENIKA.
- pravedan nema ni miljenike ni grenike
- Autoritet ne time da je uvek u pravu, ve na uvaavanju i
potovanju
- Privrenost - uenik uvek moe da rauna na
razumevanje, pomo ipodrku nastavnika
- Smiao za humor odmeren u svemu
Odnos nastavnika zdr. nege prema sebi i profesiji:
Duan je da uva i unapreuje svoje zdravlje (etiki je
neispravno dolaziti bolestan na posao zbog sebe i
okoline)
Izgled i ponaanje nastavnika- svojom izgledom utie
vie na uenike nego reima
Obnavljanje i uveanje svog znanja
Zarada ne sme da utie na rad nastavnika niti na njegov
stav prema uenicima
Razvijanje kolegijalnosti meu zdr. radnicima u
nastavnoj bazi, kolegama u koli- to uenici uoavaju- to
je najbolji primer kolegijalnosti
Pojam i vrste objekata u nastavi zdravstvene
nege
Nastavni objekti su didaktiki organizovana mesta za
nastavni rad.
Nastavni objekti treba da budu:
Prilagoeni zahtevima savremene didaktike
Prilagoeni zahtevima tehnologije rada
Usklaeni sa psihofizikim osobenostima uenika
Odgovarajui za pojedine oblike nastavnog rada
--- kabinet zdravstvene nege je:
Bolesnika soba
Soba za intervencije
uionica
 Najvaniji nastavni objekt gde se objedinjuje teorija i
praksa je ----- bolniko odeljenje ( nastavna baza)
Ona more da ima:
- Kvalitetan kadar sestara (vaspitni uticaj - svojim
izgledom, tanou, znanjem,disciplinom, humanim
odnosom prema bolesniku,kvalitetom nege koji prua
odgovornou)
- Oprema mora da zadovoljava kvalitetom i veliinom-
improvizacija ima negativan uticaj na usvajanje znanja i
sticanje vetina
- Nivo zdr. nege bolesnika mora da odgovara standardima
koji se trae u nastavi
 OBLIK NASTAVNOG RADA

Nain aktivnosti nastavnika i uenika.

Deli se na:

Frontalni oblik
Grupni oblik
Rad u parovima ( tandemima)
Individualni oblik rada
 Frontalni oblik

Obik nastave u kome nastavnik i uenici istovremeno

zajedniki rade, pri emu se nastavnik obraa celom
odeljenju ( najrasprostranjeniji oblik).
Prednosti:
Ekonomian je
jednostavan je
Doprinosi razumevanju kolektiva i druenju
Podsticajan je
Nedostaci:
Pasivan oblik - uenik slua, ne ispoljava svoje
sposobnosti, samostalnost i kritinost
 Grupni oblik

Odeljenje je podeljeno na vie grupa i svako samostalno izvrava

svoj zadatak
Nastavnik rukovodi radom, njegova komunikacija je povremena, on
podstie, usmerava, pomae.
Svaki pojedinac u grupi ima svoj zadatak i od uspenoti ispunjenja
zavisi uspeh grupe
Ima motivacionu vrednost
Doprinosi intelektualnom razvoju
Provocira kritinost
Osposobljava za saradnju
Podsie diskusiju i razmenu iskustava
Smanuje se emocionalna napetost
Nedostatak: nije pogodan za usvajanje svih sadraja
 Rad u parovima

Dobijeni zadatak izvrava dvoje uenika

Zanimljiv je i podsticajan
Razvija takmiarski duh
Podstie inicijativu uenika
U paru moraju biti uenici koji se meusobno dopunjuju
kao linosti i spremni na saradnju
Pogodan za nastavu zdr. nege u nastavnoj bazi
 Individualni oblik
Svaki uenik individualno, samostalno radi svoj zadatak
Omoguava pojedincu da izrazi svoje sposobnosti, da
napreduje po svom ritmu u skladu sa intelektualnim
potencijalom i ambicijama
Nastavnik komentarie rezultate( greke i ono to je
dobro)
Prednost:
Max. aktivnost svakog uenika
Podstie samostalnost, napredovanje sopstvenim
ritmom
Nedostaci: Neekonomian je,zahtreva vie vremena i vee
angaovanje nastavnika, iskljuuje saradnju, kao i
poreenje sa drugima.
 NASTAVNE METODE

Nastavna metoda je nauno verifikovan nain na

koji uenici, pod rukovodtvom nastavnika u
nastavnom procesu stiu znanja, vetine i
navike i razvijaju svoje psihofizike sposobnosti.
2 grupe:
Metode za obradu novog gradiva
Metode za utvrivanje gradiva
 USMENE METODE(metode ive rei i usmenog
izlaganja)

MONOLOKA METODA zasniva se na usmenom

izlaganju nastavnika i uenika ( u obliku
prianja,opisivanja,izvetavanja, analiziranja).
Predava pripada sva govorna aktivnost
Uenik u ulozi sluaoca (spreava ispoljavanje
individualne sposobnosti i radoznalosti)
Pozitivne strane:
Ako uenici nemaju dovoljno predznanja i iskustva
Ako nastavnik eli da ivom rei utie na emocije
uenika
Ekonominost vremena (u kratkom roku izneti
informacije)
 Negativne strane:
monotonija
slabljenje motivinasti uenika za rad
formalizam
sputavanje samostalnosti uenika
sputavanje misaone aktivnosti uenika
Kako je prilagoditi?
U uvodu motivisati panju uenika
Ilustracija primerima
Povremeno ubaciti pitanja
Upotrebiti anegdotske elemente
Kombinovanje sa razgovorom
Upotrebiti didaktika sredstva
 Dijaloka metoda metoda razgovora

Uspena primena je mogua:

Ako uenici ve vladaju izvesnim predznanjem
Teina pitanja prema individualnim mogunostima
uenika
Aktiviranje uenika na dijalog (kod nesigurnih, stidljivih
aktivirati javljanje)
Pitanja uenika (znak interesovanja i pokazatelj onoga
to je ostalo nejasno u nastavi)
 Metoda zapaanja i pokazivanja - demonstracije

Primenjena u nastavi zdravstvene nege

Pri ponavljanju pruiti samo neophodnu pomo- ne
ometeti uplitanjem
Zabeleiti tekoe u radu insistirati na uvebavanje
Stalno hrabriti uenike verbalnim i neverbalnim
impulsima
Prednost:
Omoduuje sticanje znanja perceptivnim doivljajem
Steena znanja su trajnija
Omoguuje razvoj percepcije, misaone i govorne
sposobnosti
Pokazivanje moraju da prate usmena objanjenja i
tumaenja
 DIDAKTIKI MEDIJI sredstva za posredovanje

KOLSK TABLA (vizuelizacija nastavnog sadraja,skica

nast. Sadraja)
GRAFOSKOP- prikaz sa grafo folija se projektuje na
platno( stalni vizuelni kontakt sa uenicima- pomae
odravanju panje)
PORTABL PROJEKTOR SA ZUM TEHNIKOM (
pojednostavljuje nastavni rad, tedi vreme)
Kabinet nastavne nege ( dovoljno opreme i materijala)
 PRIPREMA ZA NASTAVU
GODINJI PLAN postupnost i dinamika tokom godine
(raspored po semestru, nedeljama, danima i asovima)
OPERATIVNI PLAN izrauje se postupno tokom
kolske godine, posebno za svaku nastavnu jedinicu
as
PRIPREMA UENIKA:
Adekvatna najava narednog asa ( motivie
interesovanje, psiholoku spremnost)
 TIPOVI NASTAVNOG ASA
UVODNI AS ( upoznavanje uenika sa novim
predmetom, zadacima, sadrajima, metodama rada)
AS OBRADE NOVOG GRADIVA ( izlaganje gradiva
polazei od poznatog ka nepoznatom)
ASOVI VEBANJA nadovezuju se na asove
predavanja (kabinetske vebe ili bolnika praktina
nastava)
ASOVI PONAVLJANJA( posle preenih celina-
nastavnik prati napredovanje uenika ali uoava i
propuste)
ASOVI PROVERAVANJA proverava se steeno
znanje, usvojena umea i vetine
 ZNANJE,UMENJE,VETINA,NAVIKA
ZNANJE sistem injenica koje su uenici usvojili,
upamtili i koje umeju da primene u praksi
UMENJE nain vrenja odreenih radnji, kojima ne
moraju da prethode uvebavanja ( postojanje
sposobnosti)
VETINA psihomotorna sposobnost steena estim
ponavljanjem odreenih radnji ( lake, bre i tanije
izvesti neku radnju)
NAVIKA stalnim ponavljanjem automatizovanih radnji
pojedinac sa najmanjim utrokom energije brzo i tano
obavlja neku radnju
Navika je posledbnja etapa uspenog uvebavanja
 Nivoi i kvaliteti znanja

ZNANJE NA NIVOU PRISEANJA najnii nivo znanja

(poznat sadraj ali ne zna vie od toga)
ZNANJE NA NIVOU PREPOZNAVANJA omoguava
ueniku da neki sadraj smesti u odreenu celinu
ZNANJE NA NIVOU REPRODUKCIJE reprodukcija
sadraaja onako kako ga je zapamtio
PRIMENJENO OPERATIVNO ZNANJE omoguava da
steena znanja primeni u praksi
STVARALAKO ZNANJE - najvii nivo znanja- znanja
iz jedne oblasti primenjuju u drugoj
 Proveravanje i ocenjivanje
Znaaj ocenjivanja:
ZA UENIKE: doivljavaju ocenu na poseban,
subjektivni nain, jer ocena za uenika ima praktinu i
ivotnu vrednost ocena postaje cilj, a ne sredstvo za
dolaenje do cilja.
ZA NASTAVNIKE: kritinost i objektivnost u radu.
Nastavnikov autoritet se ne moe izgraditi ocenom.
KRITERIJUM OCENJIVANJA( stav pri davanju
odreenog suda):
Apriorni kriterijum unapred odreivanje onoga to
uenik treba da zna
Statistiki kriterijum testovi uloga nastavnika
minimalna
 TIPOVI ISPITIVAA

INDIFERENTNI: postave pitanje i zatim ute- nemaju

kontakt sa uenikom
NESTRPLJIVI: posle postavljenog pitanja , ne ekajui
postavljau podpitanja i sami odgovaraju
APRIORISTIKI: ima unapred formiran stav i ocenu bez
obzira na odgovor
AKTIVNI: postavlja logina, jasna pitanja, vodi ga kroz
odgovaranje, postie na logino razmiljanje.
Kod kolebanja oko ocene treba uvek dati veu ocenu(
postie e poverenje uenika, motivacija za dalji rad,
napredovanje, stava se moralna obaveza)
 FAKTORI KOJI UTIU NA OCENU OD STRANE UENIKA:
Emocionalna nestabilnost ( trema)
Bezina reakcije-koncentracija panje,to utie na
izlaganje- nema veze sa znanjem
Snalaljivost- odraz inteligencije
Sposobnost elokvencije- oni sa lakoom izraavanja
ostavljaju utisak da znaju vie
FAKTORI OD STRANE NASTAVNIKA:
Raspoloenje nastavnika
Nastavnik ne vrednuje podjednako sve delove gradiva
,,halo efekat,, ostale ocene u indeksu
Posle dobrog odgovora jednog uenika nastavnik shvati
da svaki sledei nije dovoljno dobar
Lini problemi nastavnika( porodini, emotivni,
materijalni)
 ZDRAVSTVENA NEGA STARIH OSOBA

Procese starenja izuava gerontologija.

Starost je period u ivotu jedinke ,poinje oko 60-65 god.
Do 70god.
2 vrste starenja:
FIZIKO STARENJE nije praeno sa poremeajima-
harmonino usporavanje rada organa
PATOLOKO STARENJE praeno nizom poremeaja
sistema i organa, prisustvom bolesti koja dovodi do
prepane smrti i pre 70 god. ivota
 Karakteristike uspenog starenja:
Minimalna onesposobljenost
Mentalno zdravlje
Odravanje aktivnosti (mentalne i fizike)
Autonomnost
Kontinuitet naina ivota
Zadovoljstvo ivota ( socijalna,ekonomska
stabilnost, zadrana radna sposobnost)
Glavni cil zatite starih- produenje oekivanog
ivotnog veka bez onesposobljenosti
 Karakteristike oboljenja u starosti

Stara osoba ne izraava simptome kao mlada

Nagle promene vremena jako utiu na naglaavanje
tegoba
Tolerancija na lekove je poremeena, terapijska i
toksina doza su jako blizu
Motivacija za odravanje higijene se smanjuje
Nepoeljno je uzimati vie od 3 lela jer se nihov efekat
smanjuje zbog promena u resorpciji i metabolizmu
Zbrinjavanje starih : kuna nega i specijalizovane
ustanove
Najbolji uslovi za staru osobu je sopstveno
domainstvo-svako odvajanje dovodi do depresije
pokuaja ili realizovanja samoubistva, pa i ranije smrti.
STARENJE I SPOSOBNOTI:
SENZORNE vid i sluh korigovati pomagalima
OSETLJIVOST na bol se sa starenjem smanjuje
poveava se prag oseaja za bol- tolerancija na bol.
MOTORIKE SPOSOBNOSTI produava se vreme
reakcije
INTELEKTUALNE SPOSOBNOSI slabije pamenje i
bre zaboravljanje. Ne smanjuje se mogunost uenja
ve nema motivacije za uenje
Verbalna intelektualna sposobnost raste
5 vrsta prilagoavanja na starenje:
KONSTRUKTIVNOST karakteristina za stabilne
linosti,fleksibilni, imaju smisao za humor,svesni svojih
uspeha i neuspeha, aktivni
REAKCIJA ZAVISNOSTI- posledica ,,oduzimanja prava
odluivanja, miljenja, reavanja problemaPotrebno je
da porodica max. Iskoristi i postakne sposobnosti stare
osobe.
Odbrambeni tip reakcije kada porodica pokuava da
menja navike i ponaanje starog oveka- ovi ljudi
odbijaju pomo ne bi li pokazali da ne zavise od drugh.
Odbojnost i neprijateljstvo su odraz line nesigurnosti,
preosetljivosti.Nezadovoljstvo sobom pripisuju drugim
ljudima, na starost gledaju kao na bedu i siromatvo.
Mrnja prema sebi javlja se iz nemoi da se neto
promeni , raoarani su . Na smrt gledaju kao na
spasenje.
 PROSTUP ZDR. NEGE U PSIHOLOKOJ PROPRMI U
VEZI SA MOGUOM SMRU

Svesnost o nestanku, gaenju sopstvenog ivota doivljava se kao

uas i oajanje- prisutan je osnovni strah- strah o smrti.
Kod dugotrajnih bolesti vana je psih. Priprema porodice i bolesnika
u vezi sa moguom smru.
Terminalna faza oznaava stanje bolesnika u kojem je kraj ivota
neizbean
Palijativna nega je aktivna i sveobuhvatna nega bolesnika i
porodice u vreme kada bolest ne daje odgovore na terapijski
tretman.
Cilj- da se odri najvii mogui kvalitet ivota i za pacijenta i za
porodicu, udovoljavajui njihovim psihikim,fizikim, socijalnim i
duevnim potrebama
Osnnovna uloga je ne da se produi ivot, ve de se preostali deo
ivota uini to kvalitetnijim.
PALIJATIVNA NEGA:
POTVRIJE IVOT I UMIRANJE SMATRA PRIRODNIM
PROCESOM
OBEZBEUJE OLAKANJE BOLA IDR. NEPRIJATNIH
SIMPTOMA
NUDI SISTEM PODRKE I POMOI PACIJENTU DA IVI
AKTIVNO
NUDI SISTEM POMOI PORODICI DA SE BORI TOKOM
BOLESTI PACIJENTA
 5 FAZA PRIHVATANJA SMRTI:

1 FAZA po saznanju o moguoj smrti javlja se panino stanje-

bolesnik porie bolest,proverava dg., a sve u nadi da je u pitanju
greka
2 faza faza gneva- odbija th. Agresivan je prema zdr. Radnicima i
porodici
3 faza faza cenjkanja.- pokuava da odloi neprijatno, prihvata sve
procedure leenja.elja da produi ivot se polako pretvara u elju
da preivi nekoliko dana bez bolova.
4 faza pojava depresije to je znak de jese prestalo sa negiranjem
bolesti.- period bolnog razraunavanja sa samim sobom. Intenzivno
oseanje gubitka bez ikakve mogunosti za nadoknadu.
5 faza faza prihvatanja- prijaju mu unutranji i spoljanji mir.U ovoj
fazi je podrka potrebnija porodici nego pacijentu.
MERE SAMONEGE DA BI SE UBLAILO STRESOGENO
DEJSTVO POSLA:

SESTRE NISU SVENOGUE NITI AROBNJACI

POVREMENO OSEANJE BESKORISNOSTI TREBA
PRIHVATITI BEZ STIDA
BRINUTI I BITI PRISUTAN NEKADA ZNAI VIE
NEGO INITI
USRESREDITI MISLI NA DOBRE STVARI KOJE SU SE
DEAVALE TOKOM DANA
MORA SE ZNATI DA AKO NEGUJEMO BOLESNIKA U
KREVETU NE TREBA STVARATI BOLESNIKE OKO
KREVETA.
 RACIONALIZACIJA RADNOG PROCESA U
ZDRAVSTVENOJ NEZI

Cilj racionalizacije da se sa to manjim utrokom

vremena i energije radnika postigne vee efikasnost i
efektivnost rada.
Glavne odlike racionalizacije radnog procesa:
Prihvatanje novih a izbacivanje starih metoda rada
iroka primena pozitivnih rezultata racionalizacije
Specifinost racionalizacije zavisi od kadrovskih
materijalnih mogunosti
Rezultat racionalizacije je vei,produktivan rad uz manje
naprezanje radnika nego to je bilo ranije.
 Da bi se postupak racionalizacije sproveo uspeno:
Svim radnicima objasniti prednost novog, boljeg naina
rada. Novi naain rada treba da usvoje oni koji e ga
primenjivati- inae ja sav trud uzaludan
Saradnja racionalizatora sa radnicima pravilna
komunikacija, strpljivost urau, prihvatanje kritike i novih
reenja
Za poboljane rezultate rada nakon realizacije treba
nagraditii pohvaliti radnike.
 RUKOVOENJE predstavlja vetinu planiranja,
organizovanja,voenja i kontrole.
Rukovoenje u sestrinstvu:formalno birani voa-
glavna sestra
Neformalno spontani voa , struna, kulturna, ugledna
sestra, potovana od koleginica, anema f-ju rukovodioca.
VOA najuticajnija linost u grupi ( kreativni, spontani,
hrabri,snalaljiviji, mudriji se nametnu i bivaju birani) Pod
voom se smatraju pojedinci koji su znatno uticali na
druge osobe sa kojima su bili u neposrednom ili
posrednom kontaktu.
2 tipa rukovodilaca:
Voe- dobrovoljno i spontano prihvaene
Stareine postavljeni i ostvaruju unapred postavljeni
cilj.
POELJNE OSOBINE VOE:
Inteligentan
Pokazuje istinski interes za ljude
Pokazuje prisebnost i sposobnost za akciju u tekim
situacijama
Poseduje podeljenu panju ( prati vie stvari
istovremeno)
lanovi grupe su sa njim povezani pozitivnim
oseanjima
MOTIVACIJA ZA RUOVOENJE:
Mogunost da se vlada drugim ljudima i zadovolje
osobine sopsteve linosti
Struno priznanje
Vea plata i dr. materijalne privilegije
elja za savladavanjem izazova koji stoje pred grupom
NAINI RUKOVOENJA:
METODA PRISILE rukovodilac koristi prisilne mere i
sredtva (prtnje, kazne, pohvale, nagrade) da obezbedio
izvravanje zadataka. Sutina prisile je sankcija.
METODA PATERNALIZMA- rukovodilac brine za potrebe
svojih podreenih ali za uzvrat trai njihovu poslunost i
odanost, to mu omoguava neke line moralne ili
materijalne beneficije.
METODA UVERAVANJA rukovodilac uverava svoje
podreene o potrebi izvrenja nekog zadtka- dobar nain
za zrelu grupu u protivnom se proglaava za slabia,
nesposobnog i gubi autoritet.
 SVRHA PRIPRAVNIKOG STAA je da setra stekne odreena
praktina znanja i vetine kako bi samostalno mogla da se bacvi
svojom profesijom.
POSTUPAK SA PRIPRAVNIKOM:
Pripravnik je mlad ovek nesiguran u svoje znanje
eli da ui
Oekuje pomo pruite mu je i ohrabrite ga
Ne kritikujte ga javno
Pohvalite ga javno
Imajte razumevanja za njegovu nespretnost
Prihvatite da radi ,, kolski,, jer drugaije ne ume
Svaki zahtev obrazloite jasno, direktno i sa obrazloenjem
Ponaajte se leerno u njegovom prisustvu smanjuje se napetost
Ponaajte se prijateljski onako kako bi eleli da se prema vama
ponaaju.
MO predstavlja sposobnost pojedinca ili grupe da utie
na ponaanje drugih.
TIPOVI MOI.
MO NAGRAIVANJA I MO PRISILE( ocena, novana
sredstva, napredovanje, naklonost)
Referentna mo linost koju vole i potuju predstavlja
objekt profesionalne i line identifikacije
Strunjaka mo ( poverenje u strunjaka koji ima znanje
i koristi ga bez sebinih namera da pomogne. Vano je
ne omalovaavati znanje ostalih kolega jer neete moi
da ostvarite dobro rukovoenje.
Legitimna mo- nareenja se daju i prihvataju na osnovu
zakonskih, propisima i stautom predvienih legitimnih
prava osoba na odreenim poloajima.
Mo informisanosti omoguuje delovanje na druge na
osnovu obavetenosti osobe koja utie ( snagom
podataka uticati na menjanje neijeg ponaanja)
 ISTRAIVAKI RAD U SESTRINSTVU
Istraivaki rad je sistemski stvaralaki rad preduzet radi
otkrivanja novog znanja i korienja tog znanja za nove
primene.
Istraivaki rad je proces koji prolazi kroz nekoliko faza.
Analiza postojee prakse( analiza i izbor problema za
istraivanje)
Postavljanje ciljeva,zadataka, hipoteza,planiranje
metoda
Realizacija istraivanja( prikupljanje podataka)
Obrada prikupljenih podataka
Interpretacija rezultata i izvoenje zakljuaka
Praktina primena novih saznanja
Objavljivanje saoptavanje rezultata istraivanja.
 INTERVJU

Metoda prikupljanja podata pomou ragovora koji se

vodi sa ispitanicima.
PREDNOST: neposredni kontakt,izbegavaju se
nesporazumi, vea mogunost dobijanja intimnih
odgovora,, mogue je prilagoavanje ispitaniku.
NEDOSTATAK:
 ISTRAIVANJE proces koji obuhvata nekoliko faza:

Analiza postojee prakse-izbor problema za istraivanje

Izrada projekta ciljevi, zadaci i hipoteza,izbor metoda
Realizacija istraivanja- prikupljanje podataka
Obrada prikupljenih podataka
Interpretacija rezultata i izvoenje zakljuaka
Verifikacija rezultata konfrontacija sa hipotezom
Praktina primena novih saznanja
Objavljivanje rezultata istraivanja
 NASLOV RADA - sutina istraivanja, kratak i jasan
CILJ ISTRAIVANJA CRVENA NIT KOJE SE TREBA DRATI U
SVIM FAZAMA ISTRAIVANJA
Zadaci istraivanja _ RAZLAGANJE CILJA NA ELEMENTE
Hipoteza NAUNA PRETPOSTAVKA
Izbor uzorka - manji ili vei broj ispitanika osnovni skup za
istraivanje.
Jednostavni sluajni uzorak( jednaka verovatnoa da sve jedinice
osnovnog uzorka budu izabrane u uzorak)
Sistematski - bira uzorak iste reprezentativnosti
Stratifikovani ako u populaciji ima vie podgrupa(-m, studenti,
lekari,)
Hotimini, namerni namerno se daje prednost odreenom delu
populacije( ispitivanje miljenja zdr. Radnika o..)
Nesistematski biraju se one jedinice koje su ,,pri ruci,,- nepouzdan
je.
 INTRVIJU - metoda prikupljanja podataka pomou
razgovora koji se vodi sa ispitanicima
Prednost:
Neposredni kontakt
Izbegavaju se nesporazumi,mogunost intimnijih
odgovora, konkretnih odgovora
Prilagoavanje ispitaniku
Nedostaci: neekonomian ( gubitak vremena) kao i
potekoe u registrovanju odgovora.
VRSTE: vezani ( unapred napisana pitanja) i slobodni (
kroz razgovor se prikupljaju odreeni podaci)
2 dela intervjua: uspostavljanje kontakta i uzimanje
podataka za istraivanje
 ANKETA metoda kojom se indirektnim putem pomou
anketnih upitnika prikupljaju podaci za istraivanje.
Zaglavlje ank. listia ustanova koja sprovodi anketno
ispitivanje
Anketni listi poinje preambulom ljubazno obraanje
ispitaniku, objanjava se svrha ankete, anonimnost radi
iskrenmosti (pr. ovo istraivanje e nam omoguiti da
unapredimo kvalitet zdr. nege u naoj bolnici)
Opseg ankete - voditi rauna o broju potanja i sloenosti
pitanja, sugestivnosti, razumljivost, ne postavljati pitanja
nakoje ve znamo odgovor- radi se ko 20-25 min.
Sastavljanje pitanja bolje 2 jednostavna nego 1
sloeno,.precizna.
Otvorena pitanja ispitanik sam daje odgovor ( vei
napor)-dobijaju se nove ideje i predlozi
Zatvorena pitanja izbor ponuenih odgovora
 Realizacija istraivanja( prikupljanje podataka, obrada,
rezultati rada)
Diskusija - prava vrednost autora se ogleda u ovom delu.
Tu autor koristi svoja znanja, iskustva steena
pregledom literature.Ovde se pravi spoj znanja i
literature, iskustva i rezultata , a sve u cilju objanjenja
definisanog problema.
Zakljuak zavrno miljenje autora proisteklo iz
prethodnih rezultata rada. Ponekad navesti predlog mera
( krako, jasno, taksativno) nain korienja rezultata
rada
Bibliografija- navesti sve autore koji su u radu pominjani,
citiranbi
Prilozi upitnici , korieni instrumenti, normativi.