1

1
1
1

Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija “VISAN“

Seminarski rad

Socijalno-medicinski aspekti alkoholizma

Mentor: Studenti:

Prof. dr Gordana Grbić Milica Jakšić 13/2018

Nataša Simić 17/18

1

Beograd, maj 2019.god.

Sadržaj:

Uvod..........................................................................................

1. Definisanje pojmova...............................................................

2. Cilj rada.................................................................................

3. Metodologija rada...................................................................

4. Zdravstveni rizici i zdravstveni resursi.....................................

4.1. Individualni..........................................................................

4.2. Porodični.............................................................................

4.3. Vršnjačka grupa...................................................................

4.4. Škola...................................................................................

4.5. Zajednica.............................................................................

5. Medicinska geografija.............................................................

5.1. Stopa incidencije i stopa prevalencije....................................

5.2. Stopa morbiliteta i stopa mortaliteta......................................

6. Mere prevencije i kontrole.......................................................

6.1. Mere primarne prevencije......................................................

1

6.2. Mere sekundarne prevencije..................................................

6.3. Mere tercijalne prevencije.....................................................

7. Zaključak................................................................................

8. Literatura................................................................................
1

Uvod

Alkohol se na Zemlji pojavio prvi put pre 1,5 biliona godina, gde su bakterije konzumirajući
ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol, na šta nam
ukazuju ostaci grnčarije iz perioda pre 7000 godina, u čijim porama su arheolozi pronašli
ostatke piva i vina.

Sve do 8. veka, kada su arapski lekari otkrili destilaciju i dobijeni destilat nazvali su al-kohol,
alkoholna pića dobijala su se prirodnom fermentacijom, vrenjem mleka, voća i pojedinih
žitarica. Čist alkohol je proizveden 600 godina kasnije, kada je Bazilus Valentinus 1400.
godine destilacijom dobio čist alkohol i nazvao ga spiritus vini, i kasnije dobio široku primenu
u medicini. Treba takođe spomenuti i to da istorija beleži mnoge slučajeve bitaka dobijenih
zahvaljujući tome što je protivnička vojska bila pod uticajem alkohola. Dok u istoriji
pomorstva upotreba alkohola ima posebno mesto, razloga za to je bilo više. Tako npr. zbog
ustajale i nezdrave vode, koja se čuvala u drvenim bačvama, cele posade su stradale od
zaraznih bolesti, te su zato pili žestoka pića da bi sprečili zaraze ili ublažili smetnje. Pilo se i
zbog vremenskih nepogda, iako je to izazivao suprotan efekat. Inače se mislilo da alkohol leči
ili sprečava bolest pod imenom skorbut (nedostatak vitamina C ) i druge bolesti.

1. Definisanje pojmova
1

Definicija Potkomiteta za pitanja alkoholizma Svetske zdravstvene organizacije, doneta

1951.godine, glasi: „Alkoholičarem se smatra osoba koja ekcesivno pije i čija je zavinost od
alkohola tolika, da pokazuje vidljive duševne poremećaja ili takve pojave koje ukazuju na
oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja“.

Mnogi stručnjaci smatraju da je ovo „socijalna definicija“, te da ne naglašava dovoljno

medicinske posledice konzumiranja alkohola, tj. da prenaglašava one socijalne.

Da bi se neko stanje označilo alkoholizmom, trebalo bi da ispunjava bar jedan od sledećih

kriterijuma:
1. Psihičku i fizičku zavisnost;

2.Progresiju somatskih, psihijatriskih i neuroloških komplikacija;

3.Gubitak kontrole nad pićem;

4. Nemogućnost apstinencije.

I danas su navedeni činioci su osnovni klinički kriterijumi i nalaze se u svim savremeni

klaficikacijama.

U kliničkoj upotrebi se nalazi medicinska definicija: „Alkoholizam je hronična, progresivna

bolest, recidivantnog karaktera, koju katakteriše želja za pijenjem alkoholnih pića u cilju
postizanja zadovoljstva. U razvojnoj fazi bolesti obavezno nastaju telesna i duševna oštećenja,
koja su posredno ili neposredno posledice uzimanja alkohola. Progresivna deteoriacija ličnosti
je glavna karakteristika ove bolesti“.

U nemedicinskim strukama je aktuelna ekološka definicija, bihejvioralni model, prema

kojem: „Alkoholizam je stil života, rizičan oblik življenja, posledica ekoloških odnosa u
društvu“.

Prema psihoanalitičkom pristupu: „Alkoholizam je način bežanja od realnosti i sredstva za

zadovoljstva bez truda“.

„Alkoholizam je socijalno-medicinska bolest zavinosti koja nastaje dugotrajnim i

prekomernim pijenjem, te dovodi do zdravstvenih, porodičnih i širih društvenih problema.
Alkoholičar je ona osoba koja prekomerno konzumira alkoholna pića duži niz godina, tako da
joj je pijenje postalo sastavni deo života i ponašanja“.

„Svako ponovljeno pijenje bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara odredjene probleme
i teškoće(zdravstvene i/ili socijalne), znak je alkoholizma i zahteva stručnu pomoć“.
1

2. Cilj rada (prevencija)

Cilj ovog seminarskog rada je smanjenje procenata mladih koji koriste alkohol radi zaštite
njihovog zdravlja kao i unapredjenje kvaliteta života. Takođe je cilj i edukacija mladih o
opasnostima koje alkohol može da izazove.

3. Metodologija rada

Za izradu seminarskog rada upotrebljena je stručna literatura, i informacije sa sajtova zavoda i

instituta za javno zdravlje.

4. Zdravstveni rizici i zdravstveni resursi

Faktori kojoi su istraživanjima definisani kao faktori koji utiču na razvianje zavinosti nazvani
su faktori rizika, dok zaštitni faktori su oni koji smanjuju potencijal za razvijanje zavinosti.

Faktori rizika i zaštitni faktori se dele na pet oblasti:

• Individualni

• Porodični

• Vršnjačka grupa

• Škola

• Zajednica

4.1. Individualni faktori

1

Iako ne postoje indikacije da postoji neko specifično oboljenje koje je „okidać“ za

konzumiranje štetnih pića, osobe sa duševnim oboljenjima češće koriste alkohol od zdravih
osoba. Emocije u vezi sa životnim problemima i osetljivost, stresne situacije poput smrti
roditelja, ozbiljne nezgode, i ostali faktori mogu uzrokovati da osoba počne da konzumira
alkohol u cilju olakšanja bolova ili da jednostavno sebi pomogne zarad nekih promena u
životu.

Faktori rizika:

• Nisko samopoštovanje i snižena očekivanja;

• Previsoka očekivanja a slab kapacitet za ispunjavanje;

• Stres, depresivnost;

• Pozitivna očekivanja zbog korišćenja alkohola.

Zaštitni faktori:

• Pozitivno razmišljanje o zdravom stilu života;

• Bavljenje sportom;

• Kvalitetno ispunjenje slobodnog vremena;

• Religijsko uverenje;

4.2. Porodčni faktori

Bliski odnosi u porodici su zaštitni faktor sprečavanja osobe da konzumira alkohol.

Članovi funkcionalne porodice su pod mnogo manjim rizikom za zloupotrebu alkohola za
razliku od članova iz disfunkcionalne porodice.

Faktori rizika:

• Roditelji alkoholičari;

• Dostupnost alkohola u kući;

• Nasilje u porodici;

• Preambiciozni roditelji;

• Nedostatak komunikacije.
1

Zaštitni faktori:

• Roditelji vode zdrav način života;

• Roditelji vole i vode razgovor sa svojom decom.

4.3. Vršnjačka grupa

Itekako je bitna vršnjačka grupa, gde često mladi ljudi preuzimaju obrasce ponašanja te grupe
koje uglavnom imaju negativne posledice.

Faktori rizika:

• Prijatelji sa problematičnim ponašanjem;

• Uticaj prijatelja veći nego uticaj roditelja;

• Zelja za dopadanjem osobama suprotnog pola.

Zaštitni faktori:

• Dobro funkcionalno društvo sa zdravim stilom života;

• Kolektivni sportovi.

4.4. Škola

Uticaj škole je važno sredstvo u prevenciji od zloupotrebe alkohola kod mladih osoba.

Faktori rizika:

• Slaba sigurnost u školi;

• Zlostavljanje od strane drugara iz škole.

Zaštitni faktori:

• Velika sigurnost u školi;

• Aktivno uključivanje učenika u edukativne programe;

• Uključivanje roditelja u školske aktivnosti.

1

4.5. Zajednica

Zajednica igra veliku ulogu što se tiče dostupnosti alkoholnih pića i važan je faktor koji utiče
na povećan rizik od zloupotrebe.

Faktori rizika:

• Siromaštvo i nesigurnost u zajednici;

• Lak pristup alkoholu.

Zaštitni faktori:

• Organizacije raznih aktivnosti za mlade u zajednici;

• Preventivni programi u zajednici.

5. Medicinska geografija

Istraživanja u oblasti alkoholizma mladih su relativno retka, ali zbog sve većeg
značaja pobudjuje poseban interes stručnjaka iz oblasti alkohologije. U prošlosti
većina alkoholičara je bila srednje starosne dobi dok je alkoholizam medju mladima
bio retka pojava. Danas se procenjuje da je opasno pijenje medju mladima u svetu
dvostruko veće nego što je bilo u generaciji njihovih roditelja. naglim razvojem
upotrebe droga 60-ih godina, došlo je do privremenog smanjenja alkoholizma mladih,
da bi ubrzo potom došlo do porasta zloupotrebe droge i alkohola. Alkoholizam je na
trećem mestu po učestalosti i to odmah iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja.
Smatra se da je 10% muške populacije u kategoriji alkoholičara. Ispitivanjem se došlo
do saznanja da je jedan od osam mladića ispod 25-e godine starosti i jedna od 25
devojaka istih godina, konzumiraju alkohol u količinama koje su opasne po zdravlje.
Istraživanja su pokazala da se starosna granica početka konzumiranja alkohola sve
više smanjuje. Bolest alkoholizma u sve većoj meri zahvata i žene. Mnogi autori
ukazuju na postojanje tzv.problemskog pijenja koje se može definisati kao kulturno i
socijalno ekscesivno konzumiranje alkohola. Ovo pijenje je mnogo prisutnije kod dece
i mladih u odnosu na alkoholizam u pravom smislu reči.
1

5.1. Stopa incidencije i stopa prevalencije

Alkoholizam se smatra trećom bolešću savremenog sveta, odmah iza srčanih i

malignih oboljenja. U proseku 3% stanovništva boluje od alkoholizma prema proceni
Svetske zdravstvene organizacije. Da bi se shvatila prava složenost ove bolesti ovaj
1

broj bi trebalo pomnožiti sa 3, jer alkoholizam pojedinca diventno ugrožava najmanje

3 osobe iz njegove okoline, kao na primer bračnog partnera, dete i kolegu na poslu.
Broj novoobolelih lica u Srbiji u prethodnih 12 meseci, prema istraživanju pokazuje
sledeće rezultate: od ispitanih 12 700 lica starosti od 15-59 godina ukupan broj
novoobolelih je 2963, od toga 1832 čine muškarci, a 1131 žene. Prema istraživanju
SZO u Americi ukupan broj obolelih iznosi 15,1 milion stanovnika od toga oko 14
miliona čine muškarci. Naime, smrtnost od alkohola u svetu je 3,2% od ukupne
smrtnosti, dakle 1,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Ciroza jetre se navodi kao
najčešći uzrok smrti.

5.2. Stopa mortaliteta i morbiditeta

I ako su adolescenti najzdravija uzrasna grupa stanovništa, imaju značajan mortalitet koji je u
velikoj meri uslovljen socijalnim faktorima, tj.načinom života. Mortalitet u adolescenciji raste
sa uzrastom. Stope mortaliteta kod nas i u drugim zemljama je vrlo teško uporediti, jer se
adolescenti dele u različite uzrasne grupe prilikom prikupljanja podataka i statističke obrade.
U Srbiji stopa mortaliteta adolescenata iznosi 32,82 na 100 000 adolescenata. Stopa smrtnosti
devojaka u Srbiji iznosi 23,52 na 100 000 za devojke uzrasta 15-19 godina, a za mladiće
uzrasta 15-19 godina iznosi 65,52 na 100 000. U Vojvodini stopa mortaliteta adolescenata
tokom 2004.godine je 39,68 na 100 000 adolescenata. Pad mortaliteta zabeležen iz
1986.godine-2004.godine za Vojvodinu iznosi 15,5%. Pad mortaliteta adolescenata je manji u
poredjenju sa podacima iz SAD, gde je u periodu od 1993.-2002.godine zabeležen pad
mortaliteta adolescenata za 22%.

6. Mere prevencije i kontrole

U zavisnosti od ciljeva, prevencija zavisnosti od alkohola može se organizovati na tri nivoa:

sve aktivnosti koje su usmerene na rešavanje problema zavisnoti imaju karakter primarne,
sekundarne i tercijalne prevencije.

6.1. Mere primarne prevencije

1

Primarna ima za cilj da spreči nastanak zavisnosti, tačnije njeno širenje u zajednici.
Cilljevi se ostvaruju kroz aktivnosti koje su usmerene na:

• Promocije zdravlja i zdravog načina života

• Suzbijanje riziko-faktora i kontrola doprinosa sredine

Osnovni nosilac primarne prevencije je zajednica.

6.2. Mere sekundarne prevencije

Sekundarna prevencija provodi se medju osobama sklonim alkoholu, sa ciljem da

takve osobe ne postanu alkoholičari, odnosno da se suzbijanjem daljeg prekomernog
pijenja spreče psihomatski poremećaji.

Osnovni nosilac sekundarne prevencije je zdravstvena služba.

6.3. Mere tercijalne prevencije

Cilj tercijalne prevencije je izbijanje najtežih komplikacija od alkoholizma i smanjivanje

onesposobljenosti, još produktivnog dela stanovništva, a to znači sveobuhvatno lečenje
alkoholičara. U tercijalnoj prevenciji primenjuju se individualni, grupni i pristup orjentisan na
zajednicu. Zdravstvena služba je samo jedan od subjekata u tercijalnoj prevenciji, ali ne i
najvažniji.

7. Zaključak

Alkoholizam je vodeća socio-medicinska bolest sa izuzetno velikim posledicama, kako na

pojedinca, tako i na društvo u celini. I pored toga, simboličan broj lekara prepoznaje zavisnost
od alkohola u ranoj fazi, a još manji broj zna da interveniše kada se susretne sa poremećajima
povezanim sa alkoholom. Republička stručna komisija za alkoholizam preduzela je niz
akrivnosti u cilju poboljšanja situacije u Srbiji po pitanju poremećaja povezanih sa alkoholom.
Jedna od krucijalnih aktivnosti je iniciranje izrade Nacionalnog vodiča za dijagnostikovanje i
lečenje alkoholizma. Smernice date u vodiču nisu obavezujuće, ali predstavljaju koristan
1

algoritam za dijagnostikovanje i lečenje sa alkoholom povezanih poremećaja na svim nivoima

zdravstvene zaštite. U vodiču je pokriven alkoholizam, ali i poremećaji povezani sa
alkoholom.

8. Literatura

• Institut za javno zdravlje;

• Zavodi za javno zdravlje;

• http://www.batut.org.rs/download/aktuelno/klinicka%20praksa/Nacionalni%20vodic
%20alkoholizam.pdf

• https://sr.wikipedia.org/sr-ec/ HYPERLINK "https://sr.wikipedia.org/sr-

ec/Алкохолизам"Алкохолизам

• Socijalna medicina, Prof.dr sc.med. Dušan Pavlica, Zemun, 2019.god.

1