Висока здравствено санитарна школа струковних студија „ВИСАН“

Основи теорије система и управљања

Мобинг
-семинарски рад-

Ментор: проф. Др. Драган Митић Студент: Милица Јакшић 4-12/2021

Београд, 2021.
Садрај
 1. Увод

Као облик родне дискриминације на радном месту, мобинг представља „психолошки

терор“ у пословном животу који се односи на систематску, непријатељскз и неетичку
комуникацију и малтретирање од стране једног или више појединаца, углавном према
појединцу.

„ Мобинг је један учестао и дугачак процес малтретирања, вређања, непријатељског

понашања који мобер или група мобера чине жртви мобинга. Кроз читав процес, жртва
углавном трпи нападе, који касније остављају бројне штетне последице, нарочито по њено
здравље, како физичко тако и ментално.“ Х.Лејман
 2. Дефиниција и подела мобинга

Порекло речи мобинг из енглеског језика:

Глагол to mob- насрнути у маси, бучно навалити на некога

Именица Mob- руља, гомила, пук, олош

Израз Mobbbish-простак, глуп, вулгаран

Кованица mobbing- присилно, вулгарно, маниром олоша некога психички уништити.

У науци, термин мобинг први пут користи Konrad Lorenc (1903-1989), нобеловац који је
њиме описивао понашање међу птицама и животињима, повезивао га је са инстиктима који
имају корен у Дарвиновској борби за опстанак. Најбољи пример је чопор вукова који
одаберу најслабијег члана, етикетирају га као непожељног и почињу да га прогањају.
Прогањање траје све док жртву не истерају из чопора, што у животињском свету то
представља смртну пресуду. Године 1973. Добио је Нобелову награду за медицину у знак
признања за научно истраживање корена људског понашања.

Шведски психолог, Hajnc Lejman се надовезао на Лоренцове радове и термин „Мобинг на

радном месту“ је описао као интезивну колективну агресију усмерену ка „изабраном“
раднику од стране надређених људи или колега.

Главне групе поделе мобинга су:

1. Вертикални- може подразумевати разне ситуације. Те ситуације су:

 Претпостављени злоставља једног (подређеног) радника
 Предпостављени злоставља једног по једног радника док не уништи читаву
групу-тзв. Стратешки мобинг
 Једна група радника злоставља једног претпостављеног.
2. Хоризонтални-јавља се између радника који су у једнаком положају у
хијерархијској организацији.
 Осећај угрожености, љубомора и завист могу убрзати жељу да се елиминише
неки колега, поготову ако постоји уверење да његова елиминација доноси
другима напредак у каријери
 Читава група радника због унутрашњих проблема напетости и љубоморе може
изабрати једног радника на којем ће се доказати да су снажне и способне.
Према Лејмановим истражовањима у 55% случајева се ради о вертикалном а у 45%
случајева се ради о хоризонталном мобингу. Само у 5% случајева се ради о мобингу групе
радника према претпостављеном.

Мотив мобинга се дели на стратешки и емотивни мобинг.

 Стратешки- потреба за смањењем броја запослених због интереса и предузећа.

Јавља се као последица договора управљачког тима о спровођењу организованог
мобинга. Договор подразумева и састављање списка непожељних радника на
које се креће по унапред сачињеном плану активности чији је циљ да та група
радникаа да отказ, не тражећи отпремнину, докуп стажа или било коју другу
погодност као надокнаду. Овој врсти мобинга су подложни радници који су
технолошки вишак.
 Ефективни или емотивни мобинг- одвија се на личном нивоу. Узорк се
проналазе у особинама жртве и особинама злостављача и појављује се као
последица љутње, љубоморе, зависти.

3. Начин спровођења мобинга

Узроци који доводе до појаве мобинга су недовољно транспарентна атмосфера, јака

хијерархија, недостаци у интерном информисању, неадекватно понашање руководстца, не
разграничена надлежност и подела задатака, недостаци у руковођењу персоналом,
потискивање конфликата. Веома важан узрок појаве мобинга у некој радној средини је
свакако и веома лоша радна клима у којој владају завист, злоба, непријатељство и
притисци.

Мобинг почиње наизглед безазленим активностима. Св што жртва мобинга каже илио
уради се изврће и користи као аргумент за осуду. Ако се надређени јави у улози мобера,
престаје да поздравља радника приликом сусрета или не одговара на његов поздрав, не
пита га за мишљење већ сам одлучује у његово име. Суптилна игра злостављања не
упућује на насиље јер насиља у класичном смислу и нема. Уз овакво понашање класично
иде и сарказам, презир, лажи, подсмевање где злостављач обично себе представља као
жртву. Мобинг укључује пакосне, болне и окрутне поступке попут уцена, онемогућавања
напретка у послу, шпијунирање, клевете, угроожавање личности жртве, напад на њено
професионално, социјално и приватно деловање.
Лејман је активности којима се спроводи мобинг поделио у неколико категорија:

1. Напад на могућност адекватног комуницирања- жртва се прекида у разговору а

одвијају се и невербални контакти са жртвом
2. Напад на могућност одржавања социјалних односа- жртва се стално изолује,
игноришу је, премештају у канцеларију удаљену од колега, не позивају је на
заједничке састанке..
3. Напади на личну репутацију- измишљање прича о жртви и њеном приватном
животу, оговара се, исмејава, негативно се коментаришу личне карактеристике
жртве.
4. Напад на професионални квалитет- сталне критике, вређања, претерана контрола,
ниска цена рада, кажњавања, жртви се узимају средства за рад...
5. Напади на здравље- жртва се присиљава да ради послове и задатке који штете
њеном здрављу или поогоршавању здравља. Забрањено коришћење годишњег
одмора, прети се физичким обрачунима, вербално се и сексуално злоставља.

Пет основних фаза мобинга су:

1. Као потенцијална основа мобинга појављују се нерешени комфликт између

сарадника – поремећај у људским односима. Почетни сукоб се убрзо заборавља, а
заостале агесивне тежње се преусмеравају према одабраној особи.
2. Потиснута агресија ескалира у психотерор.
3. Већ обележена и злостављана особа постаје крива за све
4. Карактетистична је по „борби за опстанак“ жртве
5. Након вишегодишњег терорисања жртве оболевају од хроничних болести и
поремећаја, напуштају посао или посежу за суицидним излазом.

Најчешће жртве мобинга:

 Особе које су уочиле и пријавиле неправилности у раду

 Телесни инвалиди разног степена и облика инвалидности
 Млади, тек запоследни радници и радници пред пензијом
 Радници који траже боље услове рада или више самосталности у раду
 Радници који током дугогодишњег бепрекорног рада траже признавање радног
положаја или повећање плате
 Вишак радне снаге
 Прирадност мањским групама (религија, етничко порекло)
 Радници другог пола-жене у групи мушкараца, мушкарац у групи жена
 Радници другачије сексуалне оријентације
 Изразито креативне личности
 Екцентрици
 Болесне особе са хроничним обољењима који често иду на боловање, оптерећују
се намерно пословима који им погоршавају здравствено стање