Rec urednika

septembar/oktobar
KALENDAR ZDRAVLJA I HUMANOSTI
20. septembar - Svetski dan srca Bolesti srca i krvnih sudova su vodei uzrok oboljevanja i smrtnosti u svetu i kod nas. U Srbiji je stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti iz godine u godinu u porastu - oko 50 odsto svih smrtnih sluajeva je posledica upravo tih oboljenja. Prema procenama strunjaka, ukoliko se primarna prevencija ne shvati kao najefikasniji nain leenja, ve 2015. godine se moe oekivati da u Srbiji od bolesti srca i krvotoka umre oko 70.000 ljudi. Faktori koji ugroavaju srce su poveane masnoe u krvi, povien krvni pritisak, prekomerna telesna teina, premalo kretanja, eerna bolest, nikotin, alkohol, starost, pol i nasledna predispozicija. Da bi spreio oboljenje, svaki pojedinac mora da naui umetnost zdravog i srenog ivota. I to tako to e da eliminie faktore rizika: zdravom ishranom, redovnom kontrolom krvnog pritiska i obaveznom fizikom aktivnou, izbegavanjem puenja i alkohola i savladavanjem stresa. 10. oktobar - Svetski dan mentalnog zdravlja Svetska zdravstvena organizacija je saoptila da u svetu od neke vrste mentalnog poremeaja boluje oko 450 miliona ljudi, a svaka etvrta osoba e tokom ivota doiveti neki mentalni poremeaj ili poremeaj ponaanja. U Srbiji od fobija pati 23,6 odsto stanovnitva, od agresije 26,1 odsto, od paninog straha 10 odsto, dok 18 odsto stanovnitva pati od posttraumatskog stresa. Naalost, pacijenti se nedovoljno obraaju lekarima u primarnoj zdravstvenoj zatiti. Stoga je vano da se vea panja obrati na to da oboleli vie ne budu obeleeni (zbog ega neretko trpe odbacivanje, ak i prezir sredine), u emu mediji treba da imaju vanu ulogu. Izuzetno je vana i kultura ophoenja: sve dok traju dobacivanja i uvrede na raun mentalno obolelih, bie teko izboriti se sa diskriminacijom psihijatrijskih bolesnika. Oktobar - nacionalni mesec pravilne ishrane 16. oktobar - Svetski dan hrane Od 1979. godine, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu svakog 16. oktobra obeleava Svetski dan hrane. Cilj je da se ukae na rastue probleme u proizvodnji, neravnomernoj distribuciji i snabdevanju hranom. Pravo na hranu se sve vie integrie u nacionalne ustave i zakonodavstvo. Uprkos napretku, 60 godina posle usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, 854 miliona ljudi i danas teko dolazi do hrane, od ega veliki broj doslovno gladuje. Uvek na poetku leta napravim ambiciozan plan koji podrazumeva gomilu letnjih aktivnosti, putovanja, boravak u prirodi, druenje sa prijateljima, posete roacima, itanje knjiga za koje tokom godine nemam vremena... Ali, i ovo leto, kao i svako prethodno u mom ivotu, prolo je za tren. Naravno, nisam ispunila ni trideset odsto planiranih aktivnosti. Meutim, kada se osvrnem na protekla tri meseca, zadovoljna sam onim to sam tokom leta uradila i doivela. Obila sam hrvatsku obalu i videla ta sam propustila svih ovih godina, obila najluksuznije hotele u Turskoj, osetila ritam Istambula, doivela atmosferu uvene Drinske regate i podsetila se na apsurd rata izmeu ljudi koji ive sa dve strane reke... a koji su danas, hvala Bogu, dobri susedi. Tema ovog broja je brak, zajednitvo partnera, iskonska potreba dvoje ljudi, socioloki nametnuta forma... ili neto tree. Kau da je brak velika tajna, ali je vano kako smo pripremljeni za otkrivanje te tajne. Ako je klavir dobro natimovan, i dete moe da odsvira lepu melodiju. Ako nije, i najbolji pijanista e zvuati nepodnoljivo. Verujem da je tako i sa brakom, ivotom uopte. Moramo da se natimujemo za to iskustvo. Svi poznajemo ljude koji su sjajne individue ali se u zajednitvu, timskom radu, braku... pretvaraju u svoju suprotnost. Moramo da znamo ta ivot u dvoje, a onda troje i vie podrazumeva. Moramo da budemo iskreni prema sebi i da odgovorimo na pitanje: Da li sam spreman?. Ne znam mnogo o braku, saznau... Ali, znam da brak nije hotel u koji samo svratite i odmorite se, niti je prostor u kom dvoje ljudi svako ivi svoj ivot. Ulazak u brak bez znanja, svesti i odgovornosti, samo zato to elite ili vam to namee drutvena odgovornost - za posledicu moe da ima razvod, a on uvek ostavlja gorak ukus i oiljke na dui, koji teko zarastaju. Znam, odgovornost plai, ali upravo u preuzimanju odgovornosti lei izvor ivotne snage. Zato je prihvatanje odgovornosti jedna od najvanijih stepenica linog razvoja. Mislim da je brak traganje dvoje ljudi za duhovnim, emotivnim i seksualnim savrenstvom, i da e se tokom tog traganja susresti sa mnogim izazovima. Ipak, za sve dobre stvari je potrebno vreme. to se mene tie, mislim da moje tek dolazi.

Vaa Milica
3

U ZDRAVOM TELU VODI KA ZDRAVOM IVOTU Broj 19, septembar/oktobar 2009 Cena 75 din. Glavni i odgovorni urednik Milica Bursa IZDAVA Life Media d.o.o. Beograd Bulevar Despota Stefana 45 Tel: 063 / 338 440 e-mail: redakcija.uzt@gmail.com Direktor Slobodan Miki Zamenik urednika Sneana Damnjanovi Miti Direktor marketinga Marija Peri Miti Likovno-tehniki urednik Vesna Bokov Redakcija Mirjana Ajbl, Vesna Stanimirovi, Hana Loos, Milka M. Kneevi, Milica Gacin, Dragia Miti, Sandra ivanovi, Isidora Ganguly, Jefimija Vuini Marketing 063 / 388 440 tampa Grafoprodukt Distribucija Global press Na naslovnoj strani Olivera Jovievi Foto, styling & design naslovne strane UNIVERZOOM studio

Atlasoterapija

40

TEMA BROJA
8 11 Postoje li recepti za srean brak Rutina jednako brak

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613 U zdravom telu : vodi ka zdravom ivotu / glavni i odgovorni urednik Milica Bursa / 2008, br. 1 (februar)- Beograd ( Bulevar Despota Stefana 45 ) : Life Media, 2008- (Novi Sad : Grafoprodukt). - 30cm Meseno. ISSN 1820-6824 = U zdravom telu COBISS . SR-ID 146027788

POZDRAV SUNCU
22 Trbunjaci na dohvat ruke

OTVORENI UM
36 37 Duhovna strana Krstovdan Nita ne uspeva bez ljubavi

u zdravom telu

31

Harmonija hrane i vina

45

ZELENA MAGMA - super hrana za super imunitet

ZNANJEM DO ZDRAVLJA
16 20 26 48 Jai imunitet protiv svinjskog gripa Pogled u dubinu oka Kako stati na put znojenju Opstipacija i loe navike

PRIRODNA MEDICINA
40 Put do samoisceljenja

HARMONIJA IVOTA
14 50 54 58 Aktivnost znai ivot Ekoivot plastine kese Astrologija plus - trostruka konjunkcija Lice s naslovne Srea prati hrabre

ZDRAVLJE ZA SVA ULA

29 30 31 45 Da li seks moe da izlei glavobolju Hrana od A do - lovor Harmonija hrane i vina Zelena magma super hrana

NAA AKCIJA
52 Lepa, lepa, najlepa
5

Zanimljivosti
U Venecueli zabranjena koka-kola Zero
Ministar zdravlja Venecuele je nedavno objavio da je u toj zemlji zabranjena prodaja koka-kole Zero, uz obrazloenje da to gazirano pie bez kalorija sadri tetne sastojke. On je objasnio da takva mera ima za cilj zatitu zdravlja graana Venecuele, ali nije precizirao koji se sastojci smatraju tetnim. Predstavnici kokakole su izjavili da pomenuti napitak, u prodaji u Venecueli od aprila ove godine, ne sadri nikakav tetan sastojak, ali da e obustaviti njenu proizvodnju u lokalnim pogonima i proizvod povui iz prodaje dok traje istraga. Moda e ovaj postupak pozitivno uticati i na vlade drugih zemalja u pogledu mnogobrojnih namirnica koje sadre Aspartam, vetaki zaslaiva, koji se nije pokazao najbolje kada je zdravlje u pitanju.

Mukarci nezdravim navikama poveavaju smrtnost od raka

Prema novim ispitivanjima, smrt od raka je 40 odsto verovatnija kod mukaraca nego kod ena. Razlog tome je to pripadnici muke populacije ne vole da poseuju lekare, a esto vode i nezdrav ivot. Istraivai su oekivali da verovatnoa smrtnog ishoda od raka, koji pogaa oba pola, bude ista i kod ena i kod mukaraca. Jer, ne postoji nikakav bioloki razlog zbog kojeg bi mukarci bili osetljiviji na rak od ena. Ali, istraivanja su pokazala kako je 16 odsto verovatnije da e se kod mukaraca razviti bilo koji tip raka, kao i 60 odsto vie verovatnoe da e se razviti vrsta raka koja pogaa oba pola. Profesor David Forman je izjavio da je od velikog znaaja to to su ene svesnije vanosti brige za zdravlje nego mukarci.

Zeleni aj i rak prostate

Hemijski spoj prisutan u zelenom aju moe da uspori razvoj raka prostate, sugerie istraivanje amerikih naunika. Neke ranije studije su ve ukazale na pozitivan uinak zelenog aja kod bolesti srca, Alchajmerove bolesti i raka. Nalazi objavljeni u strunom asopisu Cancer Prevention Research pokazuju kako je sastojak zelenog aja - polifenon E, povezan sa znatnim smanjenjem prisutnosti niza markera koji slue za praenje razvoja raka prostate. U istraivanju sprovedenom u Feist-Weiller Cancer centru, uestovalo je 26 ispitanika, starosti izmeu 41. i 72. godine, kojima je dijagnostifikovan rak prostate. Utvreno je da nakon neto vie od mesec dana svakodnevnog unosa kapsula polifenona E, dolazi do smanjenja prisutnosti kljunih markera za oko 30 odsto. Istraivai napominju kako bi za postizanje ovakvog uinka trebalo svakodnevno piti 12 olja koncentrovanog zelenog aja.

Zagaen vazduh utie na IQ deteta

Ameriki naunici su sproveli istraivanje u koje je ukljueno 249 maliana roenih u Njujorku, u porodicama nieg socijalnog statusa, sa adresom boravka u delovima grada u kojima su izloeni tipinom urbanom zagaenju. Studijom je utvrena povezanost izlaganja zagaenom vazduhu pre samog roenja deteta sa manjim koeficijentom inteligencije. Naime, deci je sa navrenih pet godina zadat test inteligencije. Loije su ga reila ona deca koja su bila izloenija zagaenju. Iako se radilo o razlici od samo etiri-pet bodova, naunici tvrde da je ona velika i da moe veoma loe da utie na postignua i uspenost dece u koli.

u zdravom telu

Na unutranji budilnik
Od straha da ne zakasnite, navijate va budilnik. Ali, ponekad se deava da se budite nekoliko sekundi pre nego to budilnik zazvoni. To je va unutranji sat. Kao da mozak pazi i regulie nau obavezu jutarnjeg ili nekog drugog vremenskog buenja. Imamo na raspolaganju razne mehanizme da se ne uspavamo i da ne zakasnimo na odreeno mesto. Ako svi oni zakau, kod veine ljudi e funkcionisati unutranje naredbeno buenje. Svi smo to na neki nain doiveli. Naravno, desi se i da se uspavamo i zakasnimo, ali to je neka druga pria. Sada govorimo o onoj unutranjoj preciznosti organizma ili, bolje reeno, tajanstvenosti naeg mozga, koji svim ovim upravlja. Kojim telesnim procesima upravlja na unutranji sat? Prema 24-osatnom vremenu se razlikuju, na primer, telesna temperatura i krvni pritisak. Ove vrednosti su najnie krajem noi, a najvie krajem dana - nezavisno da li spavate nou ili danju. Znai, bilo da se radi o spavanju ili budnom stanju, uvek je tako: san, telesna temperatura, probava, krvni pritisak i jo neke funkcije, uvek se ravnaju prema naem 24osatnom ritmu, naem unutranjem satu.

Leenje gojaznosti dvostruko skuplje od leenja karcinoma

Zdravstveni sistem SAD-a troi gotovo dvostruko vie sredstava na leenje posledica gojaznosti nego na leenje karcinoma. Prema podacima amerikog Ministarstva zdravlja, na leenje bolesti direktno povezanih sa gojaznou se u SAD godinje potroi oko 150 milijardi dolara. Procenjuje se da dve treine odraslih i petina dece u SAD ima poveanu telesnu masu ili je gojazno, pa im preti znatno vei rizik za bolesti srca, modani udar, dijabetes i rak. Dodatni problem lei u tome to 47 miliona Amerikanaca nema nikakvo zdravstveno osiguranje. Podaci amerike vlade pokazuju da su hronine bolesti odgovorne za 75 odsto trokova u zdravstvu, kao i za 70 odsto svih smrtnih sluajeva.

Manji unos kalorija usporava starenje

Ograniavanje unosa kalorija za 30 odsto moe da uspori proces starenja i smanji rizik za odreene bolesti, sugerie dugotrajna studija sprovedena na majmunima. U razdoblju od 20 godina, pokazalo se da ivotinje kojima nije bio ogranien unos kalorija imaju tri puta vei rizik od smrti, objavljeno je u asopisu Science. ivotinje koje su konzumirale smanjeni broj kalorija, imale su proseno 50 odsto manje izgleda za oboljevanje od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i raka, kao i manji rizik od atrofije mozga. Precizan bioloki mehanizam, odgovoran za ovakve rezultate, nije identifikovan, ali istraivai sa Univerziteta Viskonsin veruju da promene u metabolizmu smanjuju proizvodnju slobodnih radikala - molekula koji nanose oteenja elijama.

Bademi za jai imunitet

Laboratorijska testiranja sprovedena u Velikoj Britaniji pokazuju kako bademi mogu da ojaaju imunoloki sistem organizma i da ujedno redukuju upalne procese. Strunjaci iz britanskog Instituta za istraivanje hrane (Institute of Food Research) veruju da bademi mogu znaajno da utiu na tretiranje niza zaraznih i hroninih bolesti. U njihovoj studiji je utvreno da su bademi izazvali izluivanje hemijskih supstanci koje su bile povezane sa imunolokom reakcijom unutar elija, bez obzira na to da li su elije bile inficirane virusom herpesa. Pod uticajem ekstrakta badema, dolo je do znaajnog slabljenja replikacije virusa HSV-2, to upuuje na to da je re o dosad nepoznatim antivirusnim agensima.

Tema broja

Postoje li recepti za SRE

vi koji stupaju u brak, ili bar veina, nadaju se srei i trajanju. Naalost, viedecenijska iskustva su pokazala da sama ljubav nije dovoljna, niti da moe da rei sve probleme. Koje su to take na kojima brakovi najee pucaju i da li se one mogu preduprediti?

nezavisni i od svojih roditelja. To podrazumeva i odvojeno stanovanje, to jest - nezavisno domainstvo. Nije nepoznato da roditelji mogu da se meaju u ivot mladih suprunika, i da idu ak dotle da odluuju umesto njih o svim vanijim aspektima njihovog ivota - od organizacije dana do vaspitanja dece. U suprotnom, mu i ena imaju mogunost da samostalno grade svoje meusobne odnose, to je jedan od osnovnih preduslova za stabilan brak.

Ekonomska nezavisnost
Ovo je sigurno izuzetno vana stavka. Najbolje je ako su oba partnera ekonomski nezavisni, a jo bolje ako su ekonomski
8 u zdravom telu

Ulazak u brak je sigurno jedna od najvanijih odluka u ivotu i zato je ne treba doivljavati olako. Ova institucija je poslednjih godina doivela veliku krizu, pa se u nekim zemljama ve razmilja o tome da li e u budunosti biti uopte potrebna. Moda, ipak, nije ba sve tako crno za zvaninu ensko-muku zajednicu

Uticaj novca na brak

Istraivanja pokazuju da izmeu 85 i 90 odsto svih parova koji se razvode, to rade zbog finansijskih problema. ivimo u drutvu izrazito potroakog mentaliteta, koji podstie brane parove da stalno neto kupuju. Nain na koji e ena i mukarac upravljati novcem u braku, predstavlja jednu od najveih proba njihovih karaktera, pa i branog odnosa. Ako brani par ima finansijskih potekoa, najbolje je da zajedno donose odluke o tome kako e ih reiti. Prvo, ponite zajedniki da reavate svoja finansijska pitanja, to u osnovi znai da ete redovno razgovarati o novcu. Ako to ne inite, znai da ni o drugim stvarima ne razgovarate dovoljno ozbiljno. Ukoliko je zaista tako, morate doneti odluku da poradite na vaoj komunikaciji. Brani partneri zajedniki treba da osmisle kako e izgledati njihov kuni budet - u koji e, naravno, ukljuiti i stavku za otplaivanje kreditnih kartica, ili duga koji su napravili. Vrlo esto, problem nastaje oko toga kako se i zbog ega troi novac. injenica je da novac troimo u skladu sa svojim sistemom vrednosti, tako da problem nastaje kada ponemo da se borimo za neto to mi elimo i na taj nain zanemarimo partnerov sistem vrednosti. Kada ponete zajedniki da se dogovarate kako ete da troite ili tedite, mudro pazite na ta troite, koliko troite i u ta ulaete novac. Za mnoge od nas, novac nije samo sredstvo za kupovanje potreptina, ve moe da postane zamena za sigurnost. Zbog toga smo skloni da mislimo kako e nam odreena koliina novca to i doneti.

1. 2.

3. EAN BRAK 4.
Preuzimanje odgovornosti
Jo jedna vana stavka uspenog braka jeste emocionalna zrelost oba partnera, a time i preuzimanje odgovornosti za svoje postupke. Vano je da su se oboje psiholoki odvojili od svojih primarnih porodica (roditelja) i da su u stanju da sami donose odluke o svim vanim elementima njihovog ivota. U suprotnom se, takoe, moe dogoditi da se njihovi roditelji meaju u zajednicu, inei je na taj nain krhkom i nestabilnom. A to je samo prvi korak ka sukobima i nezadovoljstvu.

Takoe, moemo da pogreimo ako mislimo da samo ljudi bez novca imaju finansijskih potekoa. Uzrok tih potekoa nije premala koliina novca, ve pogrean stav o novcu odnosno ubeenje da novcem moemo, pored svakodnevnih potreptina, da kupimo i ispunjenje naih najdubljih potreba.
9

Tema broja
Nezavisnost i zajednika vizija
Veina zaljubljenih parova na poetku braka sve radi zajedno, izlaze zajedno na ista mesta, zajedno idu u kupovinu, zajedno se viaju sa prijateljima (uglavnom njegovim)... Meutim, psiholozi se slau u tome da svaka zajednica bolje funkcionie ukoliko suprunici imaju nezavisni deo vremena. To podrazumeva da se povremeno svako via sa svojim prijateljima/prijateljicama, da svako ima svoje hobije i interesovanja... U vezi su vani zajedniki ciljevi i vizije o tome kakav ivot elite, vano je da se partneri konstantno trude da podravaju jedno drugo u svemu to rade.

Najbolji zatitnik u braku je ljubav, a meusobno potovanje je najsigurniji prijatelj. Paolo Montegaca
Podrka okoline
Ma koliko to izgledalo nevano, ako se dvoje ljudi vole - sve je mnogo lake ako imaju i podrku okoline. Ukoliko ta podrka ne postoji, partneri e se moda u poetku vie okrenuti jedno drugom i time osnaiti svoju vezu, ali to nee biti dugog daha. U veini sluajeva, neprihvatanje okoline se teko podnosi i esto utie na razaranje brane zajednice.

Tolerantnost i prilagoavanje

Strahovi i oekivanja

Kao to bi pre ulaska u branu zajednicu svako trebalo da razmisli Jedna od velikih opasnosti svake o svojim razlozima za brak, takoe zajednice, pa i braka, jeste bi trebalo da razmisli i o svojim ljubomora i posesivnost. Ne posoekivanjima. Jer, to moe da bude toji ljubav bez ljubomore - samo veliki kamen spoticanja izmeu je jedna od velikih predrasuda iza Biblija o braku suprunika. koje se krije elja za kontrolom U Bibliji se nalazi jedna vrlo jednostavna Mnogi smatraju da su za razvod suprunika, potreba da se u izjava o braku: Brak je kao duboki braka uglavnom kriva preterana svakom trenutku njegov ivot pribunar, pun bistre pijae vode. Moe da oekivanja koja ne moraju uvek da lagodi onom drugom. sputa u njega vedro i vadi vodu celog budu ostvarena. Dokle god partneri Zbog toga su tolerantnost i priivota i nikad ga nee isprazniti. Uvek imaju ista oekivanja, postoji vea lagoavanje u svakom braku ce vaditi bistru i sveu vodu. verovatnoa da e raditi na tome izuzetno vani, ak i na naem da ih i ostvare. U suprotnom, Balkanu, gde se jo neguju prinveoma brzo moe doi do razoarenja. cipi muko-enske podele poslova u braku.

Sluanje i razumevanje
Sluanje i razumevanje su kao lag na torti. Veina ljudi, inae, ima problema sa sluanjem svog sagovornika, a razumevanje onog to on govori je mnogima potpuno nedostino. Ali, ako je ljubav osnova braka, sluanje i razumevanje bi trebalo da se podrazumeva. Psiholozi tvrde da je to jedna od najvanijih stvari u uspenom braku - umee saoseanja, umee da se onaj drugi saslua i da se njegove potrebe razumeju. Kod mnogih mladih parova se javlja nezadovoljstvo ba zbog toga to oseaju da ih drugi partner ne slua i ne razume.
10 u zdravom telu

ta moe da utie na formiranje odreenih oekivanja?

Pre svega, to su iskustva ljudi iz okoline, roditeljska iskustva, iskustva iz prethodnih veza, slike o braku koju formiraju mediji Primarna porodica ili roditelji u tome imaju najvie udela, vrednosti koje smo prihvatili dok smo iveli sa mamom i tatom. Ukoliko suprunici uspeju to da prevaziu i otvoreno razgovaraju, pruaju podrku jedno drugom, velika je verovatnoa da e uspeti da ostvare ono to svi na poetku ele uspenost i dugotrajnost. Priredila: Sneana Damnjanovi-Miti

Tema broja

RUTINA

jednako BRAK
Najnovija istraivanja su pokazala da se brana idila zavrava posle dve godine, est meseci i dvadeset pet dana. Onda nastupa rutina

osle dve ipo godine, oba partnera se oseaju prilino sigurno u vezi i poinju da zapostavljaju jedno drugo. Sedam od deset mukaraca e tako poeti da ostavlja arape i pantalone po celoj kui, a 54 odsto ena e prestati da se doteruje zbog svog mua. U ovom periodu, postaju i malo sebiniji. ak 75 odsto njih ne bi prepustilo daljinski upravlja, ak i ako bi ga onaj drugi lepo zamolio. S brakom, ini se, nestaje i romantika. ak 60 odsto parova nije u prvoj godini braka otilo na romantinu veeru, a do druge nestaju i ostali maniri, pridravanje vrata i kupovina cvea. Ipak, nije sve tako crno. Uprkos rutini, 61 odsto ispitanika je jasno reklo da se dobro sea trenutka kada su prvi put ugledali partnera. Stupanje u brak obeleava itav ivot. I, ukoliko elite da on potraje, morate da budete u potpunosti sreni sa osobom koju ste odabrali. Zato bi pre konanog: Da, svako trebalo da postavi sebi nekoliko pitanja - savet je Karle Runi, urednice web stranice koja se bavi promocijom branih vrednosti.

1. pitanje: Jeste li izgradili sopstveni identitet?

ta to znai? Znai da li ste dovoljno zreli za stupanje u brak, ili ete biti samo pratilac svom buduem partneru. Proces izgradnje identiteta se obino zavrava izmeu 25. i 28. godine ivota. To moe da bude od presudnog znaaja u pronalaenju partnera sa kojim ete provesti ostatak ivota. Formiranje identiteta je nepotpuno dok se pojedinac emocionalno ne odvoji od roditelja i otkrije detalje sopstvene jedinstvenosti. Mnogi mladi ljudi u dvadesetim godinama jo nisu jasno definisali sopstvene potrebe i ciljeve, jer nisu imali dovoljno vremena da naue da budu nezavisni. Zbog toga bi svako trebalo da odluku o braku odloi do trenutka dok ne bude dovoljno zreo za tako vaan ivotni korak. Kako da budete sigurni da ste spremni? Nije na odmet da postavite sebi sledee pitanje: - Da li imam dovoljno samopotovanja? Ako ste optereeni brigama i problemima, sigurno niste spremni da se trajno veete i u svoj ivot pustite drugu osobu. Pogotovo ako imate nameru da se oslonite na nekog drugog, ko e da popuni praznine i nedostatke u vaem ivotu.
11

Dobri razlozi za stupanje u

brak

1. Zato to se volite je, veoma je bude jedini razlog za venan Iako ljubav ne bi trebalo da vana u veini uspenih veza. zajedno 2. Zato to ste reili da ivite ka. navanju meusobnih nedostata I to do kraja ivota, uprkos poz odicu 3. Zato da biste osnovali por dina u kojoj atrate da je brak najbolja sre Sigurni ste u vau vezu i sm to pravi korak, u. Zato to oseate da je hoete da podiete vau dec ate odlino. imate dobru vezu u kojoj se ose

Tema broja
2. pitanje: Jeste li finansijski na istom nivou?
Iako moda deluje previe materijalistiki nastrojeno, poznavanje finansijske situacije i mogunosti je kljuno za poetak zdrave veze. Novac ne moe da kupi ljubav i sreu, ali to ne znai da ne bi trebalo da razmotrite kakve su vae finansijske mogunosti kada poinjete da razmiljate o zajednikom ivotu i braku. Sada bi trebalo sebi da postavite sledee pitanje: - Kakvo je vae finansijsko stanje, a kakvo vaeg partnera? Ako ste vi tedljivi, da li elite da budete u braku sa nekim ko je rasipan i u kreditima? k je onaj u Propali bra Trebalo bi da razmotrite da li u kome ena provodi ete moi da ivite od svojih kuhinji isto onoliko zarada, bez pomoi roditelja. vremena koliko je pre Panja! Poznato je ta to sa udaje provodila pred sobom nosi, svaka pomo ogledalom. podrazumeva i manje ili vee Tuholski meanje u va brak. Novac moe da bude jedna od najopasnijih pukotina u vezi.

Recepti za srean brak

Istraivai Nacionalnog Univerziteta Australije su analizirali detalje o ivotu 2.482 venana i nevenana heteroseksualna para u periodu od sedam godina i ustanovili ta su veze koje su opstale imale u odnosu na one koje su doivele krah. Romantinu dugovenost, pre svega, odreuju godine. Naime, parovi u kojima je mukarac od jedne do tri godine stariji od ene, imaju pedeset odsto vie izgleda da ostanu zajedno od onih u kojima je mukarac devet ili vie godina stariji od partnerke. Parovi u kojima je mukarac dve ili vie godina mlai od ene, takoe imaju vei rizik da se rastanu. U istraivanju je ustanovljeno da veze u kojima je mukarac imao najmanje 25 godina u trenutku poetka zabavljanja, imaju najvie izgleda da opstanu. Isto vai i za veze u kojima oba partnera imaju isti stav o tome da li ele ili ne ele decu. I novac ima vanu ulogu. Parovi sa niskim prihodima e se verovatnije rastati nego oni sa umerenim ili visokim primanjima. Nezaposleni mukarci imaju manje stabilne veze, kao i mukarci iji su roditelji razvedeni. Stav prema puenju moe da ima znaajnu ulogu. Veze u kojima jedan partner pui a drugi ne, imaju 75 odsto vei rizik od propasti u odnosu na one u kojima nijedan od partnera ne pui.

3. pitanje: ta je sa decom?
Da li oboje elite decu? Koliko? Slaete li se u nainu vaspitanja i disciplini? U redu je ako se ne slaete u svemu, u svakoj vezi treba da postoji i poputanje i tolerancija, kao i potovanje stavova i miljenja onog drugog, ali bi trebalo da napravite bar neki okvirni plan, viziju vae budunosti. Deci je u vaspitanju potrebna doslednost. Ne dozvolite da propustite ovaj vaan korak u ivotu i nadmeete se oko svojih stavova kad stignu maliani. Zato je vano da vai stavovi budu isti.

4. pitanje: Imate li ista religijska uverenja?

Nemojte da potcenjujete vanost ovog pitanja. ak i ako ste oboje ateisti ili vernici, razgovor o vlastitim verovanjima nije na odmet. Ako jedno od vas veruje da bi vera trebalo da bude vaan deo vae porodice, tako moe biti samo ako se i drugi partner sloi.

Loi razlozi za stupanje u br

ak

5. pitanje: Ide li vam dobro zajedno?

Parovi koji se igraju zajedno, zajedno i ostaju. Slaemo se da se suprotnosti privlae, ali je ipak mnogo vanije da imate dosta toga zajednikog sa partnerom. Suprotnosti mogu da budu zanimljive samo kratko vreme, nakon toga e nastupiti nerazumevanje. U redu je ak da svako od vas ima neke svoje zanimacije i naine na koje e da provodi vreme Ali, da li umete da uivate i da se oputate kada ste zajedno?

1. Sigurnija veza e je sam ra pre braka, nema razloga da Ako vaa veza nije dovoljno dob . brak uiniti boljom i sigurnijom 2. Strah od samoe ti. Bolje hu da ih vie niko drugi nee vole Mnogi ljudi stupaju u brak u stra ta ne vee. ti pored nekog za koga vas ni je celog ivota biti sam, nego ive

3. Zbog dece nije skladan, oba roditelja, ali ukoliko brak Najbolje je da deca rastu uz astaju nije dobra. ni atmosfera u kojoj deca odr 4. Veliko venanje ali venanje ju kao da bajka postaje ivot, Venanja vam, moda, izgleda mnogo due. traje samo jedan dan, a brak 5. Oporavak od razvoda vod i brak kako bi preboleli prvi raz im ljudima je potreban drugi Nek redu. dokazali da je sa njima sve u
12 u zdravom telu

6. pitanje: Gde sebe vidimo za deset godina?

Moda zvui smeno kada to pitate partnera, ali njegov odgovor moe puno toga da vam otkrije o viziji vae veze. Na primer, ako partner eli da napreduje u poslu i smatra da vi treba da ga pratite, zapostavljajui sopstveni posao - koji oboavate, da li je to uloga u kojoj vidite sebe? Jeste li zaista upoznati sa partnerovim ambicijama? S. D. M

Zdravo uivanje u kuhinji

Precizna kontrola namirnica

Bez obzira da li ste kulinarski arobnjak, ili se tek upoznajete sa svetom recepata, kuhinja je danas podjednako vaan prostor i za enu i za mukarca. Kuhinjske vage Beurer su velika pomo kada je re o svakodnevnom kuvanju, naroito ako elite zdrave, izbalansirane obroke. Tekst priredio: marketing firme Rapid Kuhinjska vaga KS 48 - staklena povrina od atraktivno islikanog stakla, debljime 17 milimetara vie dezena, lako uklopivih u svaku kuhinju veliina brojeva na displeju: 12 milimetara nosivost: pet kilograma preciznost merenja: jedan gram funkcija automatskog iskljuenja funkcija tare Kuhinjska vaga KS 58 ravne povrine, jednostavne za ienje super tanka podloga - 14 milimetara dve varijante: crno i nerajui elik/srebrne i bele boje nosivost: pet kilograma preciznost merenja: jedan gram merenje sa i bez tare automatsko iskljuenje veliki displej, sa brojevima veliine 20 milimetara Kuhinjska vaga KS 05 - mehanika nosivost: dva kilograma preciznost: 20 grama dve boje: bela i silver mogunost pranja posude u maini Kuhinjska vaga KS 38 - elektrina podloga za merenje od sigurnosnog stakla veliki LCD displej preciznost: jedan gram nosivost: pet kilograma funkcija tare (vaga meri teinu posude i odbija od teine hrane) Kuhinjska vaga KS 45 vaga se koristi na radnoj povrini ili se montira na zid platforma od sigurnosnog stakla transparentna posuda (mogunost pranja u maini) nosivost: tri kilograma preciznost: jedan gram Kuhinjska vaga KS 65 izuzetan dizajn, sa efektom ogledala veliki LED displej nosivost: pet kilograma preciznost: jedan gram tara i funkcija za merenje tenosti lako ienje Kuhinjska zidna vaga KS 52 nova generacija kuhinjskih vaga ultramoderan dizajn lako se montira na zid displej za teinu, vreme i tajmer nosivost: pet kilograma preciznost merenja: jedan gram funkcija automatskog iskljuenja funkcija tare

Sve Beurer proizvode moete da kupite u Beurer shop-u Njegoeva 49, Beograd Tel: 011/24-33-189 Uvoznik i distributer: Rapid AD Beograd - www.rapid.co.rs
13

Zdrav ivotni stil

Poznati dravnik i pisac Dizraeli je rekao: Nije obavezno da e vam ono to radite doneti sreu, ali ako nita ne preduzmete, sigurno vam se nee posreiti. Ovo u velikoj meri vai i za zdravlje

AKTIVNOST znai ivot

14 u zdravom telu

koranje istraivanje strunjaka sa Univerziteta Kalabrija je pratilo uticaj oteenja odreenog gena na razvoj degenerativnih promena na mozgu, kao to je Alchajmerova bolest. Pokazalo se da gen, bez sumnje, ima uticaja. Ali je voa istraivanja, profesor . Pasarione, naglasio kako je ovo istraivanje takoe ukazalo da je ivotni stil - koji ukljuuje itanje, uputanje u izazovne poduhvate i bogat kulturni ivot - daleko vaniji za ouvanje mentalne sveine i u poznim godinama, nego to je to uticaj pomenutog gena.

Geni se pokoravaju linom nastojanju

Jedno neveliko, ali znaajno istraivanje, svojim egzaktnim rezultatima pokazuje da se ak i geni pokoravaju naim svesnim naporima i nastojanjima da aktivno doprinesemo svojoj dobrobiti. Studija objavljena u asopisu Amerike akademije nauka - Proceedings of National Academy of Science, obuhvatila je 30 mukaraca sa karcinomom prostate niskog rizika. Oni su odluili da ne prihvate konvencionalan nain leenja, kao to su operacija i zraenje ili hormonska terapija. Ispitanici su tri meseca iveli zdravo, ishrana im je bila bogata voem, povrem, integralnim itaricama, mahunarkama i proizvodima od soje. Svakodnevno su po jedan sat posveivali umerenim fizikim vebama i upranjavali meditaciju ili neke druge tehnike oputanja. Na kraju studije, naunici su otkrili zapanjujuu promenu: posle samo tri meseca, kod uesnika studije su metodom biopsije otkrivene promene aktivnosti u oko 500 gena. Od toga se 48 gena aktiviralo, a 453 gena se deaktiviralo. Poveala se aktivnost 48 gena koji spreavaju bolesti, dok se niz gena povezanih sa bolestima kao to su karcinomi prostate i dojke - deaktivirao!

Izgleda da fiziki aktivni ljudi imaju i bolje mentalno zdravlje, pokazao je izvetaj Udruenja amerikih lekara o odnosu personalne aktivnosti i zdravlja. U poreenju sa neaktivnim ljudima, aktivniji imaju bolju sliku o sebi, vie samouvaavanja i pozitivnije raspoloenje. Aktivnost takoe pomae da se prevaziu mentalni i psihiki problemi, kao to je depresija. Prema izvetaju Amerike asocijacije za zdravlje srca, aktivniji ivotni stil je povezan sa viim nivoom budnosti i mentalne sposobnosti, ukljuujui i sposobnost za uenje.

Odvie sam star da neto kudim, ali uvek dosta mlad da neto uradim. Johan Volfgang Gete

Ouvanje mentalne sveine

Nije sve u odmoru

Jo jedno obimno i dobro dokumentovano istraivanje je dovelo do zakljuka koji e, moda, da bude okantan za one koji veruju da puno spavanja donosi zdravlje. Pokazalo se kako je uvreeno miljenje da je za optimalno zdravlje potrebno osam sati sna pogreno. estogodinje ameriko istraivanje na vie od milion odraslih osoba, starih izmeu 30 i 102 godine, pokazalo je da ljudi koji spavaju est do sedam sati tokom noi due ive. Oni koji su spavali osam sati ili vie, iveli su krae!

Veliki broj ozbiljnih savremenih istraivanja pokazuje da ljudi koji vode aktivan ivot i imaju aktivan odnos prema svom zdravlju - ive due.
Din Koen, profesor psihijatrije na Univerzitetu Vaington, koji je 25 godina prouavao odnos kreativnosti i starenja na uzorku starijih ljudi, doao je do sledeeg zakljuka: Ako radimo bilo ta kreativno, to moe da pobolja nae zdravlje, i mentalno i fiziko. Kreativnost je prirodna, ivotvorna sila u nama - katalizator za rast, ushienje i nain da ostavimo neto znaajno za sobom. www.zdravahrana.com

Kreativnost umesto sna

Iako nauka nema objanjenje za tu pojavu, praktina vrednost podatka je jasna. Uostalom, zar nije bolje da nekoliko dodatnih sati, koje bismo proveli u snu, posvetimo neemu to prieljkujemo, ali retko kada imamo vremena da ostvarimo? Na primer, da proitamo neku interesantnu knjigu, pogledamo pozorinu predstavu ili film, nauimo neku aktivnost kojom smo oduvek eleli da ovladamo (da sviramo na gitari ili klaviru, da obraujemo slike i tekstove na kompjuteru i slino)... uopte, da radimo neto kreativno, to nas ispunjava!

15

Aktuelno zdravlje

JACI IMUNITET
Hladniji dani su na pomolu, a sa njima i sezonski grip, koji nas neretko zatie nespremne. Zima je doba godine u kom je organizam veoma sklon razliitim bolestima zbog klimatskih promena, kojima telo mora da se prilagodi. Tada troimo znatno vie energije i na taj nain prirodno dolazi do slabljenja naeg imunog sistema
redstojea zima predstavlja poseban izazov za na organizam, to jest, za na imunitet. Svi smo ve upoznati sa terminom svinjski grip i prognozama eksperata da nas na jesen/zimu oekuje dramatian porast broja obolelih. To nije razlog za strah i paniku, ve upozorenje da na vreme ojaamo na imuni sistem i na taj nain oteamo posao virusima koji ga napadaju.

protiv svinjskog gripa

ta treba da znamo o svinjskom gripu - H1N1?

H1N1 grip je respiratorno oboljenje svinja izazvano tipom A virusa gripa. Krajem marta, pojavili su se prvi sluajevi ovog virusa meu ljudima, prvo u SAD, a zatim i u mnogim drugim zemljama, pa i kod nas. Ustanovljeno je da se virus prenosi sa oveka na oveka. Pretpostavlja se da se irenje odvija na isti nain kao kod obinog sezonskog gripa, to jest kaljanjem, kijanjem, a ponekad i dodirom.

Koji su simptomi i znakovi zaraenih virusom H1N1?

Simptomi novog gripa H1N1 kod ljudi su slini simptomima obinog gripa i ukljuuju groznicu, kaalj, upaljeno grlo, bol u telu i optu slabost organizma, glavobolju, oseaj hladnoe i zamora Kod nekih ljudi su zabeleeni i dijareja (proliv) i povraanje. Kao to je sluaj i kod sezonskog gripa, novi grip dovodi do pogoranja opteg zdravstvenog stanja organizma, pa ako bolesnik boluje od neke hronine bolesti, ovaj virus moe da prouzrokuje njeno pogoranje.

Prirodni lekovi za jaanje imuniteta

med, propolis, matini mle voe i povre bogato navedenim vitaminima i mineralima klice itarica kombuha napitak tinktura ehinacee lekovito bilje (alfija, crveni aj, zeleni aj, aj i sok od zove, hibiskus) beli luk biljka ljoskavac (fizalis, pljuskavac - Physalis alkekenga L.), ija je jestiva bobica prepuna C vitamina sok od trave ita
16 u zdravom telu

Kolumna
ta je, zapravo, imunitet?
Imuni sistem je jedan od najvanijih sistema u organizmu svakog ivog bia. On ima sposobnost da otkrije, identifikuje i uniti u organizmu sve strane materije, uglavnom biolokog porekla. U ovu grupu stranih materija se ubrajaju, pre svega, bakterije, gljivice, virusi i drugi patogeni mikroorganizmi. Bez adekvatne zatite, svako ivo bie bi brzo podleglo razliitim bolestima. elije imuniteta, sposobne za unitavanje uljeza, jesu prve koje se susreu sa interventom (onim to napada organizam), identifikuju ga i unitavaju. Opte je poznato da prirodan imunitet oveka moe da bude smanjen kao posledica uslova ivota: nezdrava ivotna sredina, stres, prehlada, intoksikacija, prekomerna upotreba duvana i alkohola, nepravilna i neizbalansirana ishrana, esta primena hemijskih lekova, nedovoljan san, nekvalitetan odmor i drugo. Na osnovu svega navedenog, nije teko zakljuiti da veliki broj ljudi u dananje vreme ima smanjen nivo imuniteta.

NAALOST
Moram da priznam da sam ovog leta bio u prilici da dosta putujem, ba onako kako volim, vozei se kolima. Na taj nain moe da se uiva u prirodi, lepim pejzaima, suncu, vetru i sveem vazduhu. Moete i da stanete kad god hoete, da svratite u neki manastir ili kafanicu pored puta i uivate u ispijanju kafe. I vozio sam se tako, po ovoj naoj lepoj zemlji. Zaista to mislim, toliko je lepih predela i, jo uvek, nezagaene prirode. Ali, naalost, nije to moj najjai utisak ovog leta. Pokvarili su ga neiivljeni divljaci, potencijalne ubice i samoubice, koji su divljali ovim naim putevima, punim rupa. Ti putevi, iskrivljeni, savijeni i rupiasti, i sami po sebi su opasnost. A jo kada se po takvim putevima divlja, to je zloin. I, naalost, ponovo ta re - alost, mnogi su platili ceh takvoj vonji. alosno izgubljeni ivoti! Ali, za jo vee aljenje su ivoti nevinih. Oni koji su, ni krivi ni duni, svoj ivot ostavili na usijanom, krvavom asfaltu. ivote su gubila deca nesavesnih roditelja koji su eleli da to pre stignu, tamo negde. A nisu stigli nigde. ivote su gubili i suvozai, oni kojima volan nije u ruci. ivote su gubile i cele porodice, koje su krenule negde na letovanje, koje su se pakovale radosne to e se uskoro brkati u moru. A sada se, zbog nekog neiivljenog divljaka, vie nikada nee brkati. Deavalo mi se da, im upalim auto, na radiju ujem kako je prethodnog dana poginulo toliko i toliko ljudi. Pa onda, pre nego to krenem na put, moram da se pomolim Bogu da me uva od takvih neiivljenih... ve sam toliko puta rekao ta. Bio sam svedok kritinih situacija, na ivici ivota i smrti, toliko blizu da sam par puta doiveo jake stresove. Nedavno me je obilazio jedan ovek, tamo negde ispred Uica, iz pravca Zlatibora - u staroj Ladi karavan, sa etvoro dece na zadnjem seditu. Obilazio me je, a nije mogao da me obie. Morao sam da koim, da ga putam da uleti ispred mene, da se ne bi zakucao u auto iz suprotnog smera. Svirao sam mu, svirao, a on ne razume zato. Zaustavio sam ga i rekao da mi se zahvali to sam spasao ivot njegovoj deci, a on i dalje ne razume zato. Pa, u tome je problem!!! U neprepoznavanju situacije na ivici ivota i smrti: Izvukao sam se i zaboravio da sam mogao da poginem. I ja, i moja porodica. To tako biva, dok ne bude drugaije. A onda njegovo ime proitaju u vestima, u crnoj hronici, i na kraju godine bude samo brojka u statistici. Naalost! I sto puta - naalost. Na veliku alost svih nevinih rtava ljudske gluposti. I tako, naputovah se. Trebalo je i da se nauivam, ali... Nisu mi dali. Ovo je trebalo da bude jedna lepa letnja pria, ali nije. U ime svih onih koji ovo nee moi da itaju, i koji e na kraju godine biti samo crna statistika. Naalost! Va dr Life

Kakav je uticaj ishrane na prevenciju sezonskog i svinjskog gripa?

injenica je da mnogo veu verovatnou od oboljevanja imaju osobe sa oslabljenim imunim sistemom. Ono to mi moemo da uradimo kako bismo se zatitili od virusa, jeste uvoenje zdravih i izbacivanje tetnih navika iz naeg svakodnevnog ivota. Kada se govori o tetnim navikama, prvenstveno se misli na puenje, alkohol i preterivanje u hrani bogatoj zasienim mastima, jer oni znatno utiu na slabljenje naeg zatitnog sistema, a samim tim poveavaju rizik od zaraze. Sa druge strane, pravilna ishrana i unos odgovarajuih hranljivih materija, svakodnevna etnja na sveem vazduhu, to dalje od gradske guve i dovoljna koliina sna - pomoi e vam da ojaate imunitet i izbegnete oboljevanje.

Koja hrana pomae u prevenciji?

Vano je da hrana koju jedemo bude lako svarljiva i bogata svim hranljivim materijama, neophodnim za normalno funkcionisanje organizma. Treba izbegavati masnu, teko svarljivu hranu i sve industrijske namirnice (suhomesnati proizvodi, slatkii, gazirani napici, alkohol), a koncentrisati se na upotrebu mahunarki, itarica, ribe, mladog sira, povra, voa i lekovitog bilja.

Koji vitamini i minerali imaju najvei znaaj za na imunitet?

Vitamin D Nedostatak suneve svetlosti moe da bude uzrok estih prehlada u zimskom periodu. Osim toga, dolazi do pada nivoa koncentracije vitamina D, a ba on osnauje imunitet. Dobro reenje za snabdevanje organizma ovim vitaminom jesu svakodnevne petnaestominutne etnje i hrana obogaena

17

Aktuelno zdravlje
vitaminom D - na primer, masna riba (losos, haringa, skua, sardina). Vitamin C Igra znaajnu ulogu u mobilizaciji odbrambenih elija organizma koje napadaju viruse, dok istovremeno ima i sopstvene mehanizme za borbu protiv virusa. Zbog toga je veoma vano da svakodnevno unosimo hranu bogatu C vitaminom. Tu spadaju raznovrsne namirnice: od bibera i spanaa, preko limuna, pomorande, grejpfruta i crvene paprike, do aja od hibiskusa, zelenog lisnatog povra, crne ribizle Vitamin A Takoe stvara otpornost prema infekcijama, naroito organa za disanje i pomae pravilno funkcionisanje imunolokog sistema. Ovaj vitamin moe da se unese kroz uto i narandasto voe i povre (argarepa, bundeva, dinja, kajsija, paradajz, crvena paprika) u vidu beta-karotena, kao i kroz povre tamnozelenih listova (spana, perun, prokelj, detelina). Cink Ovaj mineral ima izuzetno znaajnu ulogu u borbi protiv virusa, pa ne sme da se zapostavi u svakodnevnoj ishrani. Najbogatiji izvori cinka su: sirove semenke bundeve, jaja, sardine, kotunjavo voe Gvoe Nedostatak ovog minerala u organizmu, sa ili bez anemije, dovodi do irokog spektra defekata pravilnog funkcionisanja imunog sistema, zbog ega moemo da postanemo podloniji oboljevanju - kako od obinog, tako i od svinjskog gripa. Osim mesa, najbogatiji biljni izvori gvoa su mahunarke, tofu (sir od soje), bundevine semenke, proso, itarice i kakao. Sandra ivanovi

Svinjski grip i trudnoa

Smatra se da trudnice spadaju u jednu od rizinijih grupa koje napada virus H1N1, jer je u trudnoi imuni sistem prirodno potisnut. Ipak, nema razloga za paniku. Iskustvo pokazuje da e veina trudnica koje se zaraze ovim virusom imati samo blae simptome, pa e se oporaviti za nedelju dana. Kod trudnica kod kojih doe do pojave tee klinike slike, primenie se odgovarajua antivirusna terapija koja, naravno, nee imati tetnog uticaja na bebu. S obzirom da jo uvek ne postoji dovoljno informacija na temu uticaja svinjskog gripa na poroaj, vano je da sve trudnice na vreme primene odgovarajue mere zatite: - Redovno i detaljno pranje ruku - Izbegavanje veih javnih okupljanja i javnog prevoza - Zdrava i izbalansirana ishrana - Ukoliko znate ili sumnjate da je neko u vaoj blizini zaraen, odmah se javite lekaru kako biste na vreme dobili preventivnu terapiju.

Limun sa medom
Isei limun na sitnije komade i izmiksati u blenderu. Nakon toga dodati med u odnosu jedan prema jedan, dok ne napunite jednu manju teglu, pa sve dobro promeajte. Ovo je izuzetno korisno za jaanje imuniteta, za detoksikaciju organizma, oslobaanje od masnih naslaga, ienje krvnih sudova, leenje prehlade i kijavice.

aj za imunitet
Vodu zagrejati skoro do kljuanja, dodati meavinu raznog bilja - na primer, nana, kantarion, bosiljak, mladi izdanci bora, hajduka trava, lipa, kamilica, ipak, lie maline i kupine... Vratiti na iskljuenu ringlu jo par minuta. U aj dodati iseckane jabuke i po elji kruku, limun i pomorandu (moe i suvo voe). Na kraju, kada se aj ohladi, procediti ga i dodati med.

Tinktura od belog luka

Dvesta grama oljutenog i iseckanog belog luka drati deset dana u jednom litru 60-oprocentnog alkohola. Nakon toga, tinkturu procediti i svakodnevno konzumirati. Ovo je idealan nain da se organizam snabde najjaim prirodnim antibiotikom, a da mirisom ne ugrozi sagovornike.

18

u zdravom telu

Oftalmologija

Izuzetne mogunosti dijagnostike mrenjae

Neinvazivna, bezbolna, bez dodira, brza mogunost dijagnostikovanja promena na onom dnu, pogodna je za rano otkrivanje makularnih promena i glaukoma pre ispoljavanja simptoma - za skrining i preventivno delovanje, kao i praenje dinamike promena pre i nakon operacije ili terapije, u cilju objektivne procene efekta leenja.
mogue uoiti razne nepravilnosti vaskularizacije, poput zaepljenja finih krvnih sudova, edema (otoka) u makuli, pojave novih abnormalnih krvnih sudova i slino, kao i diferenciranje tipova degeneracije ute mrlje. Ovakav nalaz je precizniji i omoguava izbor adekvatnog terapijskog postupka: laser, fotodinamska terapija (PDT), ili ubacivanje lekova (injekcijom) iz grupe antivaskularnih endotelijalnih faktora rasta (anti-VEGF), koji e zaustaviti abnormalnu vaskularizaciju. Meutim, standardnim pristupom ipak ne mogu da se prate promene u dubini mrenjae.

POGLED U DUBINU OKA

renjaa, kao najfiniji deo oka, esto se slikovito poredi sa filmom foto aparata. Svetlosni zrak, proputen i obraen, pada na mrenjau i nadrauje njene nervne elije, rasporeene u vie slojeva - u makuli (utoj mrlji) i periferno. Nervnim vlaknima, sa formiranjem vidnog ivca, impuls-informacija stie do centra za vid u centralnom nervnom sistemu, gde se obrauje Za normalnu funkciju vida su neophodne besprekorne optike strukture: ronjaa, prednja ona komora, soivo, staklasto telo i ouvana funkcija mrenjae, paralelan poloaj oiju i ouvan centar za vid.

Vrhunska dijagnostika metoda

Primenom optike koherentne tomografije (OCT), sagledavaju se delovi mrenjae u tri dimenzije. Ova 3D imaging metoda prua detaljan uvid u strukturu mrenjae - gotovo histoloki, popreni presek po slojevima. Time omoguava rano otkrivanje najfinijih promena, posebno u makuli i predelu papile vidnog ivca. To znai da omoguava ranu detekciju glaukoma i pre nego to nastanu evidentni funkcionalni ispadi - upravo u vreme kada najvie moe da se terapijski deluje.

Standardni pregledi
Radi uvida u stanje na mrenjai, regularni oftalmoloki pregled mora da obuhvati pregled sa irokom zenicom, uz pomo odgovarajuih soiva (lupa), ime se dobija karakteristina slika onog dna, u jednoj ravni, po povrini. Angiografskim nalazom, uz korienje kontrastnog sredstva - koje se ubacuje venski, dobija se slika sa krvnim sudovima. Na taj nain je

Specijalna Bolnica SVETI VID, Beograd, Dobraina 27, telefon: 011/328-37-37 E-mail: svetivid@EUnet.rs www.svetivid.com

20

u zdravom telu

ZANIMLJIVOSTI
Prednosti optike koherentne tomografije
Pregled onog dna uz pomo optike koherentne tomografije daje najobjektivniji prikaz svih slojeva mrenjae, neverovatno visoke rezolucije. I to uz mogunost analize i pregleda u vie ravni preseka, kvantitativnog merenja i beleenja dinamike promene (real time metoda - u istom trenutku). Pregled je vrlo kratak, ne zahteva irenje zenice, neinvazivan je, bez dodira. Zato je pogodan za najosetljivije pacijente, naroito za decu. Osim toga, vrlo slikovito pribliava problem i pacijentu, kome promena moe da se pokae na licu mesta, da bi je bolje shvatio.

Otkrivanje promena u makuli

Izmeu ostalog, OCT dijagnostika metoda (optika koherentna tomografija) je od neprocenjive vanosti za dijagnostikovanje makularne patologije. Na primer, za rano otkrivanje makularne rupe (macular hole) ili pretee makularne rupe, trakcionih vitreomakularnih fenomena - koji se subjektivno opisuju kao oseaj bljeskova (flashing fenomen), nakupljanja subretinalne tenosti kod odvajanja mrenjae... Svakako, to je od izvanrednog znaaja radi blagovremene hirurgije. Makularna patologija, koja moe da se detektuje, obuhvata i vrlo esto prisutno oboljenje poput pojave druza u makuli (u sklopu makularne degeneracije). Takoe obuhvata neovaskularizaciju sa rupturama i naruavanjem finih, osetljivih slojeva mrenjae, kao to je retinalni pigmentni epitel, potom edem u makuli - u sklopu razliitih sindroma i slino.

Uticaj opere na zdravlje srca

Sluanje odgovarajue muzike moe da uspori puls i snizi pritisak krvi, tvrde italijanski naunici sa Univerziteta u Paviji. Najdelotvornija se u njihovim testovima pokazala muzika iz opera, na primer neke Puinijeve arije iz opere Trubadur. Prema reima naunika, muzika bi mogla da se upotrebi kao pomono sredstvo u rehabilitaciji osoba koje su doivele modani udar, objavljeno je u strunom asopisu Circulation. Podaci prikupljeni od 24 ispitanika pokazuju da svako postepeno poveanje zvuka - kreendo, dovodi do suavanja krvnih sudova, povienja krvnog pritiska i ubrzanja disanja i pulsa. Nasuprot tome, postepeno utiavanje muzike - diminuendo, uzrokovalo je oputanje, usporavanje rada srca i sniavanje krvnog pritiska.

Pravovremeno reagovanje
Brzina, neinvazivnost i sigurnost ove imaging metode prua veliku mogunost da se nalaz ponavlja, prema dinamici promene, radi praenja i poreenja morfometrijskih merenja, ime moe da se najobjektivnije prati efekat terapije ili hirurgije. Uvoenjem u standardnu proceduru pregleda, mogu da se blagovremeno uoe i poetne, asimptomatske, minimalne promene u grai mrenjae. I, naravno, da se preduzmu mere prevencije. Dr Marina Dragovi , medicinski direktor Specijalne bolnice SVETI VID

Naunici odgajili potpuno novi zub

Japanski naunici su uspeli da odgaje potpuno novi, funkcionalan zub, i to kod odraslog mia. Istraujui mogunosti uzgajanja zuba, naunici su na tokijskom Univerzitetu upotrebili elije embriona koje su bioinenjeringom podstakle seme za rast zuba, a nakon toga su ga usadili u vilicu odraslog mia. Seme novog zuba je, u stvari, tkivo koje sadri elije navoene na proizvodnju oblika zuba. Nakon ovog zahvata, u vilici mia se razvio potpuno funkcionalan zub. Navedena tehnologija e biti osnova, kako tvrde prognoze, za dalje istraivanje uzgajanja ljudskih organa, kao i zuba - koji kod oveka rastu samo dva puta u ivotu.

21

Zdrav ritam

TRBUNJACI
na dohvat ruke

Prelistavajui stranice modnih asopisa, uzdahe nam mame lepo izvajana tela manekenki. Poelimo i mi takvo telo, ili bar takvog frajera pored sebe, ali...

22

u zdravom telu

K
Veba 1

ao i sve stvari u ivotu, nita nije idealno. I te fotografije su dobro obraene, da bi upravo kao takve dole do nas. I ta tela u prirodi ne izgledaju uvek super, a posebno ukoliko uzmemo u obzir da su na njima uglavnom devojice i mlade devojke do 16, 18 godina. Moda i taj frajer, da ivi vrata do nas, ne bi bio uopte interesantan ujutru, kada ga sretnemo ispred lifta.

U svakom sluaju, trebalo bi da se trudite da postignete maksimum kada je re o vaem telu, a da pritom ne zapostavite um i duu. Ukoliko sanjate o ploicama na trbuhu po svaku cenu, pre svega morate da razmislite kakva je vaa konstitucija (neko je skloniji da sa mnogo manje truda dobije ploice, dok e neko da se ubije od vebanja i... nita). Potom, pod hitno treba da promenite ishranu i da svakodnevno radite vebe. Trunjaci su vrlo specifini, pomalo zahtevni miii. Zato, ako ne spojite vie stvari, rezultat e moda da izostane. Ovo ne kaemo da bismo vas obeshrabrili... ve, jednostavno, da shvatite kako je potreban maksimalan trud, ali i da budete svesni kakve rezultate moete na kraju da oekujete. Donji deo stomaka se najlake opusti, kao i unutranji miii natkolenice (to nas najee i nervira, posebno ene). Ti miii su slini i to se tie grae. Meutim, hvala Bogu, postoji lek. Naravno, to je vebanje!

Ukoliko pravilno radite trbunjake, biete zadovoljni rezultatom. Nije stvar u kvantitetu (broju trbunnjaka koje ete da uradite), ve u kvalitetu (kako ete da ih izvedete). I, ne zaboravite, disanje je jako vano, uz njegovu pomo ete jae da kontrahujete va trbuni zid, a samim tim i da jae angaujete vae trbunjake, a ujedno i da zatitite lea.

Svaki ovek grei, a samo nerazuman istrajava u svojoj zabludi. Ciceron

Trbuni zid je graen od nekoliko miia (ravni, kosi - sa strane), ali bismo kao najvaniji naveli takozvani TA mii, koji kao omota kree od lea prema napred, gde se podvlai ispod ravnih miia. On je veoma vaan. Jer, ako je jak imaemo dobro dranje, bie nam nepoznat bol u leima, a i ansa za dobijanje ploica postaje vea. Sve u svemu, na vama je da izaberete. Mi vam samo predlaemo da i dalje vebate i zadrite mlad duh u sebi, a tada se sve lake i bolje podnosi! Tamara Ratkovi, prof. kineziologije sporta aerobik i fitnes instruktor kluba STAR

Lezite na lea, sa savijenim kolenima i stopalima na podu, koja su postavljena u irini kukova. Spojene dlanove, okrenute prema plafonu, stavite na elo. Opustite ramena, udahnite, pa na izdah lagano podignite lopatice od poda pritom nemojte da grite ramena i povlaite bradu na grudi. Kada se podignete, pokuajte da uvuete pupak (ne da izbacite stomak prema napolje). Udahnite, pa se vratite nazad, lopaticama do poda, ali nemojte da oputate pupak. Vebu ponovite 15-30 puta.

23

Zdrav ritam
Veba 2 Poloaj je isti kao i kod prve vebe, samo sada podignite desno koleno (pod uglom od 90 stepeni). Na izdah se podignite i dijagonalno pokuajte da spojite koleno i lakat, a da pritom ne gurate samo lakat, ve i rame (ne zaboravite da ne smete da grite ramena i povlaite bradu na grudi). Ponovite vebu 20 puta u jednu, a zatim na drugu stranu.

Veba 3 Poloaj je isti kao u prethodna dva. Uvucite stomak (pupak je prema podu) i na izdah odignite ramena od poda. Ruke su ispruene uz telo i odignute od poda desetak centimetara. Naizmenino menjate desnu, pa levu nogu, ne menjajui ugao izmeu natkolenice i potkolenice. Stopalom koje sputate, dotiete pod, dok je drugo pod uglom od 90 stepeni u odnosu na trup. Ovom vebom ete angaovati donje trbune miie (povedite rauna da je kima na podu i da je ne uvijate). Ponovite vebu 15-20 puta.

24

u zdravom telu

Veba 4 Podignite noge pod uglom od 90 stepeni, dok su ramena odignuta od poda. Na izdah uradite rotaciju, spajajui suprotni lakat sa kolenom, dok je druga noga ispruena (ne sputate je na pod), a suprotno rame i lakat na podu. Ne gurajte bradu na prsa, ispruenoj nozi moe da se povea ugao ukoliko imate slaba lea, pa ete oseati nelagodu prilikom vebanja. Inae, uz pomo ove vebe ete angaovati sve trbune miie istovremeno. Iz tog razloga, predlae se onim najupornijim i najvrednijim.

25

Nove metode

ZNOJENJU

Kako stati na put prekomernom

Nekontrolisano znojenje ili hiperhidroza je prisutno kod priblino tri odsto svetske populacije, naroito kod mlaih osoba. Iako ne spada u znaajnije medicinske probleme, esto predstavlja veliki psiholoki i socijalni problem
26 u zdravom telu

NOVO
rema tome gde se najvie manifestuje, hiperhidroza se deli na fokalnu - kada su znojenjem zahvaeni samo pojedini delovi tela (dlanovi, pazune jame, lice, tabani) i generalizovanu - kada je pojaanim znojenjem zahvaeno celo telo. U odnosu na mogue uzronike, hiperhidroza moe da se podeli na: primarnu (esecijalnu ili idiopatsku) - kod koje uzrok nije poznat i sekundarnu - koja nastaje kao posledica nekih drugih poremeaja. To mogu da budu: endokrini poremeaji (hipertireoidizam - pojaan rad titne lezde), dijabetes, tuberkoloza, tumori hipofize, limfomi, bolesti simpatikog sistema, neuroloke i psihijatrijske bolesti (Parkinsonova bolest), posledica upotrebe odreenih lekova (Propranolol, triciklini antidepresivi, antiemetici).

Emocionalni problemi i znojenje

Za razliku od funkcionalnog znojenja, koje nastaje kao posledica fizikih vebi, premora, poviene telesne ili spoljanje temperature, primarna hiperhidroza nastaje kao posledica emocionalnih problema i anksioznosti. Inae, primarna hiperhidroza je skoro uvek fokalna, dok je sekundarna hiperhidroza najee generalizovana. Prema novijim istraivanjima, dokazano je da se hiperhidroza nasleuje, tako da u 25-50 odsto sluajeva postoji poremeaj kod lanova porodice. Naime, kada jedan roditelj ima hiperhidrozu, verovatnoa da e se ona pojaviti i kod deteta - iznosi oko 25 odsto.

Sport i relaksacija na jednom mestu

Wellness centar CORPORE je smeten u kolevci Beograda, podno Kalemegdana, na obali Save u velikom i luksuzno opremljenom ambijentu. Centar se sastoji od fitness zone koja je bogato opremljena Freemotion opremom, ima prostranu aerobik salu sa potrebnom opremom, a programi koji se sprovode su cardio boxing, body scalping i pilates. Tu je i beauty room u kom vas oekuju tretmani lica, pedikir i manikir, a dame e se najvie opustiti u spa zoni, koju ine akuzi, sauna, tursko kupatilo i hladna kada. Za one kojima ni ovo nije dovoljno, Wellness centar CORPORE je obezbedio i sve vrste masaa kao to su relax, sportska, anti-celulit, topla okolada i slino. Nakon to ste posvetili punu panju svom telu moete da askate sa drugarima u CORPORE cafeu i protein baru. Vie informacija na internet adresi www.corpore.rs.
Prvih pet itateljki koje nam poalju mail na adresu redakcija.uzt@gmail.com dobie vauer za jednodnevni boravak u fitness i spa zoni u Wellness centru CORPORE. Potrebno je da u zaglavlju napiete Corpore, i da u mailu navedete ime i prezime, telefon i e-mail adresu.

Socijalni problemi i znojenje

Primarna hiperhidroza je problem koji utie na sve aspekte ljudskog ivota. Javlja se ve u detinjstvu ili pubertetu, manifestujui se gotovo svakodnevno. Osobe sa ovim problemom izbegavaju kontakte sa drugim osobama zbog stalno vlanih dlanova, nose iroku, tamnu odeu u sluaju pojaanog znojenja ispod pazuha i polako se povlae u sebe, otuujui se od drutva. Pojaano znojenje potencira neprijatnost i nesigurnost u drutvu, ime se posledino pojaava i znojenje, pa tako nastaje zaarani krug. Za postavljanje dijagnoze primarne hiperhidroze je neophodna dugogodinja istorija pojaanog znojenja pacijenta, kao i njegov kliniki pregled. Ne postoji precizna skala intenziteta za hiperhidrozu, pa se najee kvalitativno deli na: blagu (mild), umerenu (moderate) i ozbiljnu (severe).

Terapija hiperhidroze Dijetetski reim

Treba izbegavati namirnice koje provociraju pojaano znojenje (kafa, aj, koka-kola, okolada), kao i zainjenu i vruu hranu.

Antiperspiranti i dezodoransi
Ovi preparati se koriste svuda u svetu, ali je njihova upotreba zadovoljavajua samo kod blagih, umerenih formi hiper-

27

Nove metode
hidroze, i to nekoliko meseci. S obzirom da zapuavaju izvodne kanale znojnih lezda i na taj nain privremeno blokiraju znojenje, mogu da se jave alergijske i druge toksine reakcije na mestu aplikacije.

Za one koji nemaju drugo reenje

Klinika za grudnu hirurgiju Instituta za plune bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici je jedina zdravstvena ustanova u Srbiji, kao i u zemljama u okruenju - gde se izvodi torakoskopska simaptektomija, u cilju trajnog reavanja prekomernog znojenja (hiperhidroze). Torakoskopska simpatektomija se sa izvanrednim uspesima izvodi ve 15 godina, ali i zbog drugih medicinskih indikacija (Rejnoov sindrom, Burgerova bolest, refleksna simpatika distrofija...) Sa uputom za bolniko leenje, operacija je besplatna. Bez uputa, kota 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, koje pacijent uplauje na iro raun Instituta. Kod svih pacijenata koji su operisani zbog hiperhidroze, operacija je uspena. Mahom svi navode da im se kvalitet drutvenog i socijalnog ivota nakon intervencije izuzetno popravio mnogo su sigurniji u sebe, nemaju problema da se rukuju, mogu da nose i odeu svetlijih boja, bez bojazni da e biti fleka od znoja ispod pazuha... Svake nedelje se operie nekoliko pacijenata. Operacija se zakazuje tako da termin odgovara i pacijentu. Ve nedelju dana nakon operacije, pacijenti mogu da idu na more, da se kupaju i sunaju.
Operiu se obe strane grudnog koa, kroz tri reza na koi, veliine od po pet milimetara. Oiljaka posle operacije gotovo da i nema. Rezovi se nalaze na bonim stranama grudnog koa. Efekat operacije je vidljiv odmah nakon izlaska iz anestezije - pacijent se budi sa suvim i toplim dlanovima i pazunim jamama.

Lekovi
Njihova upotreba (sedativi, antiholinergici, simpatikolitici, beta blokeri, atropin) je ograniena pojavom sporednih efekata koje izazivaju (fotofobija, tahikardija, aritmija, munina, povraanje, zbunjenost, malaksalost, opstipacija, smanjenje bronhijalne sekrecije), kao i injenicom da su efikasni samo kod blagih oblika hiperhidroze.

Jonoforeza
Najee se upotrebljava za takozvanu palmarnu i aksilarnu hiperhidrozu (u podruju dlanova i ispod pazuha). Izvodi se tako to se vlani suneri sa elektrodama privrste za ake, ili se postave u pazune jame, a zatim se u toku 20 minuta proputa niskovoltana struja. Efekat je reverzibilan, pa intervencija mora da se ponavlja u odreenim vremenskim intervalima. Sporedni efekti u vidu peckanja, trnjenja, eritema, pa ak i opekotina, ograniavaju iroku upotrebu jonoforeze u leenju hiperhidroze.

Botulinum A toxin (BOTOX, Dysport)

Blokira oslobaanje acetilholina sa neuromiine spojnice i na taj nain privremeno iskljuuje delovanje znojne lezde. Izvodi se intradermalnim ubrizgavanjem u odreene delove tela (dlanovi, pazune jame). Intervencija mora da se ponavlja u odreenim vremenskim intervalima, koje pacijent odreuje subjektivno, na osnovu intenziteta ponovnog znojenja.

Torakoskopska simpatektomija
To je jedina terapijska procedura koja ima trajan efekat! Ve 30 godina se izvodi svuda u svetu, sa izvanrednim rezultatima, a spada u standard leenja teih formi primarne fokalne hiperhidroze. U pitanju je minimalno invazivna hirurka procedura, sa efikasnou od 100 odsto. Operacija spada u jednodnevnu hirurgiju - pacijent ujutru doe na zakazanu operaciju, a nekoliko sati nakon intervencije naputa bolnicu, sposoban za obavljanje svih svakodnevnih aktivnosti. Nema potrebe za bolovanjem, rehabilitacijom, upotrebom lekova. Operacija se izvodi u optoj anesteziji i traje oko 30 minuta.

Neeljeni efekti
Komplikacija i neeljenih efekata na druge organe (srce, plua...) posle operacije gotovo da i nema. Kod nekih pacijenata se javlja kompenzatorno znojenje, najee lea i stomaka (dok se organizam ne privikne na manju produkciju znoja) - ali je ono prolazno, pa ga pacijenti u najveem broju sluajeva dobro podnose. Dlanovi, pazune jame i lice nee biti apsolutno suvi, ve e se znojiti normalno, u skladu sa spoljanjom temperaturom ili fizikim aktivnostima. Mr sci med. dr Ivan Kuhajda

Problem za koji postoji reenje

Problem je da ljudi u naoj zemlji, a naalost i mnogi lekari, ne znaju za ovu operaciju - pa, generalno, ljudi koji boluju od prekomernog znojenja, misle da nemaju gde da se lee. Oni koji su i uli za nas, kae dr Kuhajda, kada odu kod lekara opte prakse po uput za bolniko leenje, ne dobijaju ga, jer lekari mahom nisu uli za ovu intervenciju. Na cilj je da ljudi u Srbiji i zemljama u okruenju imaju informaciju da i za njihov problem ima reenja. Torakoskopska simpatektomija spada u jednodnevnu hirurgiju, to je izuzetno vano za sve zainteresovane pacijente, jer nekoliko sati nakon operacije idu kui.
28 u zdravom telu

Telefon: 021/480-5289 (ambulanta grudne hirurgije) E-mail: kuhajda75@neobee.net www.ipb-ild.ac.yu

Glavobolja i seks

Da li SEKS moe da izlei GLAVOBOLJU

Odgovor na prethodno pitanje nije lak, s obzirom da o seksu teko moe da se prui jasna, jednoznana poruka. Naprotiv, sa njim su povezane brojne nedoumice, po principu: ta ako...?. Najee, dolazi se do zakljuka da sve zavisi od pojedinca i vrste glavobolje.

Kako da istovremeno uivate i ublaite glavobolju?

U svakom sluaju, upranjavanje seksa uprkos glavobolji moe da bude korisno, emu u prilog govore i rezultati nekih studija. U SAD je 1988. godine sprovedeno istraivanje o glavoboljama, iji je predvodnik bio dr Dejms Kou, profesor sa Univerziteta u Oklahomi. Na to ga je podstakla jedna od ispitanica, koja je otvoreno govorila o svojim migrenama i njihovoj povezanosti sa polnou. Naime, ona je izjavila kako sve vreme od razvoda braka i nedostatka intimnog partnera, ima mnogo vie tekoa sa otklanjanjem migrena. Nakon toga se pristupilo prouavanju povezanosti izmeu migrene i seksa, kao terapije za njeno ublaavanje. U istraivanje je ukljueno jo 84 ene, od kojih se dve treine prepustilo seksu uprkos migreni. Oko 61 odsto ena je potvrdilo da je seks ublaio glavobolju. Zanimljivo je da se takav stepen delotvornosti pripisuje dejstvu odreenih lekova koji se koriste za ublaavanje simptoma pomenutog zdravstvenog problema. Dakle, izgleda kao da jedan fizioloki proces - vrhunac (orgazam), blokira drugi proces - bol. ak je 20 odsto ena izjavilo da je migrena potpuno nestala!? Lekovi, inae, imaju tridesetoprocentnu uspenost kod uklanjanja migrene. Dobijene rezultate je potvrdilo i istraivanje koje je sprovedeno u Medicinskoj koli u Junom Ilinoisu, gde je prouavan uticaj seksa na migrenu kod 52. osobe. Ustanovljeno je da glavobolja, izmeu ostalog, moe da bude posledica hormonalne neravnotee, pre svega vika estrogena. Kod

Pria o seksu je stara ena je to posebno izraeno za vreme PMS-a (predmenstrualni sindrom). Stoga je savet koliko i oveanstvo. strunjaka da se ravnotea uspostavi seksom. Obraivani su mnogi Jo ako se uzmu u obzir i sporedni uinci tableta, izgleda da je seks sigurno bolji izbor. njegovi aspekti, toj temi se prilazilo i sa ozbiljne i Kako seks deluje protiv glavobolje? sa aljive strane. Zaista, kojim to mehanizmima seks tako Meutim, u globalu se uspeno deluje kada su u pitanju migrene? Za sada, naunici imaju dva mogua objanjenja. malo govorilo o vezi Jedno je da se za vreme seksa oslobaaju seksa i glavobolje - koju endorfini, ali i drugi hormoni, koji deluju proon esto moe da tiv bolova. Neposredno pre nego to ovek doivi orgazam, nivo oksitocina se povea pet odagna, ali ponekad i da puta vie od normalne vrednosti. uzrokuje. Zato se Ustanovljeno je da endorfini blagotvorno namee pitanje: U kojim deluju na mnoge vrste bolova, od glavobolja do artritisa. Pored toga, kada je re o enskoj okolnostima je bolje populaciji, izluuje se i estrogen, koji potpoupranjavati, a u kojim mae ublaavanje PMS-a. Drugo objanjenje izbei seks? se vezuje za stimulaciju ivaca (to, takoe,
deluje protiv bolova za vreme poroaja).

Kada treba zaboraviti na seksualne aktivnosti?

Sigurno je da ima situacija kada se nikako ne preporuuje seksualni odnos. Pre svega, to je stanje dehidracije. Jer, glavobolja, koja je posledica dehidracije, moe u toku seksa samo da se povea, a on tada moe da bude i opasan. Osim toga, potvrena je injenica da seks ne pomae kod svih oblika migrena. Naime, ak je mogue da kod deset odsto svih sluajeva osoba sa migrenom, seks bude njen pokreta. Uprkos ustaljenom stereotipu da se ene ee izgovaraju na glavobolju kada nisu zainteresovane za seks, postoji vea verovatnoa da e glavobolju nakon seksa da oseaju mukarci - takozvana orgazmika glavobolja pogaa priblino jedan odsto mukaraca. Posebnu grupu ine mukarci koje mui glavobolja nakon seksa zato to su koristili vijagru, koja moe da bude jedan od uzronika pojave glavobolje. Priredila: S.D.M

Uvek ima i pojedinaca koji su skeptini u vezi toga da seks moe da ublai glavobolju. Njihovo obrazloenje jeste da seks samo trenutno otklanja glavobolju, ali da se ona neretko nakon seksa brzo vraa. Svakako, to moe da se desi, ali nije pravilo.

29

Hrana i pie od A do

SIMBOL SLAVE I DOBROG UKUSA

Lovor (Laurus nobilis L.) je zimzeleni grm ili drvo iz porodice lovorika, koji raste i kao divlja i kao kultivisana biljka

ovor

ovor je poreklom iz Male Azije, odakle se rairio itavim Mediteranom. Njegov list i plod se koriste kao lek i zain, a lovorovo ulje iskljuivo u lekovite svrhe. List sadri eterino ulje, skrob, gorke supstance i tanin, a plod eterino ulje, masno biljno ulje, skrob i eer. U starom veku, smatran je svetim drvetom, i to boga Apolona, a njime su darivani pesnici i pobednici u znak najvee poasti i slave. Prema legendi, nimfa Dafne, kerka boga Piniosa, pretvorena je u lovorovo drvo jer nije mogla Apolonu da uzvrati naklonost. Rimske vojskovoe su, kada bi se vraale sa ratnih pohoda, ulazile u Rim ovenane lovorovim vencem.

Spas za lokomotorni sistem

Komprese i lokalno utrljavanje lovorovog ulja se primenjuje u sluaju ukoenog vrata, miinih i reumatskih bolova, uganua i iaenja zglobova, na mestima uboja i izraenih modrica, pa i kod celulita. Ulje je prikladno je i za masau. Meutim, potreban je oprez: mora da se koristi u malim koliinama, jer moe da izazove iritaciju koe, a kod osetljivijih osoba i kruna alergiju.

Lekovito ulje

Delovanje zelenkastoutog lovorovog ulja je antiseptiko, bakteriostatsko (smanjuje rast bakterija - Eerihija koli, Proteus mirabilis), analgetsko (ublaava reumatske bolove), diuretsko (pospeuje mokrenje i pojaava znojenje), digestivno (pospeuje apetit, ublaava nadutost i proliv, stimulie luenje probavnih lezda), ekspektorirajue (podstie iskaljavanje i olakava disanje, irei gornje disajne puteve - pomae kod prehlade i bronhitisa), a deluje i kao repelent (odbija neke insekte i nametnike u skladitima itarica). Deluje i protiv raznih konih infekcija i osipa (liajevi).

Najvrednija junaka jeste smirenost usred oluja ivota. Paul an

Jedinstven zain

Savet plus
Par kapi lovorovog ulja u mirisnoj svetiljci e osveiti vazduh, smanjujui mogunost zaraze bakterijama i virusima. Kupke sa nekoliko kapi ovog eterinog ulja pomau kod nesanice, nervoze, stresa i bolova u miiima.

Veoma aromatian, list lovora je zastupljen u gotovo svakoj kuhinji, u mnogim jelima. Zato ne udi to je jo davne 812. godine Karlo veliki stavio lovor na spisak biljaka koje moraju da se uzgajaju u njegovim vrtovima. Ukusa je malo ljutog, oporog i gorkog. Kada se trlja, osea se aromatian miris. U vreme naih baka, lovorovo lie se mnogo vie koristilo u kuhinji nego danas. Ono se jelu ne dodaje samo zbog ugodnog mirisa, ve i zbog poboljanja probave, naroito masnije hrane, pa se koristi pri kraju kuvanja, posebno kao zain u jelima od mesa divljai ili u varivima. Odatle stari obiaj da se u jaku, masnu mesnu supu stavlja lovorov list. No, ne treba preterati u koliini, da jelo ne bi postalo gorko.

Ljubimac mnogih jela

Lovorov list se dodaje raznim vrstama peenja, kiselom i slatkom kupusu i kelju, jelima sa kuvanim krompirom i paradajzom. Neizostavan je zain kod pripreme divljai. Koristi se i za jela od iznutrica i pihtije, umake, riblje marinade i jela od ribe. Stavlja se u turiju, u kisele krastavce, paprike i cveklu Miris lovorovog lista dobro pristaje svim jelima, teko da bi se nalo neko jelo kojem bi mogao da pokvari ukus. Pripremila: Sneana D.Miti

30

u zdravom telu

Vino u gastronomiji

Harmonija vina i hrane

Pravi spoj vina i hrane je izvor krajnjeg blaenstva, rei e vam svaki poznavalac gastronomskih uitaka. I vino i hrana mogu da imaju koristi od toga

31

obro odabrano vino moe da istakne neoekivane gastronomske aspekte hrane, i obratno - vino moe da zasija u novom svetlu kada prati pravo jelo. Da biste uivali u aru takvih kombinacija, ne morate da idete u skupe restorane, ak ni da kupujete preskupa vina. Umesto toga, nekad je od najvee vanosti kombinovanje prema sopstvenoj intuiciji i radoznalosti. Osim to predstavlja boansko pie, postoje i brojni istorijski zapisi o upotrebi vina u kuhinji. Javljaju se u Homerovim opisima recepata starih Grka, kao i kasnijim opisima rimskih gozbi, koje su uticale na kuhinju svih mediteranskih naroda. Recepti iz srednjovekovne Francuske ukazuju da je vino bilo jedan od glavnih sastojaka pri kuvanju. Engleska kuvarica iz 1739. godine obiluje receptima sa razliitim vrstama vina.

Vino u gastronomiji

Zasluga francuskih kuvara

Veina pravila za neodoljivu kombinaciju hrane i vina uglavnom datira iz 19. veka, za ta su zasluni francuski kuvari koji su putovali irom Evrope, predstavljajui drugim nacijama francuski stil ivljenja. Od tog doba, zna se da ampanjac ide dobro uz ostrige, belo vino sa plodovima mora, a crno sa crvenim i mesom divljai. No, ta su pravila mnogo puta tokom dugog niza godina esto bivala prekrena - zbog prirode odreenih jela, kao i vee dostupnosti raznovrsnih vina, to dozvoljava mnogo slobodnije interpretacije. Na primer, belo vino ide uz ribu, piletinu, salate, testeninu Ali, uz testeninu sa mesom i jakim zainima, bolje e ii crno. Osnovna stvar o kojoj treba voditi rauna jeste da jaina vina treba da odgovara jaini hrane. Za jae meso se preporuuje crno vino, kao i uz jae sireve.

Sve su strasti dobre ako ume njima da vlada, sve su strasti zle ako im se poda. an-ak Ruso

Koje vino ide

Kao aperitiv, obiajeno je posluiti: suvo penuavo vino, ampanjac (francuski slatki), poluslatko penuavo vino, belo suvo i/ili slatko vino - eri, porto, bermet ili proek. Uz predjela, aspik i namaze, neete pogreiti ako posluite belo vino: suvo, polusuvo, lagano slatko. Pruta i suhomesnati proizvodi se posluuju sa roze svetlim i suvim vinima, ali ni belo suvo vino nije lo izbor. Jela na bazi ribe takoe idu uz bela vina - suva, kao i suva penuava vina. Guste supe, pageti, riota sa umakom od riba ili mesnim umakom - uglavnom prate bela suva vina, zatim roze i mlada crna vina. Dok supe sa umakom od riba i koljke (ostrige) podnose i robustnija vina, sa viim postotkom alkohola. Prena ili pohovana riba, kampi sa rotilja, sa ili bez umaka - izvrsni su uz belo suvo, robustno vino. Dok ribe peene na rotilju, kao i rakovi, koljke i kavijar obavezno idu uz jaka bela i crna vina, suvo belo penuavo ili bela aromatina vina. Uz jaja pripravljena na razliite naine, ili posluena sa prutom i sirom, obavezno se posluuje belo suvo ili ruiasto vino, a kao mogunost - tu je i crno lagano frizirano vino.

Ukus koji treba podsticati

Mnogi praktini pristupi kombinovanja hrane i vina postoje da bi se izbegao mogu nesklad izmeu njih. Oni treba da se meusobno dopunjuju, da podstiu ukus jedno drugom. Tako se ukus izuzetnog vina mnogo bolje izdvaja kada nije u pratnji sofisticiranog jela. Jednostavnije jelo e bolje istai superioran kvalitet vina, umesto da se bori sa njim. U nekim sluajevima, zvezda veeri je ba vino. Tada uz njega treba sluiti laku, ne previe zainjenu hranu, koja nee ometati oslobaanje svih ukusa i pune arome.

32

u zdravom telu

Dobre kombinacije
Odreena vina i jela su se nala tokom godina i predstavljaju posebno dobru kombinaciju. Uglavnom su to hrana i vino iz iste regije. Crno vino se pije uz hranu kao to je meksika ili indijska, a belo uz grku ili kinesku kuhinju. Skoro sva lokalna jela idu najbolje uz vina iz istog regiona.

Nekoliko saveta za izbor dobre kombinacije

Pokuajte da uravnoteite teinu obroka sa jakim ukusima vina. Divlja i crveno meso u veini sluajeva zahtevaju crna vina, ali bi bela vina snanog, punog bukea mogla da budu dobra alternativa. Suva vina mogu da razviju veoma neprijatan kiseo ili, ak, gorak ukus ako se poslue sa desertima. Uopteno, deserti se slue sa vinima koja su isto toliko slatka, ako ne i slaa. Vina velike kiselosti idu najbolje sa tekim, masnim jelima. To je zato to visok procenat masnoe neutralie uticaj kiselosti. Vina pravljena od sorti groa koje imaju mnogo tanina, kao Kaberne Sovinjon, odlian su izbor za crveno meso i drugu hranu bogatu proteinima, jer oni ublaavaju opor ukus tanina. Sa druge strane, takva vina dobijaju neprijatan metalni ukus ako se kombinuju sa ribom i morskim plodovima. A mogu i da imaju izuzetno gorak ukus ako se kombinuju sa slanim jelima.

uz koje jelo
Kada je re o mesu, belo meso i ono lagano ispeeno na rotilju, upotpunjuje se sa crnim suvim i mladim vinom. Ukoliko se radi o tamnom mesu, domaoj i lovnoj divljai, neizbena su izrazito puna i jaka, stara robustna vina. abe, puevi i jegulje kao specijaliteti zahtevaju belo vino. Velike razlike u odabiru vina su kombinacije sira sa testeninama. Sirevi sa mekanom testeninom zahtevaju Roze i crno mlado vino, dok se sirevi sa tvrdom testeninom, ribani ili prevreli, posluuju u kombinaciji sa crnim starim robustnim vinom. Deserti uglavnom idu prema izboru slatkih, likerskih i penuavih vina. Ukoliko se radi o vou belo slatko, penuavo i likersko Roze, neizbean su izbor. Uz voe se posluuju i slatki bermet, kao i likersko crno staro slatko vino. Poslastice poput kolaa i sladoleda, idu dobro u kombinaciji sa specijalnim likerskim vinima, polusuvim penuavim i aromatinim slatkim vinima. Dok suve poslastice, one bez okolade, dobro podnose penuava vina starijeg godita, bela slatka i poluslatka vina, kao i eri, porto, suvarak ili proek.

Vino i zdravlje
Ako se pije razumno, vino je zdravo pie, osobito crno. No, nikad ga ne pijte na prazan eludac. Zalogajem sira ili kojom maslinom ete spreiti neposredan prelaz alkohola u krv. Vino ponite da pijete tek usred ruka ili veere. Ne meajte vodu i vino! Tada alkohol bre ulazi u krv. Svi oni koji dui niz godina ele da uivaju u vinu i jelu - uvek sa merom, moraju da jedu mnogo ribe, povra i voa, hleb bogat vlaknima (crni), fermentisane mlene proizvode i maslinovo ulje, a malo mesa. Neke namirnice imaju pozitivan uinak na konzumente vina: voni eeri i belanevine (koje se nalaze u mesu, ribi, jajima, i mlenim proizvodima) - otklanjaju otrovne ostatke alkohola. U sluaju kada se vino konzumira u malim koliinama, podie nivo dobrog - HDL holesterola u krvi. Osim toga, vino podstie probavu, jer njegova kiselost omoguava najveu probavljivost belanevina (mesa, sireva, jaja). Kiselina koju sadri vino, slina je onoj koja se nalazi u eludanom soku. U umerenim koliinama pojaava apetit, izluivanje ui, ak i mokrae (belo vino). No, ipak ne treba zaboraviti da je vino alkoholno pie. Alkohol je opasniji nou! Najnepogodnije razdoblje za pijenje vina je od dva sata ujutru do podneva. U tom periodu, gastrointestinalni sistem ima manje energije za probavu alkohola. Nakon 17 sati do veere, alkohol je podnoljiv za organizam. Vino (naroito belo) nadrauje nervni sistem i izaziva nesanicu. Jedna od predrasuda je da vino pomeano sa vodom ne kodi. Meutim, koliina alkohola se u takvom vinu ne menja, a voda olakava njegovu apsorpciju.

33

Vino u gastronomiji

Recepti sa vinom
Punjeni pilei file u vinu
Potrebno je: 600 g pileeg filea bez koe, 300 g mladih kopriva ili spanaa, 50 g tvrdog sira (kakavalj), aa neutralne pavlake, jedno jaje, tri kaike brana, dve kaike ulja, 2 dcl belog vina, perunov list, so, biber. Priprema: Na fileu otrim noem napraviti uzan dep, a potom meso posoliti. Koprive ili spana staviti u kipuu vodu i pet minuta prokuvati. Ocediti, pa na dasci malo usitniti. Sir narezati na sitne kockice. Povru dodati usitnjen sir, razmueno jaje, so i biber, pa izmeati. Prsa napuniti nadevom, uvaljati u brano i na ugrejanoj masnoi ispriti sa svih strana. Nakon toga podliti vinom i dinstati desetak minuta u pokrivenoj posudi. Na kraju dodati pavlaku i perun.

Pastrmka u vinu nadevena pileom digericom

Potrebno je: 1 kg pastrmke, 200 g pilee digerice, 100 g ampinjona iseenih na listie, 100 g maslaca, 5 dl belog vina, 1 dl kisele pavlake, sok od 1 limuna, biber, so. Priprema: Oieni pastrmku posoliti i pobiberiti, ispuniti pileom digericom. Zaiti ribu belim koncem i staviti u posudu za peenje. Dodati peurke proprene na maslacu. Naliti vinom i staviti da se pee na umerenoj temperaturi, oko 225 stepeni. Sok treba do pola da uvri. Odstraniti konac, preliti ribu pavlakom i sokom od limuna.

Koje vino izabrati?

Vi moete da imate u glavi pravila kada pravite selekciju, ali nemojte da budete zaslepljeni njima, nikada ne uzimajte stvari zdravo za gotovo. ak i kada ste uvereni da ste pronali savreno vino za odreeno jelo, male promene poput loeg roda, promene u tehnologiji proizvodnje ili slino, mogu da vas razoaraju. Stoga bi trebalo da budete otvorenog uma i spremni da eksperimentiete. Potrebno je puno vremena da bi se postigli rezultati, to moe malo i da gui, ali to e da uini eksperiment interesantnijim.
34 u zdravom telu

Vino u kuhinji
Belo vino i eri se obino upotrebljavaju u jelima od piletine i morskih plodova, zatim uz sireve, krem supe i lagane svetle umake. Crno vino e pojaati aromu jelima od crvenog mesa, divljai i konkretnijih, mesnih umaka. Suva i lagano slatka vina se preporuuju za lagana predjela, a takva e vina dobro propratiti i sastojke poput suvog mesa, ribe i plodova mora. Testenina sa sirom e imati izvanredan ukus ako je popravite sa malo Rozea ili crnog vina. Jelima sa jajima e biti poboljan ukus uz pomo suvog belog vina ili Rozea. Dok dinstate povre, dodajte mu malo vaeg omiljenog belog vina i pustite arome da se stope. Vino moe da se upotrebljava i u marinadi. Alkohol i kiseline omekavaju meso i ujedno ga aromatizuju. Vino, a posebno ono jaeg ukusa, jelu se obino dodaje na sredini ili pred kraj kuvanja. Vreme potrebno za kuvanje vina zavisi i od boje: belo vino treba krae zagejati, a crveno dok gotovo ne ispari i boja mu postane tamna, gotovo smea.

Junetina sa peurkama u crnom vinu

Potrebno je: 700 g junetine, 100 g mesnate slanine, 50 g maslaca, 100 g luka, 100 g peuraka, 30 g brana, 3 dl crnog vina (ili ruice), 3 dl bistre supe (od kocke), perun, lovor, majina duica, en belog luka. Priprema: Junetinu izrezati na komadie, a slaninu na kockice, pa staviti na zagrejan maslac. Dodati sitno iseckan luk, da se sve zajedno dinsta oko pet minuta. Potom posuti branom, naliti vinom i vrelom supom, pa kuvati na tihoj vatri dva ipo sata. Pola sata pre nego to je jelo kuvano, dodati sitno izrezane peurke.

Somovina sa lukom i belim vinom

Potrebno je: 600 g somovine, 350 g crnog luka, 300 g kuvanog pirina, 50 g brana, dve argarepe, koren celera, 200 ml belog vina, perunov list, dva lista lovora, dve kaike ulja, so, biber. Priprema: Ribu oistiti, oprati, narezati na komade i posoliti. Komade uvaljati u brano i ispei na vruem ulju sa obe strane. U drugoj posudi propriti iseckan luk i sitno iseeno povre. U dubokoj posudi najpre sloiti red luka i posuti ga iseckanim perunom. Zatim sloiti komade ribe, posuti biberom, staviti lovorov list, posoliti i sve ponovo prekriti slojem isprenog luka. Zaliti vinom, tako da meso bude dobro prekriveno. Zapei u rerni 20 minuta, na 200 stepeni. Posluiti sa barenim pirinem. Iako obrok sadri neto veu koliinu masti i belanevina, veoma je zdrav.

35

Duhovna strana

Krstovdan
Srpska pravoslavna crkva 27. septembra slavi Krstovdan, kao uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina (280-337), obilazei Svetu zemlju - u ruevinama Venerinog hrama pronala asni Krst na kome je razapet Isus Hristos
Taj hrianski praznik, koji u pravoslavnom kalendaru slovi i kao Vozvidenje asnog Krsta, slavi se jo od prvih godina zvanine hrianske propovedi. Praznik je ustanovljen godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, odranog 326. godine, u vreme cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom 313. godine priznao hrianstvo kao zvaninu veroispovest. Prema predanju, posle otkria carice Jelene, Patrijarh Makarije je pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote. Otuda i naziv Vozvidenje u bogoslubenom kalendaru SPC, gde je praznik obeleen crvenim slovom kao zavetni. Narod je, kako kae hriansko predanje, odgovorio patrijarhu molitvom: Gospode, pomiluj, koja se do danas na isti nain peva na pravoslavnim liturgijama.

Obiaji vezani za praznik

Najkarakteristinija bogoslubena odlika ovog praznika je in vozvidenja (uzdizanja) asnog Krsta, koji se vri na jutrenju, pred kraj velikog slavoslavlja. Na Krstovdan, asni krst se okiti mirisnim cveem - bosiljkom, pa se iznosi nasred crkve i ostavlja narodu da ga celiva. Krstovdan se provodi u strogom postu, zato to je asni Krst kao sveto drvo, nasuprot rajskom drvetu poznavanja dobra i zla. Zato mnogi poboni hriani taj dan provode samo na hlebu i grou.

Narodna verovanja
U naem narodu se veruje da na Krstovdan treba iskopati rupe za saenje voaka, kako bi im se grane to vie razgranale. U okolini Leskovca, ljudi su na ovaj dan u crkvi osvetavali bosiljak, groe, ito i jabuke. Osvetali bosiljak, koji su drali sa ikonom, kasnije je sluio za razna isceljenja. U mnogim krajevima, tog dana se predskazuje vreme: - Ako je na Krstovdan oblano, zima e biti bogata snegom, a ako je vedar, bie suvomrazice. - Ako do Krstovdana ne odu laste, nee biti jake zime. - Tiha kia o Krstovdanu predskazuje blagu zimu. - Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
36 u zdravom telu

One to mogu

Nita ne uspeva bez ljubavi

ivot je nepredvidiv, pun uspona i padova. Ivo Andri je jednom prilikom rekao: Toliko je bilo u ivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je iveti Saznajte zato se Dragana Jovanovi nala u rubici One to mogu.

o profesiji je pravnik, ali su je ivotne okolnosti odvele na drugu stranu. Danas je priznati instruktor joge i pilatesa, supruga, Hanina i Vanjina mama, idejni voa i struni saradnik antiejding programa u Lajf centru ZIRA. Ona je lepa, pozitivna i hrabra ena, iz ijeg sam ivotnog iskustva nauila mnogo.

ta vas je navelo da krenete putem zdravog ivota?

- Teka bolest i smrt majke i brata su obeleili i odredili moj ivot. Majka se razbolela mlada, iako je ivela umereno i nije puila. Uvek je imala, za nju idealnih, 57 kilograma Naravno, sve sam uinila da se izlei. Tada sam se prvi put susrela sa alternativnom medicinom i zdravom ishranom. Moj brat je umro u 29. godini od iste bolesti, ali je voleo sve to vole mladi. On je aktivirao genetsku greku 20 godina pre moje majke, koja je umrla u 49. godini. Da li ta greka postoji u meni? iveti zdravo, odgovornost je koju imam prema sebi i svojoj deci. Srea u nesrei koja mi se dogodila jeste da je to promenilo moju profesiju i tok ivota.

U vaem sluaju je i put ka zdravijoj ishrani bio donekle trnovit. Isprobali ste gotovo sve priznate pravce - od makrobiotike do gladovanja. U emu ste se pronali?
- Bila sam vegetarijanac sedam godina, nisam jela ni mleko ni jaja. Potom sam bila makrobiotiar, pa na presnoj hrani, a onda sam gladovala Tragala sam za zdravom hranom. Ali, toliko ima oprenih informacija o toj temi. Hrana je biznis, a marketing nije uvek na strani zdravlja. Iz svakog naina ishrane sam prihvatila poneto. Nekako se u mom organizmu izotrila potreba za odreenom vrstom hrane, postala sam svesnija ta i koliko jedem. Hrana mora da prui oseaj zadovoljstva. Iako volim sui, nikad ne pomislim kako u da se najedem od toga, zato to na toj vrsti hrane nisam odrasla i za

nju ne vezujem podsvesno nijednu emociju. Trudim se da imam pet manjih obroka dnevno i da jedem dosta obarenog povra, salata, ribe, belog mesa. Da pijem sojino mleko, dosta biljnih ajeva ili prokuvane tople vode, koja je izvrsno sredstvo detoksikacije, ienja organizma. Ali, tajna zdravlja je u umerenosti. Videla sam mnogo ljudi koji se prejedu neeg pod izgovorom da je to zdravo. Pa i zdrava hrana goji! Kome treba dva kilograma jabuka? A one su zdrave.

Da li vam je porodica pruala podrku na putu ka zdravijem ivotu? Kako se ona prilagodila tome?
- Veliki je i ozbiljan posao nauiti decu da ive zdravo. Jer, soni hamburgeri, razne vrste ipsa, gazirana pia izgledaju veoma primamljivo. Od toga su nam deca sve deblja i bolesnija. Uostalom, ponekad se u okviru same kole nalazi prodavnica u kojoj moe da da se nabavi takva hrana. Moje erke su ve velike. Hana ima 18, a Vanja 12 godina. Mislim da sam
37

One to mogu
uspela dosta stvari da ih nauim. Kada mladima priate o zdravlju, to je tema koja ih preterano ne interesuje. Svi smo mi u mladosti mislili da nikada neemo biti bolesni, i nismo razmiljali o tako dalekoj budunosti kao to je 35 godina! U svakom sluaju, deca ue iskljuivo na primeru. Moete da im priate ta god hoete. Ali, ako i sami to ne radite, ona vam ne veruju. Suprug me podrava. Ponekad nema izbora, ali i ja pravim kompromise kada je on u pitanju. Dobro kuvam i volim da kuvam, tako da i zdrava hrana moe da bude vrlo ukusna.

Godinama ivite od svojih hobija, a to su joga i pilates. Od nedavno vodite Lajf centar ZIRA. Pokrenuli ste i antiejding program. ta on podrazumeva?

Govor je slika due. Seneka

Srce ili razum

ta ee sluate - srce ili razum? - Shvatila sam da nita ne uspeva bez ljubavi. Ali, postavlja se pitanje kako to da primenite na posao i na ljude sa kojima nekada morate da komunicirate. Tu opet glasam za srce, ali kroz intuiciju. U dubini srca ako ne urim, nego zastanem i oslunem - uvek dobijem pravi odgovor.

- Svesni smo injenice da se hronoloka starost ne poklapa uvek sa biolokom starou. Struni tim, na elu sa dr Jasminom Laloevi, antiejding specijalistom, i mi u Lajf centru ZIRA, napravili smo program kojim elimo da zadrimo vitalnost kada je na vrhuncu, ili da je povratimo, ukoliko je naruena. To se postie potovanjem osnovnih postulata antiejding programa: zdravim i doziranim vebanjem, adekvatnom ishranom i antistres programom, koji ukljuuje razliite tehnike joge. Pristup je individualan, svaki klijent ima drugaiji reim vebanja, ishrane i antistres programa, u zavisnosti od godina, nivoa fizike spremnosti, odnosa miia i masti, laboratorijskih analiza, vrste posla kojim se bavi

Da li uspevate da imate neko svoje vreme?

- Kako uspevam da budem doterana i raspoloena? To je pitanje kako vidite sebe. Moj izgled je deo mog ivotnog stila. Vreme koje odvojim za sebe mi se viestruko vrati: kroz vee samopouzdanje, raspoloenje, kroz neki kompliment

olja aja sa inspirativnima

Sa kim volite da podelite olju aja? - Volim da budem sa ljudima sa kojima se smejem i koji me inspiriu. Da biste se sa nekim smejali, treba da budete oputeni i da se razumete. Ljudi koji vas inspiriu, jesu ljudi od kojih imate ta da nauite, za vas su posebni. Njih ja zovem mojim kosmikim prijateljima - zato to se sreemo uvek kada nam treba odgovor na neko pitanje i zaglavljeni ekamo, a ne znamo u kom pravcu bismo krenuli.

Kau da lepota dolazi iznutra. Da li je i kako treba negovati spolja?

- Nega je ulaganje u svoju lepotu i enstvenost. Kleopatra je bila najmonija ena Egipta, pa se opet kupala u mleku i imala enske rituale. Divno je biti ena i imati mogunosti da date lini peat onom to vam je priroda dala. Nega je nain ivota koji se vidi s godinama. Lepa, zdrava kosa glatko, isto lice sreeni nokti to je sastavni deo izgleda savremene ene. A ako imate mogunosti da uradite neki antiejding (antiaging) tretman, koji podrazumeva samo prirodne sastojke kao to je hijaluron, ili biostimulaciju izgledaete jedrije i mlae.
38 u zdravom telu

NOVO
Kako poinjete, a kako zavravate dan?
- Uivam u svom jutarnjem ritualu pijenja kafe u potpunoj tiini. Diem se pre svih ukuana - uvek isplaniram da u miru, bez urbe, doekam novi dan. To je vreme kada sam potpuno svoja i kada sam najkreativnija za nove poslove i ideje. Uvek se zahvalim Bogu to smo moja porodica i ja ivi i zdravi pre nego to zaspim. To je stvar koja me vrati sutini. Toliko puta od dnevnih problema zaboravim da sam srena. Treba vam neto to e da vas resetuje!

PARFEMI ZA NJU I NJEGA

Spotlight
Najnovija mirisna nota iz kompanije Avon, inspirativnog naziva Spotlight (Pod svetlou reflektora), nastala je u saradnji sa glumicom Kortni Koks, poznatoj po ulozi u svetski proslavljenoj seriji Prijatelji (Friends).

Koji je va sutinski cilj u ivotu?

- Da budem srena! To dobijam kroz svoju porodicu, posao koji volim, prijatelje

Koji su, po vama, neophodni uslovi za sreu?

- Svetska zdravstvena organizacija je kao tri neophodna uslova za zdrav ivot navela: fiziko i mentalno zdravlje i materijalno blagostanje. Ako moram da izdvojim tri preduslova za normalan i srean ivot, tome nemam ta da dodam. Milica Bursa

Nov miris budi oseaj seksipila, senzualnosti i glamura. Mirisna nota predstavlja kombinaciju esencija bergamota, frezije i mimoze, sa kremastom vanilom i senzualnim kamirom kao osnovom. Cena: 1900 din.

Unscripted
Ove jeseni, kompanija Avon e obradovati mukarce novim mirisom, iji je tvorac proslavljeni glumac Patrik Dempsi. On je odabirom osveavajuih mirisnih nota kao to su kedar, lavanda i vetiver - koje najbolje doaravaju njegovu linost, poruio mukarcima da slede svoju strast.

Uz ovaj izuzetan miris, pripadnicima jaeg pola se prua prilika da na jedinstven nain privuku poglede i osvoje enska srca. Pravila odreujete samo vi, poruio je Patrik na promociji najnovije mirisne note. Cena: 1900 din.
39

Alternativna medicina

Atlas je prvi vratni prljen, koji se nalazi ispod lobanje, odnosno koji je nosi. Rene Klaudius imperli, vajcarski naunik i istraiva u oblasti alternative, sredinom devedesetih godina prolog veka je razvio originalan metod kojim se otklanja iaenje atlasa

Put do samoisceljenja
40 u zdravom telu

tlas je prvi vratni prljen, koji se nalazi ispod lobanje, odnosno koji je nosi. Zbog uloge nosaa je i dobio ime po divu Atlasu iz grke mitologije, koji je nosio svet na ramenima. Inae, poloaj ovog prljena je veoma znaajan, jer pokriva vitalno podruje kimene modine. Prilikom samog poroaja, ali i kasnije u ivotu - usled padova, raznih sportskih povreda, saobraajnih nezgoda, manipulacija pri kojima se trza glava atlas se pomera u jo gori poloaj. Rene Klaudius imperli, vajcarski naunik i istraiva u oblasti alternative, sredinom devedesetih godina prolog veka je razvio originalan metod kojim se otklanja iaenje atlasa. I to jednim, preciznim i bezopasnim tretmanom, posle ega se pokree mehanizam samoisceljenja u organizmu oveka. Ovu zanimljivu temu nam je pribliio dr Vlado Tomljenovi, doktor naturologije i atlas specijalista, strunjak za nametanje atlasa.

uspravnije dranje, vedrina, optimizam, lake disanje, jasniji vid Ponekad se oseaju trnci ili strujanje u rukama i nogama, to je znak ponovnog aktiviranja nervnih puteva. Sve zavisi od toga koliko je osoba bolesna, koliko dugo, kao i koliko je sama preuzela odgovornost za svoje zdravlje. Korekcijom poloaja atlasa se otvara put za proces samoisceljenja - kojim ovek sam, svojom energijom, popravlja postojee tete, odnosno bolesti, na prirodan nain.

Ne postoje granice
U kojem ivotnom dobu moe da se deci namesti atlas? - Kod ove metode ne postoji ivotna granica. Ja sam imao najmlae dete od osamnaest meseci i najstarijeg oveka od 88 godina. Ovo je, pre svega, preventivna tehnika. Zato je preporuljivo da se deci to pre namesti atlas, kako bi zdravo i veselo rasla i razvijala se, bez svih hroninih tegoba kojima je optereen dananji ovek. Kako bi ivela u slobodi duha i tela.

Zato je vano da atlas bude na svom mestu?

- Svaki deo naeg tela je znaajan, pa tako i svaki zglob treba da bude na svom mestu. Stoga je veoma je vano i da ovaj, najvitalniji zglob naeg tela, bude ispravno uzglobljen. Kada atlas nije na anatomski predvienom mestu, on vri pritisak na arterije, vene, limfne kanale, nerve i kimenu modinu. U tom sluaju mozak, kao i svi drugi organi u glavi, pati zbog smanjenog dotoka arterijske krvi i usporenog odvoenja venske krvi, limfe i toka likvora. Iz istog razloga, trup i organi su u energetskom deficitu i ne primaju ivotne impulse iz mozga, koji nadzire i upravlja svim funkcijama u telu.

Koje bolesti mogu da nastanu usled iaenog poloaja atlasa?

- Pojednostavljeno reeno - sve bolesti, ili najvei broj njih, ako izuzmemo spoljne fizike, hemijske i bioloke traume. Naime, ako komunikacija mozak-periferija nije dovoljno dobra, zbog toga najpre dolazi do energetskog disbalansa, potom do fizioloke promene i, na kraju, do anatomske ili trajne promene. Mozak je spreen da svojim mehanizmima regeneracije pravovremeno sanira nastale tete.

Kako se izvodi nametanje atlasa i koliko traje? Da li je bolno?

- Tretman se sastoji iz dva dela. Prvi deo traje oko 30 minuta i sastoji se od: popunjavanja upitnika, razgovora sa atlas specijalistom, specifinih testova i korekcije poloaja atlasa. Sam tretman je bezopasan, bez naglih hiropraktiarskih pokreta i trzaja, a izvodi se u sedeem poloaju, sa za to namenjenim aparatom. Sam bol je individualna stvar. Nekog boli manje, nekog vie, a nekog nimalo. Bolnost zavisi od toga koliko je atlas iaen, bolnosti miia na kojima se radi i praga bola pojedinca.

Kakva poboljanja mogu da se oekuju nakon nametanja atlasa?

- Kod najveeg broja ljudi, poboljanja se javljaju direktno nakon tretmana, a to su: jasnoa u glavi, lakoa i oputenost u telu, bolja pokretljivost glave i vrata,

Ko moe da izvodi ovaj zahvat?

- Moe da ga radi iskljuivo takozvani atlas specijalista, koji je stekao diplomu Atlasprofilax akademije u vajcarskoj, prema utemeljenom Statutu.

41

Alternativna medicina
Za sada ima oko 400 diplomiranih atlas specijalista - od toga u Hrvatskoj osam, a velika mi je elja da ih uskoro i u Srbiji bude vei broj. Vano je naglasiti da jedan atlas specijalista nije nikakav iscelitelj. On je, radije reeno, jedan biomehaniar, koji samo koriguje poloaj atlasa, a ne tretira nikakve simptome. Svaki atlas specijalista je samostalan i vrhunski osposobljen za primenu ove jedinstvene tehnike, sa punim pravom zastupanja Renea Klaudiusa imperlija. Moj zadatak, kao predsednika Atlasprofilax sekcije Hrvatske, jeste irenje znanja na podruju prostora bive Jugoslavije, Albanije i Rumunije. Nadam se da u uskoro samo da priam o ovome, a da e mlai uzeti motiku u svoje ruke. balans, atlasoterapija po Arlenu, atlas evolucije i jo mnogo drugih. Moe se sa pravom rei: koliko je hiropraktiara, toliko je tehnika. Meutim, imperlijevo otkrie je jedinstveno i nenadmaivo. Dok sve druge tehnike doivotno nametaju atlas, imperlijeva atlasprofilaks metoda ga nameta bezopasno i trajno - jednim jedinim tretmanom.

Informacija vie
Prolog meseca ste gostovali u Beogradu. Imali ste veoma zapaen medijski nastup. Kada moemo da vas ponovo oekujemo? - U toku proteklog meseca smo odrali dva izuzetno poseena predavanja. Prvo u Centru Balans Medika, a drugo u Domu zdravlja Stari grad. Predavanje: Atlas - prvi vratni prljen, slualo je skoro pet stotina ljudi. Publika je bila izuzetna, postavljena su razliita pitanja. Mi iz Atlasprofilax-a smo se trudili da damo jednostavne, iskrene i kvalitetne odgovore. Krajem septembra smo ponovo sa vama u Centru Balans Medika.

U emu je razlika izmeu hiropraktike i atlasprofilaks metode?

- Hiropraktika, koju je utemeljio Danijel Dejvid Palmer, bavi se celim ljudskim skeletom i pokuava da dovede organizam u bal-

Izuzetak je trudnoa
Da li je ova metoda kontraindikovana u nekim sluajevima? Kada se ne preporuuje? - Jedina kontraindikacija je trudnoa. To govori o njenoj bezopasnosti i efikasnosti. Ipak, rekao bih da postoji jo jedna kontraindikacija, a to je sumnja oveka koji dolazi na tretman nepripremljen. Kada ne zna ta je to to mi radimo, pa upita da li e mu se, moda, naneti vea teta od one koju ve ima, i da li je to ivotno opasno. Jer, atlas je sam po sebi tabu tema u medicinskim krugovima.

ans, kako bi se omoguio slobodan tok unutranje inteligencije - ivota. Ona, takoe, nameta atlas, ba kao i sve ostale prljenove. Sin osnivaa hiropraktike, B. J. Palmer, razvio je tehniku HIO za specifino nametanje atlasa, kao najvitalnijeg prljena, koja se jo uvek praktikuje u svetu. Iz nje je vremenom nastao veliki broj raznih tehnika nametanja prvog vratnog prljena: vitalogija, vitametika, atlaslogija, atlas ortogonal, atlas
42 u zdravom telu

Mogu sa pravom da kaem da je atlas specijalista zaista strunjak za atlas, a hiropraktiari strunjaci za sve ostale prljenove. Iako se dovoenjem atlasa na njegovo mesto i ostali prljenovi automatski balansiraju, dobro je davati podrku procesu samoisceljenja i povremenim hiropraktiarskim tretmanima, raznim fizikalnim terapijama, zdravim nainom ivota Kod atlasprofilaks metode nema naglih trzaja, udaraca i istezanja prljenova, nije potrebna nikakva specijalna dijagnostika (magnetska rezonanca, CT - skener ili rendgenski snimak). M. P.

Gimnastika za mozak
Zanimljivost

Zeleni aj u spreju spreava rak koe

Zeleni aj je poznat po brojnim blagodetima, a najnovije istraivanje je pokazalo i da titi kou od tetnih sunevih zraenja, tako da na taj nain spreava rak koe. Sprej od zelenog aja bi mogao da pomogne u zatiti od raka koe, pokazuje najnovije istraivanje. Sprej, naime, umanjuje tetne efekte ultraljubiastog zraenja. Naunici tvrde da sprej od zelenog aja poveava otpornost koe, jaa imunitet i pomae u borbi protiv tetnih efekata sunca. Smatra se da veliku korist za kou imaju polifenoli u zelenom aju, koji potpomau otpornost koe. Tokom istraivanja, naunici su izdvojili ekstrakt polifenola iz zelenog aja i pomeali ga sa vodom i razliitim hemijskim dodacima. Takvu meavinu su rasprskavali po koi uesnika istraivanja pre izlaganja suncu. Rezultati su pokazali da je koa poprskana zelenim ajem bila znatno otpornija na sunevo zraenje. S obzirom da u svetu svakodnevno raste broj obolelih od raka koe, ovo istraivanje e pomoi u leenju i prevenciji zloudne bolesti.

MALI MOZAK - NAJBRI MEHANIZAM U MOZGU

Nijedan deo mozga nije tako dugo potcenjivan kao mali mozak (cerebellum). Za njega se mislilo da je zaduen samo za motorike funkcije. Meutim, sada se zna da je povezan i sa nemotorikim funkcijama. Mali mozak je dvohemisferna struktura, smetena ispod velikog mozga (cerebruma), odmah iza modanog stabla. Na njega otpada oko 11 odsto ukupne teine mozga, ali ta visokoorganizovana struktura sadri vie neurona nego svi ostali delovi mozga zajedno. Prilikom roenja je nerazvijen. Razvija se tokom detinjstva, a potpuno se razvije do 20. godine ivota. Njegov glavni zadatak je koordinacija pokreta, odnosno da nadgleda nervne impulse iz miia. Vaan je u izvoenju sloenih motorikih pokreta (kada igra izvodi sloene korake, ali i kada prinosimo oljicu kafe ustima a da ne prospemo sadraj). Mali mozak je i skladite proceduralnog pamenja od vezivanja pertli, do vonje bicikla. Kada se razvije automatizam, izvrenjem vetine upravlja mali mozak, ime izvoenje postaje bre, tanije i lake. Naunici veruju da mali mozak deluje i kao podrka kognitivnom (saznajnom) procesiranju - koordinirajui nae misli, emocije, ulne nadraaje (naroito dodira) i seanja. Mali mozak je najbri mehanizam u mozgu. Velikom brzinom procesira informacije iz drugih delova mozga. Prima ogromnu koliinu informacija iz korteksa (modane kore), sa kojim je povezan uz pomo otprilike 40 miliona nervnih vlakana.. Branislav Marii, direktor Edukativnog centra Finesa, internacionalni predava i instruktor Programa razvoja intelektualnih sposobnosti - www.finesa.edu.yu

NAGRADNI ZADATAK
U svakom broju emo objaviti nagradni zadatak koji nije teak, ali ipak morate da se pozabavite mentalnom gimnastikom - razmiljanjem. ZADATAK GLASI: Nektar koji vredno sakupljaju pele, sastoji se od 70 odsto vode, dok med koji pele proizvedu, sadri oko 17 odsto vode. Koliko je potrebno sakupiti nektara da bi se dobio jedan kilogram meda? NAGRADA: Tri knjige Tajne milionera II deo, autora Marka Fiera, poklon Edukativnog centra Finesa, Beograd. Odgovore aljite na adresu: redakcija.uzt@gmail.com. Navedite: ime i prezime, adresu, broj telefona, e-mail. Reenje zadatka i spisak nagraenih bie objavljeni u sledeem broju, a poklone emo proslediti na kunu adresu dobitnika. REENJE ZADATKA IZ PROLOG BROJA: Sima ima dve plave, etiri crvene, tri zelene i tri ute olovke. OBRAZLOENJE: Broj plavih olovaka je paran i manji od etiri. DOBITNICI KNJIGE Tajna milionera I deo autora Marka Fiera, su: Aleksandra Milosavljevi, Negotin; Anela Ili, Ni i Petar Vinjevanin, Novi Sad.

43

Pribliite se prirodi

Velianstveni

KOPAONIK

Bogata flora i fauna, bistri izvori, potoci i reice, stenoviti vrhovi, blagi grebeni i padine, cvetne doline - predstavljaju prirodno blago jednog od naih najpoznatijih turistikih centara. Kopaonik se neizmerno ponosi svojim bogatstvom Moda ste ve bili na letovanju, ali bi vam sigurno prijalo jo malo predaha od svakodnevnih obaveza. I jo malo prirodne lepote - da vam ozari misli kada nastupe hladni jesenji dani. Kopaonik je, u svakom sluaju, odlian izbor. Konfiguracija terena, klimatski uslovi i saobraajne veze ine ovaj turistiki centar pogodnim za boravak gostiju svih uzrasta. Mi smo se odazvali pozivu kompanije MK Mountain Resort i proveli tri nezaboravna letnja dana na Kopaoniku. Ova pitoma planina nudi idealne uslove za aktivan odmor i uivanje, mada povremeno ume da pokae svoje udi. Za goste je obezbeeno bavljenje raznim sportsko-rekreativnim aktivnostima: izleti planinskim biciklom, kola koarke, tenisa i jahanja, raznovrsni programi za decu, programi za mravljenje i sticanje kondicije. Brojni sportski tereni su izvanredni za pripreme sportskih ekipa. Pristupani vrhovi i veliki broj staza kroz etinarske ume su pogodni za planinarenje, kao i za krae i due peaenje, ali i druge aktivnosti u prirodi. Organizovani peaki izleti e vam omoguiti upoznavanje sa prirodom, ali i uivanje u branju borovnica... Vonja iarom u letnjem periodu i nezaboravan pogled sa nje, pruaju posebnu dra. Vonja etvorotokaem, po stazama kojima se zimi prolazi skijama, prosto ostavlja bez daha. Zbog velike razuenosti reljefa, Kopaonik prua idealne uslove za paraglajding. Cilj kompanije MK Mountain Resort je da Kopaonik postane jedan od centara kongresnog turizma i vodea turistika destinacija u jugoistonoj Evropi, gde e sezona trajati tokom cele godine. U najavi je izgradnja modernog velnes i spa centra, bogatijih sadraja za zabavu, sport i biznis, kao i posebnog prostora namenjenog deci. Ako ve ne moete da ivite u prirodi, moete nastojati da joj se to vie pribliite, a Kopaonik je pravo mesto za to. Vesna Stanimirovi

Zimi je panja turista prvenstveno usmerena na skijake terene, koji se na Kopaoniku nalaze na nadmorskoj visini od 1650-2017 metara i svrstavaju se u terene prve kategorije. Za predstojeu sezonu su u planu nove iare i skijake staze. Brza etvorosedna iara, kapaciteta 2.400 skijaa na sat, gradi se na Gobelji, koja e raspolagati sa est staza svih teina. Kopaonik e imati iare ukupnog kapaciteta 30.000 skijaa na sat, kao i 50 kilometara ureenih ski-staza.

Nove skijake staze i iare

44

u zdravom telu

Izbor iz prodavnice zdrave hrane

Zelena magma
Zelena magma predstavlja celovit prirodni dodatak ishrani, dobijen iz dehidriranog ekstrakta mladog lia jema, proizvedenog po strogim kriterijumima organskog uzgoja. Smatra se super hranom, koja aktivno jaa imuni sistem, vraa vitalnost organizmu i pospeuje zdravlje na mnogo naina

super hrana za super imunitet

bog savrene ravnotee ivih enzima, antioksidanasa, vitamina, minerala i hlorofila, zelena magma doprinosi prirodnom oslobaanju otrova iz tela, proizvodnji energije, izdrljivosti i mladalakom elanu, boljem izgledu koe i kose.

Bogatstvo iz prirode
Osnovni sastojak ovog proizvoda, mlado lie jema, sadri aktivne enzime (poput superoksida dizmutaze), antioksidanse, vitamine A, B1, B2, B3 i B6, C i E, minerale, 19 aminokiselina i hlorofil, kao i druge materije neophodne za ljudski organizam. Nedostatak ovih sastojaka i njihov disbalans su uzronici mnogih tegoba i bolesti.

Super hrana Delotvornost takozvane super hrane proizilazi iz sadraja ivih enzima (najdeficitarniji deo svakodnevne ishrane), vitaminskih antioksidanasa, vitamina, minerala i ostalih ivih mikronutrijenata u prirodnom okruenju - ime se omoguava njihovo snano zajedniko delovanje.

Dug put do otkria

Japanski naunik Joihide Hagivara, doktor farmakologije, punih trideset godina je proveo u nastojanju da pronae idealnu prirodnu hranu. Eksperimentiui na vie od dve stotine razliitih biljaka, utvrdio je da je lie mladog jema savrena hrana i napravio zelenu magmu, za koju je dobio prestinu japansku nagradu za razvoj nauke i tehnologije.

Lekoviti sastojci
Hlorofil, koji biljkama daje bogatu zelenu boju, poznat je po svojim detoksikacijskim, protivupalnim i antibakterijskim svojstvima. On ima istu hemijsku strukturu kao i hemoglobin u ljudskoj krvi, pa je zbog toga vekovima poznat i kao zelena krv. Aktivni enzimi iz zelene magme pomau telu u razgradnji hrane i povoljno deluju na probavni sistem i poveanje energije. Pomou enzima peroksida, spreava se da zdrave elije postanu kancerogene. Blaga alkalnost zelene magme pomae da se neutralie kiselost krvi koja nastaje kao posledica nekvalitetne ishrane i stresa.

Dobra za sve uzraste

Upotreba zelene magme se naroito preporuuje osobama koje se nepravilno i neredovno hrane, onima koji su izloeni napornom ivotnom ritmu i stresu, pacijentima koji dui period uzimaju lekove, posebno kod uestalih leenja antibioticima, rekovalenscentima, kao i svima koji ele da odre vitalnost i lepotu. Vano je napomenuti da se zbog izuzetnih svojstava preporuuje i deci, kao dodatak ishrani koji osigurava neophodne nutrijente.

Neutralie kiselost krvi

Rezultati brojnih istraivanja su potvrdili da je jedan od glavnih uzroka mnogih poremeaja u organizmu promena Ph vrednosti krvi - zdrav organizam ima blago bazni Ph krvi, a bolestan kiseo.
45

Izbor iz prodavnice zdrave hrane

Kada zelena magma pomae?
U sluaju: oslabljenog imunog sistema uopte, poviene sedimentacije, alergijskih reakcija, povienog holesterola, problema sa jetrom, dijabetesa, kardiovaskularnih tegoba, eludanih i crevnih poremeaja, reumatskih problema, starenja koe

Priroda je i u najmanjim stvarima veoma velika. Plinije stariji

Brzo poboljanje zdravstvenog stanja

Jedno od novijih istraivanja, koje je ukljuivalo redovno praenje opteg stanja organizma, kroz podatke o krvnoj slici, pokazalo je da se kontinuiranim uzimanjem zelene magme u razdoblju od nekoliko meseci postiu znaajna poboljanja kod: viegodinje (hronine) poviene sedimentacije, alergijskih reakcija (bronhijalna astma, polenska groznica, ekcem) i reumatskih poremeaja.

Naalost, savremen nain ivota i ishrane podrazumeva unoenje previe proteina i rafinisanih eera, to dovodi do kiselosti krvi. To veoma pogoduje razvoju bakterija, virusa i slobodnih radikala - koji oteuju elije i utiu na njihovu mutaciju, a time i na razvoj najteih bolesti. Nakon to zelena magma neutralie kiselost krvi, organizam vie nije pogodna sredina za patogene procese, pa u njemu zapoinje proces obnavljanja i leenja. Izmeu ostalog, ona pomae i tako to nadometa kalijum, iji je nedostatak ili neravnotea sa natrijumom esto uzronik mnogih tegoba.

500 puta jae delovanje od vitamina E

Dr Takajuki ibamoto sa kalifornijskog Univerziteta Dejvis, dokazao je da ekstrakt lia zelenog jema, pored ve poznatih 100 antioksidanasa, sadri i sastojak (2-0glycosylisovitexin), koji smanjuje nakupljanje otrova u telu i spreava nastanak upalnih procesa. Delovanje mu je po mnogo emu slino vitaminu E, ali 500 puta jae, posebno kada je u pitanju spreavanje oteenja koe usled ultraljubiastog zraenja.

Brza apsorpcija
Iz zelene magme su odstranjena celulozna vlakna, pa organizam za samo dvadesetak minuta apsorbuje prirodno uravnoteene hranljive sastojke. U sluaju nekih bolesti, rezultati delovanja ovog lekovitog praha su vidljivi ve za nekoliko dana. Stoga su magmu osim alternativnih lekara, prihvatili i pojedini lekari klasine medicine.

46

u zdravom telu

Tradicionalna medicina

Prirodni ritmovi
Ritam predstavlja jednu od osnovnih tajni ivota. On uspostavlja red u haosu, sjedinjuje i odrava nivo energije. Sutina svakog ritma su varijante i modulacije. Ako one postanu nepredvidljive, ritam prelazi u svoju suprotnost - u haos.
Apsolutno zdravlje ne postoji. Kako je Rudolf tajner rekao, austrijski filozof, bez bolesti nema zdravlja, jer se mo izleenja nalazi ba u onim simptomima koje nazivamo boleu, a to su, u stvari, procesi samoizleenja. Prirodna i tradicionalna medicina nas ui da uvek treba posmatrati celinu bia: na fizikom, psihikom i duhovnom nivou. kao i da treba voditi rauna o dubokoj vezi koja bie ujedinjuje sa prirodom. to je bolja organizacija ritma u organizmu, manje je i zdravstvenih tegoba. Nau prilagoenost prirodnom rimu najlake moemo videti po radu srca i plua. Svako odstupanje moe biti potencijalno opasno - na primer aritmija srca ili ubrzano disanje zbog uzburkanih emocija. Ako je funkcija nekog organa poremeena i tok energije biva poremeen, a telo postaje podlono bolestima. Ukoliko se utie na bolji protok energije, utie se i na funkcije fiziolokog sistema. Energija cirkulie sistemom meridijana u skladu sa dnevnim ritmom. Svaka dva sata energija u odreenom meridijanu dostie svoj maksimum. U to vreme je najaktivniji odgovarajui fizioloki sistem i taj meridijan je najpodesniji za uticaj. Energija cirkulie po strogo odeenom redosledu. Kruenje energije poinje od meridijana plua i vreme maksimalnog napona energije traje dva sata koji predstavljaju najbolji period za delovanje na ovaj organ. U procesu interakcije deava se istovremeno i meusobna regulacija organa i interakcija sa okolinom - makrokosmosom. Na nama je da potujemo ove ritmove. U vreme maksimalne aktivnosti organa sve su funkcije pojaane. Ako postoje bolesti u nekom od organskih sistema zbog suvine energije, u periodu maksimalnog nivoa rada e se pokazati i najjasniji simptomi. Ukoliko se radi o manjku energije, simptomi e se pokazati nakon dvanaest sati, za vreme minimalne aktivnosti tog organa. organ

ivota i zdravlja
maksimum minimum

PLUA DEBELO CREVO ELUDAC SLEZINA I PANKREAS SRCE TANKO CREVO MOKRANA BEIKA BUBREZI PERIKARD TROSTRUKI GREJA UNA KESA JETRA

03 05 07 09 11 13 15 17 19 21 23 01

05h 07h 09h 11h 13h 15h 17h 19h 21h 23h 01h 03h

15 17 19 21 23 01 03 05 07 09 11 13

17h 19h 21h 23h 01h 03h 05h 07h 09h 11h 13h 15h

(Perikard i trostruki greja u kineskoj tradicionalnoj medicini su meridijani koji objedinjuju sve funkcije organizma)

Da bismo sauvali i ojaali nae vitalne energije moramo da se oslonimo na prirodne ritmove. Na primer, na nivou nae cirkulacije krvi, svakog minuta se periferni krvni sudovi ritmiki skupe, a zatim se lako proire, da bi se izvrila termoregulacija tela. Ritam buenja i sna zavisi takoe od fluktuacije telesne toplote. U popodnevnim asovima centralna telesna temperatura je maksimalna, a uvee poinje da se smanjuje. Naprotiv, periferna temperatura raste krajem dana i dolazi do maksimuma oko 21 sat, kada poinje da se smanjuje i panja jer se telo priprema za odmor. U toku noi, telesna temperatura se postepeno smanjuje da bi dostigla svoj minimum oko tri sata ujutru. Posle toga, unutranja toplota poinje blago da se poviava, dok periferna slabi, i telo se budi. Nekoliko sati kasnije na kapacitet panje i koncentracije bie takoe na svom maksimumu. Ne zaboravite da se baterije pune nou, zato treba ii ranije na spavanje. Redovno uzimanje obroka je takoe vrlo vano, jer i varenje ima svoj ritam. Prirodna medicina raspolae mnotvom sredstava kojima moe da se intervenie u sluaju vika ili manjka energije: akupunkturom, homeopatijom, lekovitim biljem, itd. Prirodni proizvodi tite, stimuliu vitalne procese u organizmu i daju mu energiju. Potrebno je aktivirati energije samoizleenja organizma da bi se na prirodan nain odralo ili povratilo izgubljeno zdravlje. Pripremila V. B.
47

Do tridesete godine ovek vara bolest, a posle tridesete bolest vara oveka. Kineska izreka

Problemi sa opstipacijom

Loe navike stvaraju problem

Opstipacija (zatvor) svakodnevno postaje sve vei problem velikog broja populacije. Zdravstvene statistike pokazuju da svaka trea osoba na planeti pati od poremeaja pranjenja creva
Iako je ova tema u poslednjih par godina jedna od najaktuelnijih u medijima, veina ljudi i dalje doivljava kao tabu bilo koji raygovor o opstipaciji ili yatvoru. Najee se stide da priznaju da se suoavaju sa ovim problemom ili ga, pak, ne doivljavaju dovoljno ozbiljno da bi mu posvetili panju.

Saveti za prevenciju opstipacije

Ujutru, odmah nakon buenja, popiti au-dve mlake vode, a zatim pojesti porciju sveeg voa. Doruak jesti sat vremena nakon buenja. Doruak treba da obiluje sloenim ugljenim hidratima (itarice). Nakon doruka, napraviti tri-etiri sata pauze do sledeeg obroka. Vodu ne piti minimum tri sata nakon jela. Ne meati proteine i ugljene hidrate u jednom obroku (na primer, meso i hleb). Piti est do osam aa vode dnevno, ali iskljuivo 1015 minuta pre jela. Kafu ne piti nikada nakon obroka, jer usporava proces varenja. Svakodnevno jesti sirove semenke lana, susama i bundeve. Povre jesti svakodnevno, i to u sirovom stanju ili, pak, kratko obareno (na pari - prednost dati: karfiolu, brokoliju, kupusu, prokelju). Mahunarke (pasulj, soja, soivo...) jesti bar dva-tri puta nedeljno, ali bez mesa. Ne veerati nakon 18 asova. Veera treba da bude bazirana na laganim, lako svarljivim namirnicama (itarice, voe). Ustajati to ranije. Svakodnevno provesti na sveem vazduhu minimum sat vremena u brzoj etnji, ili se baviti nekim drugim fizikim aktivnostima, u skladu sa godinama i zdravstvenim stanjem.

ta je opstipacija i kako je prepoznati?

Zatvor se manifestuje kao neredovno i oteano pranjenje creva, uz oskudnu i tvrdu stolicu. Pod opstipacijom se podrazumeva manje od tri stolice nedeljno, dok je raspon normalnog pranjenja creva od dva-tri puta dnevno, do jednom u dva dana. Ipak, najvei problem neredovnog pranjenja creva je to to se otpadni crevni sadraj suvie dugo zadrava u organizmu. U tom sluaju, toksini produkti koji su pripremljeni za izbacivanje, ponovo se resorbuju i ostavljaju negativne posledice u vidu intoksikacije celokupnog organizma. Gotovo da ne postoji osoba koja se makar jednom u ivotu nije suoila sa ovim zaista neprijatnim problemom. U veini sluajeva, to kratko traje i ne zahteva dodatne analize i leenje. Ipak, ponekad se u osnovi krije neki ozbiljniji problem, pa je veoma vano da se uzroci prepoznaju na vreme, kako bi se lake odredila terapija.

Mudrost je snanija od sudbine. Vergilije

Opstipacija ne bira uzrast

Smatra se da se ene znatno ee suoavaju sa opstipacijom nego pripadnici jaeg pola, dok trudnice i porodilje spadaju u najugroeniju grupu. Hormonske promene, priti-

48

u zdravom telu

Rolat kao prirodni laksativ

Oprati pola kilograma suvih smokava, samleti ih u maini za mlevenje mesa i umesiti sa pet grama lista sene u prahu. Oblikovati rolat, umotati u foliju i uvati u friideru. Svako jutro uzimati komadi rolata veliine lenika. Napomena: iako se radi o prirodnom laksativu, ne treba ga koristiti due od par nedelja, jer na due staze moe da izazove zavisnost. sak materice na creva, neadekvatna ishrana i smanjeno kretanje - glavni su uzronici pojave zatvora u trudnoi. Kao est pratilac loe probave za vreme graviditeta, javljaju se hemoroidi. Mnoge ene kau da su im upravo ove tegobe bile vei problem nego sama trudnoa i poroaj. Opstipacija je karakteristina i za osobe starije od 65 godina, kao i za pacijente nakon operacija ili dueg leanja. Naalost, tegobe sa probavom sve ee pogaaju i najmlae. Danas nije retkost da bebe po sedam do deset dana nemaju stolicu. To se ee susree kod dece koja su na vetakoj hrani, kao i kod one koja nakon sisanja prelaze na vrstu hranu. Ukoliko dete u prvoj godini ivota nema stolicu bar svakog drugog dana, potrebno je potraiti savet od strunjaka.

organa za varenje, metabolike bolesti, endokrini poremeaji, psihogeni poremeaji - kao to je, na primer, depresija...). Iz navedenih razloga, neophodno je od pacijenta uzeti anamnezu, kako bi se utvrdila duina trajanja zatvora, da li postoje pratei simptomi kao to su krv ili sluz u stolici, da li je prisutan bol u trbuhu ili maloj karlici, da li pacijent uzima neke lekove, kakav ivot vodi, kakve su mu navike u ishrani... Sve ovo je od velikog znaaja za uspostavljanje pravilne dijagnoze i primene odgovarajue terapije.

Da li su laksativi reenje?
Nedovoljna informisanost i lenjost su doveli do toga da mnogi ljudi veruju kako je dugotrajna upotreba laksativa (preparata za lake pranjenje creva) jedina i potpuno normalna terapija u borbi sa opstipacijom. Ali, ako se zna da jedan od glavnih uzronika loe probave lei u ljudskoj nedisciplini, halapljivosti i lenjosti, onda je potpuno jasno da laksativ nije reenje za nae probleme.

Predlog lagane veere

est kaika ovsenih pahuljica kratko prokuvati (oko etiri minuta) u malo vode. Kada se ohlade, dodati iseckanu bananu i breskvu, a po elji i nekoliko komada mlevenih lenika ili oraha.

Uzroci nastanka opstipacije

Zatvor moe da bude izazvan razliitim faktorima - spoljnim i unutranjim. Kada se govori o spoljnim uzrocima, prvenstveno se misli na lou ishranu, baziranu na industrijskim namirnicama i hrani osiromaenoj vlaknima. Prejedanje, manjak fizike aktivnosti, smanjen unos vode, jedenje nou, konzumiranje napitaka uz obrok... sve ovo spada u spoljne uzronike opstipacije. S druge strane, zatvor moe da bude simptom nekog unutranjeg poremeaja u organizmu (bolesti Upotreba pomonih sredstava za pranjenje creva ima trenutan efekat, ali na duge staze stvara zavisnost i samo pogorava celokupno stanje, jer telo zaboravlja kako samo da pokrene creva. Dakle, creva koja su ionako bila lenja, postaju to jo vie. Osim toga, laksativi mogu da dovedu i do upale trbune duplje i krvarenja. Sandra ivanovi

Predlog doruka punog vlakana

Potrebno je: Deset kaika ovsenih pahuljica, tri brazilska oraha, kaika mlevenih semenki lana, susama i bundeve, tri suve ljive. tri suve kajsije, kaika suvog groa, dve kaike peninih klica (moe i bez njih), cimet, kakao Priprema: Suvo voe uvee potopiti u pola olje vode. Ujutru pomeati pahuljice sa iseckanim suvim voem, mlevenim semenkama, iseckanim brazilskim orasima i ostalim sastojcima. Sve preliti vodom u kojoj je odlealo suvo voe. Ostaviti da odstoji minimum petnaest minuta, da se pahuljice natope.

49

rocenjuje se da se svake godine potroi od petsto milijardi do bilion plastinih kesa. Plastinim kesama treba 20 do 1000 godina da se razgrade. Poznato je da se one ne razgrauju bioloki, ve fotodegradiraju to jest, smanjuju se na sve manje otrovne komadie i tako kontaminiraju tlo i vodu. Japanski istraivai su jo 2001. godine objavili da se plastini otpad ponaa kao suner za otrovne hemikalije jer upija veu koncentraciju sastojaka od morske vode u kojoj se nau. A svaka kesa koja moe vie puta da se iskoristi za kupovinu moe da zameni stotine, ako ne i hiljade plastinih kesa.

EKO IVOT
Prikupljanje i odlaganje plastinih kesa ima dodatni uticaj na okolinu. Procenjuje se da 10 milijardi kilograma plastinih proizvoda ue u komunalni otpad ime se znatno poveava i nepotrebno zagauje okolina. Na primer, u akciji Oistimo Australiju u jednom danu je prikupljeno skoro 500 hiljada plastinih kesa.

Ugroene ivotinje
Svake godine hiljade morskih kornjaa, kitova i drugih morskih sisara umre zbog konzumiranja odbaenih plastinih kesa koje zamenjuju hranom. Kornjae misle da je kesa meduza, njihova osnovna hrana. A jednom kad se proguta, plastina kesa se zaplete u crevima i dovede do izuzetno bolne smrti. Plastine kese su meu prvih dvanaest predmeta koji se nalaze u otpadu koji se prikupi prilikom ienja plaa. Na kopnu, mnoge krave, koze i ostale ivotinje imaju isti problem ako sluajno progutaju plastine kese.

Otrovne, a tako olakavaju ivot

Svakodnevno kupujemo osnovne ivotne namirnice i svaki put iz prodavnice ponesemo bar jednu plastinu kesu koju onda ili bacamo ili koristimo za otpatke. A svake godine hiljade morskih kornjaa, kitova i drugih morskih sisara umre zbog konzumiranja odbaenih plastinih kesa koje zamenjuju hranom

Recikliranje kao pomo

Recikliranje ne pomae! Procenat recikliranja plastinih kesa je izuzetno mali. Mnoge kese koje se prikupe za recikliranje, na kraju se odvoze u zemlje treeg sveta. Postoji razlog zato je recikliranje na poslednjem mestu u frazi: Smanji, Ponovo koristi, Recikliraj. Veina ljudi zaboravlja da se za recikliranje takoe koristi energija koja se najee dobija iz neekolokih resursa kao to je nafta.

ta vi moete da uradite?
Najpre, ponite da koristiti kese za viekratnu kupovinu. Naite pravi stil i dizajn koji odgovara vaim potrebama. - U prodavnici recite: "Ne, hvala, imam svoju kesu!". - Vie puta koristite istu plastinu kesu. Razmislite da li vam je zaista potrebna nova! - Saznajte vie o ekologiji. To nije samo "moderno i u trendu", to je neophodno za budunost.

IRSKA: Pre osam godina Irska je potroila 1,2 biliona plastinih kesa, ili 316 po osobi. Meutim, zahvaljujui tome to su doneli izuzetno rigorozan porez na potronju plastinih kesa, njihova potronja je samnjena za 90 odsto! Vlade irom sveta razmatraju primenu slinih mera. JUNA AFRIKA: U Junoj Africi su kese dobile nadimak nacionalni cvet jer ih ljudi esto viaju kako vijore na vetru sa ograda i rastinja. Vlada je htela da zabrani njihovu upotrebu, ali je postigla dogovor sa proizvoaima i uvela porez koji su proizvoai preneli

na potroae, a koji se prikazuje na raunima kao podsetnik koliko moe da se utedi korienjem kesa za viekratnu upotrebu. TANZANIJA: U Tanzaniji je zabranjeno korienje plastinih kesa. Uganda i Kenija imaju manje stroga ogranienja, ali su zabranili korienje izuzetno tankih kesa, a uveli su i porez na ostale. AUSTRALIJA: Planet ark, organizacija koja radi kampanje za ekoloku edukaciju potroaa je procenila da su izmeu 2003. i 2005. prodali oko 10 miliona viekratnih kesa, a veina prodavnica je smanjila upotrebu plastinih kesa za kupovinu za 45 odsto. I to sve dobrovoljno! Nadali su se da e taj aspekt dobre volje biti bolji od bilo kakvih poreza. I bili su u pravu!

50

u zdravom telu

52

u zdravom telu

Dogaaj Sajam Dodir Pariza

14. Meunarodni kongres i sajam kozmetike, solarijuma, opreme, wellnessa, SPA i nege kose - Dodir Pariza odrae se 3. i 4. oktobra 2009. godine na Beogradskom sajmu u Hali 4. Oekuje Vas preko 190 izlagaa iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Nemake, Italije i Francuske na 3300 m2 izlobenog prostora. Dodir Pariza je najvea manifestacija sa dugogodinjom tradicijom, ne samo u regiji Balkana, ve i Centralne, Istone i Jugoistone Evrope. Oekuje se preko 16000 posetilaca. Cena ulaznice za ovaj dogaaj iznosi 250 dinara. Tog vikenda Beograd e biti mesto okupljanja proizvoaa, predstavnika i distributera najpoznatijih svetskih brendova kozmetikih i frizerskih kua. Jedna od zanimljivosti bie i takmienje u minkanju Face and body art. Takmienja, sajamski popusti, promocije tretmana i novih aparata, najnovije tehnike izrade noktiju, najnovije frizure na tandovima izlagaa i u kongresnim halama i jo mnogo toga, bie dovoljan razlog mnogima da prvi vikend u oktobru posvete Dodiru Pariza.

53

Astrologija plus

Jupiter-Neptun-Hiron
Trostruka konjunkcija
Nagomilani problemi i neispoljene istine su strpljivo ekali da izau na svetlost dana kako bismo ih sagledali, osetili i razumeli. I to ne samo intelektualno ili fiziki, ve ovog puta i duhovno i emocionalno

upiter se u Vodoliji poslednji put nalazio pre dvanaest godina, Hiron 1960. godine, a Neptun 1846. godine. Konjunkcijom Jupitera i Neptuna u Vodoliji poinje doba znaajnog irenja duhovno-religioznih uverenja - i to putem medija, Interneta Lino koristim ovim putem pisani medij kako bih izrazila svoje spiritualno uverenje, jer sam srena i privilegovana da ivim sada i svedoim o istorijskom trenutku trostruke konjunkcije Hirona, Jupitera i Neptuna, pa jo u znaku Vodolije. Sva tri nebeska tela imaju donekle slinu astroloku simboliku, kroz koju se proima kao zajedniki imenilac element znanja i istine, suptilnosti, vere, mistike, humanosti, transcendentnog, lepote, empatije, duevnosti, duhovnosti i spiritualnosti - u znaku koji u svojoj najvioj oktavi predstavlja nadoveka, osloboenog oveka. U otvaranju percepcije i razbijanju ogranienja forme, kako bi se iskorailo i otilo dalje, transcendiralo, svakako e nam pomoi razne duhovne tehnike, molitve, meditacije, joga, tai i pa se u tu svrhu preporuuje njihovo praktikovanje. Bog, univerzum, praizvor, prirodni zakon nema sa nama
54 u zdravom telu

problema. Mi imamo problema sami sa sobom. Ali, sada se prua prilika da otvorimo srce, pribliimo ono boansko u nama, oprostimo sebi i drugima i volimo potpuno. Ne razmiljajte vie u terminima greaka i grehova, strahova, krivice i grie savesti, jer to uskoro nee ni postojati. Umesto toga, preuzmite odgovornost za svoja dela i imajte iste i istinite namere. A istina jeste lepota. Oslobodite sebe prolosti, ali i nepotrebnog bremena odgovornosti za budunost. Budite OVDE i SADA, na samom izvoru svog bia. Ukoliko sada reite da batalite ovaj tekst i doete do zakljuka da je autor odlepio, znajte da za vas jo nije vreme, pustite da ono spontano doe. Nita strano, ne morate da se vozite turbo raketom, bie jo letelica. Ovakva nebeska pozicija obeava poetak procesa prelaska na vie i finije nivoe, obeava da e sve kodirano, zapoeto, roeno u ovom trenutku - biti zaista specijalno. Veliki duhovni uitelji i prosvetljeni gurui nam saoptavaju, naputajui konano svoja tela i ovu Zemlju, da je Zemlja spremna, da su ljudi spremni za skok i da je ovo poetak kraja jedne duge, mune, destruktivne, materijalne i mrane faze

ZANIMLJIVOSTI
razvoja oveanstva, u indijskoj tradiciji poznate kao kali juga. Majanski kalendar nam, takoe, predoava kraj jednog vremena, da se tako najbezbolnije izrazim, ali ne u smislu kakvih kataklizmi, katastrofa, apokalipsa, barem ne u dosadanjem percipiranju takvih pojmova. U ovakvoj atmosferi, svest neminovno prelazi na vii nivo, eli da se proiri i transcendira lino, od ljudi se zahteva da budu Ljudi, za razliku od onog na ta smo do sada navikli. U svemu ovome, od velike pomoi e nam biti Hiron. Od 1977. godine, kada je otkriven, on postaje simbol za lino i planetarno leenje i isceljivanje. Ime dobija po mitolokom biu, najmudrijem od svih Kentaura, uitelju Ahilovom. Potrebno mu je 51. godina da napravi krug oko zodijaka. Kroz njega otkrivamo sopstveni kapacitet, kojim sebe moemo da iscelimo, pre svega, rekla bih - oprotajem. Ovo se odnosi, naroito, na ponovno povezivanje sa svojim unutranjim biem i boanskim delom nae prirode, preko leenja unutranjih rana i blokada. Kao srednja taka izmeu unutranjih i spoljnih planeta, lociran izmeu Saturna (prolost) i Urana (budunost) - Hiron predstavlja most izmeu naeg nieg i vieg ja. U astrolokom tumaenju, sa duom kao takom fokusa Hiron, koji se bavi duom, inkarniranjem duha u materiju bie vodi za potencijalno leenje i razreenje onih stvari u ivotu koje spreavaju da se ostvari duhovno ispunjenje i ivotno blagostanje, a svrha je da se rasvetle zatitni obrasci, blokade, isceli sama rana i sebi oprosti. Poloaj Hirona u natalnom horoskopu pomae nam da shvatimo tanu prirodu svojih blokada, mesta gde smo najranjiviji i gde se odvija najsnanija unutranja patnja i neprijatnost. Znak u kome e se nai, definisae prirodu bola, njegov sadraj i njegovu istoriju. Astroloka kua e nam opisati kako e se u svakodnevnom ivotu manifestovati povreivanje i oblast preko koje e ono ii. Aspekti i uglovi koje Hiron pravi sa ostalim planetama u horoskopu, govorie o nainima na koje e vae rane i blokade uticati i saraivati sa ostalim oblastima naeg ivota. Hiron moemo da shvatimo i kao klju koji otvara vrata i prolaz u novi svet, u spoljni, transcendentni svet, on daje prelaz preko. On upravlja i odnosima uitelja i uenika, roditelja i dece, lekara i pacijenta. Bez obzira na koje podruje ivota se odnosio, oznaava mogunost da se prevaziu ogranienja Saturna, s obzirom da je Hiron pozicioniran iza njega, pa govori o lekcijama i iskustvu koje smo savladali. Tako napredujemo dalje, iza uvara vrata. Piite nam na adresu: redakcija.uzt@gmail.com i predloite temu o kojoj biste voleli vie da saznate od vaeg astrologa.

Oprezno sa dijetama
Nutricionisti upozoravaju da neke dijetne navike mogu samo da natete organizmu, te da tako izgubljeni kilogrami mogu da pogoraju zdravstveno stanje i da izazovu suprotan efekat od eljenog. Najee greke prilikom sprovoenja dijeta za mravljenje su sledee: Zloupotreba laksativa, mnogi ljudi koji ele da izgube neeljene kilograme ili da 'proiste' organizam uzimaju oralne laksative. Laksativi odstranjuju tenost u organizmu i tako daju privid manje teine prilikom merenja, no to je teina koju moe lako da se vrati ve nakon dva obroka. Upotreba laksativa moe, s druge strane, da dovede do trajnog zatvora, sranih problema zbog naglog gubitka tenosti i bolova u kostima zbog manjka vitamina D i C, kao i kalcijuma koji se gubi estom upotrebom ovih lekova. Mono-dijete su postale popularne pre par godina, a najee se sastoje od toga da dnevno jedete samo jednu namirnicu ili samo pijete svee sokove, to se u vie sluajeva pokazalo veoma tetnim za zdravlje. Sirovo povre i sokovi mogu da sadre pesticide koji izazivaju dijareju i anemiju, kao i da snize imunitet. Supa + salata dijete se esto praktikuju zbog preskakanja glavnog obroka koji sadri najvie kalorija, no takve dijete pojaavaju umor i smanjuju miinu masu. Zabeleeno je da su ljudi koji su izbegavali glavne obroke nakon dijete dobili vie kilograma nego to su ih dijetom izgubili. Jela kao to je testenina i meso sadre za ivot vane nutrijente bez kojih organizam ne moe normalno da funkcionie.

Harvard otvara katedru za homoseksualnost

Ugledni ameriki univerzitet Harvard imae katedru posveenu studijima o homoseksualcima, lezbejkama i transseksualcima, objavile su osobe odgovorne za tu inicijativu. "Homoseksualni i lezbejski odbor Harvarda" istakao je da e katedra omoguiti Univerzitetu da "redovno poziva eminentne strunjake za prouavanje seksualnih manjina". Odsek e se zvati po F.O. Matthiessenu, profesoru s Harvarda od dvadesetih do pedesetih godina prolog veka, koji je izvrio samoubistvo nakon smrti ljubavnika umetnika Russella Cheneyja. lan odbora Kevin Denings, kojeg je nedavno postavio ameriki predsednik Barak Obama na vaan poloaj u ministarstvu obrazovanja, ocenio je da e ta katedra biti od velike vanosti.

Nina Nikolajevi, 064/220-89-00 Sve vrste astrolokih konsultacija edukacije, kole i seminari astrologije

55

Razvoj inteligencije kod dece

Program Mense u vrticima i kolama

d 1. septembra u pojedinim srpskim vrtiima i osnovnim kolama poeo je da se primenjuje novi sistem uenja NTC (Nikola Tesla centar odsek Mense za darovite), iji je cilj da kod dece razvije funkcionalno razmiljanje, tako to e zanimljivim zadacima i igrama kod njih izazvati radoznalost. Mensa je organizacija koja okuplja ljude visokog koeficijenta inteligencije (IQ preko 148) i iji je prevashodni zadatak istraivanje i primena inteligencije za korist ire drutvene zajednice. U okviru Mense, odsek za darovite NTC, godinama istrauje problematiku poboljanja intelektualnih sposobnosti. Autori programa su dr Ranko Rajovi, izvrni direktor Mense i lan komiteta svetske Mense za darovitu decu, i Uro Petrovi, lan borda direktora Mense INT. Njih dvojica su okupili tim eminentnih strunjaka iz oblasti pedagogije, neurofiziologije, defektologije, psihologije i genetike, koji je uobliio efikasan i jednostavan program, sa mogunou praenja i merenja postignutih rezultata. Dr Ranko Rajovi nam je dao odgovore na pitanja koja se tiu sprovoenja ovog programa u srpskim vrtiima i kolama. ta je sutina uvoenja NTC sistema uenja u vrtie i koje su koristi od programa? Sutina je stimulacija razvoja sinapsi, tj. veza izmeu neurona u mozgu, a samim tim poveanje intelektualnih sposobnosti (ima sve vie dokaza da inteligencija zavisi od broja sinapsi u mozgu, a intenzivno se formiraju do sedme godine ivota). Na program je usmeren pre svega na razvoj divergentnog razmiljanja, kao osnove funkcionalnog znanja. Koje e igre da se primenjuju u radu sa decom u zavisnosti od uzrasta (ukoliko postoji podela)? Primena programa poinje od tree godine, specifinim igrama za odravanje ravnotee i koordinacije. Ve ima puno dokaza

da ovakve igre stimuliu poveanje broja sinapsi, to indirektno poveava intelektualne sposobnosti. Tako da motorni razvoj i mentalni razvoj ne treba odvajati, to je jedna celina. Od etvrte godine kree program koji stimulie odreene mentalne sposobnosti (operativnost apstraktnim simbolima) koje su osnova za kasniji razvoj sposobnosti koncentracije, uenja, pamenja, analize i povezivanja. Jedna od najjednostavnijih igara jeste prepoznavanje apstraktnih simbola (zastave, marke automobila, registarske oznake), to moemo svakodnevno da radimo sa decom. Kasnije obuene vaspitaice primenjuju drugi i trei nivo. Da li postoje neke igre koje biste izdvojili kao najdelotvornije? Igra rotacije sadri sve elemente komplikovane igre - rotacija oko svoje ose, odravanje ravnotee, snalaenje u prostoru, koordiancija pokreta. A ovo je i najea igra koju roditelji iz neznanja prekidaju i ne dozvoljavaju detetu da se vrti ili ak kau deci (iz straha da im se neto ne "poremeti" u glavi) da se zavrte i na drugu stranu. Savet roditeljima - pustite decu da se vrte, jer to je normalna pojava u uzrastu od dve-tri godine. I sve druge igre, poput provlaenja, preskakanja, penjanja, tranja, boravka u prirodi su mnogo korisnije od video igrica i gledanja beskonano dugakih crtanih filmova. Kakvi su rezultati? Rezultati su iznad svakog oekivanja, tako da je nakon pilot projekta u Novom Sadu program dobio akreditaciju i nalazi se u katalogu kao obavezan program za struno usavravanje vaspitaa. Od 1. septembra primenjuje se u svim vrtiima u Srbiji sa kojima smo do sada uspostavili saradnju, a ii emo i u druge ustanove gde nas pozovu.

Ovo moda niste znali

Kako pospeiti svoje sposobnosti breg i boljeg uenja, kako to lake pamtiti i imati odlinu koncentraciju i za uenje i sport i igru? Samo 150 milioniti deo grama joda dnevno je dovoljno da se sve ovo postigne sa lakoom! Jod je neophodan sastojak naeg organizma koji nam omoguava da bolje i bre i pametnije razmiljamo i radimo. Svetska zdravstvena organizacija ve godinama vodi globalnu kampanju za podizanje svesti stanovnitva o znaaju joda za intelektualne sposobnosti. Joda ima u raznim morskim plodovima. Kako biste bili sigurni da ste na dobrom putu da postanete pametniji potrebno je da svaki dan unosite preporuene dnevne koliine joda.
56 u zdravom telu

KNJIGE ZA VAS I VAU DECU

OD PRVOG OBROKA DO KOLSKE UINE OD SADA I NA KIOSCIMA!
Autor: Prim. dr Jasminka Komnenovi, pedijatar-nutricionista Ova knjiga e vam pokazati kako da nauite decu zdravim navikama u ishrani i preporuuje jednostavne recepte prilagoene njihovom uzrastu. Cena: 450 din.

USPEAN RODITELJ-USPENO DETE

Autor: Jelena Holcer, pedagog Knjiga se bavi razliitim problemima odrastanja i nudi brojne praktine savete za prevazilaenje sukoba. Cena: 399 din.

ZIDOVI
Autori: Arodisi Citelim, Ane Civanovodar Knjiga o odrastanju uz koju e se tinejderi osetiti manje usamljeni jer e saznati da i drugima nije lako, ali bi trebalo da je proitaju i roditelji jer e se podsetiti kako su i sami nekada udeli za roditeljskom podrkom. Cena: 100 din.

300 PITANJA O VAOJ TRUDNOI Autor: Prim. dr Dragoslav Leki, ginekolog Veoma diskretno, kroz najea pitanja i odgovore, ova knjiga vas vodi kroz sve faze trudnoe, poroaja i babinja. Cena: 200 din. Informacije na tel: 063/388-320

Lice sa naslovne strane

Srea prati hrabre

Gracilnost iz koje izvire neverovatna snaga, lakoa konverzacije i kada je situacija o kojoj se govori teka, izuzetna profesionalnost - samo je deo onog to bi moglo da se kae o Oliveri Jovievi, poznatoj TV novinarki, autorki emisije Upitnik na RTS-u

S
58 u zdravom telu

rea prati hrabre, to je reenica koja je vodi kroz ivot. Potenje, odgovornost, istina - vrednosti su koje je nauila jo u detinjstvu. Lepotu su joj poklonili roditelji, a vitku liniju odrava tako to - sve to pojede, kroz rad i potroi.

Prvi kontakt sa javnom scenom, publikom i aplauzima ste ostvarili jo kao devojica, kada ste osvojili zlatnu medalju u karateu. Da li vas je to podstaklo da se kasnije bavite poslom koji ima veze sa javnou?
- Bila sam veoma aktivno dete, a roditelji su me podravali u brojnim aktivnostima. Godinama sam se bavila karateom i bila uspean takmiar na prvenstvima, na koja nas je vodio na trener Luka Markovi. Kratko sam se bavila baletom, svirala sam harmoniku, pobeivala na takmienjima u recitovanuju i vodila mnoge kolske priredbe. Verujem da je taj fajterski duh iz det-

injstva ostavio traga u mom odrastanju i sazrevanju. A i kasnije, u ozbiljnim ivotnim iskuenjima. Aplauzi me, meutim, nisu opredelili za bavljenje politikim novinarstvom, budui da vam u toj oblasti retko ko aplaudira. Aplauza je mnogo vie na drugim poljima: estradi, ou biznisu, glumi

sestre i ja - vazda je bilo najvanije ne plaiti se rada, niti ivotne borbe. Potenje, odgovornost i istina, kojima su nas uili odmalena, za mene su i danas svetinja. Trudim se da te vrednosi prenesem i na Dunju.

Odrasli ste u Bajinoj Bati, gradu kojem je Bog podario mnoge prirodne lepote. Da li vam nedostaje takvo okruenje? Gde i na koji nain se oputate?
- Odrastala sam u Kraljevu, Uicu i Bajinoj Bati, svuda gde nas je vodila sluba mog oca. Do esnaeste godine sam ivela u Bajinoj Bati, gradu na Drini, ispod planine Tare, u koji i danas idem esto i s radou. Ako razume velianstvenu prirodu tog kraja, moe sa njom i da se razmeni. Meutim, Beograd je ve decenijama moj grad ije zvuke, boje, duh i nesavrenosti oboavam. ivim u prometnoj vraarskoj ulici, tamo gde trola juri ka Crvenom Krstu. Nigde prirode, samo beton, ali mogu slobodno da kaem - volim to, volim grad. Oseam kako snano pulsira ivot izmeu viespratnica, i to me jednako raduje.

Istraivanja pokazuju da ljudi koji ive sa kunim ljubimcima manje pate od hroninih bolesti, zdraviji su i raspoloeniji. Da li se prepoznajete u tome, s obzirom da imate psa?
- Moram priznati da do pre dve godine nisam ni sanjala da emo u kui imati psa. inilo mi se nemoguim da pored svih obaveza brinem jo i o njemu. Meutim, Dunjino viegodinje lobi-

i loi brakovi. I jedni i drugi umeju da traju decenijama. Neki se ljudi mnogo bolje razumeju kada se rastanu, nego dok su iveli pod istim krovom. Dobar odnos i potovanje roditelji duguju svojoj deci, bilo da su u braku ili su okonali svoj zajedniki ivot. U drugom sluaju, moda jo vie.

Kada vam popularnost ba prija?

- Kada osetim da je emisija imala efekta, da je dala odgovor na neki problem obinih ljudi, da sam pokreui neku temu pomogla naim graanima. Kada se na ulici pozdravim sa ovekom koji poeli da iskae potovanje prema onom to radim. Ili, kada mi se uini da

kola novinarstva
Zajedno sa koleginicom Nataom Miljkovi ste osnovali kolu novinarstva - Balkan media tim. Koliko se vaa kola razlikuje od ostalih kola slinog tipa? Koliko uspevate da polaznicima, pored profesionalnog, prenesete i neka ivotna iskustva, koja im mogu pomoi tokom ivota? - U koli za medijske talente Balkan media tim, iji sam menader, u julu je uspeno zavrena nastava za prvu generaciju buduih novinara. Jedan broj tih mladih ljudi ve radi u medijima: na RTS-u, u Radiju 202, Gloriji, neki sarauju i U zdravom telu Na to smo ponosni svi mi koji smo im drali predavanja, vebe, radionice, usmeravali ih i otvorili im vrata redakcija. A predavai su autori, glavni urednici najuglednijih srpskih medija, novinarske zvezde Srbije i regiona. Upoznali smo nae polaznike i privatno. Oni su se meusobno zbliili i, kao na kakvoj maturi, bilo je dosta sentimentalno na sveanosti na kojoj smo podelili diplome najboljima. Krajem septembra startuje sa nastavom druga generacija novinara, ali i novi odseci: za kameru, montau, televizijsku i profesionalnu minku, kurs dikcije. Predavai su majstori svog posla, profesionalci sa dugogodinjim staom na televiziji. Upis je u toku, a upravo je proradio na sajt: www.balkanmt.com na kojem mogu da se proitaju sve potrebne informacije o naoj koli, pogledaju radovi naih studenata, fotografije sa naih radionica

Kako odravate vitku liniju? Genetika, sport, ishrana, ili...?

- Genetika, valjda. Ne vebam, naalost, iako poinjem svakog prvog. Poslednjih godina, trudim se da eliminiem loe dugogodinje navike izlazak iz kue bez doruka, brzu hranu i ostale poroke. Po savetu strunjaka, skoro da sam sasvim izbacila mlene proizvode iz ishrane, uvela vie povra, voa, kuvano meso, ribu Uz sve to, nisam od onih ena koje tede energiju i lekare po ceo dan - to kod kue, to po salonima. Tako da - to pojedem, to potroim. To je moj recept.

ranje se zavrilo tako to sad imamo Dampera - divnog, razmaenog, inteligentnog francuskog buldoga, koji nam je u kuu doneo jo smeha, radosti i dobrog raspoloenja. Zvui logino da to pozitivno utie na zdravlje.

se Dunja malo pravi vana zbog mene, iako je ne zanima mnogo moj posao. Vie bi volela da sam prodavaica.

Koja vas misao vodi kroz ivot?

- Srea prati hrabre.

Kojim radnim navikama i ivotnim vrednostima uite erku Dunju?

- U mojoj brojnoj porodici: otac umarski inenjer, majka - domaica, tri

Tema ovog broja je brak. Razvedeni ste, ali imate divan odnos sa bivim muem. Da li je, po vaem miljenju, brak prevaziena institucija?
- Mislim da nije. Samo to postoje dobri

Koje situacije vam uvek izmame osmeh na lice?

- Ljudska iskrenost i dobrota. Radost na tuem licu. Deca. Sam ivot. Milica Bursa
59

Jefimijine mudrolije

Serijal za mukinje
Ne znam kako vi, ali ja spadam u onu grupu ena koja i dan-danas moe da proprati milionitu reprizu serijala Seks i grad. ak i samu sebe ponekad iznenadim kad shvatim da neku epizodu uopte nisam gledala! Prosto mi je neverovatno da se u tom silnom viegodinjem izgledavanju ove enciklopedije za muko-enske odnose potkrala i poneka neporoitana epizoda. Mnoge fraze glavnih junakinja ove uvene serije su toliko apsolvirane, da ih je itava armija ena prihvatila kao linu filozofiju. Ba sam razmiljala da sam, kojim sluajem scenarista jedne takve serije za mukarce (verovatno bih se suoila sa oskudnim procentom gledanosti), ta bih imala potrebu da demistifikujem. Sigurno bi jedna od reenica u mom serijalu bila: Svaka ena je komplikovana, na svoj nain. Neverovatno je kako mukarca moe da privue samo traak nade da je izvesna ena bezbrina, da nee ugroavati njegov dugo uvani lini prostor. Svaka od nas ima svoje ideje kojim e, pre ili kasnije, da doda prefiks fiks. Svaka od nas ima svoje ute minute (neke moda ue nego druge), ali sve do jedne smo komplikovane. Moemo mi da izgledamo beskrajno bezbrine, kao da nijednog trenutka neemo da remetimo vae navike, da e sa nama ivot da bude onaj udan bukuri zvani med i mleko. Ali, ne dajte se prevariti! Pre ili kasnije ete se zagrcnuti dok vam taj medni napitak klizi niz grlo, tako da je bolje da odmah znate sa kim imate posla. Nama su jednostavni izbori vie nego komplikovani, vae pogreno izgovorene rei jo dugo odjekuju dok ih izvremo i prevremo sa svojim prijateljicama. A to to smo vam delovale bezbrino kad ste nas upoznali? Pa to je, naprosto, va problem. Prihvatite nas takve kakve jesmo i shvatite da je pojam bezbrina ena jednako realan koliko i dobra
60 u zdravom telu

vila. I, nauite gde je jednom takvom pojmu mesto - naravno, u bajkama. Zato nas ne optereujte sledei put kad se ispostavi da stvari radimo u deset koraka, a ne u oekivana tri. Druga stvar koju bih navela u svom serijalu, moda bi bila vie namenjena takozvanim poetnicima na bojnom polju muko-enskih odnosa. Ako ste prvi-drugi put izali sa devojkom i pratite je kui, a primili ste nejasnu informaciju o tome da li treba da je poljubite ili ne, pitanje: Da li mogu da te poljubim?, svakako je poslednja stvar koju treba da uradite. Postoje neke stvari koje, jednostavno, uradite ili ne uradite. Poljubac je jedna od tih stvari. To bi bilo kao da, recimo, nekog hoete da iznenadite ili uplaite, pa pre toga traite verbalnu dozvolu za to. Ne kaem da poljupcem treba da prestravite devojku na prvom sastanku, ali na nekoj prisnoj udaljenosti moete da odluite da li imate preutnu dozvolu za sledei korak ili ne. Najgore to moe da vam se desi jeste da devojka odmakne glavu, a sigurna sam da ima mnogo stranije stvari od te. Jedno vrlo vano pravilo ratovanja jeste i da sluate svoje sagovornice. To to klimate glavom, ne znai i da pratite ono to mi imamo da kaemo. Slobodno nam postavite i po koje pitanje, da znamo da nismo priale zidovima. Parafrazirajte neto to smo rekle, nadoveite se. Jer, ako neto ene vole, to je da budu sasluane. to je najvanije, prilazite enama. Ako vas odbije prva, druga, trea, peta, pa i esnaesta... dvadeseta nee. A do tada ete ve znati ta treba da kaete, kako da se postavite. Nemojte posle prve izgubljene bitke da oajavate i sklanjate se u neki tamni oak, gudei uz svoje pivo do kraja veeri, jer vojevanje je tek pred vama. I tako, to bi bile ideje za moj neprofitabilni serijal za mukarce. Ili, da moda sve to upakujemo u jedan akcioni film? Jefimija Vuini

Horoskop

Astroloke prognoze z
Budui da u septembar ulazite sa vaim vladarom Marsom u Raku, znaku njegovog pada, obratite panju na energiju, jer neete biti u sjajnoj formi. Na samom poetku meseca, Mars e praviti kvadrat sa Merkurom iz Vage, to moe da oznai probleme u privatnom, intimnom, porodinom i branom ivotu. Izbegavajte svae i konflikte, jer ste u takvom raspoloenju preosetljivi. Lako moete da budete isprovocirani da kaete neto zbog ega ete se posle kajati. Za Ovnove bi bilo najbolje da otputuju na odmor, kao i da se do sredine oktobra utiaju, umire i smanje aktivnosti. Od 18. oktobra, Mars ulazi u znak Lava, to oznaava poetak perioda vaeg osnaivanja i zapoinjanja brojnih uspenih aktivnosti. Poto niste u elementu, pripazite na opte zdravstveno stanje. Osetljiviji ste i ranjiviji nego inae. Mogui su problemi sa stomakom. S obzirom da va vladar Venera od poetka septembra ide kroz znak Lava, vi prosto blistate, sijate ali, ponajvie spolja. Pripazite da ne preterate sa sujetom, jer ste u ovom periodu veoma egocentrino orijentisani, okrenuti samo sebi i svojim potrebama. Ukoliko se to ipak desi, sredinom septembra ete se nai u situaciji zbog koje ete biti prinueni da se okrenete oko sebe i zaalite to ste zanemarili svoje blinje. No, oni e vam pruiti veliku podrku i utoite zbog eventualnih problema na polju karijere. Moda ete odluiti da kupite nov komad nametaja ili da napravite odreene promene u svom domu, u smislu estetskog oplemenjivanja prostora. Tokom oktobra ete okrenuti novi list i biti potpuno okupirani svojim profesionalnim imidom. Dovriete i neke projekte. Zdravlje je solidno. U oktobru je prisutna nervoza, a mogui su problemi sa digestivnim traktom, pre svega sa varenjem. Uh, mogu da vam saoptim da je najgore prolo i da je upravo iza vas prvi deo onog tekog, napornog i stresnog perioda, za koji ste mislili da se nikada nee zavriti. Ipak, ne oputajte se previe, poto ete jo u dva navrata morati da dovrite zapoeto. Bilo da se odnosi na sektor vaeg doma, probleme sa majstorima, selidbu, ili su u pitanju meuljudski odnosi - poremeen je ritam, pa e vam biti potrebno malo vremena da bi se to sredilo. Moraete da se vratite unazad, kao i va vladar Merkur, koji ve od 7. septembra kree retrogradno. Treba da ispravite i poboljate ono za ta ste mislili da je nekako prolo i da je iza vas. To je samo delimino tako. Zato se spremite da date najbolje od sebe jer ete, hteli ili ne, u narednih mesec dana morati da utvrujete gradivo. Zdravlje je u redu, uz izraeniju nervozu poetkom septembra. Pazite se moguih povreda zglobova, nagnjeenja, posekotina.

OVAN -

da ste posle dueg vremena napetosti sasvim rastereeni i mirni. Ovakav period e potrajati sve do sredine oktobra, kada se zahuktavaju obaveze, dunosti, rokovi. U nastavku meseca, prisutni su izazovi i skoro konstantna dinamika u sektoru karijere, a mogui su i novi planovi i pregovori sa veoma uspenim i uglednim ljudima i poslovnim partnerima. Prvih par dana septembra vodite rauna o tome ta potpisujete. Druga polovina septembra e doneti mirniji i povueniji period, u kome bi bilo najbolje da to vie vremena provedete u krugu porodice ili sa familijom. Zdravlje je solidno. Poto Sunce od sredine pa do kraja septembra pravi teke aspekte, nee vam biti ba lako, kao ni vaem vladaru Ali, niste vi dabe Lav, da biste se predali zbog malo tekih aspekata. Prvo se dogaa konjunkcija sa Saturnom, to e doneti oteanje, tromost, umor, neraspoloenje, lou kondiciju. U isto vreme, deava se opozicija sa Uranom (koji pravi opoziciju sa Saturnom), to donosi veliku uznemirenost, buntovniki tonalitet, potrebu za suprotstavljanjem, kontriranje. U nastavku perioda, stanje se popravlja ulaskom u Vagu, znak svog pada. Tamo vlada ljubav i odmor, a vas od sredine oktobra eka romantika, zanos, sanjarenje i lepota. Zdravlje je dobro. Mogui su problemi sa leima, ukljetenje nerva i slino..

LAV-

BIK-

BLIZANCI-

D E V I C A - Merkur 7. avgusta kree retrogradno, izbegavajui kvadraturu sa Marsom. Vrativi se u Devicu, ponovnim prelaskom preko Saturna i opozicije koju e napraviti sa Uranom, utvruje lekciju i opet je na proveri znanja. Sva srea pa je u znaku svoje egzaltacije, to vas ini spremnim da nauite sve to je potrebno, da budete jo odgovorniji i jo koncentrisaniji na zadatke koje ovog puta morate ponovo da odradite. Upornost, istrajnost, ali i brzina i iznenadnost sa kojom ete delati, iznenadie okolinu. Ali i vaa mudrost, znanje i sposobnost da izaete na kraj sa mnogo toga. Sledi satisfakcija zbog uspenog reavanja napete situacije na poslovnom planu. Mozak vam funkcionie besprekorno, poslovni ste, odluni, istrajni i koncentrisani. to se tie zdravlja, napetost nervnog sistema je pojaana, a hronine boljke izraene. V A G A - Poetak septembra bie obeleen vraanjem u formu posle rastereenosti od obaveza i pod uticajem utisaka leta i odmora. Druga polovina septembra donosi mogunost razoaranja u partnerskim, emotivnim odnosima, nezadovoljstvo, ak i prekid. Ukoliko do njega ipak ne doe, a vi ste i dalje nezadovoljni svojim emotivnim ivotom, do sredine oktobra postoje ogromne anse da definitivno otpadne sve ono to se vetaki odravalo. Takoe, oktobar mesec e doneti veliku angaovanost na poslovnom planu i neuobiajenu trezvenost i racionalnost po sentimentalnom pitanju. Od druge polovine meseca, sve su vee prilike za nova udvaranja i poveano interesovanje za ulazak u eventualnu vezu. Zdravlje je sasvim zadovoljavajue.

RAK-

Vama zaista treba dodeliti medalju za sve proivljeno u protekla dva meseca. No, vreme je za zabavu. Sada je red da se relaksirate, opustite, druite, putujete. Odlian je period za odlazak na odmor, s obzirom
u zdravom telu

62

za septembar-oktobar
K O R P I J A - Bez obzira na nervozu i uznemirenost, uspevate da zavrite i ispunite ono to ste zamislili i planirali, kao i da zaokruite neke velike planove. Osim burnog poetka, septembar e vam doneti napredak, ambiciju, borbu i uspeh. Zahuktavaju se obaveze, dunosti, rokovi. Dinamika i tenzija rastu, da bi kulminirali krajem meseca, u vrednom ritmu raznovrsnih deavanja. Poetak oktobra obeava uspeh i brz napredak. Biete veoma angaovani, pa zato iskoristite slobodno vreme da se relaksirate, odmorite i napunite baterije. Povedite rauna u vezi partnerskog odnosa, jer ste preosetljivi i razdraljivi. Posvetite malo vie vremena i truda voljenoj osobi - bie vam dvostruko vraeno. Kada je re o zdravlju, pojaana je tenzija, napetost, pa bi bilo dobro da obratite panju na prisak, kardiovaskularni sistem uopte.
Jupiter je retrogradan sve do 13. oktobra, zato ne oekujte ozbiljan napredak u to vreme. Taman da malo odahnete do tada i nakupite puno pozitivne energije, kada se u nastavku zaletite i ponesete sve sa sobom. Ipak, u septembru je mogue uspeno zapoinjanje poslovnih projekata koji e se ostvariti u narednom periodu. Nemojte da prenebregnete anse koje vam se ukau, iako ne obeavaju momentalno ispunjenje, jer su veoma vane za budunost. Emotivni ivot je u prilinoj stagnaciji. U septembru moe da se javi nezadovoljstvo postojeom vezom i potreba za odustajanjem od daljeg truda, jer sve deluje bez perspektive. Oktobar prua slinu sliku, skoro do samog kraja meseca, kada se drastino menja klima, a nagrada je ogromna. ansa za pravu ljubav je tu. Zdravlje je bez veih promena.

J A R A C - Do kraja oktobra, Saturn e po prvi put da zavri svoj boravak u znaku Device. U nastavku e prei u Vagu, iz koje e da se vrati, ali se moe smatrati da je ovim zaokruena jedna celina, jedna potreba njegovog nauka je ispunjena. Naravno, sve e se to desiti tek poto je napravio opoziciju sa Uranom i zajedno sa njim globalno protresao atmosferu, finansije, izazvao borbu starog sa novim U narednom periodu, Jarevi imaju ogromnu dinamiku na svakom planu, to obino nije sluaj sa ovim stabilnim, mirnim, upornim i istrajnim znakom. Sada se uz sve ove kvalitete dodaje i aktivnost i udarna snaga. Saturn se priprema, osnaujui bez kompromisa, za ulazak u znak svoje egzaltacije - Vagu, posle 28 godina. Sve lano i skriveno e biti eliminisano, samo surova istina preivljava. Ovo e se odnositi i na poslovni, i na emotivni plan.
Uran i Saturn, vai vladari, u ovom periodu su ponovo u meusobnoj opoziciji, to jest konfliktu. Bore se novo i staro, revolucija i tradicija, tenja za nezavisnou i ispunjavanje obaveza. Istovremeno, Neptun i Jupiter, oba u retrogradnom kretanju, nalaze se u vaem sazveu. Oni pojaavaju tenziju - u smislu oekivanja i odlaganja stvari koje e se neminovno desiti, a to e se aktivirati posle opozicije Saturna i Urana. Konano, nakon druge polovine oktobra, kada Jupiter krene direktno, pa do kraja godine, rezultirae ogromnim promenama i efektom koji bi najbolje mogao da se nazove postavljanjem stvari na pravo mesto. Finansije su potpuno nestabilne, nipoto ne rizikujte sa novcem. Emocije su na proveri, jo uvek se odlae momenat odluke i potpunog predavanja. Zdravlje je bez dramatinijih promena. Mogue su infekcije disajnih puteva. Imunitet je u padu, pa se uvajte bakterija i virusa.

STRELAC-

VODOLIJA-

Opte stanje na nebu - vai za sve znake

U naredna dva meseca, Merkur e ii retrogradno, do kraja septembra. Pluton kree direktno 11. septembra, i to sa Jarca, spreman da definitivno, prelazei po trei put prvi stepen ovog kardinalnog znaka, zatrese tlo i najavi promene koje e se odvijati do kraja zime. Pluton u takozvanoj stanici moe da bude jako teak, budui da najdubljim intenzitetom izvlai mrak iz bia ili ga uvlai u njega, zavisno od linih pozicija. Zato se potrudite da odrite svesnost, kao i da budete umereni u emocijama i stavovima. Sredinom septembra, Saturn i Uran konano prave svoju poslednju opoziciju, to je ujedno i glavni aspekt koji e obojiti predstojei period. Do sada je najvei uticaj imao na finansijski sektor. ini se da je to ovog puta jo naglaenije, sa itavom grupom planeta koje uestvuju u toj opoziciji. Inae, Mesec je u konjunkciji sa Venerom, to moe da govori o nekoj vanoj vesti u vezi javne linosti iz venerijanskog (umetnikog) miljea.

R I B E - Period koji sledi, donosi potrebu da se srede finansije, postoji mogunost iznenadnih trokova, kao i potraivanje starih dugovanja, zbog ega bi bilo dobro da ovaj period saekate sa to stabilnijim sredstvima. Posluajte savet nekog starijeg prijatelja. Odlian je period za javne nastupe, sajmove, prezentacije, naroito ukoliko ste ih od ranije pripremali. Za septembar je karakteristina relativna stagnacija, tako da je idealan za odmor, mirovanje i akumuliranje nove energije. U drugoj polovini oktobra uredno ispratite obaveze to se tie radnog mesta ili dokumentacije i vodite rauna da ne potpisujete neto i ne pregovarate na brzinu. Zdravlje je u redu, mada postoji mogunost oticanja nogu, odnosno zadravanja tenosti, pa se to vie kreite. Takoe, postoji mogunost alergija i smetnji u vezi disajnih organa, posebno ako imate hronini bronhitis..
Astrolog Nina Nikolajevi tel: 064/220-8900 astroloke konsultacije i analiza svih vrsta horoskopa

63

ProitajtePogledajtePosetiteProitaj ProitajtePogledajtePosetiteP
TEATAR

43. Bitef
Ovogodinji Beogradski internacionalni teatarski festival - 43. po redu Bitef, bie odran od 15. do 26. septembra, pod sloganom Kriza kapitala - umetnost krize. Spektakl otvaranja, kao zanimljiva kombinacija istonjakih vetina i modernog plesa, poveren je predstavi Sutra - londonskog Sadlers Vels teatra i tibetanskim monasima aolin manastira. Sveano otvaranje ovog festivala pozorine umetnosti je 15. septembra, na velikoj sceni Centra Sava. U Jugoslovenskom dramskom pozoritu e 16-og, 17-og i 18-og septembra biti prikazano najnovije ostvarenje kanadskog reditelja i pisca Roberta Lepaa - Plavi zmaj, 19. i 20. septembra u Pozoritu na Terazijama - komad Erport kids, poznatog vajcarskog pozorinog stvaraoca tefana Kegija, a 20. i 21. septembra - hrvatski komad Odmor od povijesti, Bitef-u poznate trupe Bacai sjenki. Zatim, 21. septembra u Srpskom narodnom pozoritu u Novom Sadu i 22. septembra u Ateljeu 212, bie prikazana norveka predstava o uvenom Knutu Hamsunu - Pisac. U Narodnom pozoritu e 22. i 23. septembra biti izvedena holandska lutkarska predstava Logor, o Auvicu, a 24. septembra iz Nemake stie pozorina interpretacija dela Karla Marksa - Kapital, prvi tom, u reiji Helgarda Hauga i Danijela Vecela. Uz sedam inostranih, selektori festivala Jovan irilov i Anja Sua su u program uvrstili i dve domae predstave - Brod za lutke, Srpskog narodnog pozorita i Sanjari, Jugoslovenskog dramskog pozorita. U okviru prateeg programa festivala su i jubilarna deseta Bitef polifonija, Bitef na filmu, Meunarodna pozorina konferencija i Bitef after ten druenja.

MUZIKA I PLES

STOMP!

U okviru 41. Bemusa, u Sava Centru je 15-og, 16-og i 17-og oktobra predvieno spektakularno gostovanje jednog od najatraktivnijih svetskih ansambala. Muzika ekstravagancija nazvana STOMP predstavlja nedvosmislen dokaz da zvuk, pokret i smeh govore univerzalnim jezikom. Ovaj osmolani sastav je u stanju da bilo koji predmet pretvori u muziki instrument, a to ini sa virtuoznom, akrobatskom preciznou. U njihovim rukama, prazne plastine posude postaju udaraljke i duvaki instrumenti, a tako dobijen zvuk se sliva u jedinstvenu virtuelnu simfoniju. No, pored prividne improvizacije, u predstavi STOMP-a nita nije sluajno! Izvoai, njihova tela i instrumenti stvaraju jedinstven izraz - neodoljivo atraktivan. Najmonije oruje STOMP-a su ritam i humor, koji su ukljueni u svaku numeru. Produkcija: Jugokoncert u saradnji sa Sava centrom

64

u zdravom telu

ajtePogledajtePosetite PREPORUUJEMO ProitajtePogledajtePosetite

FILMOVI

Gola istina

That is it

Rat izmeu polova dolazi do usijanja u komediji Gola istina. Ketrin Hajgl tumai ulogu Ebi, uspene producentkinje jutarnjeg programa na televiziji. U potrazi za gospodinom savrenim, ona ostaje beznadeno sama. Meutim, uskoro joj sledi hladan tu, kada je efovi ubace u tim sa Majkom, kontroverznim TV voditeljem. Derard Batler tumai ulogu Majka, koji obeava da e razotkriti golu istinu o tome ta mukarci i ene zapravo ele. Film je u bioskopima od 10. septembra. Distributer: Tuck Vision

U bioskopima irom sveta, od 30. oktobra poinje da se prikazuje film This is it o nedavno preminulom pevau Majklu Deksonu. Napravljen na osnovu nedavnih snimaka i ukljuuje poslednje probe i fotografije iza scene. U pitanju je istorijski snimak poslednjeg nastupa, koji je dokaz da je Majkl Dekson jedan od najveih zabavljaa koji su krasili scenu. Film e Deksonovim fanovima ponuditi izuzetan oseaj - da iza scene pogledaju umetnika i njegovu karijeru, kao i nezapameno iskustvo da vide Deksonovu pripremu za nastupe planirane u Londonu 2009. godine. Distibuter: Tuck Vision

Padae ufte (Cloudy with a Chance of Meatballs)

U ovom animiranom filmu, Flint Lokvud eli da postane veliki pronalaza. On je ve patentirao dosta udnih izuma, ali su svi bili veliki promaaji. Kada njegov najnoviji pronalazak, kreiran da pretvori vodu u hranu, sluajno uniti gradski trg i odleti u nebo, on je ubeen da mu je karijera zavrena. Sve dok se ne desi neto neverovatno - sa neba poinje da pada hrana. Njegova maina zapravo radi! Flint postaje prijatelj sa Sem Sparks, voditeljkom vremenske prognoze, koja dolazi u grad da isprati najvei vremenski fenomen u istoriji. Ali, usled halapljivosti ljudi, koji poinju da trae sve vie hrane, maina poinje da funkcionie udno... U naim bioskopima, film e se prikazivati od 22. oktobra. Distributer: Tuck Vision

KNJIGE

Lovac na zmajeve
Ovo je intimna storija o prijateljstvu dva deaka u Avganistanu, o izdaji i spasenju - koja od prve stranice zaokuplja itaoca i uzburkava emocije. Amiru, mladom i bogatom pripovedau, jedan dogaaj u detinjstvu potpuno menja ivot... Kroz celu knjigu se opisuju i istorijska deavanja, naroito ona o poslednjim mirnim danima Avganistana. U ovaj izuzetan roman su utkane sve velike teme knjievnosti i ivota: ljubav, ast, krivica, strah, iskupljenje... Haled Hoseini kazuje ivopisnu ivotnu priu, koja podsea na to koliko se njegov narod bori da trijumfuje nad silama nasilja, koje mu i danas prete. Slojevita i snana, ova knjiga e vas ostaviti bez daha. Izdava: Laguna

Novi poetak
Dord Bejli dobija dar o kome mnogi sanjaju - priliku da ponovo ivi svoj ivot. Posle sranog udara, presauju mu srce devetnaestogodinjaka - i sve se odjednom menja! On je drug svoje maloletne dece, a ne strogi ministar policije koji kontrolie svaki njihov pokret. Vodi ljubav sa svojom enom celu no, a ne od ponoi do, otprilike, dvanaest i pet. eli i da promeni svet - im ga proe mamurluk. Ali, Dord Bejli otkriva da biti ponovo mlad nije ba toliko zabavno. Vie od svega na svetu ponovo eli svoj stari ivot. Autor knjige je Toni Parsons. Izdava: Laguna

Mo sadanjeg trenutka
Za kratko vreme, ova knjiga je proglaena jednom od najveih duhovnih knjiga napisanih poslednjih godina. Ona poseduje mo dublju od rei. Stoga vodi itaoca na mnogo mirnije mesto, iza njegovih misli, mesto gde problemi nestaju, a on otkriva znaenje ostvarenja slobodnog ivota. Knjiga predstavlja kompletan vodi, potpun kurs iz meditacije i spoznaje. To znai da joj se treba stalno vraati. Svaki put kada joj se opet posvetite, biete nagraeni novom mudrou i znaenjem. To je knjiga koju e mnogi ljudi eleti da prouavaju do kraja ivota. Ve je proglaena za remek-delo, a kako god da je ljudi nazivaju, kako god da je opisuju, u pitanju je knjiga koja ima snagu da menja ivote, snagu da nas u potpunosti dovede do spoznaje ko smo zaista. Izdava: arobna knjiga

65

NOVO Da li matate o udobnoj ali i modernoj cipeli?

U cipelama nove Scholl kolekcije za jesen 2009. imaete oseaj pravog odmora zahvaljujui specijalnim tehnologijama Bioprint i Gelactive koje apsorbuje pritiske usled dodir sa tlom i na taj nain tite lea i kimu. Moderan dizajn ukomponovan je sa visoko kvalitetnim i prirodnim materijalima i mekom koom koja omoguava stopalu da die, a karakteristina je i posebna potpora za petu.

ADRESAR

ultrazvuni kabinet

ULTRAMEDIKA
dr T. Mihailovi
www.ultramedika.co.yu

011 339 08 48; 339 29 16 063 81 707 14

HITNA POMO Bul. Frane Deperea 5, 011/94 VOJNO-MEDICINSKA AKADEMIJA Crnotravska 17, 011/26-62-755, 011/26-61-122 KLINIKI CENTAR SRBIJE Pasterova 2, 011/36-18-444, 36-17-777 KBC ZVEZDARA D. Tucovia 161, 011/38-06-333 R. Burdevia 31, 011/38-06-042 KBC ZEMUN Vukova 9, 011/21-06-106, 011/37-72-666 KBC DR DRAGIA MIOVI Heroja Milana Tepia 1, 011/26-67-122, 26-69-955 KBC BEANIJSKA KOSA Beanijska kosa bb, 011/30-10-777, 30-10-701 Dom zdravlja DR RISTI Narodnih Heroja 38, 011/2693-287 063/205-764 Specijalna bolnica SVETI VID Dobraina 27, 011/32-83-737 Centar BALANS MEDIKA Bulevar Despota Stefana 1, 011/32-26-826 Psihijatrijska ordinacija DR PAVLOVI 064/12-58-068 DEURNE STOMATOLOKE SLUBE DZ Stari grad, 00-24h, 011/63-52-36 INFORMACIJE O LEKOVIMA, 011/24-35-008 SOS RTVE NASILJA U PORODICI 011/33-47-007 Aerobik i fitness club STAR, 011/33-90-866 V. Dobrnjca 50, Hala Pionir, . aplina 39 Prodavnica zdrave hrane HEMA KHEYA NEYE Hilandarska 24, 011/334-53-22 SKYWELLNESS CENTAR SC M. G. Mukatirovi, T. Kouka 63, 063/45-68-28 AJUR-VEDA d.o.o, Vladimir obi, 011/2141 062 Kozmetiki centar PERFECTA Beograd, Kralja Milana 4a, 011/26 865 84 Izdavaka kua FINESA Beogradska 8, 011/ 243 4107 Frizerski salon SFINGA uina 10, 011/3341-027 064/465-85-80 Studio Suzana Peri Uzun Mirkova 6, 011/2625-817 Capueira Senzala, kola kapuere O Mladost, Gandijeva 99, 064/275-91-65 Dr Duan Radi, neurolog 011/30-88-343; 064/668-55-95 Spasoje Vlaji, fiziar, 011/2502-872 (17-19 asova) Dragana Ognjenovi, feng ui konsultant 063/380-098 Aleksandra Crnogorac, nutricionista, 064/534-09-73 Slavica Mari, nutricionista i med. kozmetiar 063/80-98-477 Vana orevi, astrolog, 062/17-79-744 Jasmina oki, dijetetiar-nutricionista 063/865-22-33, 064/404-24-83 Tijana Tima, dipl. trener fitnesa, 064/460-46-98

66

u zdravom telu