Proces interne revizije

U proces interne revizije spadaju:

1) promene kapitala
2) napomena
3) bilans stanja
4) bilans uspeha
5) bilans novcanih tokova

AKTIVA PASIVA
1) zemljiste 1) kapital
2) gradj. Objekti 2) dugorocne obaveze(od god. dana)
3) postojenja I oprema 3) kratkorocne obaveze (do god. dana)
4) poslovni inventar 4) tekuce obaveze ( zarade,dobavljaci,cekovi,porezi)
5) zalihe
6) potrazivanje
7) novac
Zasniva se na principu solventnosti (mogucnosti da na duži rok isplatimo obaveze)

Finansijski izveštaji kao osnova finansijske analize

Finansijski izveštaji su vrednosni pokazatelji uticaja svih poslovnih promena, koje utiču na finansijsku
strukturu I položaj finansijske strukture privrednog društva, na njegove novčane tokove I uspešnost
celokupnog poslovanja.Oni su osnovni proizvod finansijskog računovodstva.
Možemo da ih podelimo na:
1)Osnovne (Bilans stanja I bilans uspeha)
2)Izvedene (Izveštaj o tokovima gotovine, izveštaji o promenama na kapitalu) sastavljaju se na osnovu
bilansa stanja I uspeha.
3)Ostali izveštaji – izveštaji o ostalom rezultatu I napomene koje su sastavni deo godišnjeg izveštaja.
-investitore I kreditore
-U svim pomenutim izveštajima su sadržani efekti svih aktivnosti privrednog društva u odredjenom
periodu.
-Kako se dele sve aktivnosti koje se dele za ostvarivanje profita.
-Sve aktivnosti jednog preduzeća koje imaju za cilj stvaranje vrednosti za vlasnika,
zaposlene,investitore) možemo da podelimo u 3 grupe:
1)finansijske aktivnosti
2)investicione aktivnosti
3)poslovne aktivnosti
-Efekti finansijskih I investicionih aktivnosti su uglavnom materijalizovani (sadržani) u bilansu stanja koji
pokazije finansijsku strukturu I položaj privrednog društva.
-U osnovne finansijske aktivnosti ubrajamo:
1)Prikupljanje kapitala iz sopstvenih I pozajmljenih izvora
2)vraćanje pozajmljenih sredstva
3)plaćanje kamate kao cene, odnosno troškova za korišćenje pozajmljenih
Osnovne investicione aktivnosti su ulaganje prikupljenih finansijskih sredstva u nabavku stalnih I
obrtnih sredstava privrednog društva za obavljanje osnovne delatnosti I širenje poslovanja. Zbog toga
kažemo da je prikupljanje novca investiciona aktivnost.
-Poslovne aktivnosti su uglavnom obuhvaćene bilansom uspeha, a osnovne poslovne aktivnosti su
aktivnosti koje imaju za rezultat ključne prihode (prihodi od prodaje proizvoda I usluga) I ključne rashode
(troškovi:amortizacije materijala,zarade).

Predmet finansijske analize su svi pomenuti izveštaji iz 2 razloga:

1) potpunost informacija o uspešnosti poslovanja preduzeća (kroz bilans uspeha I izveštaj o ostalom
rezultatu).
Kroz bilans stanja se sagleda finansijska struktura I položaj , priliv I odliv gotovine kroz izveštaj o
tokovima gotovine I promene na kapitalu kroz izveštaj o promenama na kapitalu.
-Napomene kao vrsta finansijskog izveštaja sadrži kvalitativne informacije (rezime nekog izveštaja ,
objašnjenje neke zakonske odredbe) koje nisu sadržane u ostalim izveštajima.

2)činjenica da su efekti pojedinih aktivnosti prikazani u više izveštaja istovremeno (npr. finansijska
aktivnosti plaćanja kamate na kredit je prikazana I u bilansu uspeha, efekat isplaćenih dividendi je
prikazan I u izveštaju o novčanih tokovima, prodaja stalnih sredstva I ostvarivanje gubitka ili dobitka po
osnovu prodaje, obezvredjivanje stalnih sredstava prikazanih u bilansu uspeha).

Osnovni finansijski izveštaji kao predmet analize

-Dva osnovna finansijska izveštaja su
1)bilans stanja
2)bilans uspeha
-Bilans stanja je finasijski izveštaj koji prikazuje veličinu i strukturu sredstava i izvora finansiranja na
odredjeni dan u novčanim jedinicama mere.
-To je slika finansijskog položaja jednog privrednog društva.
-Struktura sredstava (aktive) predstavlja efekte investicione aktivnosti odnosno način ulaganja
prikupljenih finansijskih sredstava, a struktura izvora finansiranja (pasive) predstavlja efekte finansijske
aktivnosti odnosno finansijsku strukturu privrednog društva.
-Postoje 2 kriterijuma razvrstavanja pozicija u bilansu stanja.
1)kriterijum rastuće likvidnosti u aktivi i rastuće dospelosti u pasivi.
2)kriterijum opadajuće likvidnosti u aktivi i rastuće dospelosti u pasivi.

Prvi kriterijum ima široku primenu u evropskim zemljama u kojima je osnovni cilj računovodstva
sigurnost kreditora i investitora pa je akcenat na stalnim sredstvima u aktivi i sopstvenom kapitalu u
pasivi.
-U fokusu interesovanja ovih zemalja i preduzeća jeste solventnost (sposobnost preduzeća da izmiri
svoje obaveze na dugi rok, i uvek se vezuje za kapital)
AKTIVA PASIVA
1.nekretnine,postrojenja i oprema(najnelikvidnije) 1.sopstveni kapital(nema rok dospeća)
2.nematerijalna sredstva (patenti,licence) 2.dugorocne obaveze
3.dugoročni fin. plasmani (ulaganja u obveznice,h.o.v.) 3.kratkorocne obaveze
4.zalihe 4.tekuće i ostale obaveze
5.potrazivanja
6.novac (najlikvidniji

Drugi kriterijum je razvrstavanje pozicije u bilansu stanju.Koristi se u zemljama sa razvijenom

anglosaksonskom računovodstvenom praksom (SAD,Kanada,Australija,V.Britanija)
-Koristi se zato što je njihov primarni cilj poslovanja likvidnost jer su ove zemlje od 1929 god (od velike
depresije svetske ekonomske krize) povremeno opterećene ovim problemom.
Akcenat je na novcu u aktivi, i tekućim obavezama u pasivi.

Bilans uspeha je finansijski izveštaj koji pokazuje prihode i rashode jednog privrednog društva iskazane
novčanim jedinicama mere za odredjeni obračunski period.
-To znači da se bilans uspeha za razliku od bilansa stanja sastavlja periodično za odredjeni vremenski
period koji može da bude mesec, kvartal , polugodište , godina.
-Dugo je bilans uspeha imao pimat (prednost) u odnosu na bilans stanja po važnosti informacija koje su
korišćene za potrebe poslovnog odlučivanja , jer se smatralo da je uspešnost poslovanja prikazana
dobitkom ili gubitkom najvažniji pokazatelj rentabilnosti poslovanja jednog preduzeća.

Dobitak ili gubitak jeste osnovno merilo rentabilnosti poslovanja i važna komponenta mnogih
finansijskih pokazatelja kao što je naprimer dobitak po akciji ili stopa prinosa, ali korisnicima fin.izveštaja
i revizorima nije dovoljna informacija za procenu buduće sposobnosti stvaranja novčanih tokova i
prinosa za razne korisnike (dividende akcionarima, investitorima, kamate bankama).

Redovni prihodi/rashodi ( rezultat obavljanja osnovne aktivnosti delatnosti) su :

1)poslovni prihodi/rashodi
2)finansijski prihodi/rashodi
3)prihodi po osnovu uskladjivanja (povećanja) imovine / rashodi po osnovi obezvredjivanja
(smanjivanja)imovine
4)ostali prihodi/rashodi

Poslovni prihodi/rashodi su najbrojniji I izmedju njih postoji čvrsta korelativna veza.To znači da se
nijedan poslovni rashod ne može priznati ukoliko nije direktna posledica nekog poslovnog prihoda npr.
troškovi od prodatih gotovih proizvoda predstvljaju poslovni prihod koji je nastao kao direktna posledica
prihoda od prodaje gotovih proizvoda koji su ustvari poslovni prihod.
Za razliku od njih sve ostale kategorije redovnih prihoda I rashoda nisu povezane na ovakav način, već su
rezultat sporadičnih medjusobno nezavisnih poslovnih dogadjaja.