Smiljana Knežević

U POSJEDU SAMOĆE
 Smiljana Knežević
U POSJEDU SAMOĆE

Izdavač
STIHOM GOVORIM

Za izdavača
Aleksandar Obradović

Urednik i recenzent
Slobodan Zoran Obradović
(stihomgovorim@gmail.com)

Lektor
Nataša Andrić

Grafički dizajn, korice, obrada i kompjuterska priprema

Vaso Obradović
o_vaso@t-com.me

Štampa
Grafokarton, Prijepolje

Tiraž
500
 Smiljana Knežević

U POSJEDU SAMOĆE

Berane, 2015.
 Ispijam kafu a sve oklijevam kao da nekog oĉekujem. Stal-
no me neki osjećaj muĉi, svrbi i vraća unazad. Moje vrpoljenje,
izvirivanje i okretanje završi pogledom na putanju, preko
breţuljka, gde se nalazio razlog tome. Ne spuštajući pogled,
zagledana u daljinu, sa osjećajem sjete i ĉeţnje, primiĉem
svojim isušenim i istanjenim usnama šoljicu sa kafom i kao
neki krivac, ispijam lagano gutljaje, koji se glasno stropoštava-
ju niz moje isušeno grlo, zadovoljavajući potrebu mog iz-
muĉenog ţeluca.
„Sad, dodaj, to! Goool!“, prenuše me glasovi moje unuĉadi,
koja su ispred mene u dvorištu igrala fudbal i košarku. „Ĉekaj,
ne tako, gledaj mene!“, te rijeĉi koje izgovori moj sin i ispi-
janje kafe, vratiše me jedanaest godina natrag. Moj pogled i
dalje se zadrţao na istoj putanji, a oĉi se smanjiše u ţelji i na-
poru da više i bolje vide. Na vratima terase, sa šoljicom u ruci,
pojavi se moja snaha, oĉigledno riješena da malo odmori.
„Bako“, ne dobi odgovor. „Bako, jesi li dobro?“
„O da dobro sam, samo... samo me istovjetne i na isti naĉin
izgovorene Damjanove rijeĉi, baš onako kako ih je izgovarao
njegov otac, vratiše unazad.“
„Pa, ako ţelite, ja bih voljela malo više da saznam. Mislim,
Damjan malo priĉa o tome, a ja mislim da tu ima mnogo više.“
„Pa ne znam... da li mogu, duga je to priĉa i nimalo vesela, ali
je pouĉna. Moţda bi ipak trebalo da je ĉuješ. Valjaće ti, dug je
ţivot.“
Poĉeću baš odavde, sa ovog mjesta, gdje se većina našeg
ţivota odvijala. Evo, i sad ĉujem sebe kako ga zovem sa istog
mjesta gdje smo zajedno ispijali kafu.
„Hajde, gotova je.“

5
 „Evo, samo da ih rasporedim.“, po ko zna koji put ĉujem isti
odgovor.
Dok se kafa dimila i ĉekala na svoj prvi srk, svaki dan u isto
vrijeme i na istom mjestu, sjedeći na istoj stolici, prisustvujem
svakidašnjem prizoru ispred naše kuće. Udišući aromu koja se
izazovno nametala iz malih, lijepo i praktiĉno dizajniranih
šoljica, mameći me da prekršim naš obiĉaj i poĉnem da pijem
prije nego što on doĊe, razmišljala sam o tome koliko sam is-
punjena i srećna ţena.
Galama i ţagor djece u našem dvorištu, bila je uobiĉajena i
svakodnevna slika i doţivljaj, kako za oĉi tako i za uši, bolje
reći sastavni dio našeg ţivota. U njemu nije bilo nijednog,
rukom posaĊenog cvijeta, osim samorasta i trave za koju je moj
muţ govorio da je ona najljepše cvijeće, a koja je i pored geno-
cida koji se vršio svakodnevno nad njom, opstajala, bitisala, i
uspijevala da se zeleni, makar i u onoj najbleĊoj nijansi. Ĉesto,
kada bi rano ispijali našu prvu kafu na terasi, pomislila bih da
te jutarnje kapi rose, mogu lako biti i njene suze kojima
oplakuje sebe.
„Samo da operem ruke i eto mene.“, ispijamo već
prohlaĊenu kafu kao i uvijek.
„Gol! Jedan nula!“
„Koš! To brate, baci!“ –
„Bravo!“, navija par djevojĉica koje stoje sa strane i
posmatraju. Vjerovatno će u sledećem krugu biti i one
ukljuĉene.
„Ne, to nije u redu, ĉekaj da ti pokaţem.“, mladalaĉkim
skokom se opet Miloš naĊe meĊu njima. Pogled mi sa njih
prošeta preko okolnih roĊaĉkih i komšijskih kuća, oko kojih se
šepurilo razno cvijeće svih boja, uzrasta i sorti, ali nigdje ni-
6
jednog djeteta nijesam mogla ugledati, a i kako bih, kad su sva
bila ispred naše kuće. Koliko god su ona bila najljepše cvijeće,
nekada bi moj pogled, malo zavidno, prolazio okolo tih kuća
sladeći se tim bojama i mirisima, a ruka bi sama napravila
pokret kao da ţeli barem da preĊe preko njega, osjeti ga i
omiriše. Primijetivši jednom to raspoloţenje, on, onako kroz
poluosmijeh, dobaci:
„A ti bi još i tu obavezu, da ga sadiš, okopavaš, rasaĊuješ,
zalijevaš. E, pa ove stative i ovaj koš to ne traţe, a mnogo
znaĉe ovoj djeci.“ Znala sam da tu ne mogu uĉiniti ništa,
uostalom i zašto bih.
„Mirko dolazi ovamo strijela te ne pogodila, treba nešto da
mi pomogneš, batali to ćiškanje lopte, uzaĉas se našla! Branko
idi, crko dabogda, prepni onu kravu preĉa je ona što ti daje var-
eniku no to što kotrljaš ispred sebe!“, ĉulo se svakodnevno iz
dotiĉnih kuća i uglavnom se završavalo na tome.
„Za danas je dosta, donesite lopte. Je l' poštujete ono što
smo se dogovorili? Sat i'po prije i isto toliko poslije sporta –
uĉenje!“
„Poštujemo!“, ĉulo se gromoglasno.
„Ako neko to ne radi, ja ću saznati tako što ću otići da
pogledam ocjene svima, pa onaj kome budu loše, neće moći da
nastavi sa nama sve dok ih ne popravi.“
Lopte su bile prve i jedine igraĉke naše djece. Ma otkuda da
je dolazio, uvijek je donosio samo ĉetiri lopte, koje su se pon-
ekad mogle razlikovati po boji i veliĉini ali ne i po kvalitetu.
Za druge igraĉke naša djeca nijesu znala.
Moţda to i ne bi bilo toliko ĉudno, da meĊu naše ĉetvoro
djece nije bila i jedna ćerka, koja je odrastala uz njih, bolje reći
oni uz nju, i koja nije imala drugog izbora jer joj se nije ni nu-
7
dio. Od momenta kad bi postali svjesni sebe i svog tijela,
mrdali nogama i rukama, uvaljivao im je loptu u ruke, krilo,
noge i naruĉje.
„Hvataj, ne tako, gledaj ovako, 'ajde ponovo. Bravo, tako.“,
bodrio ih je i ohrabrivao svakodnevno, permanentno i uporedo,
razvijajući im ljubav prema tom rekvizitu. Već negdje sa
njihovih pet-šest mjeseci, lopte bi postajale dio njih, pa ne bi
htjeli ni mogli zaspati ako je ne bi prigrlili nogama ili rukama.
Ĉim bi se dohvatili nogu, uĉio ih je da je vode, šutiraju ĉas li-
jevom ĉas desnom nogom, stavljao ih na gol, pokazujući im
razne vrste udaraca i šuteva kao i odbranu. Kako su odrastali
postavljao im je sve veće zahtjeve koje su oni sa radošću pri-
hvatali i ispunjavali. Uĉili su brzo, kopirali ga veoma uspješno,
jer su prosto voljeli to da rade. Dok sam u kući obavljala razne
poslove, do mene je dopirao Milošev glas:
„Tako, to, bravo! Sad, o ne, gledaj, ovako, moţeš ti to.
Probaj opet. E, to je već bolje, i biće još bolje samo veţbaj i
budi uporan. E, sad je vrijeme za našu popodnevnu kafu.“
Sjedim i, kao i uvijek, ĉekam da se Miloš popne kako bih
poĉela piti. Srce mi je puno. Gledam svoje ĉetvoro zdrave, li-
jepe i dobre djece, kako u društvu sa još sedmoro-osmoro, za-
dovoljno i dosta uspješno, rade ono što najviše vole. A i Miloš
je bio pun sebe. Nije mogao sakriti ponos i sreću što im je otac.
Valjda mu zato nije ni bilo teško što im posvećuje toliko vri-
jeme ili tu ima i još neĉeg drugog.“
„Svrati na kafu, 'ajde izvoli.“, roĊak se penje uza stepenice i
već sa treće od njih osam, pruţa ruku. Lijevom skida kapu i ne
krijući ironiju, sav vaţan, progovori:

8
 „Kad se vi odmarate, kad jedete, kad uĉite, kad što radite?
Ja kad god proĊem ovuda vi samo igrate! Ha, ha, ha!“ Miloš
prihvati smijeh i sasvim mirno odgovori:
„Za sve ima vremena, samo ga treba isplanirati. A i ti izgle-
da prolaziš ovuda baš kad mi igramo. Ha, ha, ha!“, nasmijah se
i ja njihovim mudrolijama. Vrata naše kuće bi se zatvorila tek u
suton, onda kad bi se i zadnji trzaj dana neĉujno predao mraku.
Tada bi nevoljno i nerado svako dijete otišlo svojoj kući. –
„'Ajde, vidimo se sjutra.“
„Vaţi.“
Za njih je dan bio trenutak, a noć nuţno zlo koje im se
nameće preko njihove volje, a što je neminovno. Onda bi iz-
morenih tijela moja djeca, polijegala sa umorom i u isto vri-
jeme zadovoljstvom na licu, loptom u rukama ili na nogama,
brzo zaspala, izdišući umor, a udišući sreću, sigurnost, ljubav i
toplinu svoga doma.
„'Ajde i mi da lijegamo.“
„Pa znaš da moram, kao i svake noći, oprati ovoliko suĊe i
kupatilo poslije vaših pet tuširanja.
„Pa ostavi nešto i za sjutra.“
„E, moj Miloše, sjutra je novi dan i novi poslovi. Samo ti
legni, brzo ću ja.“
Sjutradan, rano sa prvim zracima, prvim kukurikom i prvim
koncertom ptica, prva u selu bi se otvorila naša Otvorena vrata.
Ako je bio vikend, ne ĉaseći mnogo, onako krmeljavi, ne-
oĉešljani, sa malim ĉupercima kao antenama po glavi, odmah
bi, ĉim bi ĉula naše glasove, dotrĉala i djeca iz obliţnjih kuća.
Svaki dan, makar samo sat vremena, ako nije moglo više, djeca
su imala sport i razonodu uz Miloševu asistenciju, nadgledanje
i sugestije. I svaki dan bi nauĉili bar jedan novi potez, ĉime su
9
se hvalili svojim drugovima u svojim školama. Nekada su se
dešavale, a kako i ne bi, i neke nemile situacije kad sam ja
morala biti medicinska sestra.
„Daj da vidim, pa koljeno ti je dosta zdrljano. Ĉekaj da
donesem rakiju i zavoj.“
„Ne, ne, samo ne rakiju, nije to ništa.“
„Moram to da dezinfikujem kako se ne bi inficiralo. Pritrpi
malo, pa drugi put budi paţljiviji.“
Zaţmurio bi, stiskao zube i ni glasa ne bi pustio. A i kako bi
kad bi mu se drugari smijali. Umotala bih to kako sam najbolje
znala i umjela, a on bi se već za tri-ĉetiri minuta našao opet u
igri. Nije bilo rijetko da su morali koristiti i naš toalet za veliku
nuţdu, a malom su ĉašćavali travu, neko drvo ili neki ţbun.
„Teta Vera, mnogo sam ţedan mogu li dobiti malo vode?“
„I ja sam ţedan, mogu li i ja?“
Odmah su svi bili ţedni i svi se za tili ĉas našli na dnu
stepeništa. Ni sama ne znam koliko bih im bokala vode snijela
u toku dana, jer tada još uvijek nijesmo imali ĉesmu ispred
kuće, kao što je imamo, hvala Bogu, sad. Ne tako ĉesto, ali
sigurno jednom nedeljno, sam im znala naprţiti mafiša, prigan-
ica ili napeći kiflica, jer nijesam mogla kad je bilo vrijeme
uţine uvesti svoju djecu da jedu, znajući da su i oni, poslije
tolike igre, ogladneli kao i moja djeca, a nijesu htjeli otići
svojim kućama iako su one bile tako blizu, plašeći se da ih
neće ponovo pustiti da se vrate. To se obiĉno dešavalo
vikendom, kad su bukvalno po ĉitav dan provodili u igri. Bilo
mi je zadovoljstvo kada bih, poslije samo petnaest minuta,
uzela veliku, plastiĉnu posudu praznu. Nije mi bilo teško to da
radim, jer su djeca, za razliku od starijih, znala to na svoj naĉin
da cijene. Njihov iskren pogled govorio je sve. Sad kada su od-
10
rasli, postali ljudi i roditelji ĉesto znaju to da pomenu i sa smi-
jehom se sjete kako su jeli prljavim rukama i kako je Miloš go-
vorio:
„To je samo zemlja, ona je ĉista, treba da stiĉete imunitet.“
Pošto je ćerka bila naša prva radost, prva je i izrasla i već
dosta uspješno ubacivala loptu u koš. Kako su odrastali tako im
je on povećavao visinu koša i na taj naĉin podsticao da se što
više proteţu i trude. Djeĉaci su se po nekoliko puta u toku dana
selili sa stativa na koš i obrnuto.
Kad bi došao zimski period, a znamo kakve mogu biti zime
na sjeveru, i kad je bilo nemoguće više koristiti dvorište za
igru, mi smo i za to imali priliĉno dobro prelazno rešenje, a to
prelazno rešenje je kod nas moglo potrajati i po šest mjeseci –
znaĉi pola godine.
Naime, plan naše, priliĉno velike kuće, da li sluĉajno ili
namjerno, nikad nijesam saznala, priuštio im je predsoblje –
ĉetiri sa ĉetiri, u kojem nije bilo ni jednog komada namještaja,
osim visećeg ĉiviluka na kojem su se kaĉili kaputi gostiju i
poneki naš, pa im je to omogućavalo da tu nastave sa svojim
sportskim aktivnostima, ali sa manje drugara i manje zamaha.
Tu su igrali mali fudbal, a stative bi im bile uvrnute ĉarape
jedna u drugu, i ubacivali lopticu u jednu dublju korpu od
hljeba koja je bila ĉvrsto zakaĉena iznad vrata i sluţila kao koš.
To je bio period kada bi se naša otvorena vrata malo pritvo-
rila, ali ne i zatvorila, jer su i tada dolazila djeca iz najbliţih
kuća i igrala sa našom. To se ponavljalo godinama, samo što se
zbog smjena i većih obaveza u školi, vrijeme sporta i razonode
mijenjalo i prilagoĊavalo prioritetima. A prioritet nad prior-
itetima nam je bila škola.

11
 Opsjednutost ili blaţe reĉeno, Miloševa ljubav prema sportu
i velika ţelja da je prenese na našu pa i drugu djecu, poticala je,
što sam kasnije saznala, još iz djetinjstva i njegove
nemogućnosti da mu se posveti ili eventualno uspije u njemu.
Imajući sve predispozicije, ljubav i talenat, a nemajući materi-
jalnih uslova, podršku svojih roditelja i sredine, njegov san da
postane fudbaler, ostao je, na njegovu veliku ţalost, nedosan-
jan. Mislim da nikada nije preţalio što ga nije odsanjao i to sve
objašnjava. No, on, kao pedagog po struci i nadasve posvećen
roditelj, imao je i druge razloge, moţda i vaţnije, zbog kojih je
bio uporan u svojoj namjeri. To je bilo vrijeme kad je najveći
problem svih roditelja, sredine i društva koje se nije moglo iz-
boriti sa tim, bila pošast tog vremena, “njeno veliĉanstvo“ –
droga. Ona je sve više omamljivala mladost i bila potencijalna
opasnost za svaku porodicu. Ta opasnost ih je saĉekivala na
svakom njihovom koraku, ulici, kafiću, bioskopu, pa ĉak i u
školi. Trebalo ih je spasiti i otrgnuti od tog najvećeg zla koje je
moglo zadesiti bilo koga, što je moglo biti ravno smrti, moţda
u nekim sluĉajevima i gore. Znali smo liĉno jednu porodicu
koja je prolazila kroz te strahote. To je bila, praktiĉno, uništena
i ţiva sahranjena, porodica. Tuĉe, svaĊe, prijetnje, kraĊe,
prodavanje, potkradanje, preprodavanje, krv i suze, i na kraju
beznadeţnost i kliniĉka smrt, bila je sudbina ĉitave porodice,
zbog samo jednog njenog ĉlana koji ju je uzimao. Pri susretima
vas više niko nije pitao, kao ranije, kako su vam djeca, kolika
su , kako uĉe, puše li ili piju, već samo jedno – drogiraju li se?
Ta opasnost je visila u vazduhu i toliko su se ljudi plašili toga
da su sve drugo zanemarili. Gledajući pred sobom ĉetvoro
zdrave, prave, pametne i lijepe djece, imao je jedinu misao i
ispred sebe postavio zadatak – saĉuvati svoju porodicu i to
12
zdravo jezgro. Ono što ti je dao bog, ĉovjek ne smije uništiti,
već ga samo razvijati, zalijevati i njegovati. Smatrao je da su
sport i zdrava porodica najbolja odbrana od toga. Pokazalo se
da je bio u pravu. Nijedno od njih nije pušilo, pilo i, ne daj
Boţe, drogiralo se. Ipak, sav taj njegov trud ne bi išao tako
lako da, hvala Bogu, naša djeca nijesu nasledila ljubav i talenat
za sport od njega. Nije ih on morao mnogo nagovarati da se
bave tim, jer su prosto i oni to ţeljeli i voljeli, pa su zaista
odrastali u zdravu i jaku djecu i u fiziĉkom i mentalnom smis-
lu, znali su i to da su im propusnice za bavljenje sportom bile,
prije svega, dobre ocjene u školi. Tako je i bilo. Bili smo
ponosni i srećni roditelji. Roditeljski sastanci za mene su bili
najljepši izlasci i dogaĊaji.
„Kako uspijevate? Svaka ĉast.“, sustizali su me roditelji,
zavidno gledali i traţili savjete od mene.
„Pa, tako, to je malo duţa priĉa, nekom drugom prilikom,
ţurim, treba djeci da skuvam ruĉak, skoro će iz škole.“
Pristiţu i jedno po jedno sjedaju za sto. Eto i Miloša. Zau-
zima svoje mjesto. Prvi sipa supu, a onda svi redom.
„Mama, šta su ti rekli, kako je bilo na roditeljskom?“
„Dobro sine, ne moţe biti bolje, samo nastavi tako.“
„Meni je sledeće sedmice.“
„U redu, ići ću.“
Zveckaju kašike, srĉu, priĉaju katkad se i nasmiju, a ja sita.
Meni taj dan nije trebao ruĉak. Bila sam sita lijepih rijeĉi, poh-
vala i zavidnih pogleda. Kako su u uĉenju i sportskim ak-
tivnostima trošili puno energije, podrazumijevalo se da su
morali imati jaku, dobru , zdravu i raznovrsnu ishranu. Za to
sam naravno bila zaduţena i odgovorna ja. Kao i za higijenu i
sve ostalo što podrazumijeva zdrav ţivot. Nije sve to bilo lako
13
postići ni materijalno, ni fiziĉki, pa sam se trudila da materijal-
no nadoknadim fiziĉki i doprinesem budţetu svoje porodice.
„Zahvaljujući“ tome što nijesam radila u drţavnoj sluţbi, up-
rkos tome što sam završila višu ekonomsku školu, svu svoju
energiju sam usmjerila ka domaćinstvu i iznalaţenju raznih
izvora prihoda sa svog imanja, i doprinosila uštedi budţeta po
raznim osnovama. Moj posao nije bio samo ono što zatvaraju
kućna vrata, već i ono što otvara vrata zdrave i prirodne ishrane
a moţe roditi na našoj njivi, pomuzti se u štali i pronaći u ko-
košinjcu. Zahvaljujući mom radu, mojoj snalaţljivosti, pa nije
neskromno reći i poţrtvovanju, moja djeca su bila na izvoru
zdrave hrane koliko god je to bilo moguće, i sve to zalijevali
prirodnim napicima i sokovima i pravila ih od drenjina, kupina,
malina, gloga, kleke, šipka, trnjina, borovnica i jagoda, koje
sam brala opet u prirodi Tada je ĉovjek još uvijek mogao to
brati bez straha od bilo kakve bolesti. Dosta šuma i mjesta sam
obišla u potrazi za tim plodovima. Od godine do godine, od
zimnice do zimnice, oni su imali sve što im je trebalo za zdrav i
pravilan razvoj.
Moje radno vrijeme je bilo neograniĉeno. Uveĉe. kad bi svi
polijegali, ja bih ostajala pletući im prsluke, dţempere, ĉarape,
kape i šaputke. Bez svega toga se nije moglo na sjeveru. Kao
da mi je to bilo malo, pa sam pored toga, heklala i radila
goblene kao i neke druge ukrasne predmete za kuću, jer je tada
to bilo u modi, a i sama mislim da kuća bez toga liĉi na
ustanovu i da nema potrebnu toplinu i intimu. Mnoge ţene to
nijesu koristile u svojim kućama jer je to zahtijevalo poseban
tretman pri odrţavanju.
Za sav moj posao nijednom nijesam potpisala platni spisak.
Moje plate su bile zadovoljstvo, zdravlje i miris sreće koji se
14
širio našom kućom i okućnicom. To je bila moja plata i
dvanaesta, i trinaesta, i regres, i topli obrok, i stimulans. Ono
što me je drţalo u kondiciji i podsticalo moj elan je to što su i
djeca i Miloš poštovali i cijenili moj radi trud. Oni su uviĊali i
viĊeni i neviĊeni posao koji radim. Miloš se ĉak ĉesto ljutio što
toliko radim.
„Pa majku mu, valjda nešto moţeš i da zaobiĊeš, na nešto
da zaţmuriš, a bogami nekad i da zabušavaš ako si umorna.“
Kao muškarac, koliko god da je bio muţevan, nije mogao
shvatiti da je to lanĉani posao koji bi se, ako bih ispustila jednu
kariku, rasukao kao niska bisera i sve bi pokleknulo. Ne kaţe
se dţabe da kuća leţi na ţeni, a ne na zemlji. Ĉesto bi noću,
kad bi video da još uvijek nijesam u krevetu, ustao i bukvalno
me odvukao, ljutito govoreći:
„Pobogu ţeno, dokle ćeš ti tako, da li si normalna, moraš
malo spavati sjutra je novi dan pa ćeš se naraditi.“
Ţelio je da me zaštiti od same sebe jer ja to nijesam umjela,
a ni htjela. Ipak mi je bio drag taj njegov obiĉaj, barem dva pu-
ta mjeseĉno:
„E, ţeno, danas ne kuvaš, danas mi pravimo roštilj i uz tvoje
mleĉne proizvode i salate proći ćemo, i to bogami dobro.“
No, meni, tada zdravoj i mladoj, nije bio problem da radim,
jer sam imala motiv, razlog i volju. Jednostavno mi se mililo,
zato što sam plodove svog rada mogla da opipam, pomirišem,
da taknem i uţivam u njima. Za razliku od mnogih majki, ja
sam od svoje porodice bila pošteĊena raznih stresova, nepri-
jatnosti koje su oni od svoje djece ĉesto doţivljavali. Otuda je
izvirala moja snaga, sreća, a što je najvaţnije, miran san i
spokojstvo. Ipak, ne mogu reći da nijesam i ja stalno bila u
nekom grĉu, trci i frci kako im ništa ne bi zakasnilo i zafalilo, a
15
da pritom ne izgubim majĉinsku njeţnost, osmijeh i toplinu, što
je moţda za njih i najvaţnije. Nije bilo lako sve to uskladiti i
odrţavati, ali zarad mirisa sreće i harmonije uspijevala sam u
tome, ĉini mi se priliĉno, ako ne i potpuno. Svake noći, pred
spavanje, pomolila bih se da mi se sve što imamo niĉim ne
poremeti, i da mi bog da još više snage kako ne bih posustala i
narušila sklad koji je vladao našom kućom.“
Moj pogled skrenu sa svoje putanje jer se uza stepenice pela
moja jetrva
„Dobar dan, šta radite?“
„Dobro došla, evo sjedimo i gledamo djecu kako se igraju.“
„Pa ti si to navikla, a ni mi nijesmo pošteĊeni ove galame ,
ali šta da se radi, kuću ne mogu premjestiti, tako je bilo uvi-
jek.“
Ne ţeleći da ulazim u polemiku, obratih se snahi koja me do
tada paţljivo slušala, pa još pod tim utiskom, trgnu se kad joj
rekoh:
„Skuvaj nam svima po kafu.“
Snaha donese kafu, sok i par kolaĉa, baš onako kako bih ja
to uradila.
„Kad će tvoja unuĉad.“,upitah.
„Oĉekujem ih svaki dan.“
„E, biće ih onda dvoje više, a to znaĉi više i galame.
Uostalom i njihovi roditelji su dosta vremena provodili ovdje.“
„Jesu, jesu, ne kaţem da nijesu ali bi bilo bolje da su nešto
drugo radili i uĉili, no...“
„Pa moji su i uĉili i radili i ništa im nije smetalo.“
„O, tvoji... No, imaš li što u vrtu, zalijevaš li ga?“

16
 „Pa ima, biće dosta za nas, zalijevam s vremena na vrijeme.
Uglavnom rano ujutru kad je veći pritisak i kad svi drugi spav-
aju, kako bi kasnije i oni imali dosta vode.“
„Jeste, tako je... Fala vam, moram da idem. Pa preskoĉite i
vi do nas.“
Moj se pogled opet vrati ka breţuljku, zapalih cigaru, povu-
koh dim, a on kao da je pratio moj pogled, spiralno je vijugao
istom stazom.
Godina za godinom. Djeca sve starija i odraslija. Izmiĉu
razredi iza njih neĉujno, polako ali sigurno i njihovo djetinjst-
vo, bezbriţnost, majĉinsko ušuškavanje i njena trpeza.
Ćerka je uvijek voljela medicinsku školu što smo joj i
omogućili. Otišla je na Cetinje i uselila se u dom. Sa njom je
otišla i moja ĉetvrtina srca. Teško sam prihvatila da ona više
nije u kući i da ne ĉujem onaj umilni glas koji me topio
„Mamice jesi li umorna?“ Nikda tako i na taj naĉin sinovi nije-
su pitali. To moţe samo ţensko. Oni, koliko god da su bili do-
bri, ipak su bili muškarci. Poslije dvije godine odoše i blizanci,
ali ne na studije već u vojsku. Prvo su htjeli da završe tu
obavezu, a onda studije. To je tada moglo po nekom novom
zakonu. Tada sam shvatila da je moja porodica ozbiljno poĉela
da se osipa kao kad sa neĉijih ruku na kojima je razapeta štri-
hgla rudice, namotavaš klupko, pa štrihgla sa svakim namotaj-
em postaje manja, a klupko veće, tako je i moja porodica bivala
sve manja, a knedla u grlu, zebnja u srcu i bol u duši sve veći.
Znala sam da su tada, za sva vremena napustili kuću i da će od
tada pa nadalje, biti samo sezonci u njoj. Miloš je bio ponosan
na svoju djecu što su već stasala za to, što su htjeli, a posebno
na blizance koji su moţda mogli da izbjegnu vojsku, a nijesu,
jer mnogi njihovi drugovi koji nijesu otišli tada, nijesu je više
17
ni sluţili, jer se guckalo da će je za nekoliko godina sluţiti sa-
mo oni koji to ţele, što se i ispostavilo kao taĉno, pa su oni bili
skoro zadnja ili predzadnja generacija koja je izvršavala svoju
obavezu prema domovini. Neke su je komšije sluţile i u civilu.
U ovom sluĉaju, moje srce nije znalo za ponos već samo za
brigu i tugu. Sada sam najviše vremena provodila u spremanju
i pakovanju paketa. Svaki ĉas, po jedan paket je išao za Ceti-
nje, a jedan poveći za Beograd, gde su moji blizanci vraćali
dug domovini.
Nekako iste godine, sa razlikom od par mjeseci, ćerka završi
medicinsku školu, a sinovi vojni rok. Kao što sam i pret-
postavila, ni jedno, ni drugo, ni treće, ako izuzmem dva dana
da se vidimo, ne vratiše se kući. Po svojoj vjeĉitoj ţelji da radi
na primorju ona se zaposli u institutu „Simo Milošević“, a
sedam minuta stariji blizanac Vlatko, upisa ekonomiju, mlaĊi
Mladen – pravo. S obzirom da nijesu bili jednojajĉani blizanci,
nijesu imali ista interesovanja i opredeljenja, a i fiziĉki su se
razlikovali. Liĉili su, voljeli se i poštovali kao i druga sloţna i
dobro vaspitana braća. Od ĉetvoro djece, još dvije godine sa
nama ostade najmlaĊi sin Dimitrije. Naša maza i „istresina“
kako se to kod nas kaţe za poslednje dijete koje rodiš.
Naša ĉeljad se prepoloviše. To se najviše uoĉavalo kada bi
sjeli za trpezu. Zveckalo je umjesto šest, tri kašike, tri viljuške,
tri noţa, sjedelo se na tri stolice, jelo iz tri tanjira, i priĉalo tri
puta manje. Tri kauĉa su bila raspremljena i uzdignuta. Reklo
bi se meni lakše, a istina je da je meni bivalo sve teţe. Ulazeći
u njihove sobe bilo kojim poslom, paniĉno sam skretala pogled
sa raspremljenih i praznih kauĉa. Srce bi mi se steglo, a ono
klupko podiglo visoko u grlo. Spremala sam samo tri kauĉa, i
prala tri posteljine. Sve upola. Kao kad jabuku prepoloviš taĉno
18
na pola, tako se i kod nas sve prepolovi, ali sve je to za dobro
njihovo, govorio je Miloš. Koliko god se ţivot u kući promi-
jenio, u dvorištu je sve ostalo isto. Ono je i dalje bilo puno
djece i sada omladine, sa sve Miloševim prisustvom kao i rani-
je. Vrata naše kuće i dalje su bila širom otvorena. Galama, vika
i ţagor su i dalje dopirali do mog radnog mjesta, do kuhinje.
Milošev glas se i dalje ĉuo i izdvajao što mi je davalo kom-
pletan doţivljaj. Mogli smo, ali nijesmo nikada, ni Miloš ni ja,
pomislili da pritvorimo naša „otvorena“ vrata. Nijesmo htjeli
ništa mijenjati, ţeljeli smo misliti da je sve kao i ranije, i bilo je
na neki naĉin. Jedino zbog ĉega su mi smetala i prije pa i sad,
ta otvorena vrata, je to što su mi u kuću, u priliĉnom broju,
ulazili najnepoţeljniji gosti u svakoj kući – muve. Mnogo sam
ih se gadila, grozila i vrlo neprijateljski bila nastrojena prema
njima. Stalno je moralo biti sve prekriveno i potpuno zaštićeno
od njih. Sve što nije moglo stati u friţider, moralo je biti pod
folijom, kesom ili nekom ĉistom krpom. Borila sam se sa njima
na razne naĉine, od muvarica raznih oblika i veliĉina, do hem-
ijskih preparata koji su se morali jako oprezno upotrebljavati
zbog svoje štetnosti po ĉoveka, ali zato smrtonosni po muve.
Mrzjela sam ih najviše od svih insekata, moţda i od gmizavaca,
kojih sam se inaĉe mnogo plašila, a bogami ih je tu i tamo bi-
valo. Iako one nijesu mogle direktno da mi nanesu zlo, da me
ujedu, peče, ja sam ih se jako gadila.
Zahvaljujući tome što je naš najmlaĊi sin Dimitrije još uvi-
jek bio sa nama, naša tuga i praznina se mogla bolje podnijeti.
Znali smo i to da ni njemu nije bilo lako. Osjećao je sigurno
isto što i mi, ali zbog nas je vješto izbjegavao da to pokaţe.
Zbog njega je još uvijek naše dvorište govorilo, grajalo,

19
ţagorilo i igralo. Ono je i dalje ţivjelo svoj ţivot, a trava i dalje
trpjela genocid i uporno zadrţavala anemiĉno zelenu boju.
Djeca su se redovno javljala, davala redovno ispite sa vi-
sokim ocjenama, bila u studentskoj upravi i po njima se moglo
ĉuti da su bili jako zadovoljni, hvala Bogu, kao ni ranije ni sada
nijesmo imali nikakvih problema sa njihove strane. Naša ćerka
je, sa ljubavlju i uspješno, obavljala svoj posao i zvuĉala je ve-
oma zadovoljno.
DoĊe vrijeme i ode nam i Dimitrije. Poslednji izvor moje
snage i volje. Prvi put osjetih ozbiljan bol, tugu i nemir, danima
ne jedem, noćima ne spavam. Miloš uzalud pokušava da me
odobrovolji i sve mi to prikaţe sa pozitivne i veselije strane.
Ponekad i uspije u tome ali samo na kratko. Vrata se pritvoriše.
Odškrinuli bi ih samo Miloš i ja i, s vremena na vrijeme, naši
roĊaci i prijatelji. Katkad bi i dalje navratilo po nekoliko djece,
poĉeli bi da se igraju, ali bi brzo i završili uviĊajući da to više
nije to. Više nijesu ni dolazili. Kako svako „zlo“ uvijek ima i
neko dobro, a to dobro je bilo barem to, što sada gotovo da nije
više bilo muva. Nije više bilo oko kuće otpadaka hrane, i
parĉadi hljeba namazanih pekmezom, koja su im ĉesto padala
iz ruku dok bi jeli i u isto vrijeme igrali, pa bi se trava, kako
uvijek i biva, sladila pekmezom, moţda ju je to i drţalo u
ţivotu, a ptice koje su nadlijetale i preţale, ostatkom hljeba.
Nema više ni njih. I one su nas napustile. S vremena na vrijeme
bi neka proletjela kao izvidnica i brzo nestala ne vraćajući se
više.
„Šta ovo bi? Kad prije porastoše i prskoše po svijetu?“
Misao koja mi se stalno vrzmala po glavi, a nekad bi ĉak ĉula
sebe kako je glasno izgovaram. Zaista njihovo djetinjstvo pro-
letje, protutnjaše godine, protutnja vrijeme kroz kuću, školu i
20
igru. Ode i moja ĉetvrta ĉetvrtina srca. Moje misli se raspadoše
i usmjeriše na ĉetiri strane, kao na kompasu u glavi mi je bila
magnetna igla koja je mijenjala svoj poloţaj u skladu sa mojim
mislima.
Znaveni ili neznaveni komentari naših roĊaka i komšija ĉes-
to bi dolili ulje na vatru bar meni, a Miloš im nije pridavao ni-
kakve vaţnosti.
„Jeste li malo odmorili?“, upita roĊaka, dajući sebi na
vaţnosti, penjući se uza stepenice s rukama na kukovima, i ne
ĉekajući odgovor, prvo hukćući kako bi pokazala koliku je
ţrtvu u tim godinama napravila što je izašla gore pa nastavi:
„E, vala je bilo i vrijeme, mnogo jada si viĊela, a pravo da ti
kaţem i mi odmorismo.“, taman kad sam mislila da je završila
ona dodade, „Dako se i ova naša Ċeca sad saviju kod kuće da
nešto pomognu, dosta je bilo akanja i skakanja.“
Pošto mi mnogo toga iz njenog izlaganja nije bilo jasno,
odmahnula sam rukom i prozborila:
„Sjedi, odoh da skuvam kafu.“
„Ela vala, i koliko ti je god muka, iznesi mi jednu ĉašu vode
e se ja bogomi dobro umorih.“
Koliko god i od koga god da su dolazile te rijeĉi i koliko
god da mi nije bilo pravo, razmišljajući o njima, uhvatih sebe
da nijesu tako bezvrijedne i besmislene.
U našu kuću se jeste uvukla velika neobiĉnost i tišina i treba
se na to navići, ali moram da priznam, bez obzira na to koliko
mi je bilo neobiĉno, gluvo i prazno, jednom dijelu mene, mom
iznurenom tijelu, istanĉanih ţivaca, dotrajalom strpljenju, pa
bogami i zrelim godinama, prijaše to zatišje. Godine nepošted-
nog, iskrenog i nesebiĉnog majĉinstva, supruţništva, sretonoše,
pratonoše, iscijedili su sve iz mene, kako fiziĉki tako i mental-
21
no, jer ma koliko neka stijena bila jaka, ako je stalno „mlatimo
i šibamo“ ona će se vremenom obruniti i ispucati. Na neki
naĉin mogu da kaţem da sam danula dušom. Moje izrabljeno
tijelo se sastavilo, a svaka kost, mišić, damar, zakunjaše u
meni, uţivajući konaĉno u svojoj statiĉnosti.
Toliko nepoštovanja i nepaţnje prema onome što nam je bog
dao, a majka rodila, moţe imati samo majka iz ljubavi prema
djeci kao što je i naša majka to isto radila iz istog razloga. Ĉes-
to mi je, kad bi dolazila govorila: „Polako sine, dug je vijek i
put majke i supruge, rasporedi svoju snagu, da bi izgurala do
kraja i ubirala plodove svoje muke. Treba doĉekati, treba pruţi-
ti djeci priliku da ti od svega onoga što si ti njima dala uzvrate
svi, bar po jedno zrno. Ne zaboravi ni to da ti nijesi samo maj-
ka i supruga, već si i neĉija ćerka, sestra, tetka, a što je
najvaţnije treba da budeš i neĉija baka.“
Boţe, koliko je moja majka bila u pravu. Samo velika ljub-
av prema nekome ili neĉemu moţe izloţiti svoje tijelo danono-
ćnom maltretiranju i iscrpljivanju, a da pri tom ne osjeća ni bol
ni kajanje. Sa koliko nepoštovanja i nemoralnosti se odnosimo
prema svome tijelu, prema onom, što nam je bog dao, a majka
sa mukom odgajila. Sa koliko drskosti rasipamo ono što je dru-
gi uloţio i ugradio u nas i ĉiji smo dio tijela.
„Pa zar nijesi isto to uradila i za nas, naša majko, zar nijesi
ti napravila od mene ono što jesam, zar nijesam tvoja slika i
prilika i ja i ostale moje sestre i braća? Naša greška je jedino u
tome što smo išle tvojim stopama, a moţda nijesmo trebali. No,
znam, da ti govoriš to sada iz svog iskustva, kad je kasno za
mene, a posebno za tebe ali si potpuno u pravu. Zar se nijesam
trebala malo priĉuvati za tvoje i tatine crne dane? Nisam imala
pravo rasipati i nemilice trošiti ono u šta drugi imaju dio. Mi
22
nijesmo samo roditelji svoje djece, već i djeca svojih roditelja,
njihov kapital, njihova oroĉena sigurnost za crne dane. A da li
će nešto ostati od tog kredita kad vam budemo najpotrebniji ili
ćemo i mi već tada trebati tuĊu pomoć,.o tome treba da
razmisle i naša djeca i djeca naše djece, kako bi svi dobili svoj
dio.“
Ali, oĉigledno nijesam do sada razmišljala o tome, a
vjerovatno ne bih ni sada da mi se nije pruţila prilika da malo
dokonišem, odmaram svoje tijelo, a zamaram malo mozak. Zar
ne treba pohraniti mali dio sebe i za svoje unuke, za kojima
treba potrĉati, kleknuti, ĉuĉnuti, ĉesto im biti konj, magare i šta
oni već poţele i uz to biti strpljiva, blaga i nasmijana baka. Oni
imaju pravo na svoj dio, na svoju baku. To je nešto što im ne
smije biti uskraćeno, osim fiziĉkim nestankom. No, svi smo mi
razliĉitog mentalnog sklopa. Neki daju cijelog sebe, neki dio
po dio, a neki ne daju ni malo, već sebe sebiĉno ĉuvaju samo
za sebe i sve daju sebi. Na sreću ili nesreću, takvih egoista ima
mnogo manje.
„Oh, oh!“
Snaha brzo ustade, strĉa niz stepenice, uze svog sina, a mog
unuka za ruku, sjede ga na prvu stepenicu i ţurno uĊe u kuću.
Baš kao što sam i ja nekada radila, iznese rakiju, a umjesto
zavoja hanzaplast i sredi mu ranicu.
„UĊi sad u kuću i malo miruj.“
„Ne, ne mama nije to ništa.“, ĉujem po ko zna koji put,
„Mogu ne boli me.“, i nastavi sa igrom. Malo uzbuĊena i up-
lašena opet sjede spremna da sluša.
Moj mentalni sklop je bio takav da mi nije dao mira. Mozak
mi je ubrzano radio, kombinujući razne mogućnosti i situacije,

23
pri tom izbacujući pred moje oĉi ţive slike, uglavnom neprijat-
ne i uznemirujuće.
Samo poslije petnaest dana od odlaska mog najmlaĊeg
djeteta i kad sam postala svjesna da smo u kući samo Miloš i
ja, bez moje namjere i niĉim prizvana, bar sam tako mislila,
probudi se u meni ona velika majĉinska briga. Svaki nerv i ţi-
vac u meni bio je toliko napet da se skoro moglo ĉuti njihovo
zatezanje i osjetiti pritisak i napetost. Poĉeh da se prisjećam
rijeĉi koje sam mnogo puta ĉula od starijih ţena koje su iz
sopstvenog iskustva govorile: „Dobro ti je dok ih pokrivaš jed-
nom ponjavom. Mala djeca mala briga, velika djeca velika bri-
ga.“ Ono što sam nekad odbacivala kao nešto što mi ne moţe
biti logiĉno i taĉno, obi mi se sada o glavu i shvatih istinitost,
dubinu i teţinu tih rijeĉi.
Ono mi se sada ĉinila tako mala briga u odnosu na ovu, da
bih, bez obzira na svoju opštu iznurenost, moţda pristala da
opet proĊem kroz nju. Bijaše lijepo dok bejahu oko mene. Dok
im prah, peglah, kuvah, dok ih okupljah za istom trpezom, dok
zveckaše kašike i viljuške, dok ĉekah da doĊu iz škole, dok ih
razvaĊah i mirih, dok im mjerih temperaturu, dok ih ušuškavah
noću, prišivah dugmad, krpih ĉarape, dok bijahu otvorena vrata
pa ĉak i dok ulaziše muve. Brzo bih povratila snagu samo da
ispljunem ovo klupko iz grudi. Ono me guši, ne da mi da
dišem, spavam i smijem se. Ali realnost je to da su mi ĉetvoro
djece na ĉetiri strane sa svim svojim slabostima, vrlinama i
manama, i naravima. Kako da se smijem kad sve u meni suzi?
Ko će im sad prislanjati ruku na ĉelo, ko će im dodati ruke,
naći za svaku potrĉicu, kako će se snaći u svemu, na drugim
terenima? Odlazak najmlaĊeg sina je uĉinio da se ta pitanja još
više potenciraju i dobijaju na intenzitetu. „Pa on je još mali, on
24
je još uvijek da se mazi i pazi.“ Mislila sam. Briga je svakim
danom narastala i ispunjavala svaku moju poru i boru. Zbog
moje slabosti koju do tada nijesam upoznala, nijesam imala
snage da joj se oduprem, a ona se kao poplava širila mojim ve-
nama praveći razne, pa i najmraĉnije kombinacije, ne dajući mi
mira, spokoja ni sna. Došlo je dotle da sam im ispostavljala
zahteve da me moraju zvati svaki dan na šta su oni reagovali da
nema potrebe za tim, da nemaju vremena i da nijesu na ljeto-
vanju već na studijama. Poslije razgovora sa njima, bila bih
mirna dva tri sata, a onda ista priĉa. Za ćerku nijesam mnogo
brinula. Radila je posao koji voli, u meĊuvremenu se udala što
je neki prirodan sled dogaĊaja kad je ţensko u pitanju. Njena
udaja nam je u svakom pogledu bila po volji, a što je najvaţni-
je, bila je i njoj. No, ipak sam ţeljela i nju da ĉujem svaki dan.
Nijesam mnogo insistirala jer je ona sada „tuĊa kuća“ i mnogo
stvari ne zavisi samo od njene volje. Nju sam, kad god bi
poţeljela, mogla zvati i rasteretiti se ma kakvih misli i briga.
Svaki treći dan, sa izgovorom pred Milošem, a i samom
sobom, kako moram njihove ormare dovesti u red, slagala bih
već po ko zna koji put sloţeno, prebirala probrano, sortirala već
sortirano, mirisala, i za to vrijeme imala osjećaj kao da su tu
negdje oko mene. Sreća u nesreći bilo je to što je Miloš bio
sasvim drugaĉijeg mentalnog sklopa od mene pa je na sve
gledao sa pozitivne strane. U stvari, i bilo je tako, samo što je
tada meni sve izgledalo drugaĉije i suprotno. On je bio vrlo
jaka liĉnost i fiziĉki i psihiĉki. Doduše, on se nije toliko iz-
rabljivao kao ja. Bio je u svakom smislu oĉuvan. Ipak, s ob-
zirom na njegovu struku i malo više senzibiliteta od ostalih
muškaraca, brzo je shvatio šta se sa mnom dešava. Shodno tom
saznanju i poznavanju pedagogije i psihologije, kako bi mi
25
pomogao i izvukao iz neke, nazovi melanholije i apatije, prib-
jegavao je onome za šta je mislio da će mi pomoći. Skoro svaki
dan je organizovao neke izlaske kako bi me otrgao od mojih
misli, ĉetiri zida u kojima se uglavnom odvijao moj ţivot i sva-
kodnevnice. To što je moj ţivot išao tokom kojim je išao i što
je bio ograniĉen sa ĉetiri zida, je bila samo moja odluka kako
mojoj porodici ništa ne bi nedostajalo. Obilazili smo sve one
koje nikada nijesmo, a oni su bili naši redovni posjetioci.
„E, bogami kad nećete vi kod nas, mi kod vas hoćemo.“,
govorili bi još sa vrata. Ili: „Kad neće Muhamed brijegu, 'oće
brijeg Muhamedu.“
U stvari, organizacija naše porodice i aktivnosti koje su se
dešavale u njoj i naĉin ţivota nam nijesu ostavljali prostora za
bezrazloţne posjete osim, naravno, kad bi mi ocijenili da treba.
E, sad sam napokon bila ja ta koja je doĉekivana i praćena, i ne
mogu reći da mi je to bilo mrsko, ĉak mi je prijalo. Pravili smo
jednodnevne izlete. Nekoliko puta smo bili do Biogradskog,
Plavskog i Crnog jezera. Koliko god da mi je sve to prijalo,
osjetila bih neku vrstu nostalgije i ţala kada bih vidjela neku
porodicu na okupu, kako uţivaju zajedno u tim ljepotama. Jed-
nom mi je posebno bilo teško kada sam ugledala ĉovjeka koji
je igrao fudbala sa svoja dva sina, uĉeći ih i dovikujući isto ono
i onako kao što je i Miloš vaktile svojoj djeci. ReĊaju mi se
slike brzinom svjetlosti, a od onog ĉovjeka vidim Miloša, od
one djece vidim svoju. Izvadih maramicu kako bih brzo, da ne
vidi Miloš, pohvatala nekoliko suza koje izleteše, ne znam kad
prije.
„'Ajde, idemo dalje, što si stala?“, trţe me Milošev glas.
„Idem, idem, eto mene.“

26
 Išli smo i na rijetke, gostujuće, pozorišne i druge predstave
koje je mogao naš grad da nam dovede. Da me je neko ranije
pitao da ću ijednu utakmicu uţivo odgledati, kategoriĉki bih to
odbacila, ali malo pomalo, ruku pod ruku, ja postadoh i navi-
jaĉ. Radili smo sve za šta prije nijesmo imali vremena.
„Zasluţila si, ţeno moja, i mnogo više, ali vrijeme je pred
nama, nadoknadićemo. Daće bog da nam djeca završe i zaposle
se, a ti i ja od banje do banje, od mora do mora. Neka nam sa-
mo ide po planu kao i do sada i sve će biti kako treba da bude.“
Takvim stavom i ponašanjem, dijelom je prenio i na mene
malo pozitivne energije pa se moja briga donekle svela na neku
razumnu i racionalnu mjeru, ako se to tako moţe reći.“
„Mama, mama, je li gotov ruĉak? Gladni smo.“, obraćaju se
djeca snaji, kao nekad moja meni. Sve se ponavlja.
„Ajde snajka da se ruĉa, najpreĉa su Ċeca.“ UĊosmo u kuću,
a ostala djeca po istom poslu odoše svojim kućama. Bijaše dva
po podne. Oko pet sati, snajka i ja, opet pijemo kafu na terasi i
gledamo istu sliku u našem dvorištu.
„Đe ćemo za ovaj vikend ţeno?“, upita me Miloš.
„Pa ne znam, šta ti misliš?“
„Ako mene pitaš, ja bih da odemo do naše male vikendice u
planinu, nijesmo izašli odavno gore.“
„Pa dobro, ali moramo ponijeti malo hrane i neke ĉasti, znaš
da ćemo imati posjete iz obliţnjih stanova i vikendica.“
„Slušaj, što se tiĉe hrane uzmi samo neke salate, a gore
ćemo praviti roštilj, da se ne muĉiš uvijek oko toga.“
„Dobro, dobro, baš mi to odgovara, znam onda šta ću.“
Zelenilo, ĉist vazduh, zalazak i izlazak sunca uz “muziĉku“
pratnju stoke, bio je jedinstven doţivljaj u našoj planini. Hlad-
na izvorska vode je traţila i mnogo hrane. Kupovali smo mladi
27
domaći kajmak i sir, kod stoĉara koji su izdizali na svoje katu-
ne. Biti gore, nekoliko dana uz sve to, zaista je bilo zadovoljst-
vo. Ĉitavu sedmicu po povratku odozgo u ušima bi mi zvonila
zvona ovaca, ovnova, krava, cvrkut ptica pokreti vjeverica,
razna šuškanja, pucketanja, zveĉanja, a bogami i grmljavine.
Sjedim ispod smrĉe, gledam jedinstveni zalazak sunca koji ni
najbolji slikar ne bi mogao ovekoveĉiti na platnu, ni doĉarati tu
krasotu i moć ljepote. Pogled mi probija i takvu ljepotu,
zanemaruje najljepšu prirodnu pojavu, i ja vidim svoju djecu
kako trĉe za jagnjadima, kotrljaju se niz padinu, igraju fudbal,
kriju se iza smrĉa i glupiraju na razne naĉine. Moj ţivot se
okrenuo za stotinu i osamdeset stepeni zahvaljujući Miloševoj
maštovitosti, kreativnosti i dobroj volji. RaziĊoše se crni oblaci
pred mojim oĉima i prorijediše crne misli u mojoj glavi. Brinu-
la sam onoliko koliko i svaka druga majka, moţda malo više,
ali mnogo manje nego prije. Sa djecom smo se i dalje ĉuli
redovno i nijesmo imali nikakvog razloga za brigu. Sve je išlo
svojim tokom, što se moglo i oĉekivati i shodno njihovom, od-
nosno našem, vaspitanju koje smo im ubrizgavali i prenosili
tokom svih godina njihovog odrastanja.
No, kako je ţivot pun prijatnih i neprijatnih iznenaĊenja,
meni se desi ovo drugo. Bez najave i bilo kakvog nagovještaja
doĊe mi glas da mi je umro otac. Niti je kad bolovao, niti bio u
bolnici, niti popio neki lijek osim po nekad aspirin, a odnese ga
infarkt. Njegova iznenadna smrt u šezdeset i šestoj godini bila
je šok za sve nas. Moju majku, moju braću, sestre, mene, un-
uĉad i sve njegove bliţnje. Bio je snaţan, jak, izgledao kao
momak i nikad se nije ţalio da ga nešto boli. To je bila nama
prva smrt u bliţoj porodici. Teško smo je shvatali i prihvatali.
Jednostavno, nijesmo mogli da vjerujemo. Ĉak i poslije godinu
28
dana mi smo mislili da je on negdje otišao i da će se vratiti. Taj
dogaĊaj me baci na koljena. Okupismo se svi. Djeca, i ona
mnogo oţalošćena za Ċedom, pokušavaju da utješe mene, a ja
opet njih. Ustadoh da ih ispratim, pokušavajući da budem hra-
bra, ĉinim korake koji bi ih ostavili u uvjerenju da se ja dobro
nosim sa tim, ali ĉim odoše, ja se opet naĊoh na koljenima. I ko
zna koliko bi dugo bila na njima da nije bilo Miloša i moje svi-
jesti i brige za majkom koja me podiţe na noge. Ĉesto sam išla
kod nje, dovodila je kod sebe kako bi lakše prevazišla tugu,
ţalost i samoću. Svi poudati i poţenjeni sa svojim brigama, ra-
dostima i svojim kućama, nijesmo imali toliko vremena da
tugujemo koliko je to ona radila u svojoj samštini. Rekla sam
sebi: „Oca više nema, te nema, moramo saĉuvati majku.“ Ona
je sada bila predmet mog interesovanja. Koliko sam ţalila oca,
toliko sam ţalila i nju. Sreća u nesreći je bila ta što je ona bila
jaka ţena koja je gubila puno u ţivotu i uspijevala da nikada ne
bude na koljenima. Nosila se sa svojim nedaćama, tugama, ra-
dostima, ţalostima, dostojanstveno i sa mjerom i za jedno i za
drugo. Ipak, poslije kiše mora biti i sunca, pa makar i onog
zubatog, koje te ne moţe ugrejati potpuno, samo osvijetliti.
Naime, ubrzo posle toga desilo se nešto što nas je sve mnogo
obradovalo, ukljuĉujući i moju majku. Dogodilo nam se ono za
šta ĉovjek ţivi i što mu je, na kraju krajeva, cilj. Miloš i ja smo
postali Ċed i baba, a moja majka prababa. Naša ćerka nam je
rodila unuka a sebi i muţu – sina. Prvo unuĉe, prva radost i
prvo zvanje – Ċed i baba. Mislim da je to najljepše,
najuzvišenije, najslaĊe i najduţe ĉekano zvanje. Jedino mi je
ţao što je Miloš, relativno rano, ostao bez svojih roditelja, pa
oni nijesu doĉekali ovu radost pa bi i njemu bila veća i potpuni-
ja. Jedino je naša ćerka imala veći ĉin od nas, ĉin preko kojeg
29
više nema, ĉin majke. Najteţi i najljepši, moţeš ga nositi sa
punim sjajem kao što ga nosim ja ili potamnjelog kao što ga
nose mnogi. Ne ĉekajući ni da izaĊe iz bolnice, otišli smo da ih
što prije vidimo i uĉestvujemo u njihovoj radosti. Golim okom
se moglo videti koliko smo Miloš i ja bili srećni, ispunjeni,
ponosni i potvrĊeni. Prvi put smo bili ogoljeni u tome i nijesmo
htjeli biti laţno skromni kako ne bismo, moţda, povrijedili
druge, niti skrivati to što smo osjećali. Zašto bismo? Rasipali
smo se sa svim tim ţeleći da cio svijet sazna za naše titule Ċeda
i babe. Boţe, istina je ono što su priĉali već ostvareni Ċedovi i
babe – milije ti je unuĉe od svog djeteta. Istina, a još ga
pošteno nijesmo prinijeli sebi. Pošto kod nas nije obiĉaj da se
za novoroĊenĉe unaprijed išta kupuje, Miloš i ja smo se po
izlasku iz bolnice rastrĉali po gradu kao muve bez glave, kupu-
jući ono što treba i ono što ne treba za našu prinovu, osjećala
sam, pa ĉak i ĉula kako mojim venama hoda i gazi neka milina.
Sreću i uzbuĊenje nijesmo mogli sakriti sve i da smo htjeli, a i
zašto bismo kad smo za njih imali najljepši i najbolji razlog.
Imali smo divnu i zdravu djecu, a sad divnog i zdravog unuka,
pa šta više poţeljeti? Nosili smo na uzdignutim ramenima pri-
rodne, ljudske i boţije darove, uspravnu glavu koju do sada
nijesmo imali razloga ni jednom da povijemo ili, ne daj boţe,
sagnemo. Miloš i ja smo disali jednom dušom, sada više nego
ikada. Naš brak, koji je i do sad to bio, dobio je još više na
ĉvrstini, stabilnosti i razumijevanju. Ljubav koja se javlja, ob-
navlja i izvire u poznijim godinama, posebno kada postanete
Ċed i baba, dobija neki poseban i prijatan ukus, pa na neki ne-
objašnjiv naĉin doţivi renesansu, renovirajući i oţivljavajući,
pomalo zbog ovog ili onog, zapuštene ili potisnute osjećaje.

30
 „Sjećaš se kako si me kibicovala kada smo bili na onoj
igranci?“
„Ne, ne, ti nijesi skidao oĉi sa mene, uostalom prvi si mi
prišao.“
„Ha, ha, pa ti si sve pobrkala, poslala si mog najboljeg dru-
ga da mi kaţe da te biram za sledeći ples.“
„Ma nije tako bilo, nego si ga ti poslao do mene da izvidi
imaš li kud.“
„Dobro, dobro, neka ti bude...“
Na kraju smo se oboje smijali našim budalaštinama. Uţivali
smo u svakom momentu i dašku vremena koje smo imali, ne
razmišljajući o tome da je plamen lampe najjaĉi pred gašenje i
da se najbolje crni kad se sunĉate pred zalazak sunca. Iznenada,
kao grom iz vedra neba, ţivot, bog, sudbina, ali sigurno neko
ili nešto jako moćno, umiješa svoje kandţe i ugasi plamen u
lampi tada kada je najviše i najbolje svijetlio, šepureći se svo-
jom jakotom. Besramno, surovo i drsko, bez ikakvog nago-
veštaja i najave, ote mi najboljeg prijatelja, druga, moju veliku
ljubav, uzdanicu i starješinu. No ni zlo ne moţe zavirit baš u
sve, pa je svetlost lampe gorela u meni, u mom srcu i tako će
ostati zauvjek. Tu zlo ne moţe doprijeti jer je ljubav, kada je
mnogo velika, ipak nadjaĉa. To nosimo u sebi i sa sobom na
onaj svijet.
Vijest da je poginuo u saobraćajnoj nesreći, nadomak kuće,
donio mi je jedan milicioner, ĉija se uniforma prvi put pojavila
na našim vratima. „Saĉuvaj me boţe nenadne“, govorio je naš
narod. Zaista je to tako. To sam doţivjela na svojoj koţi i jedva
preţivjela. Ništa grĊe ni muĉnije vam se ne moţe desiti od to-
ga. Sve ţalosti i tuge, ako imaju i mali nagovještaj, se lakše
prebrode i pregalame jer je bilo izvjesno da se mogu dogoditi,
31
ali kad ti nešto ovako iznenada bane u ţivot, onda je to najveći
lom, stres i krah liĉnosti, ţivota, postojanja i smisla svega. Ne-
ma te rihterove, merkalijeve, niti bilo kakve druge skale koja je
u stanju da izmjeri tu jaĉinu zemljotresa i stresa koju ĉovjek
tada preţivi. Svaki organ ti se ispretura, raskomada i prokrvari.
Moje tijelo koje se taman bijaše sastavilo i sakupilo, sada se
rasprslo kao srĉa od lampe koju je neko bacio na beton. Mislila
sam da takvo nešto nikada neće pozvoniti na moja vrata. Ni
oblaĉka, ni kapi kiše, ni munje, ni grmljavine, a udari grom i
sruši glavni stub naše kuće. Protutnja, zaljulja temelj, a odjek
ostavi za sva vremena. Srce i duša se dave i grcaju u bolu i
nevjerici. Osjećala sam se kao školjka od auta kojoj su svi
djelovi povaĊeni, a ona, onako beţivotna, beskorisna i bezvri-
jedna, ĉami u nekom ćošku i misli da sve to sanja. Dugo
vremena sam bila kao biljka koja svakog dana gubi boju,
sveţinu i koja se suši ne ţeleći da je niko zalije i vrati u ţivot.
Miloš je sa sobom odnio moju sigurnost, snagu, hrabrost,
podršku, volju, praktiĉno cijelu mene. Jedino mi je od svega
ostala u svoj svojoj snazi i veliĉini, ljubav koju sam osjećala za
njega. Ta sila koja nam ga je oduzela i time uĉinila veliki gri-
jeh, uĉinila je još veći što nije uzela i ovu beţivotnu školjku
zajedno sa njim, nego ju je ostavila da iz dana u dan sve više
korodira i truli. Tako sam tada mislila. Moţda je ţeljela na taj
naĉin da me što više kazni i naslaĊuje se mojom patnjom.
Stavila me na veliko iskušenje, na tanko, trulo uţe koje je
zavisilo od mene, hoće li pući ili će ostati u kakvom takvom
komadu. OzlojeĊenost, jad, bijes, ljutnja, tuga, ogorĉenost je
sve što je ispunjavalo praznu školjku. Bezbroj puta u toku sa-
mo jednog dana postavljala bih sebi jedno isto pitanje „Zašto?“
Kome je smetao sklad, harmonija, ljubav, predanost? Ko to
32
sve, tako nemilosrdno i za trenutak, uništi nešto što se njegova-
lo godinama i što je moglo da bude dobar primjer svima? Zašto
to uĉini nama, koji nikom ni vodu nijesmo zapuhnuli? Napro-
tiv, bili smo od onih ljudi koji su se vodili onim „Ako ne moţeš
pomoći, nemoj ni odmoći.“ Moţda nijesmo bili baš od onih,
ako takvih uopšte ima, koji bi uţdili svoju kuću da bi drugima
svetlilo, ali smo itekako bili od onih koji bi upalili sva svijetla,
potrebna i nepotrebna, da bi drugima razbili mrak. Moţda ni-
jesmo bili ni od onih koji bi dali sve se svoje trpeze, ali smo
bili od onih koji bi podijelili trpezu sa drugim. Ipak mi nešto ili
neko, oduze svetionik kuće, ali hvala bogu, ne i svijetlost. Svi-
jetlost su bila naša divna djeca.
Više od svega imala sam ţelju sa njim osjediti i ostariti, sre-
tati ga i pratiti na istoj kapiji, dijeliti sa njim radosti i tuge, ako
treba i gladovati i biti ţedna, i sve to punog srca samo da smo
na okupu. Naša sloga bi zamjenila i hranu i vodu i sve teškoće
bi ustuknule pred jakotom našeg sklada i zajedniĉkih htenja.
Ali „sila boga ne moli“. Da li je ima? Da li ga ima? Da mi je da
im vidim lice, pogledam ih u oĉi i saznam odgovor na svoje
pitanje „Zašto?“ Ĉemu više i kome da se molim, u šta i u koga
da vjerujem.
Nije mi bilo teško ni igrati kako on svira, jer je njegovo svi-
ranje bilo za naše dobro, trebalo je samo da ga podrţavam svo-
jom igrom. Njegovo sviranje i moja igra su ĉinili cjelinu, har-
moniju i sklad. Pazila sam da nikada ne napravim pogrešan ko-
rak, odem u stranu, naĉepim ga ili, ne daj boţe, iskoĉim iz tak-
ta. Jedno drugom smo bili toliko jasni da se to prosto nije
moglo dogoditi. Dovoljno je bilo da se pogledamo i na taj
naĉin razmijenimo mišljenja. On i ja smo bili „mi“, skoro da
nam rijeĉi nijesu bile potrebne da postignemo dogovor. Od
33
„mi“ ostalo je „ja“, ali se pitam, da li moţda više i postoji, jer
nema više onu teţinu i snagu kao prije. Moţda u meni sada
postoji više nego ikad „on“, jer ja sam izgubila sebe zajedno sa
njim pa i više od toga, jer ja sebe ne osjećam, ne mogu se na-
pipati, ne dišem, ne ţivim, a i kako bi kad sam samo prazna
školjka.
No, tu su „oni“ – rezultat onoga „mi“, naše dobro, vaspitano
i zdravo ĉetvoro djece. Kako ne bi bili sve to kad smo „mi“
stalno zalijevali i okopavali korijen kako bi plodovi stabla bili
onakvi kakvi treba da budu.
Djeca su jako teško podnijela gubitak oca i ne samo oca već
i druga, prijatelja, oslonca, što zaista on njima i jeste bio.
Jednako teško palo im je i to, kad su već samo poslije prve
sedmice morali otići svojim obavezama, kako niĉim ne bi
poremetili oĉeve ţelje i htenja, ostaviti samu i priliĉno dru-
gaĉiju majku. Koliko god smo se trudili, svako iz svojih, a u
suštini istih razloga da budemo hrabri, jaki i odvaţni kako bi on
to ţeleo, jednostavno se nije moglo. Ĉovjek sve, barem done-
kle, moţe kontrolisati, ali osjećanja ne, jer ona uvijek izbjegnu
kontroli, isplivaju i obuzmu vas. Ovoga puta, umjesto ĉaše
vode koje sam sipala za njima za srećan put, navrnuše suze ko-
je su se utrkivale našim umornim i blijedim licima, pronalazeći
put preko naše volje, stapajući se sa našim drhtavim bradama i
stropoštavajući se niz našu odjeću. Pozdravljali smo se potpuno
mokrih lica, ţurno pokušavajući da ih obrišemo i razmaknemo
guţvu koju su one pravile na našim obrazima, ali su one bile
sve brţe, krupnije i vrelije, i uĉinile naš rastanak još teţim i
bolnijim. Te suze su bile pune naboja, gorĉine, ljutnje, srdţbe,
da bi se ako bi ih popila, ĉini mi se, i sama zmija otrovala od
njih. Nije im falilo vode za srećan put. Bilo je mnogo više od
34
jedne ĉaše. Suze su se vidjele, mogle su se i opipati, ali ono što
je ostalo u nama i nije se moglo vidjeti, bilo je mnogo gore od
njih. Prigušeni jecaji, muĉnina, bol i jad. Oni ne mogu izaći,
njima je mnogo teţe, kovitlaju u nama, a stalno nailaze na zid,
šaljući nam poruku da moramo biti hrabri jer bi on to tako
ţelio. Rastasmo se vlaţnih, mutnih i nejasnih pogleda. Svako
sa sobom odnese svoje tuge, bolove i patnje. Kako ćemo? Ri-
jeĉi su bile suvišne. Mogli smo se pretvarati, suzdrţavati, ste-
zati, a u stvari smo svi znali šta osjećamo. Niko ništa nije
progovorio. Oĉi, snaţan zagrljaj i ruke na ramenima govorili su
sve. Taj bol je toliko bio jak i ĉist da mi se ĉinilo da ga i on ta-
mo, ma gdje bio, osjeća, kao što smo i mi na neki naĉin osjećali
njegovo prisustvo, toliko da je u jednom trenutku naša ćerka
rekla:
„Mama, ja kao da osjećam tatinu ruku i pogled na sebi, a
njegove rijeĉi mi odzvanjaju u ušima.“
Mislim da smo svi to osjećali i da nam je na mahove bilo
toplo zbog toga. Moţda i on tamo negdje osjeća isto.
Odoše. Sama. Znam li to? Jesam li svjesna? Suoĉavam se sa
teškom istinom, da sam pored ĉetvoro djece i muţa, zapravo
uistinu ostala sama. Ono što se sustezalo i skupljalo koliko tol-
iko dok su djeca bila tu, u naletu se otĉepi. Suza suzu prestiţe,
padaju u maramice i mimo njih, po prsima, krilu, slivaju se niz
laktove i svud po meni. Sa prilaskom noći, tuga narasta, bol se
širi i produbljuje, prelazi u jedan muĉan, nepodnošljiv osjećaj,
a on u jak grĉ u ţelucu. S vremena na vrijeme se trgnem kad
proradi, pored sve muke, ono majĉinsko pa pomislih: „Djeca
mi putuju, samo da ţivi i zdravi stignu tamo gdje su krenuli.“
Iako je imao samo ĉetrdeset i sedam godina i tek zakoraĉio u
sredinu ţivota, pokušavala sam ubeĊivati sebe, prizivati i traţiti
35
utjehe iz naroda i iskustva, pa mi pade na pamet ona „dobro je
kad je po redu“. Zamislite šta je sve narod izmislio da olakša
svoje muke. Zar u svemu ovome ima mjesta za rijeĉ „dobro“,
ali izgleda da ipak ima, i ne samo da ima, nego ona ima svoju
teţinu i uporište kod onih koji su, a nije ih bilo malo, ostali
zajedno, a ispratili tamo svoje dijete. „Ne smijem, moram se
sabrati, pa moja su djeca ţiva i zdrava.“, govorila sam to sebi
ĉesto i glasno. Ali, da li sam ja to stvarno ĉula i da li je
dopiralo do mog mozga i srca? No, sve je bilo lakše reći nego
uĉiniti. U ovom stanju meni pametovanje i izreke nijesu mogle
pomoći. Moj um i pamet su znali samo za „njega više nema“, a
onda, odmah zatim, druga misao, „a šta bi moja djeca radila da
nemaju još i mene?“ Stalno su se smenjivala i suprotstavljala
dva osjećanja. Ipak, duboko u sebi sam osjećala i znala „moja
školjka mora opstati, bitisati kakva-takva, braniti se od rĊe, jer
iako prazna, ona mora biti tu za moju djecu.
Kako god okreneš, jednu ĉinjenicu nijesam mogla, pa da
sam sve i htjela, opovrgnuti – da sam sama sa sobom, zbunje-
na, sa zbrkom u glavi, muĉninom, tugom i grĉem u ţelucu.
Misli iskidane, pometnja i nevjerica. Pokušavajući da poveţem
i shvatim „šta ovo bi“, pogled mi ode do prozora, a onda kroz
njega. RoĊak Danilo kolje tele. Okupili su se iz obliţnjih kuća.
Galama, ĉevrljanje nazdravlje poslu. Pa zar je moguće? Šta oni
to rade? Pa kako mogu? Kao da ništa nije bilo. Naravno, za
njih moţda i nije. Bila sam ljuta i povrijeĊena. U sred dana,
spustila sam roletnu da mi sluĉajno opet oko ne bi otišlo na tu
bezosjećajnu gomilu. Suze krenuše pri pomisli: „E, da je Miloš
ţiv i on bi sad bio tamo da nazdravi i ĉestita posao, kako je to
bio obiĉaj kod nas.“ Ali nije. Njega nema. Moja ljutnja na njih
ne jenjava. Naprotiv. Ne znam zašto sam mislila da su svi tre-
36
bali da se osjećaju kao ja. Uostalom bila sam ljuta na ĉitav svi-
jet.
„'Ajde zdravo da ste i da ga zdravo arĉite.“, i pored spuštene
roletne doprije do mene
„Koliko je baĉilo?“
„Sto sedam kila.“
„Mašala!“, tada sam znala da je njihov posao pri kraju.
U priliĉno velikoj kući, velikoj za nas obiĉne smrtnike,
nekih sto trideset kvadrata, koja je uvijek bila kao košnica, pu-
na ĉeljadi, galame, smijeha, duha, ostala je jedna utuĉena,
slomljena, ranjena ţena koja nije znala na koga da se ljuti, sa
kim da ide na sud da poravna raĉune, traţi pravdu, kome da se
ţali, u šta, u koga i ĉemu više da vjeruje. Ţena koja je bila dru-
gi stub kuće, a uvijek podupirala onaj prvi, podmetala leĊa gdje
je morala pa i gde nije, sada više nije imala ni snage ni volje da
ţivi u njoj, a ni bilo gdje. Koliko god sam se upinjala i trudila,
znajući da sad, više nego ikad, treba da ima snage za oba stuba
i sva ĉetiri ćoška, i da bi Miloš tako htio, jednostavno mi nije
polazilo za rukom. Kao zalogaj kad zapne u grlu, pa ne moţe ni
tamo ni vamo, gušiš se, a ne moţeš sebi pomoći. Takav je to
osjećaj. Ramena se spustiše, leĊa pogrbiše, noge prekratiše,
ruke se vezaše, a glava klonu. Duša mi je u nosu, srce u
nevjerici i komadima, grĉ u ţelucu, razum nerazuman. Pokuša-
vam se razabrati ali se poslije toga opet vratim na isto. Dolazio
je narod, kako je to kod nas obiĉa,j na sauĉešće. Sve sa istom
priĉom: „Pa nemoj tako, po redu je, nek su ti djeca ţiva i zdra-
va, ostavio te na način, nijesi bez iĉega.“ Samo sam ĉekala da
odu. U svakom sam traţila krivca.
Svaki dan bih se preispitivala Da li ja to ruţno sanjam ili to
stvarno Miloša više nema? Da nije negdje otišao pa će doći?
37
Srce bi mi za trenutak zaigralo pri toj pomisli, ali bi me crnina
na meni i njegova slika na zidu sa crnim florom, podsjetila na
tešku istinu. U vršljanju, tumaranju i prevrtanju po mislima bi
mi prošao dan. Kako su mi misli bile tranjave tako mi je i sve
ostalo bilo. Iscrpljujući se tako danima, a neuspjevši ništa da
poveţem i dobijem odgovore na svoja pitanja, ostala bih i bez
ono malo snage koje je bilo u meni, pa bi me tako u neznan
savladao san, kojeg nijesam bila ni svjesna jer mi se pomi-
ješaše san i java, a to nije bilo ni jedno ni drugo, već je to bilo
neko neprirodno stanje, bolje reći bunilo, ili ĉak agonija. Ujutru
bi me probudili prvi sunĉevi zraci kojih nijesam bila ni svjesna,
već je to bila više navika organizma da se budi u to vrijeme.
Otvorila bih prilijepljene i teške kapke nadajući se da ću ugle-
dati nekog od mojih ukućana, ali bi me crnina na meni i mrtva
tišina u kući podsjetila da se uzalud nadam. Opet nema
pidţame na meni, opet nijesam obukla pidţamu, opet su sva
vrata otkljuĉana i poslije svih tih ĉinjenica, ja se opet nadam.
Sa prvim korakom od kauĉa, iskoraĉila bih iz stvarnosti i
poţurila ka kupatilu, ali ne da obavim jutarnju toaletu, to sada
nijesam već radila danima, već sam verovala da ću tamo zateći
Miloša kako se brije i da ću ĉuti ono njegovo neizbeţno: „Je li
gotova ta kafa?“ A tamo prazno, pusto, hladno, tiho, ali ja bih
opet, po ko zna koji put, stavljala ibrik na šporet, dvije šolje na
posluţavnik, dvije jabuke, teglu sa medom, dvije kašiĉice i dvi-
je ĉaše vode. Sve to bih iznijela na terasu i ĉekala. Na kraju bih
poĉela piti kafu sama i prisjećati se jutara kad smo je pili
zajedno.
„Ţeno kakvi su moji zadaci za danas? Zapiši mi molim te.“
To se dešavalo svako jutro. Spisak obaveza i spisak za
kupovinu.
38
 „A šta ti danas planiraš?“
„Ja uobiĉajeno kao i svaki dan, da li ću uspjeti i nešto više
od toga vidjeću.“
Pijem kafu, a šoljica još puna. Moje suze nadoknaĊuju moje
gutljaje.
Ĉitavih mjesec dana sam to radila i isto toliko nijesam
uspjela da obuĉem pidţamu, raširim kauĉ, veĉeram i zakljuĉam
vrata, nego bih tako u neznan zaspala ne znajući za sebe. Ĉak
se nijesam ni pokrivala, već bi me prebiranje misli i listanje
sjećanja premorilo, glava bi mi klonula i visila na ivici kauĉa,
pa me vrat svako jutro bolio i muĉio. Bilo mi je svejedno, da li
sam ţiva ili mrtva, a ipak, ţivot mi se omotao oko vrata kao
ešarpa koju ne volim ali imam neki razlog što je nosim.
Osjećala sam veliku iscrpljenost i malaksalost, a niĉega se ni-
jesam dohvatala ni radila. Kuća mi je bila u haosu kao i ja.
Uspomene i sjećanja su me stalno proganjale jer sam ih ja
dozivala, jer su mi bile potrebne, ţeljela sam da se druţim sa
njima, sve i da sam htjela da ih se manem, one se nijesu dale.
Uspomene su kao vjetar koji te stalno šamara po licu, a ti ne
moţeš da se zaštitiš, ni da se sakriješ, jer nema vrata koja bi ga
obuzdala i zatvorila, zato što bi on uvijek našao neki prolaz i
put, makar to bila i neka mala, rasušena pukotina ili rupica.
To malo i najnuţnije što sam radila, radila sam usporeno,
mehaniĉki kao robot, tako sam se i osjećala, pa ĉak i telefonske
razgovore koji su bili dosta ĉesti i zamorni. Moja djeca i rod-
bina nijesu baš znali u kakvom sam ja stanju, zvali su sva-
kodnevno. Svaki razgovor sam završavala brzo, odgovarala
sam sa „da“ i „ne“, pravdajući se da imam posla, a u stvari, ja
nijesam bila u stanju da mislim, ni da poveţem valjano nijednu
reĉenicu.
39
 „Nešto mi je na šporetu pa da mi ne sagori, ĉujemo se.“ Niti
sam šta kuvala, ni prţila, ni pekla, ali to mi je bio izgovor da
skratim razgovore.
Moj pogled skrenu sa putanje. Jedan auto se parkira ispred
naše kuće. Mladić iz auta, još penjući se uza stepenice, raširi
ruke i krenu prema meni:
„Došao sam da te vidim tetka Vera. Mnogo sam ja vremena
provodio ovdje kod vas, a bogami dosta i pojeo tvojih mafiša,
kiflica kojih se i danas rado sjećam.“
„A ti si Darko, otkud ti? Đe si, jesi li završio? Radiš li?“ On
se nasmija.
„Isto bi me to pitao i ĉika Miloš da je ţiv. Završio sam,
radim i ţivim u Kragujevcu.“
„A jesi li se oţenio?“
„E, to još ne, biće. Kako si sa zdravljem?“
„Nije loše, moţe. Evo veţem dan za dan.“
„Evo, vidim i milo mi je i sad je puno dvorište djece pa i
vaših unuĉadi.“
„Jeste, jeste, bogu hvala. Snajka, iznesi neku ĉast ovom
„našem“ Ċetetu.“
„Hvala i doviĊenja, nijesam mogao da razminem ovu kuću i
tebe, morao sam svratiti.“
„Hvala ti dijete moje.“
Pogled mi opet ode istom linijom i dopire do brdašceta iza
kojeg se nalazi groblje na kojem je sahranjen i Miloš. Ĉini mi
se da vidim i preko brda. Iako ga ĉesto posjećujem, svaki put
kad pogledam tamo, a gledam svaki dan, poţelim da odem.
Najbliţa rodbina mi je dolazila onoliko koliko su im to
njihove obaveze dozvoljavale, a to znaĉi rijetko. Ĉesto su me,
kako su znali da nemam nekih obaveza, pozivali u goste ne
40
znajući da ja takva kakva sam bila nijesam pristala nigdje i ni-
jesam bila nizakud.
Ko zna koliko bi dugo spavala obuĉena, nepokrivena na ne-
raširenom kauĉu, otkljuĉanih vrata tumarala po prošlosti, listala
uspomene i nadala se kad će Miloš ući na vrata, da se ne desi
nešto što me natera da okrenem ćurak, bar za nekoliko, zabora-
vim prošlost i usmjerim se sadašnjosti ne sluteći da će me to
gurnuti u neku drugu stranputicu i krajnost.
Naime, kako bi me svake noći savladao san, a da toga ni-
jesam bila ni svjesna, a moja vrata ostajala otkljuĉana, nešto
zbog toga, nešto što nijesmo imali neku naviku ni robovali
tome, jer nam se nikad nije desilo nešto neprijatno, uljuljkana u
sigurnost, nijesam primjećivala da su se vremena promijenila i
da te sigurnosti, posebno što sam sama, više ne moţe biti.
To veĉe, kao i svake druge, sam zaspala. Mali prozorĉić od
niše je ostao otvoren, u neko doba sam osjetila studu i poĉela
da se meškoljim. Moram se neĉim pokriti, sva se tresem. Is-
pravih se, a teško mi da ustanem. Ustadoh da naĊem neko ćebe
i zatvorim prozorĉić. Onako troma i teretna se nakanih i stadoh
na noge. Taman da zakoraĉim, kad odjednom zaĉuh tup udarac
spoljašnjih vrata i brze korake niz stepenice. Trgnuh se, is-
pravih, rastrijeznih kao da me neko posu vodom. Prvi put, od
kad sam se udala, osjetih strah. U svoj ovoj muci nijesam
razmišljala o tome. Ukoĉih se. Srce mi se vrati u ţivot i poĉe
snaţno udarati, ali mi mozak potpuno blokira. No, moje
ustresle noge me, kao po sluţbenoj duţnosti, odvedoše do spol-
jašnje terase i stepeništa. Vrata bijahu poluotvorena, valjda
kako ih je neko zalupio, ona su se odbila i ostala u tom
poloţaju. Ništa drugo nijesam mogla da ĉujem, a još manje da
vidim. Za zlo moje ni sama ne znam kako izaĊe iz mene
41
 „Ko je to? Zvaću policiju!“
Za manje od minut ispred mene se stvori tamna silueta sa
kapom na glavi. PriĊe mi, zavrnu mi ruku i preko stisnutih zu-
ba zaprijeti:
„Miliciju? Samo probaj, ovo se nije desilo ili će te noć pojesti,
a ne znam zašto to i sad ne bi uradio? Zašto bih rizikovao?“
U tom trenutku odozgo naiĊe neki auto. Njegovi farovi osvi-
jetliše skoro do moje kuće, on se uspaniĉi, grubo mi odbaci
ruku, ćušnu me i nestade u noć. Umalo da udarim glavom o
beton. Srce mi je toliko udaralo da se bluza na meni pomjerala.
Ustadoh što sam brţe mogla. Iz nekoliko pokušaja se jedva
dohvatih kvake. Noge mi lelujaju kô granĉice na vjetru. S
mukom stojim, oslanjam se svom teţinom na kvaku pokušava-
jući da napravim korak. Kao robot napravih dva-tri koraka,
naĊoh se na unutrašnjoj terasi, drhtavim rukama, prvi put od
Miloševe smrti, okrećem kljuĉ, a onda se, napravivši još dva
koraka, obretoh u predsoblju gde mi pogled ode na jedinu stvar
koja je u njemu bila, na ĉiviluk. Na njemu više nije bilo jednog
odjevnog predmeta kojeg sam ja tu okaĉila, Miloševe koţne
jakne i ispod nje njegovih patika. Bio je to novi veliki udarac
za mene. Sramota, bolje da mi je obije ruke polomio nego što
je ovo uradio.
Nogama teškim kao olovo, vukući ih odgeveljah u dnevni
boravak, natotalih kauĉ i bacih se na njega. Ćutim i
razmišljam. Da li bi mi zaista uradio ono što je govorio ili me
je samo plašio? Ko zna. Bila je to devedeset treća godina, tada
je inflacija bila velika, plata pet maraka, a vrednost onoga što
je on uzeo dve stotine maraka. Leţim sva znojava. Tišinu raz-
bija samo rad mog srca i ubrzano disanje. Duša mi je baš u no-
su. Nikada u ţivotu se nijesam osjećala tako poniţenom, uvri-
42
jeĊenom i slabom. Gdje izgubih sebe? Bez obzira što je bio
mrak, vidjela sam njegove oĉi kad mi se primakao i prijetio i
stalno me progoni osjećaj da su mi odnekud poznate, ali otkud?
Moţda bih se u drugim uslovima sjetila, ali sada je to bilo
nemoguće. Ispravih se, sjedoh na kauĉ pokušavajući da se sa-
berem rekoh sebi: „Ne, ni ovo, a ni išta sliĉno više ne smije da
se ponovi, uĉiniću sve da ne preţivim više nikada ovu sramotu
i poniţenje. Šta bi Miloš na sve ovo rekao? Ali da je on tu ovo
se ne bi ni desilo. Taj dogaĊaj preokrenu moj ţivot u sasvim
drugom smjeru, što je najgore, oţivješe moji strahovi iz djeti-
njstva, postadoše moja preokupacija u mom, ionako tuţnom i
izmrcvarenom, ţivotu. Kao dijete, priĉala bi mi majka, bila
sam veoma plašljiva. Imala sam strah od mnogo ĉega, mraka,
grmljavine, vjetra, zlih i ruţnih ljudi koji su oni pokušavali da
uklone na razne naĉine, ali nijesu uspjeli sve dok nijesam
postala majka. Ni sama ne znam zašto, ali tada su oni otišli od
mene. Sad se strah vraća na velika vrata, a ovaj dogaĊaj mu
dade na jaĉini i vaţnosti i uĉini ga strašnijim. U mojoj sve-
opštoj i celokupnoj situaciji, ne dao mu bog bolje. Kao kad
sjeme baciš u dobru zemlju, a ono buja i napreduje. Tako se i
on poĉeo baškariti, širiti i izleţavati u meni i doĊe do punog
izraţaja. Potpuno se uvukao u mene, u moj nervni sistem, u
moje vene. Moţda nesvjesno, a moţda i svjesno sam ostavljala
ta vrata otvorena nadajući se da će se Miloš na njima pojaviti.
Ko zna šta je sve meni tada bilo u podsvijesti.
Sjutra ujutru sam po stepenicama vidjela tragove velikih
stopala, tragove koje sam oprala vodom ali ne znam kako ću
oprati ovo u meni.
„Mama gladni smo“, snaha uĊe i napravi svima po sendviĉ i
riješi problem. Mnogo pametnije, brţe i lakše nego da pravi i
43
prţi nešto kao što sam ja nekada radila. Ponovo sjede, pogleda
u mene, a ja preko brdašceta. Taj dogaĊaj me prenuo iz apatije,
obamrlosti, ravnodušnosti i ošamućenosti. Konaĉno sam izašla
iz morfijum faze. Svako zlo ima i svoje dobro. Konaĉno sam
shvatila da sam tu, da postojim i kako tako ţivotarim.
Razmišljala sam da se obratim policiji, ali nijesam ţeljela da
ikada više vidim tu uniformu na svojim vratima. Oni su mi se,
iako su samo radili svoj posao, omrzli tada kada su mi donijeli
vijest o Miloševoj pogibiji, pa sam izbjegavala kad god sam
mogla bilo kakav kontakt ili makar susret sa njima, a i malo
sam se plašila prijetnji koje je te noći izgovorio ĉovjek koji je
upao u moju kuću. Od one jake i hrabre ţene, kakvu su me svi
znali ili mislili da znaju, ne ostade ništa. Potvrdilo se ono što
sam negdje proĉitala, da je ĉovjek zapravo trostruka liĉnost,
ono što misli da jeste, ono što drugi misle da jeste i ono što
zapravo jeste. Posle tog sluĉaja, ne samo da sam redovno i
uredno zakljuĉavala vrata noću, već sam to radila i danju, što
se nikada u našem selu nije radilo. Ĉak je to bila i zamjerka
koju su pratili epiteti negostoljubivost i zasebnost. Ĉudo, više
me nije bilo briga za ono što će drugi reći. Shvativši da sam
ĉitavih mjesec dana ţivjela kao “ţdral u magli“, plivajući kroz
neku mutnu vodu punu mulja, suoĉivši se sa realnošću, izronila
sam iz toga šaljući sebi samo jednu poruku – moram ţivjeti.
Moram dovršiti ono što je on zapoĉeo, moram za moju djecu
kakva god bila, biti tu i naći im se, doĉekati ih, zagrliti i isprati-
ti, a da bih to zaista uradila do kraja, prvo moram biti
bezbjedna. Bezbjedna, to je sada rijeĉ koja je gospodarila mo-
jom glavom, preokupirala me i obuzela. Strah je uveliko gmi-
zao mojim venama. Nije bio nimalo bezazlen i mali. Ĉak je
svakim danom bivao sve veći i prisutniji. Teško manjem pod
44
većim, kao i nemoćnom pred moćnim. Moja znaĉajno oslablje-
na i poljuljana fiziĉka i psihiĉka konstitucija, nije se mogla
nositi sa njim, a kamoli mu pruţiti otpor. Jedino su mi oĉi bile
veće od njega, pogotovo noću. No, nije se samo on bavio
mnome već i ja njime. U tome smo bili priliĉno ravnopravni.
Aktivirao je jedan dio mene koji je bio usmjeren ka zaštiti moje
kuće, moje djece i mene. Preduzela sam sve mjere pre-
dostroţnosti koje su mi bile na raspolaganju. Pokupovala sam
svu gvoţĊuriju koja je bila namjenjena za te svrhe, pozvala
majstora od kojeg sam traţila da mi zameni sve brave, stavi, ne
po jednu, nego dvije siguronosne reze, a na podrumska i
garaţna vrata, velike katance. Naša otvorena vrata se zaman-
dališe. Na njima sad sijaju nove, velike reze i još veći katanci.
Šta bi Miloš rekao kad bi mogao da vidi toliku gvoţĊuriju na
našim otvorenim vratima, pitala sam se. UbeĊivala sam sebe da
bi me moţda razumio i shvatio moju slabost pod ovim
okolnostima i odluĉnost da zbog njega i djece saĉuvam sebe.
Kako god, tada je to bilo jaĉe od mene i od njega i nije moglo
biti drugaĉije. Obuzelo me i sabilo u ćošak pa mi ne da da
dišem, a kamoli da se uspavam. Sabijena u ugao, manja od ma-
kova zrna pod njim, ma koliko da sam se batrgala, nijesam mu
se mogla izmigoljiti, a pri svakom pokušaju, on bi me vraćao
nazad. Strah je nešto što ne vidiš, ne moţeš ga uhvatiti i dodir-
nuti ali ga zato, kad uĊe jednom u tebe, osjećaš u tolikoj
koliĉini i jaĉini da te ispuni ĉitavu, steţe i ostavlja bez daha kao
piton koji se obavija oko tvog tijela, a ti se uzalud boriš jer je
on jaĉi i uporniji od tebe. Ono što je još od detinjstva gorelo u
meni, pritajilo se i tinjalo, sad se rasplamsalo. Noć mi je bila
vjeĉnost. Svaka je imala svoju priĉu. Ĉim bi se poĉeo prib-
liţavat prvi nagoveštaj, pri sutonu, zatvarala bih sve prozore,
45
spuštala sve roletne i zakljuĉavala troja vrata sa svim dodatnim
rezama i mehanizmima. Već posle samo desetak minuta i opet
pred lijeganje, provjerila bih sve, kako bih se ubijedila da je
zakljuĉano sve što se zakljuĉat i zamandalit moţe. Znam da su
mi svi okolo zamjerali na tome, ĉudili se i išĉuĊavali, ko zna
kako su tumaĉili, ali mene nije bilo briga za to. Lako je
posmatrati tuĊi ţivot i komentarisati ga, a pri tom nemati ni-
kakvih saznanja o razlozima takvog ponašanja. Ionako se nije-
su pretrzali mnogo od dolazaka kod mene. Što zbog svojih
obaveza, a i ja, priznajem da ni ja sada nijesam bila baš prijatno
društvo, a što i zbog onog – baš me briga imam ja svoje muke.
Kako god, bili su mi mnogo reĊi gosti nego kad je Miloš bio
ţiv, iako bi po nekoj logici, bez obzira na mene i moje
ponašanje, trebalo biti obrnuto, ako su nam bili pravi prijatelji.
Tako je uvek bilo po nekom nepisanom ali obiĉajnom pravilu.
Tolkovao me je svako na svoj naĉin, utrkujući se da pokaţu
reĉitost i znanje, pa ĉak i poznavanje psihologije na mojoj mu-
ci, dodavali, oduzimali, umnoţavali, a sve to nije ni bilo blizu
istine.
„Hoće ţena da je sama, da joj niko ne dosaĊuje i da ne kuva
kafe. Bogami, kao da niko dosad nije ostao bez muţa do ona.“
Uglavnom su bili komentari te vrste. Neki su ĉak i sumnjali
u to što mi se dogodilo te veĉeri.
„Sama ţena, a dokona pa joj se priviĊa.“, govorili su.
„Postala je ĉudna i nerazumna.“
Moje ponašanje je, za njihovo shvatanje, bilo pretjerano i
nenormalno. Niko od njih nije imao senzibiliteta da me razumi-
je. Naši mentalni sklopovi su bili priliĉno razliĉiti. Prava istina
je bila da sam se ja sada osjećala najsigurnije i najbolje kad mi
je neko bio tu. Kad bi neko s vremena na vrijeme i ušao,
46
uĉinila bih sve da ga što duţe zadrţim u kući, priĉajući i nak-
lapajući priĉe koje inaĉe nikada nijesam imala obiĉaj da pri-
ĉam, kako bi što duţe zadrţala njihovu paţnju. No, ipak, moja
se priĉa u suštini svodila na jednu te istu, a da toga nijesam bila
ni svjesna, priĉu o Miloševoj pogibiji, o onome šta je on radio i
govorio, što su oni znali i što im je izgleda dosadilo. Bilo kako
bilo, oni su još više orijedili sa dolascima. Doduše, ako bi im se
obratila za neku fiziĉku pomoć, ne bi me odbili. Sve više sam
bivala samo sama. Šlanjala sam i otaljavala sat po sat, dan po
dan. Kuće oko nas koje su bile tako blizu, sad mi bijahu neob-
jašnjivo daleko. Ĉinilo mi se da se moja kuća nalazi na og-
romnoj nepreglednoj ravnici, a na vidiku ni jedne druge. Imala
sam potpun doţivljaj samštine. Bila sam konstantno napeta i
zapeta kao praćka. Postalo mi je naporno i stalno prikrivanje
raspoloţenja i stanja od bliţnjih i djece, kako nikome ne bih
bila još jedna briga više. Nijesam ţeljela da iko zna kako se
osjećam, nijesam ţeljela niĉije saţaljenje, a još manje ruţne
kvalifikacije na taj raĉun.
„Eh, kada bi samo imali malo više sluha i razumijevanja svi
oko mene, shvatili bi koliko su mi, u stvari, potrebni.“,
razmišljala sam.
Uveĉe bih legla sva uznemirena i napeta. Sva moja ĉula bi
bila napetija, ĉulnija i pripravnija. Taman kad bih mislila da me
san ima, opet, po ko zna koji put bi mi se priĉinilo da ĉujem
neĉije korake, pa ĉak i da ĉujem hvatanje za kvaku na ulaznim
vratima. Opet i ponovo bih ustajala, šunjala se do prvih vrata,
neĉujno ih otvarala, kako bih na svjetlu koje je stalno gorelo
vani, provjeravala ima li koga. Stajala bih tako sva u znoju i po
petnaest minuta kako bih utvrdila ono zbog ĉega sam tu. Ĉulo
se samo ritanje srca i ubrzano disanje kao odgovor na moj
47
strah. Ponovo, po ko zna koji put bih se onako znojava i ma-
laksala dogeveljala do kreveta, sa nadom da ću zaspati. No, to
se ne bi desilo do rane zore kada bi moja duša i moje tijelo bili
do te mjere izmoreni i iscrpljeni. Malo iza toga već bi me
probudili prvi sunĉevi zraci koji su me ĉinili srećnom, jer su
bili potvrda tome da sam pregrmela još jednu noć. Niko se nije
toliko radovao zori, a plašio noći kao ja. Rano sam lijegala
kako bih što prije progurala i progutala noć, ali moţda je bliţe
istini da je ona gutala mene. Pogledah kroz prozor. Više ĉujem
nego što vidim, jer moje zapaţanje i moje oĉi su se pretvorile u
uši. Opet, kao i svako jutro, ĉujem naizmeniĉne i ravnomjerne
mlazeve mlijeka koji pod pritiskom vješte Milijanine ruke
završavaju u plastiĉnoj kanti namijenjenoj samo za to.
„Strašo, de doĊi ovamo, nešto se vragulja pomjera, sigurno
će da vodi, prosuće mi ovo, de doĊi ĉas.“
„Šta je ţeno zaboga, nećeš poginuti od Mande.“
„Šta priĉaš jadan bio? Vidiš da traţi bika, ne pomaţe ni tepanje
ni rabljenje, treba da je vodiš kod vola ili dovedi veterinara, pa
biraj.“
Sve me to vrati u bliţu prošlost. Osjetih istovremeno i zavist
i milinu. Nešto lupi. Šta je to? Prenuh se. Ali to je bio samo
strah.“
„Djeco, gotovo je za danas, evo noć je, vrijeme je za u kuću
i veĉeru“, povika snaha.
RaziĊoše se. Moja unuĉad uĊoše u kuću. Ostadoh još malo
gledajući preko brdašceta, a onda uĊoh. Tuširanje, veĉera, spa-
vanje. Opet zveckaju kašike i viljuške, opet galama, sreća, ra-
dost i onaj isti izraz na njihovim umornim licima.
„Pomoći ću ti snaho da ovo sredimo pa i ti lijegaj, umorna
si.“
48
 „A vi?“
„Ne, ja neću još dugo.“
„ Pa ako moţete, ja bih ţeljela da ĉujem do kraja, sada na
miru.“
„Dobro de, umorna si, ali ako već hoćeš...“
„Strah se ukorijenio u mene, kao hobotnica pustio pipke i
zauzeo busiju. On je sada moj stanar i gospodar.“
Svi uobiĉajeni zvuci na selu, a nije ih bilo malo, sa kojima
sam ţivjela i mnogima se oduševljavala, sada su imali posebnu
boju, jaĉinu, trajanje, znaĉenje i teţinu. Na svaki sam se trzala,
ledila, provjeravala ga, tumaĉila i istraţivala ga. Svako ot-
varanje i zatvaranje komšijskih vrata za mene je bio stres, a
mnogo puta su se otvarala i zatvarala tokom dana, a neĉija i do
kasno u noć. Pošto više nijesam prepoznavala porijeklo tog i
drugih zvukova, već su sad oni meni znaĉili sve, ali ne i što
stvarno jesu, svaki ĉas sam ustajala, provirivala, zavirivala.
Tako sam se iscrpljivala danima, posebno noćima. Svako
zveckanje, lupkanje, tapkanje, trupkanje, kikotanje, ĉak i malo
glasniji razgovori su kod mene podizali adrenalin. Srce je stal-
no mijenjalo ritam, a muĉnina i letka u ţelucu nijesu prestajale.
Nevjerovatno, kao da sam prije nekoliko dana došla sa neke
druge planete ili kao da sam imala amneziju. Sve je za mene
bilo novo i drugaĉije, kao da sam se sada upoznavala sa okoli-
nom. Dolazak auta ispred bilo ĉije kuće, njihovo zatvaranje i
otvaranje vrata, paljenje motora, stvarali su kod mene dodatnu
nervozu i podozrenje. Visila bih na samom kraju prozora, is-
krivljenog vrata, kako mi ništa ne bi promaklo, pitajući se ko je
to i šta radi tu. Tako bih ĉekala dok ne odu, a to bi nekad znalo
potrajati i onda bih odahnula. To bi bilo za kratko jer bi se brzo
opet desilo nešto što sam smatrala opasnošću za sebe. Sve mi je
49
bilo sumnjivo. Uz strah doĊe i paranoja. Ona se rodila iz
cjelokupnog mog psihofiziĉkog stanja, a majka i jednom i dru-
gom je bila samoća. Pored moje kuće, bila su dva puta. Jedan
koji su smatrali za glavni bio je asfaltiran, a drugi iza kuće nije.
Svi, pa i oni koji su po logici do tih kuća trebali ići onim
sporednim, išli su glavnim putem pa su morali ostavljati auto-
mobile ispred moje kuće, a onda pješke zaobići moju kuću
kako bi stigli do ovih drugih. Nama to nikada nije smetalo,
iako smo im mogli to zabraniti i zagraditi ali prosto nijesmo
bili takvi ljudi.
„Dobar dan, kako ste? Ja se parkirah ovdje...“, ĉulo bi se po
nekoliko puta na dan
„Ništa, ništa, slobodno.“, odgovarao je Miloš svakodnevno
putnicima namjernicima. Nijesmo bili od te fele ljudi kojima je
to smetalo. Sada je meni to bio veliki problem. Auta su se
smenjivala u toku ĉitavog dana do kasno u noć. Pošto mi je
unutrašnja terasa bila u staklu, svaki auto bih propratila, uvek
se pitajući ko je, da neće moţda kod mene. Taman kad završim
sa jednim, ne proĊe malo, eto drugog i stalno u te jade. Kod
mene to nije bila ona radoznalost svojstvena većini ljudi, a ka-
mo sreće da je bilo to, već je to bio strah, strepnja i slutnja od
neĉeg lošeg što mi se moţe dogoditi, strah od ljudi, od nepoz-
natog. Ne bih mogla da zaspim sve dok se ne bih ubijedila da
ispred kuće nema više ni jednog auta, ĉak bih bar jednom us-
tala kako bih provjerila da nije došao neki drugi.
Zvuk telefona koji me je donekle vraćao u ţivot i bio moja
jedina komunikacija, sada me trzao, ne kao sredsvo i aparat za
komunikaciju već njegovo prodorno i iznenadno oglašavanje.
Svejedno sam jedva ĉekala da me trzne i prekine me u tišini,
samoći, strepnji, pa makar i za minut dva. Tada bih se ĉula sa
50
meni dragim i bliskim osobama, odugovlaĉila razgovore koliko
god je to osoba preko puta ţice mogla sebi da dozvoli. Postala
sam u tome toliko dobra da bi se i sagovornici trgli shvativši
koliko vremena bi izgubili u priĉi sa mnom. I sama sam ĉesto
zvala i priliĉno ĉesto koristila tu svoju prijateljicu – slušalicu,
koja mi je omogućavala sagovornika kad god bih to poţeljela.
Vjerovatno bih je podizala ĉešće, ali sam bila toliko svjesna da
znam da nije svako dokon u mjeri u kojoj sam ja, da nije svako
i svaki dan, moţda, raspoloţen da sluša moj onemoćali glas i
uostalom, da ne budem dosadna. Nekada bih satima u svom
dokonluku i mamurluku, molećivo gledala u tu moćnu napravu
ĉekajući da se zatrese i oglasi. Kad se to poduţe ne bi desilo,
smišljala bih neke razloge i ponovo pozivala one sa kojima sam
se već ĉula, naklapajući ĉesto i neke gluposti kako bi ih što
duţe imala. Najteţe bi mi bilo, kad bi taj otuda, ne sluteći zašto
je pozvan po drugi put, a još manje u kakvom mu je stanju sa-
govornik, brzo prekinuo i još brţe izgovorio: „Dobro. Izvini,
nemam više vremena pa ćemo se ĉuti.“ Tras. To „tras“ je za
mene bilo gore nego da sam dobila šamar, ali drugog naĉina da
me se otarase nije bilo. Tada bih, ne ljuta, već malo povri-
jeĊena, polako spuštala slušalicu, glasno govoreći sebi u bradu:
„E, ja ga vala imam za sve one kojima fali.“
Dok su drugi normalno ţivjeli i funkcionisali, ja sam onako
ojaĊena, bauljala i tumarala po nekakvom ţivotu koji je liĉio na
neku tranju, prnju kojom brišemo najprljavije stvari. Nekad kad
bi telefon zazvonio, uzalud bi se ponadala da neko ţeli najaviti
posjetu. Umjesto toga, ĉesto bih ĉula na moj raĉun, da li da
opravdaju sebe ili su zaista tako mislili: „Đe si ti? Što te nema
jadna ne bila, šta si se zabila ko kuna u jamu, bar si ti dokona?“
Poslije toga bi mi pripala muka i još više bih postajala svjesna
51
svog okruţenja što me je dodatno obeshrabrivalo. Odmahnula
bih rukom i opet se vratila u svoju “jamu“, ţeleći da izbjegnem
bilo kakvu polemiku. Najsrećnija bih bila kada bi me nazvala
moja sestra, koja mi je geografski bila najbliţa, i najavila svoj
dolazak. Naţalost zbog svojih mnogobrojnih obaveza, iako
tako blizu, ni ona mi nije mogla biti ĉešći gost, ali ipak
najĉešći. Tada bih dobrano ţivnula, pokrenula se da malo
rašĉistim, provjetrim, skuvam nešto od hrane koju smo voljele
obje, pri tom gledajući stalno na sat. Da bih bila sigurna da je
ništa neće sprijeĉiti da doĊe, što se nekada dešavalo, pod nekim
bilo kakvim izgovorom, poslije samo pola sata bih je nazvala
kako bih se ubijedila da će sigurno doći. Njeno konaĉenje ma i
samo jednu noć, znaĉilo mi je mnogo. Tada bih bila mirna i
spokojna. Moja ĉula bi se opustila, moje tijelo odmorilo jer bi
to bila noć bez osluškivanja, ustajanja, znojenja i napetosti. Tad
je ona sluţila onome što je bog rekao. Naspavala bih se, odmo-
rila, a već od jutra bi me opet poĉeo obuzimati nemir na pom-
isao da ću već doveĉe biti sama. Koliko god bih osjetila neku
snagu i volju njenim dolaskom, pokušavala da uzletim i
kroĉim, sa njenim odlaskom bi se brzo našla tamo gde sam i
bila. Zamahivala bih ja, trudila se i opet pokušavala, ali bih
opet pala i opet bauljala.
Do grada sam išla samo od penzije do penzije. Tada bih iz-
mirila raĉune i završila sve druge obaveze, kupila sve što mi
treba, uzela taksi i vratila se kući. Plaćanje raĉuna i sve ostalo
ĉinilo mi je napor. Nijesam imala naviku da to radim. Miloš je
sve to završavao pa ja bukvalno jedva da sam znala gdje se
koja ustanova nalazi, tako da sam u tom pogledu, a u ovakvom
stanju, bila potpuno nesnalaţljiva i oduzeta. Kad bih ponekad
još morala ĉekati u redu, sva bih se preznojila, tapkala jednom
52
pa drugom nogom o pod i kad bih završila došla bih kući sva
iscrpljena i umorna kao da sam radila neke teške poslove.
Naše selo je bilo daleko od grada svega tri kilometra, što
znaĉi ĉetiri do pet minuta voţnje, zavisno od vozaĉa a pješice
dvadeset do trideset minuta, zavisno od pješaka. Ipak sam
prelazila taj put samo jednom mjeseĉno, a i tome se nijesam
veselila. Bilo mi je mrsko sretati poznanike, dušebriţnike, od-
govarati na njihovu radoznalost i trpjeti po sebi saţaljive, ĉesto
i licemjerne poglede. Moj odlazak iz kuće bio je takoĊe
zahtjevan i odgovoran. Kad bih krenula, provjeravala bih sve i
svašta po nekoliko puta, na zakljuĉanim vratima mlatila kvaku
i po tri puta, vraćajući se kako bih provjerila i sebe i nju. Tek
poslije toliko ubjeĊivanja sebe da sam ipak sve uradila kako
treba, obrnula bih i otišla. Ni povratak nije bio nimalo jed-
nostavniji. Prvo bih opet kontrolisala da li su vrata još uvijek
zakljuĉana, pa tek onda stavljala kljuĉ u bravu i otkljuĉavala i
bez obzira na to, ĉim bih odloţila stvari, ulazila u svaku sobu i
ponaosob kontrolisala sva mjesta gdje bi postojala mogućnost
da bi neko ili nešto mogao da se zavuĉe ili sakrije. Kad bih ubi-
jedila sebe da sam zaista sama u kući, zakljuĉala bih se opet i
navukla obje reze.
Rijetko ko mi je dolazio, a ja još manje sam kod nekoga
išla. Istini za volju nijesam imala ni neku ţelju, a nijesam
voljela ni da se ĉuje onaj ĉesto izgovarani komentar na neĉiji
raĉun, posebno ne na moj:
„Lako je njoj, ona je dokona pa obija pragove i ometa nas
koji ne znamo kud udaramo od posla.“
Znala sam da nikome, ni najvećem neprijatelju ne bih poţel-
jela ovakvu dokolicu. Nimalo ne shvatajući i ne ulazeći dublje
u srţ i suštinu mog problema, bilo je i onih koji su mi zaviĊeli
53
pa se moglo ĉuti ĉak i ono: „Sama maja sama ćaja, Ċe joj glava,
tu joj rana.“ i „Baš je briga.“ VrijeĊale su me i boljele takve
rijeĉi, ali nijesam imala ni snage ni volje da se nekome prav-
dam, a još manje da priĉam kroz šta sve prolazim. Dan bih
nekako i preturila ali ĉim bi poĉela prilaziti noć, mene bi
obuzimala jeza, nemir, nespokoj, nelagoda, jednom rijeĉju u
meni bi se dešavala neka – uzbuna. Tada bih krenula u redovnu
kontrolu i provjeru vrata, prozora i svega što se otvara i zatva-
ra, tu su se podrazumijevali i veliki ormari. Rano bih razmjesti-
la postelju, lijegala, opet hitajući da što prije prebrodim još
jednu noć. Sve mi se ĉinilo da ako ranije legnem, brţe da
svane. U našem selu ljudi nijesu imali obiĉaj, kao uostalom ni
mi, da uveĉe ostavljaju svijetlo napolju, pa je sve izgledalo sa-
blasnije i straviĉnije nego što jeste. To nimalo nije bilo
ohrabrujuće za mene. Naprotiv, svugdje mrkli i debeli mrak da
ga moţeš kovati, a samo ispred moje kuće jedna usamljena si-
jalica bori se i svijetli da mi razbije strah. Razni lupoti,
zvockanja, zveckanja, zvokotanja kao da se utrkuju ko će mi
više udariti na ţivce koji su bili pred slomom. U poluleţećem
poloţaju, napregnutih ĉula, pokušavala sam stalno brojeći i
osluškujući da identifikujem svaki. Valjda bi me to i izmorilo
pa bih u neki vakat i zaspala. Ima li šta gore i ţalosnije od toga,
kad ĉovjek nije i ne moţe biti spokojan i opušten u svakoj
kući? Pa gdje bi onda trebao biti? Paradoksalno i ţalosno je
bilo i to što sam se ja u tuĊim kućama, verovatno zbog brojne
ĉeljadi, osjećala opuštenije i sigurnije nego u svojoj. No, i
pored toga obuzimala me neka neobjašnjiva nelagoda i poslije
samo dvadesetak minuta vukla me je moja kuća. Valjda je to
prokletstvo svake ţene ili uroĊena privrţenost svome domu, pa
kako god da ti je u njemu. Moja ĉula više nijesu registrovala
54
one mnogobrojne lijepe i zavodljive seoske zvuke, već je svaki
zvuk za mene bio opasnost, podizao mi adrenalin i prijetio mi.
Dohodaše duge zimske noći i sebiĉno skratiše dan. Noć mi
bijaše vjeĉnost, a dan trenutak. Minut po minut iz dana u dan,
sijalica je gorela već u ĉetiri sata poslije podne. Tada bi mi
raspoloţenje, poput lifta, dotaklo dno. Tmurno u meni baš kao i
napolju. Sa svijetlom bi poĉinjale moje traume i muke. Sa
grĉem u ţelucu sjela bih na kauĉ ne pomjerajući ni najmanji
djelić svoga tijela kako bih uhvatila i prepoznala što preciznije
svaki šum i zvuk. Onda, kad bi se nešto ĉulo, tada bi moje
nepomiĉno tijelo dobilo priliku da se mrdne i napravi neki
mahinalni i nekontrolisani pokret. Ţivot je tako blizu, a tako
daleko tekao i prolazio mimo mene. Kad sam ja najviše miro-
vala, ljudi iz obliţnjih kuća su bili najaktivniji. U to doba se
namirivala stoka, ţivina, negdje se pekla pogaĉa, negdje sukala
pita, brkala kukuruza, a negdje pucketao krompir u rerni. Na
sve to je nekada mirisala i moja kuća. Zašto mi to sada smeta,
pa ĉak i uznemirava? Televiziju gledam povremeno, pa kad to i
ĉinim iskljuĉim ton kako me ne bi omeo u osluškivanju i ana-
liziranju onoga što se dešava okolo, kako ne bih propustila ni
jednu sitnicu koja bi me mogla izloţiti nekoj opasnosti. Moram
biti ţiva i zdrava radi svoje djece pa zato moram i toliko paziti
na sebe, razmišljala sam. Ne smijem ništa prepustiti sluĉaju. U
osam sati bih spustila svoje mlitavo i izmoreno tijelo u postel-
ju, moleći se da što prije zaspim i preturim još jednu noć. No,
ne ide to uvijek baš tako lako. Najteţe je zaspati. Opet se nešto
ĉuje, kao da nešto grebe po tavanu, ne, to je ipak u podrumu, ili
moţda u garaţi? Filmskom brzinom su se reĊale slike i
mogućnosti ispred poluotvorenih i naduvenih oĉiju.
Namišljam, kombinujem, i u zlo doba zaspim. Ĉesto se pitam
55
kako izgledam dok spavam i da li uopšte spavam. U kakvom
poloţaju je moje tijelo tada, da li je u grĉu ili se bar tada
opustim? Ne vjerujem. Zašto bi mi svako jutro bio ovako mo-
kar jastuk ako mi je tijelo opušteno? Moţda ono i jeste, ali moj
mozak nije. Nije vaţno, još jedna noć je iza mene, a ja ţiva i
zdrava, sigurno će moja djeca i danas imati majku, a za sjutra
ne znam.
Sa praskozorjem bi me popuštao onaj neprijatan grĉ u ţelu-
cu, jeza, otuţne i crne misli. Niko nije sa toliko muĉnine li-
jegao uveĉe u postelju, a srećan ustajao iz nje, kao ja. Radovala
sam se zori, kao ţedan vodi. No, kako bi dan odmicao i svodio
se ka noći, tako bi moje dobro raspoloţenje padalo i na kraju
upalo opet u ono isto crnilo kao i noć, i dobijalo na intenzitetu.
Mehaniĉki bih obavila sve radnje koje sam inaĉe obavljala pri-
je lijeganja. Na kraju bih iskljuĉila telefon kako bih u to doba
izbjegla i taj stres ako bi sluĉajno zazvonio. Mogla sam jedino
da se zaštitim svojom rukom barem od tog zvuka, ako nijesam
od drugih. To je jedino bilo pod mojom kontrolom i u mojoj
moći.
Svi zvuci su noću bili mnogo agresivniji, zvuĉniji, ĉujniji,
tajanstveniji nego danju. Bez obzira što su i garaţa i podrum
bili zakljuĉani teškim katancima, to nije zadovoljavalo ni
spreĉavalo da ih svako jutro otkljuĉam, uĊem i provjerim da li
je nešto pomjereno, da nema maĉke, miševa ili nešto drugo ţi-
vo. Kad bih obavila tu prvu jutarnju kontrolu, skuvala bih sebi
kafu i tako ispijajući je razmišljala i odgonetala gdje je ono si-
noć grebalo? Nešto jeste, ĉulo se. Da sam bila u stanju,
vjerovatno bih se popela i na tavan, ali to nije bilo izvodljivo za
mene i moje fiziĉke mogućnosti. Snagom svoje volje i snagom
sunca i dana potisnula bih, bar za neko vrijeme, takve misli i
56
opet, po ko zna koji put, bi me to ispijanje kafe vratilo u bliţu
prošlost koja je stanovala u mojoj podsvesti koja se izborila za
to, i do mene bi doprla galama, ţagor, smijeh djece i na kraju
ono „Goool!!!“ To bi toliko bilo stvarno i opipljivo da bih ja
svaki put izletjela sa velikom sigurnošću da se to stvarno
dešava ispred moje kuće. Lice bi mi se ozarilo, srce razigralo, a
duša plivala u milini sve dok se moje uzdrhtale noge ne bi
našle na terasi, a pogled suoĉio sa praznim dvorištem, pro-
zuklim i nakrivljenim stativama i klimavim i iskrivljenim
košem. Razoĉarenje, bol, tuga, sjeta. Kao i svaki put, glasovi,
lupa zveckanje kanti iz mog komšiluka vratili bi me u stvar-
nost. Tog dana mi je lijepo vrijeme i neobiĉno jarko sunce za to
doba godine, pomoglo da odrţim svoje dobro raspoloţenje.
Vrijeme je znalo da mi pomogne i odmogne, tada je ono bilo u
priliĉnoj mjeri odgovorno za to kako sma se ja osjećala. Jedan
sat poslije podne. Sunce još uvijek moćno. Šta ću sa sobom?
UĊoh u našu spavaću sobu ne znajući zašto. Pogled mi poĊe na
knjige koje su nepomiĉno stajale u regalu i to poslije duţe
vremena bile udostojene neĉijim pogledom. Pa i dodirom. Uz-
eh prvu s reda, dţepno izdanje „Kapetanova kći“, ĉitala sam
ovo ali bogami davno, već sam zaboravila njen sadrţaj. Od-
luĉih da je ponovo proĉitam i ispitam svoju koncentraciju i
memoriju. Ĉitam, a ne znam šta ĉitam. Vratim se ponovo, i
tako... ali ĉitam, podignem pogled i neprijatno se iznenadim.
Namraĉilo se. NiĊe sunca. Pogledam na sat, tek pola tri. Ispra-
vim se i kako je prozor bio iznad tog kauĉa na kojem sam
leţala i ĉitala, ne bi mi milo kad ugledah silne crne oblake. „Ne
opet, neće valjda, pa ispadala se prije tri dana.“ Ne proĊe ni
ĉetiri-pet minuta, soba se osvijetli, a odmah zatim zagrmje
snaţno i praskavo, onako nasuvo. Brzo spustih sve roletne na
57
već zatvorenim prozorima i zauzeh svoj uobiĉajeni stav iz ko-
jeg ne izlazim sve dok traje to što nam dolazi odozgo i našta ne
moţemo uticati. Pobjegla sam od prozora, uzela jastuk,
šćućurila se na fotelju, pokrila glavu jastukom, „Pokupi veš,
zatvaraj prozore.“ To je zadnje što sam ĉula od spolja, prije
nego što sam zaĉepila uši. Više ništa nijesam mogla ĉuti ali
sam mogla osjetiti kako mi znoj curi niz kiĉmu. Tu slavinu ni-
jesam mogla zavrnuti. Po ko zna koji put se suoĉavam sa svo-
jom fobijom koju sam nosila iz djetinjstva, praktiĉno od kad
sam postala svjesna sebe. Ni do danas nijesam uspjela da je se
oslobodim, sa njom ću se ukopati ili će ona to uĉiniti. Ĉak i u
kući punoj ĉeljadi, kad sam se trudila iz sve snage, nijesam je
mogla prikriti niti ostati ravnodušna. Bez obzira na godine i
toliko iskustvo, to nimalo ne jenjava. Sada kad sam bila sama u
ovolikoj kućerini, ona je na mene djelovala još strašnije i
snaţnije. Obuzimala me je potpuno. Jedino je bilo olakšavajuće
to što se nijesam u svom strahu morala sustezati i pretvarati,
već sam ovako sama mogla “opušteno“ strahovati bez da me
neko gleda i ĉudi se. Sva sreća što ova pojava nije bila tako
ĉesta već povremena. Priĉala mi je majka da sam već od ranog
bebičluka, sva tresla i privijala uz nju dok bi to trajalo, a kad
sam se dohvatila nogu, bjeţala sam ispod stola i ostajala tamo
dok ne bi i oni poslednji ispljuvci grmljavine utihnuli. Nekada
bi, kaţe, tu i zaspala, a ona bi me našla svu sklupĉanu sa ruka-
ma na oĉima. Mnogo puta sam pokušavala da prevaziĊem taj
strah, ali bezuspješno. Proĉital sam sve što je napisano u vezi
sa tim, i znala koliko je mala mogućnost da stradam od toga,
pogotovo u kući, ali uzalud. Mislim da mene nije plašilo toliko
da mogu poginuti od toga, koliko me plašila ta sama pojava i
taj proces koji se odvijao i dolazio odnekud odozgo. Plašilo me
58
najviše saznanje da ĉovjek ne moţe uticati na to i da je
nemoćan pred tim. Bljesak munje, udar groma, za mene je
znaĉilo nešto što se ne moţe kontrolisati, ukrotiti, uhvatiti,
dohvatiti, a ni suprostaviti mu se. Ta pojava je bila toliko
moćna, drska, superiorna u odnosu na ljude da se ĉovjek pred
njom osjećao ugroţeno, bespomoćno i poniţeno. Kako je si-
jevalo i grmjelo gore, tako se to sudaralo u meni. To ne moţe
da vjeruje i shvati samo onaj ko se toga ne plaši. On ne moţe
imati ni predstavu šta se dešava u vama. Mnogo sam se trudila
da moja djeca ne vide taj moj strah ili bar ne toliki, kako se to
ne bi prenijelo na njih, ali bogu hvala, nijedno nema tu fobiju.
Ipak bi moje ruke nekada mahinalno i nesvjesno prekrile oĉi ili
uši, tako da su oni prećutno znali da se ja donekle plašim toga,
ali nijesu znali u kojoj je mjeri bio taj moj strah.sada i tada u
svojoj samoći, morala sam da doţivim i preţivim to sa svom
njenom jakotom i bahatošću, a mojom slabošću. Ta prirodna,
kako su je nazivali, meni je bila neprirodna pojava, koja je u
izobilju koristila svoj „poloţaj“ i drţala me koliko joj se
prohtje u poniţavajućem i podaniĉkom odnosu. Znam da sam
je kao dijete, ĉesto crtala i prikazivala, a crteţ bi bio uvijek isti.
Ogromna glava na kojoj su bile takoĊe ogromne, crvene,
krvave oĉi sa zastrašujućim pogledom i velikim ustima iz kojih
su virili ogromni, oštri zubi i sijevala vatra. Nijesam ţeljela da
me iko vidi u tom vremenu i takvom poloţaju, mada su šanse
da neko tada doĊe bile vrlo male. Za svaĉije oĉi bi to bio vrlo
muĉan prizor. Za sve vrijeme trajanja te pojave moje tijelo se
ne bi pomjeralo ni milimetar, a pri tom je bilo u grĉu i stresu.
Bila sam nekad i po sat vremena kao preparirana, dok se u
meni sve prevrtalo i kidalo. Poslije toga, kada bih bila sigurna
da su joj i oni zadnji zubi poispadali i da nema više iz ĉega
59
bljuvati, uzela bih peškir i obrisala glavu i kosu natopljenu zno-
jem i presvukla odjeću koja bi takoĊe bila mokra. Sva umorna i
iscrpljena bih otišla do spoljne terase kako bih vidjela dugu
koja je znaĉila taĉku i kraj svega toga. Iako sam se osjećala kao
iscijeĊen limun, bila bih srećna što je to sada iza mene. To je
zaista bio moj veliki problem, koji nijesam mogla riješiti, on će
me pratiti do groba, pa moţda i posle... Nema tog razloga ni
preše, koja bi me tad izvela napolje osim za spas ţivota svoje
djece ili bilo ĉijeg djeteta.
Jedan roĊak je ţenio sina i, kako to obiĉaji nalaţu, zvao je
sve iz plemena, pa i moju porodicu. Kako sam ja bila sama,
riješila sam, preko volje kako mi se djeca ne bi maltretirala i
dolazila povodom toga, da odem ja. Lijep sunĉan dan, šator na
poljani, muzika, veliki broj stolova i klupa već bijaše do pola
ispunjeno, kad sam ja ušla. Smjestiše me gdje me smjestiše, a
ja kao klada, sjedoh i poĉeh da se preraĉunavam sa vremenom
koje ću utrošiti tu. Nijesam mogla ni slutiti da ću ostati mimo
svake raĉunice. Bila sam vidno nervozna i uznemirena.
Neprestano sam iz nekog razloga gledala na sat. Neki pre-
dosjećaj i vanredna uzbuna u meni su mi govorili da će se desi-
ti nešto što ja ne volim i ĉega se pribojavam. Nije prošlo ni
punih ĉetrdeset minuta, šator se poĉeo talasati i podrhtavati, a
po nogama osjetih vjetrić kao iz fena. Salveta ispred mene poĉe
da se lista i pridiţe. Znala sam da dolazi neka oluja jer u sebi
sam je već osjećala. Pribliţavalo se jako brzo ono od ĉega sam
se uvijek plašila, samo malo manje nego grmljavine. Bez pre-
domišljanja sam ustala, pozdravila se, izvinila i otišla. Za nekih
deset minuta sam otkljuĉavala vrata svoje kuće, prekontrolisala
prozore i ostala vrata, pospuštala sve, osim roletne na dnevnom
boravku. Ostavila sam slobodan prozor na dnevnom boravku,
60
zato što, koliko god da sam se plašila oluje i vjetra, voljela sam
da posmatram njene efekte i igranje prirodom, otpacima i svim
što bi se našlo ispred nje. Iskljuĉila sam sve što ima veze sa
strujom. Drhtim i šetam po sobi gore-dolje sa povremenim
pogledom kroz prozor. Ĉuje se fijukanje, fuštanje i šuštanje. Sa
odreĊenog rastojanja gledam kroz prozor. Drveće leluja, a oluja
poĉinje svoj ples. Drveće koje mi je uvijek delovalo moćno i
ostavljalo impozantan utisak na mene, poĉinje da se klanja,
savija i pleše pod dirigentskom palicom oluje, nepogrešivo
drţeći ritam i prateći mnogobrojne zvuke tog uigranog
orkestra. Desno, lijevo, napred, nazad, sa jako velikim
naklonom savijaju se guste krošnje. Oluja doţivljava svoj
krešendo. Prateći vokali sve jaĉi, a ples brţi. Šetam kroz sobu,
mahinalno se pridrţavam za stolice i kauĉ pa opet gledam kroz
prozor. Papiri raznih boja i veliĉina lelujaju i lepršaju, praveći
nagle i iznenadne zaokrete mijenjajući pravac i mjesto poĉinka.
Drveće se okitilo najlon kesama u svim bojama pa liĉe na no-
vogodišnje jelke, dok neke plivaju kroz prostor, valjda traţeći
ĉiviluk za koji bi se zakaĉile i opstale. Neke bi i uspele u tome i
udomile se, a neke ne bi odoljele, već bi ih oluja ponovo odu-
vala ili raskaĉila i tako bi se njihov put i potraga za sigurnim
klinom nastavila. Posmatrajući koliko visoko se izdizalo nešto
što je dotaklo dno i bilo odbaĉeno od ljudi, razmišljala sam o
tome kako ĉovjek tako lako odbaci ono što je iskoristio i što
mu više ne treba, a to nešto se u datim trenucima uzdigne iznad
njega i dosegne visine koje taj isti ĉovjek moţe samo da sanja.
Kako se oluja pojaĉavala, tako je i u meni rasla. Kakao me bog
ovako kazni da se plašim svega. Nestade struje, a tek sam upal-
ila sijalicu. U pravu su bili oni koji su govorili da kod nas i kad
padne slana nestane struje, a kamoli poslije ovolike oluje. Toga
61
sam se uvijek pribojavala. To bi mi bio završni udarac. Uz
strah od nevremena uvijek je bio i onaj dodatni „samo da ne
nestane struje“. Kuća mi je obilovala mnogobrojnim lampama
raznih veliĉina i pogona kao i šterikama u svim veliĉinama,
debljinama i bojama. Kad god bih otišla u grad to bi bio neiz-
bjeţan artikal u mojoj korpi, sve misleći da je ova bolja trajnija
i svetlija od one prethodne, prosto sam imala maniju da ih
kupujem kako bih sebi olakšala mrak i tamu u kojoj bi se našla.
Uzalud sve lampe i šterike, mrak je bio u meni. Upalila bih po
nekoliko šterika i po dvije lampe u sobi u kojoj sam boravila i
obavezno dvije na unutrašnjoj terasi, kako bih na taj naĉin ima-
la pod kontrolom spoljašnju terasu i tako mogla vidjeti ako bi
neko prišao vratima. To bih postizala tako što bih polegla dvije
lampe i snop svijetlosti uperila ka spolja. Stalno sam radila na
svojoj bezbjednosti i toliko to usavršila, da sam se ponekada
sama sebi ĉudila i odavala priznanje šta bi mi sve palo na
pamet po tom pitanju. Sunce i struja su izvori ţivota, samo što
ovo prvo izlazi samo na istoku, a ovo drugo dobijaš kad
pritisneš prekidaĉ. Za mene je i jedno i drugo bilo podjednako
vaţno, to dvoje mi je uzimalo ţivot i vraćalo ga. Bilo je malo
dana kada nijesam imala neki dodatni stres koji bi me još više
davio, pritiskao, mrvio, ne davši mi da se ispravim i otmem.
Konaĉno, doĊe januar, a sa njim i moji sinovi. Mojoj sreći
nije bilo kraja. Ţivnuh, uzigrah, pokrenuh se i poispravih. Oni
nijesu bili zadovoljni onim što su zatekli.
„Zašto si tako oslabila? Što si blijeda i beţivotna?“, usli-
jedila su pitanja. Ni sama nijesam znala kako izgledam.
Ogledalu se nijesam primicala. Moţda me bilo strah šta ću u
njemu vidjeti. Njihova reakcija bila je normalna s obzirom da
nijesu znali šta se sa mnom dešava. Nijesu znali da me strah
62
izjeda kao crv jabuku, marljivo radeći svoj posao, namirujući
se, od ĉega bi on postajao sve deblji i veći, a ja sve tanja i
bleĊa. Na kraju su to pripisali uticaju Miloševe smrti, što i jeste
bila posledica toga. Svakodnevno su razgovarali sa mnom,
osuĊivali me, kritikovali i na kraju završavali istom reĉenicom:
„Majko ţao je i nama, ali ţivot mora da ide dalje, jer bi on
tako ţelio.“
Onda bi zastali, znaĉajno pogledali u mene i nastavili:
„Najmanje što bi on htio i što bi nama trebalo, bilo bi to da
ostanemo i bez tebe, pa valjda, ako ti toliko nije stalo do sebe,
trebalo bi da misliš o nama i malo više se paziš.“
Ja sam zaista mislila da se jako dobro pazim i vodim raĉuna
o sebi koliko mogu, ali da li sam to radila na pravi naĉin?
Ţurno bih prelazila preko te teme, kako se nešto ne bih izgo-
vorila. Nijesam htjela da ih opterećujem sobom. Gubitak oca,
obaveze na fakultetima i sama majka kod kuće, bilo im je i
previše. Dokazivala sam im, kad bi baš bili uporni sa svojim
pitanjima, da ne moraju da brinu za mene jer se ja odliĉno
staram o sebi. Koliko bih bila ubedljiva u tome, ne znam.
Ĉinjenica da će mi djeca biti tu ĉitavih mjesec dana, bila mi je
pokretaĉ i vjetar u leĊa. Po ĉitav dan bih sa zadovoljstvom ku-
vala, brkala, pekla, miješala sve ono što vole da jedu. Bila sam,
sve dok su oni bili tu, ona stara, ista majka, pa bi i oni pomislili
da je sa mnom ipak sve u redu. Poslije samo deset dana od
njihovog dolaska, moja teţina se uvećala za dva kilograma,
raspoloţenje i snaga porasli, a što je najvaţnije, vratio mi se
miran i normalan san, pa ĉak je i moje lice dobilo neki prijatniji
izgled. Pokušavali su mi na suptilan naĉin reći kako bih mogla
da ţivim sada kada nemam nikakvih obaveza i nadoknadim
puno toga propuštenog, a uz svo poštovanje mrtvog oca.
63
 „Ne daj se majko, ti si nam sad i otac i majka, a i domaćin
ove kuće, uvijek si bila njen stub, a sada on mora biti jaĉi jer
sam drţi sva ĉetiri ćoška.“
Slušala sam ih i krijući brisala suze koje su na te njihove
rijeĉi grunule bez kontrole. Prepoznala sam poruku i njihove
iskrene ţelje, pa sam skupila snagu, progutala knedlu sa svim
suzama i progovorila najţustrije što sam mogla, kako bi ih
ohrabrila i potvrdila njihove rijeĉi:
„Ne brinite vi ništa za mene, da ste mi zdravi i veseli, a bo-
gami i dobri kao do sada, eto meni stubova, snage i volje i tada
ću i ja biti dobro i zdravo.“
Pogledaše se i nešto se poĉeše domunĊavati, a onda će
Vlatko:
„Nego, majko... šta su ovolike reze i ovoliko gvoţĊe po
svim vratima? Šta se dešava, šta ovo znaĉi?“
„Ma to je ĉisto radi sigurnosti i preventivno. Rekla sam vam
da su ukrali Miloševu jaknu, ne bih ţeljela da ponovo prolazim
kroz to, a i ne jedu mi ljeba.“, odgovorih brzo, trudeći se da
zvuĉim samouvjereno i ţeleći da pretrĉim tu temu i kako bih
bila još ubjedljivija dodadoh: „Znate da se iz predsoblja ulazi u
svaku sobu, a nijedna nije imala kljuĉa i kad pojaĉam ton na
televizoru, sve bi se moglo ponijeti dok bih ja ĉula. Što je sig-
urno, sigurno je.“
Da li je ta moja priĉa pila vodu kod njih ja ne znam, ali sa
njihovom razmenom pogleda, završismo priĉu o tome. Osim da
je neko ušao i uzeo Miloševu jaknu, oni ništa drugo nijesu znali
niti sam im ikada ispriĉala kako se to stvarno odigralo. Uţivala
sam sa njima i bila opuštena ali ne do kraja jer me je podsvijest
stalno opominjala na to da će ovo proći i da ću ubrzo ostati sa-
ma, a to je znaĉilo da ću se opet vratiti na ono od prije. Za tih
64
mjesec dana iako su bili radi, nijednom nijesu izašli u grad svi
zajedno, jedan bi uvijek ostajao kod kuće. Mislim da su oni,
vidjevši onu gvoţĊuriju po vratima, nešto naslućivali, ali ni
pribliţno onako kako je stvarno bilo. Jednog dana sam uhvatila
dio njihovog razgovora koji mi je to potvrdio.
„Ma dobro, to je donekle normalno da se malo plaši, još je
ovo svjeţe, valjda mora da proĊe kroz to, nestaće to brzo. Pa
nije lako poslije pune kuće odjednom navići se na samoću, a
pri tom izgubiti voljenu i najbliskiju osobu.“
Odoše. U taj ĉas, sa njima ode moja snaga, volja, samo-
pouzdanje, elan i raspoloţenje, jer ja opet pokušah da uzletim
ali opet me krila izdadoše, klonuše i ja se ponovo naĊoh dolje.
Ramena se opet spustiše, glava klonu, noge se prekratiše, vrati
se grĉ u ţelucu, a suton donese nemir, jezu i strah. Opet
bauljam. Sklupĉana ĉekam da ĉujem zvuk telefona, da mi se
djeca jave da su stigla ţiva i zdrava. Poslije toga iskljuĉih tele-
fon, prilegoh i po obiĉaju se pretvorih u uvo.
Poslije toliko vremena osluškivanja, prisluškivanja, odgon-
etanja, definisala sam i jasno i bez greške tumaĉila porijeklo
svakog zvuka, pripadnost, jaĉinu i trajanje i svaki sam bez
problema mogla odsvirati.
Svako jutro sam kao vojnik i zatvorenik gledala kalendar,
raĉunajući koliko sam dana preturila, a koliko je ostalo da pre-
turim do ljeta kada će se moja djeca ponovo okupiti, a tada,
bogu hvala, na duţe vrijeme. Posebno sam se radovala što će
mi tada doći ćerka i unuk. Toplinu mom ranjenom i istrau-
miranom srcu, davale su samo takve misli.
Bijaše topao i sunĉan februarski dan. Najzad sunĉevi zraci
ranije bude i malo su jaĉi i topliji. Moje se raspoloţenje malo
popravi. Javi mi ţelja da otvorim prozor, oĉistim ga i pustim
65
sunce unutra. „Kad već nema nikog ugostiću sunce.“, govorim
kivna na sve i svakoga. Na našoj kući bilo je dosta prozora, a
svi dupli. Nekad lak, sada za mene veliki i teţak poduhvat da ih
oĉistim, a pogotovo da to uradim za jedan dan. Presabiram se i
dolazim do raĉunice i zakljuĉka, da ako svaki dan budem
ĉistila po jedan, završiću za osam dana. Taman dok onaj prvi
stigne za ponovno ĉišćenje. No, više mi ni blizu to nije bilo
tako vaţno kao nekada. Dala sam sebi zadatak da će danas pas-
ti samo prozor u dnevnom boravku i od mene dosta, a i to moţe
zahvaliti suncu i lijepom vremenu koje mi je podiglo
raspoloţenje. Pa i rukave. Dok sam ga polako i sporo, kao i sve
drugo što sam radila, otvorila, iz jednog ţljeba, izmeĊu dva
krila, tromo i u polusvjesnom stanju, pokrenu se jedna od onih
velikih i najodvratnijih muva zunzara kako smo je zvali. Dok
sam trepnula, ona se oporavi, raširi krila i kao mlaznjak uleće u
sobu. Zgrozila sam se. „E, nećeš vala“, mrmljala sam i svom
snagom zamahnula krpom koja mi je bila u ruci, i naravno, be-
zuspješno. Ona odjednom visoko uzleće, usmjeri se ka prozoru
i sada polako krenu ka njemu. Taman kad pomislih da ću je se
lako osloboditi, kao felšom udarena lopta, vrati se unutra. Toli-
ko sam se uspinjala, propinjala, rastezala i protezala da je istje-
ram ili ubijem, dok se nijesam sva preznojila i umorila. Svi
moji napori su rezultirali njenim likovanjem i pravljenjem bra-
vura kad god bih je promašila. Izvodila je sa visine razne ak-
robacije, podsmijevajući se mojoj nemoći. Nije mi dala mira.
Progutala mi je tišinu, prevrtala se, okretala, izmicala, slijetala,
uzlijetala kao da je na aero mitingu, provocirala me je i uspi-
jevala u tome. Uspijevala je u borbi za svoj ţivot, ostane unu-
tra, uzurpira moj prostor, poremeti i skrene moje misli. Tako
malo stvorenje, a toliko moćno i uporno. „To je samo zato što
66
moţe da leti, zašto ja ne mogu da se odvojim od poda, makar
da se ispravim i ne bauljam?“ Pošto sam se odmorila, ponovo
sam poĉela da vitlam krpom, a desno a lijevo, a naprijed a
nazad, ali uzalud. Bile smo neravnopravne. Moţda je i ona
mislila da je neravnopravno to što je napada neko toliko veći
od nje, utoliko joj je pobjeda bila slaĊa. Umorna i ljuta, predala
sam se i odustala. Zatvorila sam prozor plašeći se da ne uĊe još
neka. Sa ovom ću nekako izaći na kraj, ako ne danas onda su-
tra, nadmudrivaćemo se vala, pa šta koja ponese. Legla sam da
se odmorim i razmišljala o tome koliko se ova muva borila za
ţivot. Zašto Milošu nije pruţena prilika? On bi se sigurno borio
i izborio kao i ona – i on je imao krila i puno razloga da se bori.
Oteše mu ţivot bez prava na rijeĉ i prava na borbu i odbranu.
Od umora i razoĉaranja zatvorih oĉi i po obiĉaju poĉeh da
osluškujem. To što sam tada ĉula nije bio nikakav prepoznatljiv
zvuk spolja, već omraţeno zujanje od kojeg sam uvijek dobi-
jala ospice, unutra, u sobi. Bila je to ona. Otvorila sam oĉi i
suoĉila se sa njom. Kruţila je po tavanici koja je bila od drveta
i oko sijalice. Bespomoćno sam je slušala, bez mogućnosti da
je iskljuĉim i kontrolišem. Brusila je i rezala kao motorna pila.
„Jutros ne ĉujem ništa osim nje.“ Malo kasnije, kad se sunce
pripodiţe i ojaĉa, u nadi da će je ono izmamiti i dozvati napol-
je, otvorih prozor. Ljudi već bijahu poustajali i namiruju ţivo.
Ĉuje se priĉa iz štala, kokodakanje ţivine i mlazovi iz vimena
krava, koje izmuzuju vješte i snaţne ruke mojih jetrva i roĊaka.
Okrenuh se i pogledah moj centar paţnje. „Još je tu, još nije
izašla, šta misli ona, da će još jednu noć provesti sa mnom, e
bogami nećeš.“, mumlam sebi u bradu. Zuji, nemilosrdno kruţi
po tavanici, ĉesto se primiĉe otvorenom prozoru i kad sam se
najmanje nadala, izleće van. Poţurih da zatvorim prozor i kad
67
pomislih da sam je pobjedila, ona kao furija neviĊenom
brzinom i jaĉinom proĊe pored mog uha i opet se naĊe unutra.
Toliko snage u tom malom biću, da sam se mahinalno uhvatila
za uho da provjerim da li je na mjestu. Prosto sam osjetila kao
da mi ga je oduvala i ponijela sa sobom. Bila sam jako ljuta.
Da se upuštam u novu borbu sa njom nije imalo smisla. Šanse
su mi bile vrlo male. Izgubiću i ovo snage što imam. Zatvorih
prozor razoĉarana u sebe što nijesam bila kadra izaći na kraj sa
jednom muvom. Pa to je samo muva, zašto se izdvojila iz svog
jata, iz svog društva i riješila ući baš kod mene i pritući me.
Malo kasnije ona napusti svoju pukotinu, svoje sklonište u koje
je opet aterirala kako bi se saĉuvala. Poĉe ljeteti ĉas gore, ĉas
dolje, kao da mi se klanja i kao da mi ţeli staviti do znanja da
će ona biti moja podstanarka i cimerka, sviĊalo se to meni ili
ne. Znala sam da će to tako biti sve dok ona to bude htjela i
pomirila se sa tim. Ona je bila ta koja me je tjerala da poĉnem
da otvaram svoje zamandaljene prozore i dovodim je u is-
kušenje. Izlijetala je, svaki put se vraćala i nepogrešivo
aterirala u istu pukotinu na tavanici. Nešto se, napokon,
dešavalo unutar kuće, što mi je znaĉajno skretalo paţnju sa
spoljašnjih dešavanja. Moja ĉula sada samo vide, ĉuju i
osjećaju nju i zvrk telefona. Svi drugi zvuci postadoše sporedni
i ne više tako vaţni, ostajali su van, tamo gdje i pripadaju. Oni
su bili oko mene ali ne više u meni, ne opsjedaju me, ne na
onaj naĉin. Nijesu više bili predmet moje paţnje i analize.
Osjećajući da sam promjenila svoj neprijateljski stav prema
njoj i ne znajući da je to od nemoći i umora, promjenila je i ona
svoj prema meni. Primirila se. Ponekad bi, ne tako buĉno i pob-
jedniĉki kao ranije, napustila svoju pukotinu, napravila krug i
ponovo se disciplinovano vratila u svoje boravište. „Kad ti ne
68
basta da se riješiš jedne muve, bolje da te nema, sad ćuti, trpi i
ţivi sa njom.“, prekorijevala sam sebe. Da li sam ţeljela da je
se riješim? Moţda više i nijesam. Izgleda da smo bile osuĊene
jedna na drugu. Ni jedna ni druga nijesmo imali sagovornike,
ali smo bile svjesne prisustva one druge, što je priliĉno
ublaţavalo onaj potpuni osjećaj samoće. Uostalom, sjetila sam
se one izreke „Ako ne moţeš pobjediti neprijatelja, pridruţi mu
se.“ Drugo mi i nije preostalo.
Svako jutro u isto vrijeme me pozdravljala blagim i prijatel-
jskim naklonima, trudeći se da ne bude previše navalentna i
dosadna, pa bi se diskretno vraćala u svoju pukotinu gdje bi
ostajala sve dotle dok je neka potreba ne bi pokrenula. Na-
vikosmo jedna na drugu. Uhvatila sam sebe da ako se duţe
vremena ne bi pojavila, gledala bih u tavanicu i mahala rukama
kako bih je animirala da se pokrene. Uveĉe bi se u isto vrijeme
zavukle u svoje postelje i tu bi nas našlo jutro. Ĉinilo mi se da
je sada moj san bio malo spokojniji, a snovi lakši i belji. Moţda
je razlog tome bilo baš njeno prisustvo koje je eliminisalo onaj
osjećaj totalne samoće ili pak saznanje da sam nekoga udomila,
prihvatila i dala mu utoĉište, a taj neko je znao da pokaţe zah-
valnost, za razliku od ljudi. Moţda ona misli da je pomogla
meni, što ne bi bilo daleko od istine, ali bilo kako bilo, po
neĉemu smo bile iste druge, bile smo same. Nije mi samo bila
druga, bila mi je i obaveza. Sada imam jedno više na vagan,
imam nekoga koga moram i nahraniti. Svaki dan bih na jednu
tacnu razmazala malo pekmeza kako bih je nahranila a i tako
neće slijeteti na nešto drugo. Znala bih joj, s vremena na vri-
jeme, posuti i mljevenog keksa. Šta da radim, kad je već tu, ne
mogu se ogriješiti, a i niko nikad nije bio i izašao iz ove kuće
gladan. Iz dana u dan bila je sve uviĊavnija i neprimjetnija. Ni-
69
kad mi više nije sletjela ni na jedan dio tijela, pogotovu ne na
nos, a kamoli provocirala, ili sam ja to tako doţivljavala ili
umislila. Poštovala je moj prostor kao i ja njen. Pravila mi je
društvo, a da mi nije prilazila blizu niti mi ugroţavala higijenu,
osim na njenom prostoru, na tavanici. „Pa nešto mora.“, oprav-
davala sam je, ne mogu da vjerujem da tako razmišljam, ali...
postala je obrazna – sada opravdavam svoju popustljivost.
Tišina koja se dugo baškarila i odomaćila u mojoj kući,
ustuknu pred ovim malim stvorenjem. Prorijediše mi se malo i
one crne misli koje su mi se nametale i napastvovale me. Tišina
se ponašala kao da bješe stekla stanarsko pravo, ali joj ona
pomrsi raĉune i nadjaĉa je. Krila su ipak krila. Koliko god da je
tišina bila gusta da si je mogao opipati, to malo biće je poĉe
polako istiskivati iz moje sobe pa i ţivota. Moj omraţeni in-
sekt, postade priliĉno vaţan u mom izmrcvarenom ţivotu.
Uĉini mi ga podnošljivijim i dinamiĉnijim. Saznanje da nekoga
treba nahraniti i izdrţavati, davalo mi je na vaţnosti. Bila je
uvijek za mene tu, a i ja za nju. Sa njom sam priĉala, ţalila joj
se, ispovijedala, znajući da će ĉuvati tajnu, pa ko zna, moţda i
razumjeti.
„Jesi li na kulu gazdarice?“, ĉuh glas i kucanje na vratima.
„Jesam, jesam, eto me.“, otkljuĉah vrata na koja uĊe moja
roĊaka sa uobiĉajenim komentarom:
„Šta se zakljuĉavaš jadna, od ĉega se bojiš?“
Nikada na to nije dobila odgovor. Popismo kafu.
„E, vala da ti se ţalim, ovo otoplilo pa ove muve oţivjele, a
kako se kod nas mnogo kuva i sprema, pa nam prozor stalno
otvoren, ne mogu se od njih odbraniti, gamad jedna, pa rekoh
da nemaš ti nešto protiv njih, znam da si se uvijek borila sa
njima.“, pogleda po kući pa nastavi, „a ti ih bogami nemaš, i
70
kako bi kad i ne kuvaš, a slabo i prozore otvaraš, pametno bo-
gami.“
Ţeludac mi se prevrnu od tih rijeĉi, ali joj odgovorih:
„Nemam zaista, ni ja ove godine još nijesam ništa uzimala, ovo
je još i rano.“
Ĉim se ne izruĉi za ono što je došla, ustade da ide i promrm-
lja:
„Pi nalet ih bilo.“
Tako kad bi neko ušao, ona bi znala da se pritaji i koliko je
potrebno ne izlazi iz svoje pukotine, a kad bi taj neko otišao,
onda bi pomanitala i kruţila po tavanici dok se ne bi izduvala i
vratila se na svoje mjesto. Nijesam otvarala prozore sad iz stra-
ha da ne ostanem bez nje. Bila mi je druţbenica koja nije bila
radoznala i nije ništa zapitkivala, a dobar slušalac. Nije me
kritikovala. Sjećam se kad mi je jednom, u nekom mom
raspoloţenju, palo na pamet da joj ispriĉam kako sam se upoz-
nala sa Milošem.
Upoznali smo se pod dosta neuobiĉajenim okolnostima.
Moja najmlaĊa sestra bila je u drugom razredu gimnazije. „Sju-
tra mi je roditeljski sastanak.“
„U koliko sati?“, upita majka.
„U dvanaest.“, odgovori zadihano sestra.
„Tata i ja moramo sjutra našem kumu na sahranu obavezno,
a pošto do tamo moramo putovati najmanje jedan sat, i otuda
toliko, ne moţemo nikako stići.“
„Pa ići ću ja.”, malo ishitreno rekoh.
„Zašto da ne.“, javi se otac.
I taman tako i bude. Ja sam tada bila na završnoj godini više
ekonomske škole, još uvijek Ċak.
„Ko ti je razredni?“, upitah sestru.
71
 „Neki novi, mladi, nijesam upamtila prezime, a ime mu je
Miloš.
Sjela sam u treću klupu. Uĉionica je bila puna roditelja,
valjda da bi upoznali novog razrednog. Ušao je, pozdravio nas i
sjeo za katedru. Jako lijepa pojava, bolje reći bio je kompletno
zgodan mladić. Svojom figurom i tijelom, prilikom ulaska,
potpuno je popunio šupljinu vrata. Crna, blago talasasta kosa,
zelene krupne oĉi, punija usta, malo, ali samo malo kukast nos
što mu je davalo na šarmu i muškosti, lice ni bijelo ni tamno-
puto već nešto izmeĊu. Kretanje i korak, toliko koliko sam na
tri-ĉetiri metra vidjela, vrijeĊelo je još jednog muškarca. Dok je
priĉao, pogledom je prelazio preko nas i meni se ĉinilo da nje-
gov pogled najduţe poĉiva na meni. Shvatila sam da sam ga
viĊala na igrankama. Gledajući ga, uhvatih svoje misli. Ovak-
vog muškarca sam uvijek zamišljala. Kombinacija – zelene oĉi
i crna kosa bila mi je omiljena. Sloţilo se još toga. Boţe o
ĉemu ja razmišljam. Prozvao je broj 23 koji je bio broj moje
sestre.
„Samo ću proĉitati zateĉeno stanje, jer ja sam nov i ništa
drugo ne mogu reći kao ni za ostale. Danas sam ovdje samo da
se upoznamo, a bogami ovdje se ima šta i proĉitati, sve same
petice. Ĉija je ovo ćerka, ko je došao zbog nje?“ Ustala sam.
Bio je jako iznenaĊen misleći da sam joj majka. Vidjevši uz-
viĉnike i upitnike na njegovom licu, poţurila sam da razjasnim
nedoumicu.
„Ne, ne, ja sam joj sestra, mislim... starija sestra.“
Lice mu se opusti i namjesti kao što je bilo i prije. „Dobro,
dobro, onda ću proĉitati vama.“
Samo još tri uĉenika je bilo poslije nje. Završismo i
ustadosmo. Krenula sam meĊu prvima ka vratima. Negdje na
72
pola hodnika me sustigao, napravio diskretan naklon, pro-
prativši ga rijeĉima:
„Kako mogu da se izvinim i ispravim svoju glupost
pomislivši da ste Vi majka?“
„Ništa, ništa, nijeste mogli znati.“
„Ali ipak, molim vas. Lijepo bi bilo da negdje popijemo ka-
fu pa makar se ovome i smijali.“
Tako je poĉelo. Koliko smo se voljeli znali smo samo mi i
naša srca. Ono što se vidjelo, bilo je dovoljno. Suze navališe po
ko zna koji put.
Ona, moj jedini slušalac koji je ispratio moju priĉu, a da nije
ni šušnuo niti šta propitivao i prekidao me, samo na kraju, kad
sam završila i kad su mi pošle suze, sletjela mi je na rame, i
kao pravi, iskreni prijatelj, krilima potapšala po ramenu i od-
mah se vratila nazad. Znaĉila mi je. Kad bi se vraćala odnekud
sretala bi me na vratima, poskakivala, ĉas gore, ĉas dolje i brzo
se vraćala nazad. Ĉesto bi mi tada padalo na pamet koliko sam
ih uništila i bilo me je sramota. Toliko puta veći, na toliko puta
manjeg, što bi Marko Miljanov rekao na to poslije one svoje
„Ĉojstvo je saĉuvati drugoga od sebe, a junaštvo odbraniti sebe
od drugoga“. Moj ţivot sa njom pomjerio se sa mrtve taĉke.
Osjećaj samoće bio je podnošljiviji. Nijesam više otkljuĉavala i
zakljuĉavala tišinu. Znala je kad treba, a kad ne treba da je tu.
Kao da je dresirana. Kad je trebalo, znala je biti manja od sebe.
Jednog sunĉanog jutra sam poranila kako bi završila to malo
što sam radila u kući. Van kuće nijesam imala više ništa, pa
sam otišla do grada da primim penziju, platim raĉune i kupim
šta mi treba za taj mjesec. Taman kad sam iskoraĉila iz kuće,
pade mi na pamet da nijesam ništa stavila u usta. Mogla bih se
srušiti gladna ĉekajući u redu za raĉune. Povratih se i na brzinu
73
uzeh kašiĉicu meda i ţurno opet istrĉim jer mi taksi već bijaše
stigao. Već oko jedanaest sati sam bila opet u taksiju u povrat-
ku kući. Svaki put sam se radovala kad bih to obavila jer
mjesec dana ne bi imala više potrebe ići u grad. Otkljuĉah
vrata. Spuštajući kese i izuvajući se, već u predsoblju, uĉini mi
se da opet ĉujem onu potpunu tišinu. Gdje je, što li se ne ĉuje,
zašto me ne sreta? Do sada je već trebala to da uradi kao i uvi-
jek. Napinjem se kako bih ĉula zujanje, ali i dalje moja ĉula
registruju tišinu. Paniĉno je traţim pogledom prebirajući ta-
vanicu. Moţda su mi se uši zaglunule pa je zato ne ĉujem, ali
zašto je ne vidim? Opet šaram pogledom po tavanici ali je ne
vidim. Moţda se zabila u onu svoju rupu, igra se sa mnom,
hoće da me iznenadi. Poĉeh da mašem rukama kako bih je nat-
jerala da napusti svoje mjesto, ali opet ništa. „Ah ta lijenština,
utomjestila se pa planduje, briga nju za mene, ona sada dremka
ili je moţda ljuta što sam je ostavila samu.“ Premotavajući to
po glavi, stigoh do kuhinje. Tarakam sudovima, rasporeĊujem
namirnice koje sam kupila, namjerno sam buĉna, ali se ona ne
pojavljuje. „Napustila me je“, zakljuĉih. Sigurno je natumarala
neku rupicu izmeĊu prozora i otprhnula, pa da, svako traţi svo-
je društvo, šta ću joj ja, koje sam joj ja društvo, opravdavala
sam je. Moram otvoriti prozor moţda se vrati, moţda joj je bilo
potrebno malo da se izduva. Brzo otvorih prozor i uputih se ka
sudoperi da okvasim malo usta koja mi se bijahu osušila. Ĉaša
bijaše na radnom stolu pravo kod tegle od meda koju sam
zaboravila u ţurbi da zatvorim. Uzeh poklopac od tegle, krenuh
da ga stavim na nju, pogled mi privuĉe nešto crno. Stavih
naoĉare, zagledah se, kad imam šta da vidim. Prizor vrlo nepri-
jatan, muĉan i ţalostan. To je bila ona, mrtva i nepomiĉna.
Noţice joj bijahu razasute svud po površini, a krila na kojima
74
sam joj silno zaviĊela, rastrgana. Svuda tragovi borbe. Ni tada
se, vidi se, nije lako predala. Razasuti djelići noţica i krila
ukazivali su na to da se dugo batrgala, koprcala i vodila posle-
dnju bitku za opstanak i ovoga puta izgubila rat. Bila sam
mnogo ljuta na sebe. Ja sam kriva, da sam poklopila teglu, ovo
se ne bi desilo. Kako sam mogla da zaboravim i stavim je na
slatko iskušenje u kojem je našla smrt? Jedino što me tješilo je
to što joj je smrt ipak bila “slatka“. Vjerovatno, da je mogla da
bira naĉin svoje smrti, izabrala bi to. Nekoliko dana iza toga,
imala sam osjećaj kao da mi je u grlu stajao pozamašan
zalogaj, kojeg niti mogu progutati, još manje progurati ili izva-
diti, a pri tom mi fali gomila vazduha. Taj osjećaj mi je bio
poznat, samo me sada podsjeća. Koliko sam ih ranije poslala na
onaj svijet, koliko ih je svoj let završilo na onoj lepljivoj omĉi,
koliko ih je dušu ispustilo gušeći se u raznim sprejevima, a kol-
iko završilo kao palaĉinka pod naletom jakog udarca muvarice,
a ja likovala. „Sramota“, ote mi se glasno. „Trebalo bi mi suditi
kao ratnom zloĉincu, ali... pa i drugi ih ubijaju šta se tu moţe“,
tješila sam se. Ali ja znam da nikada više neću ubiti nijednu.
Dugo poslije toga, moj pogled je trĉao prema tavanici. Opet
sama. Slamka se utopi, a topac osta ţiv. Sunĉevi zraci me opet
bude. Opet slušam tišinu i opet samo ja sama, još više svjesna
toga i ĉinjenice šta mi je ona znaĉila. Poĉetak aprila. Njihova
jata kruţe oko prozora. „Vidi koliko ih je, e neka ih koliko god,
a od moje ruke neće više stradati nijedna. Sada su imale jednog
velikog neprijatelja manje. Dovijala sam se na razne naĉine, da
bih se zaštitila od njih, ali više nikada nijesam zamahnula ili
potrošila jedan novĉić na njihovo uništavanje. Pošto su mi
vrata sada bila stalno zatvorena, nije ih bilo mnogo unutra kao
ranije, a moţda su me i bojkotovale. Opet zlovoljna, sa grĉem u
75
ţelucu i pitanjem – šta ću sa sobom. Uzeh daljinski, koji je vrlo
retko završavao u mojim rukama. Onako nervozno i ne-
zainteresovano, tek koliko da uposlim ruke, poĉeh “listati“
kanale. Nijesam imala naviku ni ţelju da gledam televiziju jer
to ni prije nijesam radila zato što prosto nijesam imala vremena
za takvu vrstu razonode. U mojoj kući se gledao samo sport i
neke informativne emisije. Listam ne zaustavljajući se i ne
znajući šta hoću. Ruka mi se zaustavi na kanal „Pink“ za koji
nijesam znala da postoji. Paţnju mi privuĉe scena u kojoj jedna
porodica sjedi u bašti ispred velike, prelijepe kuće sa puno
cvijeća i zelenila. Prepoznah španski jezik. Nesvjesno poĉeh da
gledam i ostah tu do kraja epizode, a posle i mnogo duţe. Prvi
put u ţivotu odgledah cjelokupnu epizodu koja se završi tako
da me zaintrigira, i ja se potrudih da zapamtim vrijeme
emitovanja kako bih zadovoljila svoju radoznalost koju ona
iskopa negdje iz mene. Pade mi napamet da su to one španske
serije koje su od skora poĉele i o kojima svi priĉaju, pogotovo
ţene. Sjetih se imena „Kasandra“ o kojoj su toliko priĉali. Sve
je to prolazilo mimo mene do sada. Na moju nesreću, poĉeh i ja
da ih gledam sa namjerom da ću barem sat vremena skratiti
svoje tmurne misli i ne pomišljajući da će me to toliko
zaokupirati i opsjednuti, da će upravljati cjelokupnim mojim
vremenom pa i ţivotom. Sjutradan, u predviĊenom terminu za
njeno emitovanje, uzeh daljinski i njime ukljuĉih svoju propast.
Bijaše mi lijepo dok sam je gledala, mozak mi ode na otavu,
ništa drugo nijesam ĉula ni opaţala, niti o ĉemu drugom
razmišljala. Samo mi bi ţao kad se završi. „Ĉas prije zaboga,
pa tek je poĉela“, ljutila sam se. Taman da iskljuĉim, kad ono
poĉe druga. Obradovah se i odgledah i nju. Kako su epizode
odmicale, tako sam se radovala sledećim. Sve više sam poĉela
76
da se druţim sa napravom koja je ranije za mene bila samo
stvar više u kući, sa koje je svaki dan trebalo obrisati prašinu.
Poĉela sam sve više da tumaram po njoj i prelistavam kanale,
pa se iz dana u dan povećavao broj serija koje sam gledala, što
na Pinku, što na drugim kanalima koji su poĉeli da ih pri-
kazuju. Bilo ih je mnogo, jer smo mi meĊu prvima, zbog spor-
ta, uveli kablovsku. Malo pomalo, valjda što su bile „lagane“ i
nijesu zahtevale veliku koncentraciju i angaţovanje moţdanih
vijuga, a pri tom su bile primamljive, raskošne i zabavne. Uh-
vatila sam sebe u jednom trenutku, da ih gledam osam u toku
dana jer sam ja svoje slobodno vrijeme, kad sam ga uopšte
imala, provodila ĉitajući knjige, uglavnom beletristiku. Sve su
serije bile u razliĉitim terminima emitovanja, osim dvije koje
su se poklapale pa sam ih gledala u reprizi. Sve svoje planove i
poslove, koji su inaĉe bili svedeni na ono najnuţnije,
prilagoĊavala sam, podreĊivala i usklaĊivala sa njihovim ter-
minom emitovanja. Duboko sam se uţivljavala u sadrţaje i
doţivljavala ih svim bićem i delićem intelekta. Za mene
bukvalno nestade spoljašnjeg svijeta. Ništa više ne ĉujem jer i
ne osluškujem, ne vidim jer ne gledam, ne visim po prozorima
i na vratima. Sve moje misli i moja paţnja sveli su se na pita-
nje: „Šta li će se desiti dalje?“ Ţivjela sam za sjutra i jedva
ĉekala da proĊe noć, ali sada iz drugog razloga, da bi što prije
došlo vrijeme za serije, a ne više iz straha. Dešavalo mi se
nešto veoma ĉudno. Niko mi nije nedostajao niti mi je šta tre-
balo. Ono za ĉim sam prije ĉeznula sada bi mi smetalo. Ni-
jesam više bila presrećna kada se neko pojavi na vratima i kad
zazvoni telefon, pogotovo ne kad bi se to desilo u vrijeme
emitovanja serija, a to je sada već bilo polovinu dana. „Zašto
baš sad?, pomišljala sam. Ali ono što je bilo u meni, u ĉitavom
77
mom biću i u svakoj vijugici mog mozga, moja djeca i moj Mi-
loš, nijesu ustupali mjesto nikome i niĉemu, već sam svoju
porodicu pronalazila u serijama, identifikovala i sebe i njih sa
raznim situacijama i liĉnostima, navijajući za pozitivce, a plju-
jući negativce koje sam doţivljavala i smatrala krivcima i za
svoju situaciju. Telefonske pozive obavljala sam iskljuĉivo za
vrijeme reklama koje su trajale podosta, a kada bi mene neko
pozvao skraćivala sam traţeći razne izgovore, ponekad ne baš
uvjerljive, ali me tada nije bilo briga. Prisjetila bih se kako sam
nekada iste odugovlaĉila pod sliĉnim, glupim i neuvjerljivim
izgovorima. Serije me potpuno uzeše pod svoje, ili sam im se
ja prepustila. Nosile su me kao vodena bujica neki suvarak.
Ţivot mi se bukvalno sveo na to. Izgubila sam svaki osjećaj za
mjeru, vrijeme i, najgore, za realnost. Dobrano istisnuše i
ublaţiše onaj muĉan osjećaj i grĉ u ţelucu, jer pod njima
popustiše bolovi, tuga, samoća, srdţba, koji su stvarali taj grĉ,
a ja ih sve preţivljavala sada kroz razne likove serija, stavlja-
jući se na stranu onih koje bi odgovarale meni i mojoj tadašnjoj
situaciji. Nestrpljivo sam ĉekala da pobedi pravda u njima, ako
nije mogla u mom ţivotu. Od te ostrašćenosti nestadoše moji
strahovi. Nevjerovatno, bila sam kô „ĉardak ni na nebu ni na
zamlji“, dešavalo se nemoguće. Zaboravljala sam da spustim
roletne, iskljuĉim telefon, ĉak i da zakljuĉam vrata. Nijesam
htjela da propustim ni jednu jedinu scenu. Sve mi se ĉinilo da
je sljedeća vaţnija od one prethodne. Ujutru, kad bih se suoĉila
sa podignutim roletnama, ukljuĉenim telefonom i ĉesto ot-
kljuĉanim vratima, ĉudu bih se ĉudila. Nijesam mogla da vjeru-
jem. Šta se to sa mnom dešava? Ipak sam bila srećna što više
nijesam bila opsjednuta zatvaranjem, zakljuĉavanjem i
osluškivanjem. Toliko sam se ušuškala u španske sapunice da
78
sam odustala i od ono malo posla što sam radila, kuvala i od-
rţavala neku površnu higijenu kuće. Komunikacija sa ljudima
se svela na minimum minimuma. Telefonski razgovori bili su
sve reĊi i kraći, bolje reći strogo informativni. Španski jezik mi
postade bliţi od našeg. Kauĉ više nijesam ni podizala, a i što
bih kad bih od ujutru, sa malim pauzama, leţala u njemu
gledajući serije do uveĉe. Sve što bih uradila za vrijeme tih
pauza, radila bih u pidţami. Jer ni nju nijesam imala razloga da
svlaĉim. To bi bilo samo gubljenje „dragocjenog“ vremena.
Svako jutro, kad bih se probudila, na brzinu bih obavila kakvu
takvu liĉnu toaletu, paniĉno ţureći da ne prikasnim i nešto pro-
pustim, primicala kauĉu stolicu na kojoj bih poreĊala masu
slatkiša i grickalica. Utomjestila se i sa uţivanjem gledala. Ĉes-
to ne bih bila ni svjesna da me već prekrila noć. Ponekad bih
ustala da popijem malo vode, obavim najnuţnije telefonske
razgovore, sve to dok bi trajale reklame, i brzo zauzimala istu
poziciju u krevetu. To je bila zaraza, kao kad jedeš kokice i ne
umeš da prestaneš dokle god ima i jedna, pa ma koliku koliĉinu
da imaš. Poĉneš i nezajeţljiv si, a pogotovo kad si sam i sebi ne
daješ nikakve obaveze, ubjedivši sebe da ih nemaš. Nijesam
bila svjesna da sam postala talac i zatoĉenica televizije, ĉak do
te mjere, da sam po prvi put zaboravila da je mjesec april i da
moja djeca imaju rok, ali srećom, oni su bili toliko odgovorni i
misleći, da ja i dalje ĉekam kraj telefona, javili su mi odmah
rezultate polaganja, koji su, kao i uvijek, bili uspješni. Nijesam
više gledala ni u kalendar. Sve je bilo nevaţno. Moţda zato što
su moja djeca bila dobri studenti i nijesu mi zadavali nikakve
probleme, svi su imali stipendije i radili preko studentske za-
druge, to mi je davalo za pravo da pustim mozak na otavu i
prepustim se ovom ĉemu sam se prepustila. Mogu slobodno da
79
kaţem da sam postala televizijski “narkoman” i to onaj teţi
sluĉaj, kad si potpuni zavisnik od toga. Konaĉno sam uţivala.
U svakoj seriji sam pronalazila Miloša, ili dosta sliĉnosti sa
mojom porodicom. Ţivjela sam sa njima i stapala i ostvarivala
svoje ţelje uz njih. Nije bilo nikog da mi uzme, a kamo sreće
da jeste, daljinski iz ruke i promijeni kanal i moje navike, i
spasi me onoga što će tek doći. Toliko sam serija gledala da to
ni sebi nijesam smjela priznati i izbrojati, ali mi se nije dešava-
lo da pomješam sadrţaje i likove, jer, iako sliĉne, one su svaka
za sebe imale poruku i pouku mog ţivota. Nikad ne bih pobrka-
la vrijeme emitovanja, a kamoli zaboravila naslove, naravno
kad je to bilo jedino o ĉemu sam razmišljala. Udaljila sam sve
od sebe, a najviše sebe od sebe. To više nijesam bila ja. To je
bio neki proizvod samoće i tuge .
Rijetko sam jela i pila, osim kafe koju bi skuvala u velikom
lonĉetu, kako se više ne bih morala ometati oko toga, prinjela
na stolicu, sipala i ispijala, ponešto grickajući uz to. Kretala
sam se od sobe do kupatila, kauĉ mi je bio prebivalište
dvadeset i ĉetiri sata. Bila sam u transu, potpuno ošamućena,
omamljena i osvojena.
Najveću sramotu sam doţivjela kada sam zaboravila roĊen-
dan jedinog unuka. Uveĉe, ćerka zabrinuta, misleći da mi se
nešto nije desilo, pozva me. Zemljo otvori se! Od sramote, ne
mogavši da priznam istinu, ne znam kako mi proradi mozak
rekoh:
„Ma nijesam platila raĉun, pa su mi iskljuĉili odlazne pozi-
ve.“ Da li je povjerovala u tu laţ ili nije, ali je u svakom sluĉaju
bila zadovoljna što nije nešto drugo. Spustila sam slušalicu sva
crvena. Osjećala sam se jadno i bijedno. Bila sam posramljena
kao nikad prije. „Šta bi tek Miloš rekao na ovo? Oprosti mi i ti
80
molim te, ne krivi me jer ne bih mogla to da podnesem.“, go-
vorila sam na glas. Sve do petnaestog jula, svaki moj dan je bio
potpuno identiĉan. Djeca su ove godine malo kasnila sa do-
laskom jer su išli na ekskurziju. DoĊoše, a sa njima u zadnji ĉas
i moj spas. Samo poslije tri dana, na njihov predlog, a moje
zadovoljstvo, riješismo da okreĉimo kuću. Moj iscrpljeni i kon-
taminirani organizam i poremećeni metabolizam, bio je prvi
put izloţen fiziĉkom naporu. Uz veliku njihovu pomoć ja ipak
nijesam i pored velike ţelje, imala snage ni za ono malo
ţenskog posla. Bila sam kao pile jer je moj organizam danima,
mjesecima psihiĉki zlostavljan i iscrpljivan. Trudeći se da oni
to što manje uoĉe, šlanjala sam, tavrljala, tumarala i zapostav-
ljala roĊenu kuću. Petog dan je sve bilo gotovo osim nekih sit-
nica. Poslije ruĉka osjetih potrebu da se odmorim. Obavjestivši
sinove, uĊoh u svoju sobu. Baš kad sam zadrijemala i kad je
san poĉeo da me uzima, trţe me jak bol u prsima, koji bi pro-
praćen mojim jaukom i pritiskanjem ruke na prsi. Djeca su
uletjela i tako u tom poloţaju i našla. Ono ĉega se dalje sjećam,
bila su bolniĉka kola i bolnica. Doktori i ostalo osoblje su mi
bili nepoznati. Rekoše mi da sam u Podgorici. Bila sam na apa-
ratima. Konstatovana je angina pektoris i predinfarktno stanje.
Morali su mi uraditi kateterizaciju, kojom je otkriveno da imam
tri zaĉepljenja na krvnim sudovima i da mi se moraju ugraditi
dva stenta. Vrijednosti holesterola i triglicerida bile su daleko
iznad normale. To me tresnu i konaĉno osvijesti. Sve su to bili
rezultati i posledice stresova i naĉina mog ţivota, a oni pro-
izvod samoće. Sve sam to shvatila leţeći u bolniĉkom krevetu.
Vidjevši strah i paniku u oĉima svoje djece, negdje duboko u
meni zaspala svijest, pamet, obrazovanje i racionalnost,
probudiše se, isplivaše na površinu pa se sebi zgadih, prezreh
81
samu sebe prvenstveno kao majku, a onda i kao osobu, ţenu i
liĉnost. Boţe šta sam to uradila i mogla da uradim svojoj djeci i
sebi? Do ovoga nije moralo i smjelo doći, kakva neodgo-
vornost prema svima svojima, a niĉim ne mogu opravdati ovo
što mi sada djeca preţivljavaju, a još se nijesu poĉela
oporavljati od oĉeve smrti. Bilo me je sramota. Bila sam bi-
jesna i ljuta na sebe jer sam samo ja znala šta je razlog tome što
se dešavalo. Znala sam i nije mi zato trebalo mnogo pameti, da
bi me i Miloš osudio i, da je mogao, prekorio. Otkud mi pravo
da zaboravim na djecu i sve svoje kojima je stalo do mene. No,
to nijesam uradila ja, to je bila samoća. Ona je kriva za sve.
Poslije petnaest dana, poslali su me na oporavak u institut
„Simo Milošević“ u Igalu. Tu mi je radila ćerka. Prvi put po
Miloševoj smrti osjetih, ne malu radost što sam ţiva. Nešto
zbog terapije i dobrih tretmana koje sam tamo dobijala, nešto
zbog skoro stalnog prisustva moje ćerke i unuka, oporavljala
sam se brţe i bolje od onoga što se oĉekivalo. Tome su
pomogli moja ţelja i volja koja se odjednom bijaše javila. U
salu u kojoj se gledala televizija nijesam ni ulazila, umjesto
toga sam prvo lagano, a onda sve brţe šetala i boravila na
sveţem vazduhu pored mora. Šetajući tako, vraćala sam i
vraćala, ne više sa bolom, već kao drage uspomene, dane kad
smo Miloš i ja došli da vidimo unuka, srećni i ponosni, šetali
ovim istim stazama. Sada sam se prvi put sjećala toga bez
gorĉine i bola u ţelucu, već sa malom sjetom, blagim ţmarcima
i velikom ljubavlju. Malo mi je bilo dosadno i poţalila sam se
ćerki. Sjutradan mi ona donese tri štringle i igle.
„Šta je? Na ovo si izgleda zaboravila, evo ispleti unuku
nešto, to ti nije teško, a i neće ti biti dosadno.“ Nijesam sebi
mogla da priznam da nijesam i dosad to uradila, a što je još
82
gore, nije mi padalo na pamet. Osjećala sam se jadnom i pred
sobom, pred ćerkom i unukom.
„Bez obzira što ţivimo na moru, ume i ovdje da bude hlad-
no, da duva i dugo pada kiša.“, smješeći se reĉe ćerka, prim-
jetivši moju nelagodu i zbunjenost.
Naplela sam unuku, sve što mu je bilo potrebno, a onda sam
poĉela štrikati i raditi goblene i to Vilerove, koji su bili najcen-
jeniji na trţištu ruĉnih radova. Ubrzo se, ţensko osoblje i paci-
jentkinje, zainteresovaše za moje radove i poĉeše naruĉivati za
sebe. Rado sam prihvatila i kao da se bijah uţeljela toga, radila
sam baš dosta na šta je ćerka reagovala, misleći da sad preteru-
jem, ali ja sam to, zaista, ponovo radila s apetitom i nekadašn-
jim elanom. Naravno, za to sam dobijala pohvale i komplimen-
te, bilo je i poklona i novca, koje sam morala da prihvatim, da
me ne bi pogrešno shvatili. Zahvalnost je bila obostrana.
Istiĉe i dvadeset i prvi dan mog oporavka na institutu. Ćerka
me je izvela i, protiv moje volje i saglasnosti, odvela svojoj
kući, iako sam ja osjećala silnu ţelju da se vratim svojoj,
uostalom, tamo su mi bili i sinovi. Nije dala pomenuti, već da
bi mi potpuno ugodila i smirila moju brigu za njima, pozvala je
svu trojicu da i oni doĊu. Ona je imala veliku kuću u kojoj je
ţivjelo samo njih troje. Zet mi je bio arhitekta po struci i dobro
je zaraĊivao pa nije bilo potrebe da primaju turiste. Htio je da
tu, bez osjećaja tjeskobe, doĊu kad god poţele njegovi roditelji,
sestra sa porodicom i mi, koje je takoĊe smatrao za svoje. Imao
je široku dušu, bio je ljudina, a vrlo malo je, s obzirom na svoj
posao, bio kod kuće, pa mu je bilo drago što mu ţena i sin neće
biti sami. Pošto su sada bile slobodne ĉak ĉetiri sobe, on je iz
sveg srca, velikodušno i iskreno, ugostio nas. Po nekim mojim
naĉelima, mom vaspitanju i prirodi, bilo mi je malo neprijatno,
83
a s druge strane sam bila spokojna i radosna što ću mjesec dana
biti sa svom svojom djecom i unukom, a pri tom će se i moji
sinovi konaĉno opustiti, provesti i odmoriti poslije toliko uĉen-
ja. „Sada će opet biti na mojoj kuhinji, ja to sada mogu, hoću i
ţelim.“, mislila sam. Sad sam već bila dovoljno jaka i voljna da
to preuzmem na sebe, uprkos protivljenju moje ćerke. Unuk je
išao u vrtić tako da sam imala dosta vremena za svoje kuli-
narske maštarije. Zet se ,kad je bio kod kuće, oduševljavao mo-
jom kuhinjom i govorio da kuvam veoma sliĉno njegovoj
majci. Osjetih se ponovo ţivom, vaţnom i korisnom. Gledajući
opet sedmoro za trpezom, vraćalo mi se samopouzdanje i za-
dovoljstvo. Bila bih jako srećna i puna sebe, kad bi se sve ono
što sam spremila pojelo s apetitom. U slobodno vreme, nastavi-
la sam da se bavim ruĉnim radovima. Kupovale su ih poz-
nanice moje ćerke, a bogami i turisti, pa sam višestruko bila
korisna. Dobijala sam na znaĉaju u sopstvenim oĉima. Bilo je
tu dovoljno sinovima za dţeparac, unuku za neku igraĉku i
sladoled i, s vremena na vrijeme, za neku zajedniĉku veĉeru.
Opet doprinosim. Nijesam više panj koji leţi na krevetu i fan-
tazira. Sa tim sam nastavila i kod svoje kuće. Sinovi odoše da-
jući mi savjete i opominjući me da redovno pijem terapiju i
mjerim pritisak. Ja sam se ovog puta sa njima pozdravljala bez
suza i sa mnogo više pozitivne energije, jer sam osjećala da mi
se krila vraćaju i da je pitanje sata kad ću uzletjeti. Moja ri-
ješenost brzo urodi plodom. Kako divan osjećaj. Zarekoh se
sebi da više nikada neću pasti tako nisko, a pogotovo ne
bauljati. „Niko i ništa mi više neće oduzeti krila. Moj poslednji
pad biće samo onaj neminovni i prirodni za svakog ĉovjeka, a
to je smrt. To će se desiti kad bude suĊeno. Izmakle su mi
skoro dvije godine ţivota, a uz mene i drugima, ali bogami
84
ostatak neće.“, razmišljala sam, po prvi put, na taj naĉin.
Poĉela sam postepeno i sve intenzivnije da se druţim sa
roĊacima, komšijama i prijateljima. Jedna po jedna ţena, poĉe
se uz mene baviti ruĉnim radovima. One su inaĉe bile dobre
rabotnice ali od mene su uzimale nove mustre koje sam ja va-
dila iz raznih ĉasopisa: „Bazara“, „Praktiĉne ţene“ i „Burde“.
Poĉesmo se okupljati uveĉe jedna kod druge, poĉinjati i
prepoĉinjati uvijek nešto novo. Ĉesto smo i same znale izmisli-
ti nove primjerke i usavršavale ih. Tokom rabote, znale smo se
smijati, šaliti, priĉati i prepriĉavati razne dogodovštine, a neka-
da i traĉariti. Sve je to bio ţivot koji sam ja napustila. Naša
kreativnost doĊe do izraţaja. Bile smo otkrovenje za sebe same
jer nijesmo znale koliko umijemo i znamo, pogotovo tako ud-
ruţene. Sad sam se uvjerila da je samoća izvor onog najgoreg
što podsvjest ĉuva i u pogodnom trenutku prospe, a tuga joj je
propratna melodija i one udruţene, razaraju bez milosti, uspi-
jevajući da natjeraju da iz vas izmile najgori i najcrnji gmazovi.
Poslije dva mjeseca našeg udruţenog rada iza kojeg je stajalo
mnogo divnih i raznoraznih ruĉnih radova vrijednih divljenja i
poštovanja, ţao mi je bilo da to ne vide i druge oĉi. U dogo-
voru sa ostalim ţenama, koje su se sa zadovoljstvom sloţile,
organizovah seosku izloţbu. Tome se pridruţi još nekoliko
ţena iz sela koje su imale šta da pokaţu. Bile smo zaĉuĊene
posjećenošću. Došli su ljudi iz grada i obliţnjih sela. Doduše,
prije toga smo dale saopštenje radio Beranama, pa je i to imalo
uticaja na tako velik odziv. Kad smo meĊu posjetiocima vidjele
i predsjednika opštine, našem oduševljenju nije bilo kraja. O
tom dogaĊaju su pisale lokalne novine i radio Berane je imao
svoju emisiju u kojoj sam ja gostovala i odgovarala na post-
avljena pitanja. Nije se završilo na tome. Nastavile smo da
85
radimo, ali sada i da zaraĊujemo. Imale smo puno narudţbina
sa svih strana. Proĉulo se. Sledeća izloţba bila je u gradu, or-
ganizovao je „Centar za kulturu“ gdje su i radovi bili izloţeni.
Tu izloţbu je snimila Radio televizija Crne Gore, pa smo imali
priliku da je gledamo na televiziji na kojoj sam ja sada gledala
samo informativne i neke nauĉne emisije. Samoći više nijesam
dala prići, odgurnula sam je daleko od sebe, a i ako je ponekad
bilo, više me nije mogla destabilizovati, a kamoli pokoriti. U
mojoj kući ona je sada bila „persona non grata“. Išla sam sve
ĉešće u grad, imala više kontakata sa ljudima koje sam prije
izbegavala i gledala ih drugim oĉima. Nijesam se više plašila
njihovoh pitanja i nije mi smetala njihova radoznalost, koju
takoĊe sada tumaĉim drugaĉije i dobronamjernije.
No, Ċavo ne miruje. On ili neka sila koju sam optuţivala za
sve, ne dadoše da to dugo potraje. Taman kad se sve sredi i
doĊe na svoje mjesto, ona umiješa prste i ponovo me baci na
koljena. Muka me opet pogleda u oĉi, natjeravši me da
skrenem pogled sa nje, navrze mi se i šĉepa me za vrat. Sve nas
zadesi velika tragedija. Iznenada izgubismo onog što je meĊu
nama najviše valjao, i što smo ga najviše voljeli, i od koga smo
mi iskreno bili voljeni. Iznenada, kao grom iz vedra neba, u
mojoj kući, u prisustvu njegovog oca, a mog brata, dobismo
vijest da je njegov sin, a moj bratanac, umro u dvadeset sedmoj
godini ţivota. Vrsnik moga sina, vrsnik sina moje sestre. To su
mogli biti i oni, ali izgleda da Bog i za sebe bira, neprosto mu
bilo, i uzima ono najbolje. Tu scenu i taj prizor koji sam
doţivjela tog dana, moţe prekriti samo crna zemlja jer će me to
pratiti do smrti. Kakav šok, nevjerica, zbunjenost, neprihvatan-
je istine, nadanje da je to moţda neka greška i, na kraju, su-
oĉavanje da se to zaista dogodilo. Nema tih rijeĉi, koliko god
86
se trudila, koje bi mogle opisati i pribliţiti šta se tada dešavalo
u nama. Naše reakcije su bile nekontrolisane, zbunjujuće, ĉud-
ne, prosto kao da smo htjeli negirati da se to desilo. No,
naţalost je to bila istina. Nevjerovatan i neopisiv bol. Tad sam,
u stvari, spoznala i osjećala najjaĉi bol, iako sam ispratila tamo
dosta najbliţih i bliţih. Sa ovim se ništa nije moglo mjeriti. Bez
pretjerivanja, voljela sam ga kao svoje dijete, jer je on to
zasluţivao. Sopstveno dijete vam se nekad i zamjeri, a on to
niti je htio ni umio. Svima nam je bio miljenik, a kako i ne bi
kad je nosio i u sebi i na sebi sve najbolje i najljepše osobine.
Bio je blagorodan, pošten, dobronamjeran i, malo ĉudno za ovo
vrijeme, potpuno neiskvaren. Drugim rijeĉima, ĉista duša kao u
novoroĊenĉeta. Volio je ljude i oni njega. Voljela ga je ĉitava
varoš, i mladi i stari. Jednostavno je bio roĊen da bude voljen.
Mnogo je suza iskapalo za njim, ne samo rodbinskih već i
ostalih. Svoju korpulenciju i snagu nikad nije zloupotrebljavao,
a imao je i mogao je. Koristio ju je iskljuĉivo kad bi morao u
samoodbrani ili odbrani nekog drugog. Lice mu je bilo uvijek
nasmijano i prijatno. Markantne crte njegovog lica nijesu
umanjivale njegovu umiljatu pojavu i dobrotu koja je zraĉila iz
njega. Tako krupan i razvijen, prijatne i privlaĉne fizionomije,
imao je harizmu kojom bi vas osvojio na prvi pogled. Zaista je
bio simbol i oliĉenje dobrog mladića kojim bi se svi roditelji
ponosili, što bi naš narod rekao: „Kao da je rastao za zemlju“.
Nijesam mogla da se pomirim sa tim da ga više nema i da više
nikada neću ĉuti ono njegovo umiljato: „Teto“, zagrliti ga i
poljubiti. Duša mi se od bola delila sa ţivotom, razdire me i
ispija iz dana u dan. Srce ti se komada, a ti ne moţeš ni da um-
reš, niti se moţeš dostojanstveno nositi sa tim jer je bol jaĉi od
svega, pa i od dostojanstva. Ako sam se ja toliko raspadala od
87
tuge, mislila sam, kako i koliko se raspadaju njegovi otac, brat i
sestra. „Nit se u dobru ponesi, nit se zlu predaj – nek je zdravo
ostatak“, tako su me tješili, tako i jeste, ali je mnogo teško
savladati toliki jad u sebi i ponašati se racionalno. Niko nikog
nije ni mogao ni umio da tješi. Svi smo tugovali u tišini i svako
u sebi nosio bol i izlazio na kraj kako je znao i umio. Sva slom-
ljena, bila sam veoma blizu da opet upadnem u ţivi pijesak iz
kojeg sam se jednom, jedva izvukla i provukla kroz iglene uši.
Odupirala sam se, koprcala i batrgala da ostanem, ali teško. Ne
mogu ga vratiti, a da sam ga mogla zamjeniti, to bih sigurno
uĉinila kao i svi njegovi. UbeĊivala sam sebe, ali teško je bilo
preboljeti tu momĉinu i ono sve što je išlo uz njega. „Moram se
trgnuti, moram zbog djece, pa tu mi je i unuĉe, ne mogu ih još i
ja smes' o jadu.“, stalno ponavljam sebi. Dani odmiĉu a bol je
sve jaĉi. Pomisao da su mnoge porodice ojaĊene na isti naĉin,
pa normalno ţive, a mi, bogu hvala, imamo i za koga, pomalo
me tješila, ali opet, svako ţali svoje, nije to velika utjeha.
Sjedim i razmišljam, imam potrebu da se nekome izjadam ali
ko će više da sluša moje jadikovke. Više ni suze neće da kap-
lju, ali oĉi su mi stalno vlaţne pa i do dan danas, a nikako da ih
iskapam. „Šta ću?“, pitam se, a znam ko će me slušati, a da me
neće prekoriti. Uzela sam olovku i papir i poĉela mu priĉati.
Tako je i nastala ova knjiga.
Ţivot je, kakav-takav, nastavio. Svi ţivimo svoje ţivote,
dijeleći iste bolove. Dobih još jedno unuĉe. Trgnuh se. Riješih
da pobijedim sebe. Uspjela sam da se izmigoljim i više ne
dodirnem dno. Sve što je poslije toga slijedilo u mom ţivotu,
pomoglo mi je u tome. Djeca završiše škole, oţeniše se,
stvoriše porodice i nove, uobiĉajene probleme koji su se
rešavali postepeno. Svi su ţivjeli i radili daleko od mene,
88
dolazili i odlazili. Na kraju sam shvatila poruku ţivota i pri-
hvatila sve. Otkljuĉala sam vrata, izbacila samoću, zakljuĉala
gorĉinu i tugu, a naše dvorište je s vremena na vrijeme opet
bivalo puno djece i galame. Odlaze i dolaze. Kad su tu sa njima
sam, a kad nijesu, sa olovkom i papirom. To je bio moj spas.
Svi treba nešto da uĉine za sebe, jer će tako nešto dobro uĉiniti
i za druge. Ĉineći dobro za sebe ĉinite dobro i za sve oko vas.
Sjećanja će uvijek biti tu i treba da budu. Neke uspomene ţive
dok ţiviš i ti. Misli otiĉu kao rijeka niz svoje korito. Osjećanja
se definišu i slivaju u rijeĉi i reĉenice, a one u stvarnu ţivotnu
priĉu koju svi imamo, samo je neko ispriĉa, a neko ne.
Malo Miloševo carstvo ţivi ţivotom kakvim je on ţelio i
planirao. Ĉesto ga pominjemo, citiramo i posjećujemo njegov
grob, uvijek pitajući se da li nas odnekud gleda, da li vidi ma-
log Miloša i Vladimira koji mnogo liĉe na njega? Nadamo se
da gleda i uţiva u onome što vidi. Porastoše i unuĉad. MeĊu
njima već ima i Ċaka. Svi se bave nekim sportom, ne samo
unuci , nego i unuke. Mali Miloš je izraziti talenat za fudbal.
Svi smo mu davali svu potrebnu podršku. Trener oĉekuje od
njega mnogo i predviĊa mu svijetlu i veliku fudbalsku karijeru.
Moguće je da će se sada mali, a ubrzo veliki Miloš, dosanjati
san svog Ċeda, a moţda i više od toga.
Od Miloševe smrti, nikada se više nijesam druţila sa kra-
vama i svinjama, jer prosto nijesam imala ni ţivota ni zamajca
da bi to radila kao nekad. Mislila sam da bi to bilo mrcvarenje i
za ţivotinje i za mene, ali sam zato, zbog svoje unuĉadi u vrtu i
na njivi imala svo povrće koje je moglo da uspijeva na ovom
prostoru, a i u voćnjaku je bilo dosta jabuka, krušaka, šljiva i
dvije trešnje. Raĉunajući da ne iziskuje mnogo napora i posla,
opet sam formirala ţivinu, što im je znaĉilo i bilo korisno u
89
njihovoj zdravoj ishrani, o ĉemu su i moje snahe, kao ja, vodile
raĉuna.
NajmlaĊi sin se dosjetio i donio akvarijum i jedno malo
kuĉe. Bio je to pun pogodak. Uţivala sam hraneći i posmatra-
jući ribice. Imala sam i društvo i obavezu uz malo truda. Znala
sam po pola sata da sjedim ispred akvarijuma i posmatram
spektar boja koji se kreće, mješa i mijenja mjesto svake sekun-
de. Bio je to i doţivljaj i praznik za oĉi. U njemu su se raĊali i
novi ţivoti, od malih postajali veliki, što me je posebno radova-
lo dok bih ih budno pratila i gledala.
Dolazili su mi ĉesto, nekada zajedno nekada naizmjeniĉno,
tako da je bilo malo praznog hoda i samoće koja mi više i nije
bila veliki problem. Gledajući svoju unuĉad, razmišljala sam,
kako sam svojom slabošću pa i glupošću, mogla da propustim
njihovu igru, odrastanje, poljupce i milovanja. Svega toga ne
bi, vjerovatno, ni bilo u mom dvorištu ili bi bilo mnogo manje,
da ja nijesam tu. Bila sam svjesna toga da sam ja ta koja ih
okuplja i zbog koje ţele da doĊu i naĊu otvorena vrata i
raširene ruke. Zar svima nama nije to krajnji cilj? Ţivjeti i
doĉekati unuĉiće i poigrati se sa njima. Shvatila sam da, ma
koliko nas nešto boljelo, ne bismo se smjeli potpuno prepustiti
tom bolu i tuzi, već se suoĉiti sa njom, pogledati je u oĉi i nat-
jerati nju da trepne i skrene pogled sa vas, zarad tuĊe, ako ne
vaše sreće. Uvijek postoji nešto zbog ĉega vrijedi ţivjeti, samo
ga treba prepoznati. Kao što nije dobro grcati u sili, bogatstvu,
bezobrazluku i nepoštenju, tako nije dobro grcati ni u bolu i
tuzi. Naravno, ona će uvijek biti tu i ne moţemo je potpuno
istisnuti niti dozirati, ali osjećaj za mjeru u svemu pa i tome je
ono što nam neće dati da odemo u drugu krajnost, kao što sam
to ja otišla, a što mi nije vratilo one za kojima tugujem, samo
90
mi je donijelo patnju, poniţenja i zlo. Samoću treba otjerati sa
praga odmah, ne dozvolivši joj da vam se unese, jer tada
upadate u nju kao u blato i, ako ne napravite odluĉan i snaţan
trzaj, ne moţete isplivati, već će vas progutati. Nikada ne treba
dizati ruke od sebe, jer onda sve diţe ruku na vas. Jako je
sebiĉno i nehumano dozvoliti sebi propadanje, zbog onih dru-
gih koji vas vole i još uvijek trebaju. Nemamo pravo oduzimati
sebi ono što nam je drugi dao. Neka o tome odluĉuje taj isti. To
je njegovo pravo, a ne naše, kako vrijeme odmiĉe, ono slaţe
kockice i reĊa ih onako kako on misli da treba, dodjeljujući ti
na taj naĉin ĉas sreću, ĉas tugu, jer koliko god veliki snijeg da
padne, na proljeće će se pojaviti jagorĉevina. Nikad ne treba
dozvoliti, kao što sam ja to radila, da zaboravite boju svog
glasa. Treba nauĉiti da ţiviš sa svojim bolom, a da se raduješ
onome što imaš. Kad to postignemo, znaĉi da smo shvatili da
smo na ovom svijetu, ne samo da bi se smijali već i plakali.
Zato nekad pada kiša, a nekad grije sunce. U jednom trenutku
pomislimo da nijesmo kadri doĉekati sunce, ali ako zaista
ţelimo i ako nam basta, ipak ćemo ga doĉekati.
Ispriĉala sam ti ovo zato što si ti mlada i tek će te ţivot šiba-
ti. Smenjivaće se radosti i tuge kao kod svih, ali moraš nauĉiti
da i jedno i drugo podnosiš sa mjerom i dostojanstvom jer ţivot
je tek pred tobom, a on nije ništa drugo, već most sa dvije
ograde – stranice, koje se nikad ne sretnu, a mi svaki dan
koraĉamo njime izmeĊu njih, pa se nekad pridrţimo za jednu,
nekad za drugu. Kad jedna od njih bude udarena uvijek se pita:
„Zašto baš ja?“, pa kad se ta udarena podigne i popravi, onda
bude udarena ona druga, pa se i ona pita ono što se pitala ona
prva. Tako se udarci reĊaju i smjenjuju, donoseći ispred svaĉije
kuće, ĉas sreću ĉas nesreću. Smjenjivanje i razmjenjivanje
91
dogaĊaja u našem hodu po tom mostu, ĉini nas srećnim ili
nesrećnim, a to se sve zove ţivot.
Pogledah kroz prozor, a ono se već nazire ţdraka zore.
„Snajo, de idi legni malo, skoro će poustajati Ċeca, uar ti je bar
dva, tri sata, a i ja ću se ovdje nasloniti.“
„E bako, bako, šta si ti sve doţivljavala... Hvala ti puno što
si smogla snage da mi ispriĉaš sve ovo. Jako je pouĉno i stalno
ću imati na umu i poruku i pouku ove priĉe.“
Ne proĊe mnogo, poustajaše, zagalamiše, doruĉkovaše i na-
puniše dvorište. Na istom mjestu sjedim i opet ispijam kafu,
gledam u svoju unuĉad, zamjerajući sebi mnogo toga, a najviše
ono što nikad više neću izgovoriti, a ĉesto sam ga izgovarala
kad sam ostala sama. „Đe sam bila niĊe, šta sam radila ništa“.
Uradila sam mnogo.
Ne traţite u sreći nesreću već u nesreći traţite sreću, ne
oplakujte kišu već kroz nju traţite sunce, ne mrzite sneg, već
kroz njega proĉeprkajte visibabe. Shvatite da ste samo jedan od
svih, koji plaĉe i koji se smije jer ţivot ĉinimo svi, a ţivot nam
ĉini sve. Neko ga je dao baš nama i moramo ga iskoristiti do
kraja. Sa svime se moţete izboriti samo ako ne dozvolite da vas
samoća okupira. Ona je jedna velika, crna rupa koja te uporno i
permanentno vuĉe i usisava, a ti lebdiš kroz nju, nemajući
nigdje oslonca i rukohvata. Ne moţeš izaći ni izletjeti iz nje jer
nemaš krila i ona ti u svojoj nadmoći uzima sve što bi ti
pomoglo da se iz nje izvuĉeš. Sve i ništa ti je u rukama, jer je
sve u glavi. Ako od tog crnila u rupi moţeš da vidiš iole
svjetlost, izaći ćeš iz nje, jer ćeš zbog tog zraĉka svjetlosti
pronaći naĉin kako to da uradiš. Ostaće vam zauvijek mutno i
nejasno da li tuga sa sobom donosi samoću ili samoća tugu, ili

92
pak one ipak idu ruku pod ruku. Budite jaĉi, posvaĊajte ih i
razdvojte, pa će umjesto vas, pred vama, obje pasti i bauljati.
Druţite se, radite, stvarajte, mislite na druge pa i na sebe i
nećete, nadam se, više nikada proĉitati, a kamoli doţivjeti
ovakvo iskustvo.
Ma kolika ruševina bila na vama, smognite snage kako bi
bili kadri izvući se ispod nje i ma koliko vam oĉi stalno suzile i
boljele vas, razvucite usta u osmijeh jer će on izazvati kod onih
do kojih vam je stalo, taj isti. Zarad mirisa sreće u kući i meĊu
svojima, stisnite zube, zatrpajte svoje rane, iako nezalijeĉene,
manje će ih oni oko vas vidjeti jer to ne ţele.
Ono što je sigurno je to, da drvo koje je jednom palo pod
olujom, ne moţe pasti još jednom, kao što ni svijeća koja je
jednom izgorela ne moţe opet izgoreti. Zasadićemo novo drvo
i zapaliti novu svijeću.

93
 Podaci o autorki

Smiljana Kneţević, rođena 05.06.1954. godine u Andrijevi-

ci, gdje je završila osnovnu školu i gimnaziju „Panto Mališić“.
Još kao učenica je nagrađivana za svoje pismene radove.
Pedagošku akademiju je završila u Nikšiću i već trideset
godina radi kao nastavnik razredne nastave - učitelj. Piše
poeziju i prozu.
Objavila je roman „Izuh cipele i krenuh“.
Ţivi i stvara u Beranama, Crna Gora.