O POSLENIKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA

Kao i ostale vrste narodne poezije, i poslenike pesme (pesme o radu i uz rad) morale su nastati veoma davno. U nauci se pretpostavlja da su, svojim ritmom,pratile ritam rada da su iz njega i postale. Ali, ostaci takvih pesama kod nas se nisu sauvali. Ono to je, ini se, od tih prastarih predstava ostalo, mogli bi biti poslovi koji se u njima opisuju i kojima se nekada, po svemu sudei, pridavao boanski karakter. Predenje i tkanje (vez), kao prevashodno enski poslovi u prolosti su jednako predstavljali kune vetine i stvaranje novih oblika, te stvaranje i raanje uopte, kao to su simbolizovali i proticanje vremena i samu sudbinu. Zato su ove radnje smatrane svetima. U pesmama je, meutim, malo od toga sauvano. Po svojoj prirodi, predenje i tkanje su, pre svega, bili poslovi samoe i izolacije, to se kazuje stihovima: Sjedi moma na visoko, Na visoko, na iroko, Svilu prede, gajtan plete, S gajtanom se razgovara, pri emu razgovor s gajtanom tu situaciju ilustruje, a kasnije su postali poslovi grupa ena, to se, takoe, kae stihom: Tri evojke, tri jagluka vezle Predenje i tkanje, osim toga, predstavljaju poslove noi: Prele su prelje s veera, Spram onog sjajnog mjeseca, pa se ini da bi ovde, u vezi sa simbolikom Meseca (Mesec se, prema starim verovanjima vezuje za ene) trebalo traiti njihovu moguu vezu sa prastarim slojevima znaenja. Naravno, ovi poslovi se obavljaju u zimu, poto u letnjem periodu za njih nije bilo dovoljno vremena. Svakodnevni, a takoe prvenstveno enski poslovi u tradicionalnom drutvu bili su ienje kue i odlazak na vodu, to su takoe omiljeni motivi poslenikih pesama. I jedna i druga radnja simboliu oienje uopte. U prolosti je, na primer, ienje hramova smatrano svetim inom. A jutarnje ienje kue predstavljalo je, osim toga, otklanjanje "prljavog" ostataka noi u kojoj borave demoni razliite zle sile. Jutro je, znai, pravo vreme ienja, to potvruju i stihovi: Lepo ti je rano uraniti, Dvor pomesti, vode donijeti.

Sveopti simbol oienja i crpljenja nove snage jeste i voda. Njena mo da oisti i povrati snagu prikazana je indirektno u stihonima: Da zahvatim studene vodice, Da napojim sve redom beare. Branje lekovitog bilja je, takoe, jutarnji posao. I ono je nekada bilo rezervisano iskljuivo za ene, a leenje njime je predstavljalo magijski in, to jest trebalo je da pomogne ne samo svojim lekovitim sastojcima nego i delovanjem viih sila. Zato u pesmi, uspostavljajui odnos sa biljkom koju bere, devojka sa njom i razgovara: Smilje bere Smiljana devojka, Smilje bere, smilju progovara. Godinje doba koje je odgovaralo branju lekovitog bilja je prolee. Sledei posao o kojem pevaju narodne lirske pesme, ako pratimo kalendarski ciklus, tj jest smenjivanje godinjih doba, predstavlja proleno (letnje) koenje trave radnja koju su, pre svega, obavljali mukarci, ali su u njoj uestvovale i ene, to pesma, u paralelizmu prikazanih radnji (upravo onako kako se one u ivotu odvijaju), kazuje: Mile kosi, a ja plastim seno. Zanimljivo je rei da su i u ovim pesmama sauvani ostaci magijskih radnji, ili barem tragovi verovanja u njihovu delotvornost, to je izraeno u pomalo dvosmislenom dijalogu izmeu momka i devojke, u stihovima: "Oj, Ivane, ne kosi livade, Ne zavijaj rose u otkose, Rosna trava, boljee te glava." "Rosno cvee, boljeti me nee." Sledei posao, koji se opisuje u narodnim lirskim pesmama uz rad, predstavlja uvanje stoke. Ovo veoma staro zanimanje, koje, inae, prethodi zemljoradnji, simbolizuje kretanje, slobodu, kao i veito ovekovo druenje sa prirodom, to se, na poseban nain kazuje stihovima: Ovar tera jelene Preko gore zelene. I ovaj proleno-letnji posao je u osnovi usamljeniki, a nekada su ga obavljali podjednako i mukarci i ene, pa pesma, odraavajui to, govori i o jednima i o drugima: Vrati ovce od gore evojko, Straivo je od gore ovcama, Straivo je i tebe evojko Doie ti iz gore Radojko. Ko je, zapravo, Radojko, na koga naivnu obanicu upozorava samo naoko neutralni govorei glas iz pesme? Ne samo da bi ovce mogli napasti vuci, ve da bi i obanica mogla stradati od

nekog slinog "gospodara" umskih prostranstava, moda hajduka? I koga ovaj glas u pesmi predstavlja? Da li je to neko ko zna da u umi borave vuci i hajduci neko ko ima iskustva sa njima, svejedno ena ili mukarac? Ili je, pak, to upozorenje, koje sadri neki opte vaei moralni stav? A ako je tako, da li se, uopte radi o stradanju, ili je re o neemu drugom, o nekoj devojakoj slutnji dolaska nepoznatog i protivrenim oseanjima koja taj dolazak prate? U tom sluaju glas bi bio unutarnji, devojaki, koji se jo uvek lomi i dvoumi. Moda, pak, ovaj glas predstavlja momka, isto tako obana, koji devojci, u alegorijskoj slici, javlja da e doi na ve ugovoreni sastanak? To se do kraja ne zna i poetska zagonetka nije otkrivena, ili je, barem, ostavljena mogunost njene vieznanosti. Neki zlokobni nagovetaj usamljenom ljudskom biu, koje neko ili neto upozorava da je "straivo", i ovcama i njemu, ipak, ostaje. Proces oranja, koji je takoe postao tema narodne pesme, inae, predstavlja uvoenje u ciklus zemljoradnikih radova. I oranje, koje je tipino muki posao, smatrano je nekada svetim inom. U pesmi je jasno sauvano seanje na njegovo boansko poreklo: Ora ore ravno polje. Volovi mu dva jelena, Dva jelena, dva sokola. Ralo mu je udno drvo, udno drvo javorovo. Ost'n mu je struk bosiljak, egle su mu stratorove, Privoji mu sitna mrea, Ralnik mu je sivi golub, Seme mu je sitan biser. Jer, samo boanski ora moe imati opremu iz pesme. Pesnikilja moda zato o njemu i govori posredno, umesto direktno, kazujui samo o alatkama kojima on vri svoj udotvorni posao, poto se bogovima ne moe obraati neposredno. I dalje, u svakom semenu, ne samo u bisernom zrnu iz pesme, sadrana je vieznana, protivrena, simbolika umiranja, kad se polae u zemlju; i raanja, kad iz nje iznie. A upravo je ito, u predstavama ljudi, poprimilo smisao tog univerzalnog semena. Ciklus ivotni krug semena zavrava se etvom, a to je trenutak kad ovek ubira plodove svoga rada. To je javni, kolektivni in, u kojem uestvuju svi. Pa je, zbog svega ovoga moda etvi u poslenikim narodnim pesmama posveeno najvie prostora. U tim pesmama kazuje se o Suncu koje, sa divljenjem, gleda devojke kako anju: Mobu gleda sa istoka Sunce, Pak doziva Danicu zvijezdu: "Oj, Danice, draga seko moja, Da gledamo bega Jovan-bega. Ima li to ljepe pogledati, K'o djevojke kako etvu anju, Za njim, vezu momci neenjeni. U njima se peva i o vili i devojci, koje se takmie u etvi, pa devojka izmeu vilinog

natprirodnog magijskog dara i momkove ljubavi, bira ljubav: etvu ela vila i djevojka Vila anje, a djevojka veze. Vie anje zagorkinja vila, Vie anje neg' djevojka veze: Ostadoe snoplja nevezana. Govorila zagorka djevojci: "Hoe da ti hitrac trave dadem, Da ti budu pohitrije ruke?" Al' govori lijepa djevojka: "Hvala vilo na hitracu travi, Neg' mi podaj onakove trave Kojano e mene omiliti Mome dragom, da mu budem ljuba Znai, i u etvi uestvuju, kao i u ostalim opisanim poslovima, i ljudi i boanstva. Boanstva, uostalom, po verovanju onih koji su ove pesme pevali, etveno blagostanje i omoguuju. Ciklus pesama uz rad, u okviru kalendara, zavrava se jesenjim poslovima. To su, prema njima, radovi u vezi sa groem i vinom. A i u ovim poslovima, koje zaudo obavlja devojka, vanu ulogu imaju natprirodna bia, ona devojci pomau da posadi vinograd: Devojka imala Orla pobratima, Orla pobratima, Vilu posestrimu, Or'o vodu vue, A vila zaliva. U poslenikim pesmama, znai, reflektuje se mnotvo prastarih verovanja one o radu pevaju kao o velikoj gozbi stvaranja, bilo da je u pitanju udo koenja bosiljka, sejanje bisera, etva srebrnim srpom ili magijski rast vinograda. Posao je, osim toga, velika svetkovina radosti i smeha bilo da njome treba zadovoljiti bogove, umilostiviti demone, ili, jednostavno, uivati u plodovima sopstvenog rada, nazdravljajui: Kona koni navijala, uturicu donijela: "Zdrava budi, kono moja! Sretno nae navijanje, I vratilu okretanje. U ovim pesmama ak je i odlazak u najam povod za smeh i radost: Ja se najmi' u popa, Ah na moju zlu sreu Ja se najmi' da orem, Posla mene moj popa,

Posla mene da orem. Ja zapoe' orati, Sitna kia udari, I ja lego' spavati Kad se od sna ja trgo', Palice mi listale, A jarmovi cvetali. Komini efekat izazvan je hiperbolom duine spavanja, dovoljne da palice olistaju i da jarmovi procvetaju, mada, naravno, ne treba iskljuiti ni udo spavanja junaka iz bajki, nakon kojeg je teak zadatak "sam od sebe" ispunjen. Pesme, znai, govore o poslovima kojima je ovek nekada bio zaokupljen. Pored toga to kazuju o boanskoj prirodi tih poslova, one reito odraavaju i socijalne odnose u okviru tih poslova pre svega ilustruju podelu rada po polovima, uslovljenu ne samo prirodom posla, ve i prirodom drutva u kojem pojedinci o kojima peva ive. Pesma, meutim, upuuje i na poloaj ene u patrijarhalnoj zajednici, na primer, u odgovoru Jovanove ljube slugama: Konje uvam, Jovana se bojim Vezak vezem, sestricu udajem, edo zibam, starosti se nadam, i slino. U poslenikim pesmama se uvaju i tragovi nekih oblika ekonomije seoskog oveka, posebno u arhainoj leksici (reima ija se znaenja danas vie i ne pamte) vezanoj za vrste samih poslova i alate, od kojih su mnogi danas ve zaboravljeni. Ali, rad je u poslenikim pesmama esto samo dekor u kojem se odvijaju male ljubavne zgode nadmetanje momka i devojke u poslu i mudrosti. Posao je scena na kojoj dolazi do ljubavnih sastanaka, razgovora i dogovora, iskazuju se radosti ili ljubavni jadi i sl. Postoji i poseban krug poslenikih pesama koje se obino nazivaju pesmama o radu. Za razliku od pesama uz rad, za koje se kae da prate sam taj proces, ove pesme o radu govore drugaije. One, u osnovi, pevaju o najamnom radu i siromatvu radnika, te predstavljaju socijalnu kritiku takvog rada i odnosa. Pa, iako je u njima svaka radost iezla, jo uvek se, makar u nekima, nazire dirljiva veza sa prirodom, kao u primeru jednog distiha u kojem siromah oekuje njeno sauestvovanje: Kio padaj, nemoj na bojtara, U bojtara, kabanica stara Ponegde se u ovim stihovima oituje i socijalni bunt, opor, teak i nasilniki, ba kao i teret na nadniarskim pleima: Oj ipane, puaj nadniare, Puaj kui, jer emo te tui!

Ali samo na trenutak, da bi, zatim, i on iezao kao eho... Priredila dr Zoja Karanovi
[postavljeno 05.05.2010]