Никола Лукић Одјељење: I1

МОТИВ ПОРОДИЦЕ
Роман Добрице Ћосића „Корени“, објављен је 1954. године. Ово је
својеврсна историја Срба, у којој се преплићу историјске и политичке прилике,
као и породични живот и друштвени односи. Приказује породицу Катић,
угледну и богату кућу радикалског посланика Аћима и све што се око њих и са
њима збива.

Један од главних мотива представља мотив породице, прожет кроз три

генерације. Породица Катић се сусреће са вјечитим сукобима између очева и
синова, који су, готово увијек, пропраћени дилемом новца, насљеђа и потомства.
Ћосић је приказао Катиће који, градећи свој живот, сваки на свој начин плаћа
велике дугове ономе што насљеђује од предака.

Презиме, углед и поријекло је оно чиме се поносе, а заправо у свему томе

лежи највише заблуда. Аћимов отац је Лука Дошљак, који је био слуга његове
мајке. Када је убијен њен први муж, са којим није имала дјеце, родила је дјецу са
њим.

Један од главних ликова, а уједно и стуб породице Катић, био је Аћим. Он

је највеће наде полагао на млађег сина, Вукашина, којег је школовао у Паризу,
мислећи да ће поћи његовим стопама. То потенцирање потпуно је разорило
однос међу његовим синовима и од старијег Ђорђа направило несигурног и
похлепног човјека.

Вукашин, учен и савремен, млад човјек који је открио свијет и другачије

погледе, схватио је да ставови његовог оца нису и његови и да, колико год га
волио и поштовао, не може мислити његовом главом.

Овкаве дилеме разарају породице и сад у савременом животу. Дјеца често на тој
раскрсници живота, када морају да се одвоје од родитеља, било физички или
духовно, да изађу из родитељског гнијезда, наилазе на неразумијевање и многа
искушења.

Ни једнима ни другима то не буде лако, као што ни Катићима није било. Аћим је
разочаран у сина, у своју узданицу, јер није умио да ослушне његове жеље, а
истовремено прави другу грешку, стављајући старијег сина Ђорђа по страну,
што продубљује јаз између оца и старијег сина.

Ипак, Вукашин колико год да је бјежао од својих коријена, промјеном понашања

и одласком у град, у суштини никада није могао у потпуности побјећи од онога
што јесте и одакле потиче. Није помогла ни женидбом кћерком очевог
политичког супарника, ни очевим пријетњама да ће бити избачен из тестамента.
Никола Лукић Одјељење: I1

Ту се дешава мали преокрет у односу браће. Иако је Аћим у прошлости

потенцирао Вукашина, Ђорђе ипак шаље помоћ Вукашину након његовог
строгог избацивања из породице. У овоме се огледа да, иако им је однос био
разорен, опет је постојала братска љубав и подршка.

Симка, Ђорђева жена, представљена је као јака и снажна, стуб породице

која води рачуна о свим пословима на имању. То Ђорђу није било довољно, јер
нису имали дјеце, за шта је сву кривицу пребацивао на Симку. Био је то узрок
свих несрећа које су их задесиле, а то су Ђорђево пијанство, невјерство и насиље
у породици.

Ђорђе је према њој постао агресиван и кривио је за све лоше у животу. Његов
једини пријатељ је Тола Дачић, који ради код Катића. Поред тога што је увијек
уз њега у пословима, он је Ђорђу и трн у оку јер има четири сина.

У очају због тога што не могу да имају дјецу, Ђорђе је једном приликом рекао
Симки да затрудни са Толом. Она никада није признала да је то чула, а он се
годинама питао да ли га је послушала.

Када се након 15 година родио њихов син Адам, неповјерење у Ђорђу је расло
заједно са дјететом, јер дијете није личило на њега. У Ђорђу је бујало
незадовољство и бијес, немоћан пред истином да то није његов син.

Тек након Аћимовог и Ђорђевог хапшења због оптужби да су учествовали у

завјери против краља Милана Обреновића, те епидемије болести у селу и смрти
Симке, долази до пребражаја у Катићима. Умјесто зависти, похлепе и
самољубља, по први пут долази до изражаја борба за живот.

Након изласка из затвора, пред Ђођевим очима умире Симка. У тренутку очаја,
дјетету обећава имање и очинску љубав.

Аћим долази кући и први пут грли Адама за којег зна да није његов унук. „Ниси
моја крв, али презиме имаш моје. То је мало. То је много“, помислио је Аћим.

Ово је роман о презимену и коријенима, о тражењу и губљењу себе, о

разбијеним главама и идеалима. Ово је прича о једној породици, на коју многе
личе и од које се многе разликују. Катићи су били надалеко чувени и на добром
гласу, богати и широке руке. Аћим познат као човек од принципа, страх за
говорницом и вођа у очима народа. Међутим, кућа Катића је била више богата
него срећна. Све што су имали није им добро донијело, јер су били глуви и
слијепи једни за друге. Ђорђе је чуо само звук дуката, Аћим само звук својих
ријечи, а Вукашин зов другачијег времена. Али, много је Симки било тад, али
има их и међу данашњим женама које се боре за очување породице.

Породица, каква је у овом роману представљена, симболише читав један народ у

малом. Приказани су проблеми који заједнице доводе до нестајања, а чији су
Никола Лукић Одјељење: I1

узроци у њима самима. Тако је и данас. Огледало једног народа је породица, која
мора бити снажна и здрава, да би тај народ имао будућност.