Биљешка о писцу

Добрица Ћосић био је српски писац, есејиста и политичар. Добрица Ћосић је рођен 29.
децембра 1921. године у селу Велика Дренова, код Трстеника.

Први Ћосићеви прозни радови нису скренули нарочиту пажњу књижевне критике. У
домаћу и свјетску књижевност улази 1951. године са својим првим дјелом „Далеко је
сунце“. Охрабрен почетним књижевним успјехом, Ћосић почиње упорно и истрајно да
ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке
научне мисли, што му је омогућило да својим будућим дјелима дође до врха српске
књижевности. Тако од 1951. године Добрица Ћосић постаје слободан умјетник,
књижевник који је написао култне романе: „Корени“, „Деобе“, „Време смрти", „Време
зла“ ("Грешник“, „Отпадник“, „Верник“), „Време власти“, али и многе друге.

Од 1969. до 1972. био је предсједник Српске књижевне задруге.

Више од 50 година био је у браку са супругом Божицом, до њене смрти 2006. године.
Године 1954. добио је кћерку Ану, а има и двоје унука: Милену (1981) и Николу (1982).

Преминуо је 18. маја 2014. у својој кући у Београду у 93-ој години. Сахрањен је на Новом
гробљу у Београду, а опело је служио епископ бачки Иринеј.

,,КОРЕНИ"

,,Корени" јесте други роман српског писца Добрице Ћосића. Објављен је 1954. године.
Овим романом Ћосић је започео својеврсни циклус романа („Време смрти“, „Време зла“,
„Време власти“) у којима се као ликови јављају „синови, унуци и праунуци јунака
„Корена“, са основном идејном тежњом приказивања „романсиране историје модерне
Србије“.

Роман се одиграва у измишљеном селу Прерово у посљедњим деценијама 19. вијека за

време краља Милана и у њему се приказује живот богате сеоске породице Катић и
њихових слуга. У роману се јавља велики број мотива, а неки од њих су мотив породице,
мотив породичног сукоба, мотив политичких сукоба, улога и положај жене, итд.

За овај роман Ћосић је 1954. награђен НИН-овом наградом, која је те године први пут
додијељена. Данас овај роман има статус класика српске књижевности двадестог вијека и
представља обавезну лектиру у средњим школама.
Кратак садржај дјела

Аћим Катић, богати радикал, је једног зимског дана на обали Мораве пронашао смрзнутог
дјечака, Николу. Аћим се сажалио и одлучио да дјечака поведе својој кући и пружи му све
неопходно, да би Никола постао Аћимов вјерни слуга. Никола је по природи био врло
повучен и тих, до те мјере да други људи нису знали никакве поуздане чињенице о њему,
већ су константно измишљали приче о томе ко је он и о његовом поријеклу. Овим
разноврсним причама су у прилог ишли и Николини мистериозни одласци, без икаквог
објашњења.

Аћим је имао два сина, Ђорђа и Вукашина. Ђорђе је био трговац, те за њега није било
необично да одлази на путовања Србијом како би трговао. Баш са једног таквог путовања
се он враћа, заједно са слугом Толом Дачићем. Тола Дачић је управо добио и четвртог
сина, чему се Ђорђе помало и подсмијева јер Толина жена рађа будуће слуге. Иза тих
његових безобразних коментара лежи заправо завист, љубомора и несигурност, јер иако
је у петнаестогодишњем браку са Симком, Ђорђе и она још увијек немају дјеце. За Ђорђа
је и планирано да одржава имање, повећа богатство, те оснује породицу и тиме продужи
лозу. Његову жену, Симку, је изабрао управо његов отац Аћим, рачунајући на то да је она
јака и способна жена која ће му родити здраву дјецу, те да ће за то бити захвална јер она
потиче из скромније куће. Управо због недостатка насљедника, Ђорђе се боји да ће
изгубити богатство за које је напорно радио читав живот. Све остале људе око себе види
као терет и сметњу.

Други Аћимов син био је Вукашин. Вукашин је три године провео у Паризу на студијама
права и у књизи се он по први пут враћа у родно село. Вукашин је био Аћимов миљеник,
дражи син ког је гледао као свог политичког насљедника. Аћим се није трудио да сакрије
ком сину је више наклоњен, јер је сматрао да Вукашин, као један школован човјек, може
доста постићи и постати најбољи политичар у Србији. Међутим, проблем настаје када
Вукашин по повратку изјави како планира да се ожени кћерком Аћимовог политичког
противника Тошића. Ово је Аћима тешко погодило, јер је то нешто што он никада не би
очекивао од свог сина миљеника, али и нешто што он не може да одобри, јер је
једноставно човјек коме његова политичка убјеђења много значе. Повријеђен је изјавом
свог сина, те му пријети да ће га се одрећи и избацити из тестамента. Ово је у једну руку
изненадило Вукашина, коме је стало и до дјевојке, али и до породице са којом није баш
вољан да се завади, али у другу руку је и био спреман на неразумијевање. Он одлучује да
узме оно што му по насљедству припада и да нестане из њихових живота.

Са друге стране, Вукашиновом брату, Ђорђу, нимало није било драго што ће новац који је
тешко и крваво зарадио морати да дијели, али је испоштовао очеву одлуку и Вукашину
исплатио његов дио. Колико је Ђорђу то тешко пало може се видјети и кроз немили
догађај у ком он свој бијес и љутњу искаљује на својој жени, Симки, тако што ју је истукао.
Утучен и несрећан, Ђорђе одлази у локалну крчму гдје се опија.

Ускоро Катићи добијају летак штампан од стране Аћимових политичких супарника,

Тошића, који представља обавјештење о женидби њиховог сина Вукашина, али добијају и
писмо у којем им Вукашин тражи још новца. Након што је то двоје предао оцу, Ђорђе
одлази на њиву, која му се у том моменту учини необично празна. Чини му се празна јер
он и његова жена немају дјеце, па самим тим немају насљедника који ће моћи обрађивати
њиву, бринути се о имању те наставити лозу. Ђорђе се присјећа и да му је мајка рекла да
ће или умријети или остати без дјеце када је сазнала да је он невиност изгубио са својом
стрином.

Ђорђе затим одлази и смјештај налази у крчми, док Симки шаље писмо у ком је избацује и
поручује јој да га код куће не чека. У међувремену се јавља буна против власти која је
одлучила да смијени предсједника, а на челу те буне се налазио управо Аћим. У тим
моментима када се војска приближава селу, а Аћим заједно са окупљеним сељацима стаје
у одбрану, он се присјећа свог оца.

Аћимов отац био је Лука Дошљак, сироче које је напуштено на дан светог Луке, па је по
њему и добио име. Дошљак је назван јер је непознатог поријекла. Он се оженио Катом, те
је по њој породица добила презиме Катић.

Упркос чињеници да се Аћим заједно са сељацима храбро борио против војске, његова
буна бива угашена, те су они одведени у затвор. За то дознаје и Аћимов син Вукашин, који
покушава да извади оца из затвора уз помоћ писма предсједника Владе. Ипак, Аћим
одбија да напусти затвор без својих сљедбеника.

За то вријеме Симка схвата колико је непожељна у својој родној кући након што ју је муж
избацио, те одлучује да се врати. Заједно са мајком покушава да ријеши питање трудноће,
јер су обје свјесне да је једини начин да Симка остане у кући Катића да заправо роди
насљедника. Мајка је наговара да пронађе другог човјека, јер Симка, упркос лијечењима у
бањама и посјећивању разних манастира, још никада није остала трудна. Тако су схватили
да проблем није у Симки, већ у Ђорђу, те да Симка са њим не може остати трудна. Испрва,
Симка испрва одбија мајчин приједлог, али ускоро посустаје.

За то вријеме, Ђорђе је пио и трошио новац, а такође и био са разним женама у нади да ће
му нека родити дијете. Након што се то није десило, и он долази до закључка да је
проблем у њему.
Недуго након тога, Симка сазнаје да је трудна, а затим и рађа сина ком су дали име Адам.
Ђорђе, иако срећан због рођења бебе, бива изједан сумњом те упорно испитује Симку у
нади да ће му она открити ко је заправо отац тог дјетета. У тим сумњама Ђорђе није био
сам, јер је исте дијелио и његов отац Аћим. Адамов отац је заправо био Тола Дачић.

Убрзо потом, долази до атентата на краља, изазван од стране побуњених радикала. Ово је
резултовало Аћимовим хапшењем, који је негирао оптужбу. Заједно са њим ухапшен је и
Ђорђе. За вријеме боравка у затвору, Аћим је стално мислио на дјецу својих синова, на
Адама, као и на Милену и Ивана, Вукашинову дјецу коју никад није виђао.

За вријеме њиховог боравка у затвору, јавља се епидемија. Због ње се већина затвореника

одриче својих политичких идеала, како би изашли из затвора и били са својим
породицама. То исто чини и Ђорђе, у жељи да буде са Симком и Адамом. Иако је чак и
његов син одустао од политичких увјерења, Аћим не одустаје, те остаје једини у затвору.

Како Адам расте, све се више види да не личи на Ђорђа. Симка ускоро умире, а Ђорђе је у
посљедњим моментима њеног живота моли да му призна ко је заправо Адамов отац. Она
то одбија, те до самог краја тврди да је Ђорђе Адамов отац.

Тек када атентат на краља бива осуђен, Аћим одустаје од својих увјерења, те се враћа кући
да би био са Адамом.

Роман се завршава тако што Никола напушта село, а Адаму оставља своје записе како би
он знао праву истину о свом поријеклу.

Ликови
Аћим Катић - глава породице Катић, богати радикал који се екстремно води својим
политичким увјерењима. Снажан је, како духовно тако и физички, те је спреман да иступи
као вођа народа, што се види када он преузима на себе улогу вође и предводи буну. У
књизи је описан низ догађаја који утичу на Аћима, које он доживљава као пораз (одлука
његовог сина миљеника да се ожени кћерком Аћимовог противника, разочарење када је
ријеч о политици, итд.). Након свих тих догађаја, једину утјеху му представља његов унук,
Адам.

Ђорђе Катић - један од два Аћимова сина. Ђорђе је тај за кога се очекивало да ће се
наставити бавити породичним пословима, водити имање, повећати богатство, те
обезбједити насљеднике како би сачувао породичну лозу. То задње, Ђорђе није био у
стању да испуни, што за посљедицу има његово константно незадовољство. Марљиво је
радио како би обезбједио да се породично богатство сачува и повећа, те му због тога
тешко пада када то исто богатство мора да подијели са братом. Кроз књигу се може
примјетити да Ђорђе не мари пуно за брата, јер му је тешко пало да новац подијели са
истим, али ни за своју жену, Симку. Симку је претукао када је сазнао да ће насљедство
морати да подијели са Вукашином, а такође му није тешко пало ни да је избаци из куће,
нити да је вара са другим женама. Ђорђе је мислио да ће бити срећнији уколико Симка
роди дијете, те је и њему пало на памет да она потражи помоћ другог мушкарца, међутим
негово незадовољство се наставља и послије рођења дјетета, јер га мучи то што не зна
чије је заправо дијете.

Вукашин - други Аћимов син. Вукашин је школован у Паризу гдје је завршио право. За
разлику од Ђорђа ком је отац пронашао жену, Вукашин је сам одлучио ко ће му бити жена,
те је био истрајан у тој одлуци, што је довело до његовог одласка из породице. Његово
размишљање је слободније и отвореније када се пореди са његовим братом.

Симка - жена коју је Аћим пронашао за свог сина Ђорђа. Упркос њиховом браку који траје
петнаест година, те њеним одласцима у бање и манастире, Симка никада није остала
трудна. Између Ђорђа и ње не постоји љубав, те она трпи његове увреде или чак и батине,
јер је свјесна да потиче из скромније породице и да нема гдје да оде. Иако је морална и
ужасава се прељубе, Симка одлучује да легне са другим мушкарцем, како би родила
дијете које ће да наслиједи све оно што чини породицу Катић. Себе тјеши како то чини
зарад вишег циља, то јесте да би обезбједила да се лоза њеног мужа настави, што је
битније од чина прељубе и од ње саме. Она такође себе тјеши мишљу како то чини из
обавезе, а не због емоција или страсти.

Никола - Аћимов вјерни слуга. Њега је Аћим пронашао и спасио. Не зна се много о Николи,
а и сам је ћутљив и тајанствен. На крају романа одлучује да напусти село, а своје записе
оставља Адаму, како би овај дознао истину.