ДОБРИЦА ЋОСИЋ

Ленка Жунић 3/2

 ОСНОВНИ ПОДАЦИ

● Велика Дренова 1921— Београд 2014.;

● Jугословенски политичар, књижевник и
академик;
● Први председник Савезне Републике
Југославије;
● Учесник Народноослободилачке борбе и
редовни члан САНУ;
● Писац, романсијер и есејиста, политички и
национални теоретичар, ;
● Троструки је кандидат за Нобелову награду
за књижевност ;
● Отац нације.
У домаћу и светску књижевност
улази 1951. године са својим
романом Далеко је сунце.

Од тада постаје слободан уметник,

књижевник који је написао култне
романе: Корени, Деобе, Време смрти,
Време зла, Време власти.

Пише и есеје: Акција, Одговорности;

Последњи роман излази 2011. године,

под називом У туђем веку;
 РАДНА СОБА ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА

Жалио је што у његову малу радну собу није могла да стане слика Миће Јевремовића
Јеврем.

На свакој адреси, његова радна соба је изгледала слично: велики радни сто, полица
за књиге од дрвета браон боје и две индентичне тапациране фотеље.

,,У тој соби Добрица је и писао и спавао јер је волео да промишља дубоко у поноћ.
Често и по читаву ноћ. Због тога и није био раноранилац. Радна соба је била
његова лична читаоница у којој је читао, најчешће у поподневним часовима.
Био је савестан читалац књига својих пријатеља из свих области науке и
уметности.” (Ана Ћосић Вукић)
На полици је музички уређај и десетине касета и це-деова свих Бетовенових и
Моцартових дела у разним извођењима.
У пишчевој соби су сви његови
лични предмети, успомене, слике
његовог живота: велика уља на
платну сликара Бате Михајловића и
Петра Омчикуса.
Слика Миодрага Протића на којој су
насликане две лампе, имала је за
њега посебан значај јер је
представљала заједничко осећање
усамљености и туге за Божицом и
Лалом (супруга М. Б. Протића),
животним љубавима које су отишле
пре њих.
 ДОБРИЦА ЋОСИЋ И ПОЛИТИКА

● 1965. Јосип Броз Тито је Ћосићу понудио да преузме

власт у Србији, што је он одбио рекавши да хоће да
буде писац и слободан човек.
● Постао је један од најпознатијих опозиционара Јосипу
Брозу Титу.
● Добрица Ћосић 1970. постаје члан САНУ, а у својој
приступној беседи је рекао српски народ добијао у
рату, а губио у миру.
● Током 1989. и 1990. године основао је српске
националне странке у Хрватској и Босни и
Херцеговини.
● Први председник СРЈ одлуком Савезне скупштине
постаје 15. јуна 1992. године, а смењен је годину
дана касније (1. јуна 1993.) гласањем оба већа
Савезног парламента.
● Ћосић се отворено залагао за поделу Косова и
Метохије још деведесетих година. У својој
књизи Косово бави овом темом.
 КОРЕНИ

- Књижевна врста: друштвено - историјски

роман;
- Тема: Догађаји породице Катић, али и
економске и политичке прилике крајем 19.
века у Србији.;
- Композиција: Роман је подељен на
четири ненасловњене главе и у свакој
следи излагање слуге Николе.;
- Време: крај 19. века;
- Место: централна Србија;
- На породичном плану су немири оца и
сина.
- Проблеми породице су заправо и
проблеми народа.
 ИСТОРИЈСКИ ПРЕДУСЛОВИ
- Доба Обреновића, тачније краља - Код унутрашње политике, доминира
Милана Обренивића, наследника странка Радикала, основана 1881.
кнеза Михаила, који је до 1872. године (Никола Пашић, Пера
године владао уз помоћ Тодоровић, Адам Богосављевић).
либерала Јована Ристића, а Највише окупљају сеоске масе и буне
касније се ослања на се против краља Милана, који је
Напредњачку странку (Милан укинуо политичку слободу, а увео
Пироћанац, Милутин Гарашанин). лични режим.

- Незадовољтво у народу довело је до - У селу Горачићи на силу је власт

организовања буна – Тимочка буна 1883.
реакција сељака на увођење жигосања
и пописа стоке. Милан је искористио ту
буну да протера противнике,
Тодоровић и Пашић су осуђени на
смрт, али су помиловани.
предата либералима (пре тога су је
имали радикали), па су сељаци дигли
буну на челу са сељаком Ружићем.
Наређено је пуцање у масу сељака у
фебруар 1893. године
 КРАТАК САДРЖАЈ

Роман се одиграва у измишљеном селу Прерово у последњим деценијама 19. века за

време краља Милана и у њему се приказује живот богате сеоске породице Катић и
њихових слуга. У мноштву мотива и тема посебно се издвајају: мотив породице и
породичног сукоба између очева и синова, породично порекло и
проблем идентитета, одржавање култова српске националне митологије, политички
сукоби који доводе до народног и породичног сукоба и искоришћавање српског
сељаштва за ниске политичке побуне, обликовање
српских интелектуалаца школованих у иностранству, патријархална деспотија као
култ, улога и положај жене у породици, и многи други. Тематско - мотивски слојеви
уско су везани за представљање спорог и болног преображаја српског села са
преласка из 19. у 20. век.
 ФОРМА РОМАНА

1. епоха:
● Роман садржи четири главе са прологом, и у
- Устаничка Србија, доминирају митови,
свакој глави постоји један кључни догађај који
старије генерације - Николини
се даље тумачи:
родитељи, Василије и Ката, Лука
1) Бадње вече;
Дошљак (остављен од стране
2) Преровска буна;
3) рођење унука. родитеља када је имао 4 године).
- Састављен је цео 19. век српског села:
1) 1814. Николино сећање на
оца;
2) 1805-6. сећање на 2. епоха
Карађорђевог четовођу Василија; - Слободна Србија, другачији
3) крај 19. века(1896.) и Николин одлазак из менталитет
села. људи, социјално
раслојавање села је јаче, негују се
- Приказане су три епохе и стварају три врсте национални култови. Поред старих
људи: култова, стварају се још два нова:
1) култ својине;
2) култ политичке власти.
 3. епоха

- Губе се везе са традицијом ( Вукашинов

долазак из иностранства ), продор
новог духа који угрожава старе
вредности. Још увек је наглашен култ
својине, али су другачији путеви
(корупција, зеленаштво). Разлике
између надничара и газде су велике и
непремостиве.
- Нова мишљења долазе из Европе –
Вукашин се залаже за модерну ,
демократску државу.
КОМПОЗИЦИЈА ДЕЛА

1. Глава – Бадње вече у кући Аћима Катића

1) Долазак синова у очев дом - Ђорђе

доноси новац у дом, а Вукашин вест о
женидби са Тошићевом ћерком и такође
тражи свој део новца;
2) Сећање ликова – Вукашин се сећа очевих
савета и одласка у Француску, сећа се
ноћи са оцем у кафани, Тола добија
близанце, а Ђорђе жуди за сином;
3) Ђорђево сећање на Василија - Аћима мучи
Вукашин, Ђорђа Аћим, а Симку Ђорђе.
 2. Глава – Преровска буна и масакр
сељака

1) Однос према буни – Ђорђе се крије,

Симка га крије, Вукашин издаје налог за
ослобођење оца, Никола убија, Мијат
пева;
2) Догађаји између Бадње вечери и буне –
Ђорђе се окреће алкохолу;
3) Породичне легенде – Сећање на
Василија и оштрења ножева, Николино
сећање на Тимочку буну, сећање на
Луку Дошљака
 3. Глава – рођење унука

1) Култ мушког – рођење наследника;

2) Једини загрљај, Ђорђев пијани
предлог;
3) Аћимово сећање на родитеље и
своје рођење у воденици, сећање на
рођење друге деце.

4. Глава – епидемија, хапшење и Симкина

смрт

1) Ђорђе користи епидемију као начин

зараде (зеленашење)
2) Никола сазнаје да је заправо сувишан
човек и одлази након Симкине смрти;
3) Прихватање Адама.
 УЛОГА МИТОЛОГИЈЕ У РОМАНУ

1) Култ националне чистоте – удаја за Турчина није била прихватљива па самим тим
долази до одбацивања и смрти;
2) Култ освете – Жене и деца не прилазе авлији, глава куће је светиња (Василије);
3) Култ мртвих – Прича се о мртвима као да су још увек живи;
4) Култ ватре, огња, огњишта – држи породицу на окупу;
5) Култ слободе и борба за њу – жеља за стварањем слободне Србије;
6) Култ духовне супериорности српског народа – доказивање свету (Аћим даје Вукашину
одело да покаже ко је и чији је);
7) Култ рада;
8) Култ мушког и трајања – Мушко је глава куће, женско дете се одбацује;
9) Култ својине;
10)Култ политичке власти.
 Аћимов отац
ПОРОДИЧНО СТАБЛО умро

Лука
Василије Ката
Дошљак

Први Катин муж

умро Аћимова жена Живана Аћим
умрла Катић Катић

Симка Ђорђе Олга Вукашин

ћерка, умрла као беба
Катић Катић Тошић Катић

Ђорђева жена Аћимов син Вукашинова жена Аћимов син

умрла

Адам Милена Иван

Катић Катић Катић
 АЋИМ КАТИЋ

ПОРЕКЛО

- Аћим је син Кате и Луке Дошљака. Лука

је био слуга у кући Кате и њеног
првог мужа Василија. С обзиром да
Лука није имао порекло, презиме
Катић изведено је из мајчиног имена.
- Био је љут на своју жену јер му је
родила само два сина.
- Често је изјављивао: ,,Од мене почиње
живот наше лозе, ја сам корен и
стабло.”
 КАРАКТЕР

- Аћим је способан, радан и

домишљат сељак . Залаже се за
свој народ, тешко се уклапа у
ново време.

- Често се ослања на прошлост и

помиње да одатле долази
његова снага.

- Борбен је и амбициозан;

- Домаћин, залаже се за политику;

- Не одустаје од свог циља.

АЋИМ И ПОРОДИЦА

- С обзиром да му је отац био слуга, цео

живот је покушавао да се докаже , али
једино што тиме постиже је издаја и
разочарење од стране синова.
- Изневерен је у ономе што му је
најбитније: продужетак лозе и политика.
- Спас проналази једино у унуку Адаму
коме се касније посвећује.
- Децу другог сина Вукашина ни не виђа,
већ само размишља о њима.
- Његова снаја Симка је била
супериоринија од мужа Ђорђа, и сматрао
је да је она прави пример српске
домаћице.
 АЋИМ И СИНОВИ

- Цео живот је више волео млађег сина

Вукашина који је студирао права и
очекивао је да ће га једног дана он
наследити и наставити његову политичку
партију.
- Отворено је излагао разлику међу децом
и тиме посвађао браћу и од Ђорђа
направио несигурног човека.
- Након Вукашинове женидбе ћерком
Аћимовог политичког непријатеља, руше
му се сви снови.
- Његову децу не прихвата као своје унуке, Вукашин Ђорђе
већ као унуке Тошића. Самим тим се Разочарао оца због Разочарао оца због
окреће другом сину Ђорђу, и у њему венчања са ћерком стерилитета, тј.
тражи свог наследника. његовог политичког немогућности остављања
непријатеља и због потомства и продужетка
непоштовања његових лозе
жеља
● Аћим се формирао према патријалхалном моделу
националне митологије:

1) Национални понос и вера га држе за народ и сматра

да је његов народ нешто изузетно, критикује сина
јер је искварен европском цивилизацијом и свуда би
се требало сачувати национална чистота;
2) Култ слободе – против домаћег експлоатисања,
деспотије, бори се за политичку слободу;
3) Према моделу хајдучког харамбаше Василија,
формирале су се деспотске карактеристике
старешине задруге чија је реч закон;
4) Егоиста, има потребу за продужењем врсте, а у
роману га посматрамо када му синови показују
непослушност и суши се породично стабло;
5) Уме да мрзи и уклања политичке противнике. Унука
Адама прихвата како би и њега научио да мрзи.
ЗАШТО ОДБАЦУЈЕ ЂОРЂА?

● Не воли га зато што не воли нешто

мало, просечно. Не улаже у Ђорђа, не
негује га, али ипак Ђорђе расте у
вредног и способног трговца, који сам
шири богатство. Успева да створи
комплекс доминантног оца, и понаша
се према Ђорђу као Василије према
њему.
● Ђорђе му то враћа кроз своје слабости:
физичке и духовне (алкохолизам,
кукавичлук). Ђорђе све више личи на
Аћима.
 ЂОРЂЕ КАТИЋ

- Старији Аћимов син;

- Традиционални српски сељак;
- Обогатио се напорним радом;
- Сеоски газда;
- Поред трговине, бавио се и
земљорадњом;
- Све што је желео је да прошири своје
богатство, није га занимала политика;
- За разлику од свог млађег брата,
намењено му је да остане у селу и
шири имање;
- Због новца и посла, био је поштован у
друштву;
● Због доминантног оца који га не воли, рађа
жељу за доказивањем и тиме постаје
угледан трговац. Лукав је, убедљив и
пажљив, али је и зеленаш.
● Код њега се јавља јака жеља за очинством
и тежњом за сопственим продужетком.
Спутава га физичка немоћ – стерилитет.
● Привиђају му се различите ужасне слике у
глави, очајава што нема мушког
наследника.
 ДА ЛИ ЈЕ ПРОШЛОСТ УЗРОК СТЕРИЛНОСТИ?

● Његов предак, Лука Дошљак, је својом слабошћу могао да поремети гене и крв која се
одразила на Ђорђа.
● Имао је трауматично искуство са стрином која га је узела на силу, мучила га је и
силовала. Због тога није излазио из села, стидео се и живео је у сталном страху.
Касније јој се свети.
● Женидба Симком, женом коју је његов отац бирао за њега. Она је била крупна, лепа и
могла је да рађа, али обоје су заправо преживљавали у том браку.
● Потреса га сцена када гледа мршаво мајчино тело. Она више није могла да рађа децу.
Био је бесан на оца, а осећао је стид и гађење према мајци.
● Често мења психичка стања – осећа бол, па сумњу, па очајање, па лудило (алкохол) и
то се све врти око њега.
● Последица сталног доказивања и осећања мање вредности га доводе до љубоморе,
зависности и очаја.
 ЂОРЂЕ И ПОРОДИЦА

- Ђорђе и отац: Ђорђе је увек слушао све очеве жеље и никада се није противио
његовим речима, чак ни када је у питању била његова жена Симка. Међутим, Ђорђе је
увек имао мржњу према оцу зато што је отац више волео млађег сина Вукашина. Отац
му никада није пружио довољно љубави као што је Вукашину, што је веома утицало на
његов карактер. Мучило га је то да колико год да се трудио , никад неће имати љубав
оца.

- Ђорђе и брат: Иако су били браћа, имали су скроз различита схватања и мишљења. Ђорђе је
увек осећао мржњу према брату зато што се увек налазио у његовој сенци и због тога што је
отац више пажње и љубави посвећивао Вукашину. Узнемирио га је повратак брата из
иностранства, који сада тражи новац и своје наследство. Сво то богатство је Ђорђе стекао и
проширио и сада Вукашин жели да му преотме оно што је радом и трудом стекао.
 ЂОРЂЕ И ПОРОДИЦА

- Ђорђе и његова жена Симка: Симка је доведена по жељи његовог оца Аћима у којој је
видео идеалну домаћицу и пре свега жену која ће му подарити унуке. Пошто ни после
много година нису имали децу, то је утицало и на њихов брак. Редовно ју је вређао,
тукао и иживљавао се над њом. Као дете, виђао је оца који је тукао његову мајку Кату,
што је вероватно утицало на његов каснији однос са женом.

- Ђорђе и слуга Тола: Тола је, за разлику од Ђорђа имао доста деце. Иако је био сиромашан и слуга,
проналазио је срећу у деци. Ђорђе је повремено знао да му се руга, да му прети и мучи. Смејао му се јер
је знао да ће његова деца такође бити слуге као што је и он био. Са друге стране му завиди на потомству.
Симка је са слугом Толом добила сина Адама када је схватила да проблем потомства није у њој, а након
рођења петог детета, Тола се веселио јер му је то прво дете које ће бити газда. Док је Ђорђе био у
затвору, Тола се бринуо о Адаму.
 КАРАКТЕР
- Богат, угледан;
- Вредан, шири своје богатство;
- Сеоски газда, имућан;
- Мудар, способан и вешт;
- Снажан.
- Усамљен;
- Жељан очеве пажње и љубави;
- У души је слабић, немоћан;
- Има потребу за сталним
доказивањем;
- Уплашен да ће остати без
наследника;
- Опија се, иде у кафану;
- Лабилна личност, очајан;
- Осећа пораз и сматра да је његов
живот промашај;
- Разочаран.
 СА КАКВОМ ТРАГЕДИЈОМ ЖИВИ?

● Због очаја не може да држи живот под контролом, нема храбрости да настави са
животом. Хтео би да има свог сина, и на почетку не прихвата Адама. Своју мржњу и
очај преноси на друге, па и на њега.
● Купује му мање одело, открива га да би се разболео, назива га наказом и одбацује га
од себе до његове седме године.
● У сину гаји комплексе одбачености и претвара га у себе.
● Адам такође није осетио очеву љубав, као што ни Ђорђе није осетио повезаност са
оцем.
● Ипак, чува два ораха што му је син дао и то су заправо први изливи емоција које је он
осетио.
● Син му се разболи и да га Бог не би казнио његовом смрћу, прихвата га и брине се о
њему.
● Престаје да сумња да је дете његово, али ипак на самрти пита жену чије је дете,
рачунајући да га неће слагати.
● Те ноћи Адам остаје без мајке, а уз себе има оца и деду.
 ОДНОС СА СИНОМ АДАМОМ
Ниси моја крв, али презиме имаш моје, мало је,
много је.
- Сматрали су да је проблем у Симки па су
је стално водили у манастир и на
лечење;
- Стерилитет је последица из детињства;
- У очају, Ђорђе је стално ишао у јавне кућe
и плаћао девојке да му роде сина;
- Од слуге Толе је тражио једног од
близанаца, али он је то одбио;
- Увидевши да је проблем у њему, говори
Симки да спава са Толом и из тога се
рађа Адам;
- Адам је био висок и крупан, али није личио
на Ђорђа, због чега га је Ђорђе
избегавао;
- Услед епидемије грипа, Симка је умрла, а
Адам се разболео;
- Видевши да може и њега да изгуби,
прихвата га.
 СИМКА КАТИЋ

- Вредна, лепа и снажна домаћица;

- Ради све на имању и улази у улогу
газдарице;
- Брине о кући, док јој је муж на путу;
- Изабрана као снаја од стране Аћима;
- Трпи Ђорђеве увреде и батине;
- Снажна је и као личност;
- Домишљата;
- Најистрајнија личност у роману;
- Након што је Ђорђе избацује из куће,
одлучује да затрудни са другим јер ће
јој само дете вратити статус газдарице;
- Увек је причала и клела се да је Адам
Ђорђев син, иако није био;
- Ђорђе тада није смео да је удари јер
му је носила наследника;
- Увек је бранила и правдала Адама.
ВУКАШИН КАТИЋ
- Школован у иностранству(Француска);
- Дизао је углед свом оцу који му је све
пружио;
- Представник је нових модерних
европских схватања;
- Ушао је у свет учених људи и почиње
да се стиди својих корена;
- Постаје чиновник у влади, али на
непријатељској страни, што његовог
оца веома погађа;
- Аћим је његова писма увек у тајности
читао и није откривао садржај писма;
- Правдао га је и бранио када му се свет
подсмевао;
- На Бадње вече говори оцу и брату да
се жени ћерком очевог политичког
непријатеља;
- Отац га се одриче и Вукашин заувек
одлази и тражи од њих новац.
ТОЛА ДАЧИЋ

● Блажен је у сиротињи, богатство су

његова деца и породица;
● Послушан је, не буни се и ради шта му
се каже;
● Добија близанце и радује се;
● Ђорђе му је увек завидео на деци;
● Са Симком има сина Адама;
● Као и он што је био, и његова деца ће
бити слуге, сем Адама који постаје
газда;
● Скроман и вредан.
 НИКОЛА

- Слуга и наратор у роману;

- Мистериозна личност;
- Не зна му се порекло;
- Рођен је 9. јануара 1811. године и једини је
лик коме се зна тачан датум рођења, а
не зна му се презиме;
- Оца су му убили Турци;
- Аћим га је нашао и довео;
- Углавном је излазио само ноћу;
- Спавао је у подруму испод Ђорђеве и
Симкине собе и 15 година је кроз
пукотине прислушкивао њихове
разговоре;
- Био је заљубљен у Симку и увек је био уз
њу;
- Када она умире, и он одлази, јер нема
разлог да остане кад ње више нема.
 НИКОЛИНА УЛОГА У РОМАНУ

- Наратор;

- После сваке главе долази његово

хронично излагање;

- Коментатор и сведок сваког догађаја у

породици;

- Када одлази, пише о свом животу;

- Испричао је Адаму да му је отац заправо

слуга и да је презиме које носи само
презиме;

- Роман почиње и завршава се његовим

прологом и епилогом.
 МОТИВ КОРЕНА И УКОРЕЊИВАЊА

● Људи развијају само одређене особине да би оставили траг – тешки карактери,

усамљеност;
● Писац приказује трагање српског сељаштва;
● Потомци хајдука – добијају њихове особине;
● Нема више солидарности и социјалних осећања;
● Роман за циљ има то да нас учини бољима, пунијима и људски да будемо богатији од
наших предака.

Катићи
1. Лука Дошљак и Ката
2. Аћим Катић
3. Вукашин и Олга – Иван и Милена
- Кроз три романа (Корени, Време смрти, 4. Ђорђе и Симка - Адам - Душан
Деобе), прате се 5 колена Катића (150
година).
Дачићи
1. Стојан Дачић
2. Тола и Анђа
3. Благоје, Миливоје, Алекса
4. Алекса и Јелена - Љубиша
ЗАКЉУЧАК

- Овај роман је роман о потрази за

самим собом, својим коренима и
презименом;

- Истиче се положај жене (добра је само

ако роди мушко дете);

- У кући Катића преовладава новац, а не

срећа;

- Аћим види само себе, Ђорђе богатство,

а Вукашин нешто ново и другачије;

- Покушавају да побегну од прошлости и

својих корена.
 ИЗВОРИ

● https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs/web/srb/darodavci/dobrica-cosic
● https://www.politika.rs/scc/clanak/346370/U-radnoj-sobi-Dobrice-Cosica
● https://pescanik.net/ko-je-bio-dobrica-cosic/
● https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8 _
(%D1%80
%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD)#
● https://www.prepricano.rs/koreni-analiza/#Analiza_ likova
● http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/dobrica-cosic-koreni
● https://www.seminarski-diplomski.co.rs/KNJIZEVNOST/Koreni.html
● https://knjigoljupci.com/2018/12/22/%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%86%D0
%B0-%D1%9B%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-
%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0/