Procesor

Procesor je komponenta koja se sastoji od milijardu minijaturnih tranzistora u jednom

čipu. U njemu se realizuju sve računarske i logičke operacije i upravljake funkcije koje su
zadate programom. Karakteristike procesora:

 Brzina procesora: broj operacija koje se izvrše u jednoj sekundi. Izražava se u

MIPS (Million Instruction Per Second) i MFLOPS (Million Floating Point
Operations Per Second);
 Radni takt (frekvencija): ritam po kome procesor radi;
Overclocking je povećanje frekvencije procesora iznad fabričke vrednosti.
 Dužina procesorske reči: broj bitova koji se istovremeno obrađuje i čuva. Danas se
koriste 32-bitni i 64-bitni, a nekada su se koristili i 8-bitni i 16-bitni;
 Keš memorija: nalazi se u samom procesoru i povećava njegovu brzinu.
Keš memorija je memorija malog kapaciteta koja služi za ubrzavanje pristupa
RAM memoriji i brža je od RAM memorije. U keš memoriji se nalaze podaci
kojima se najčešće pristupa. Kada procesor shvati da se vrte iste podaci, on ih
smesti u keš. Keš možemo drugačije nazvati i mini-RAM memorija. Smeštanjem
često korišćenih podataka u keš smanjuje se kontakt procesora i RAM-a. Veća
količina keša dovodi do veće brzine procesora.

Osnovna podela centralne procesorske jedinice

Centralna procesorska jedinica (CPU) se sastoji od aritmetičko-logičke jedinice (ALU),

ona izvršava aritmetičke i logičke operacije i od upravljačke jedinice (CU) koja je
zadužena za upravljanje. Upravljačka jedinica šalje upravljačke signale koji se dele na:

 naredbe: šalje ih upravljačka jedinica komponentama;

 odgovori: šalju ih komponente upravljačkoj jedinici.

Delovi procesora
 Sistemska magistrala: povezuje glavne komponente računara sa procesorom;
 Blok za spregu: ubrazava podatke na ulazu u procesor, a usporava ih na izlazu u
procesor
 Upravljački registri: imaju unapred određene upravljačke funkcije;
 Registri opšte namene: čuvaju podatke, rezultate i međurezultate;
 Taktni generator: sinhronizuje rad komponenti u procesoru;
 Interna magistrala: olakšava komunikaciju između aritmetičko-logičke jedinice i
upravljačke jedinice, brža je od sistemske magistrale

1
 Istorija razvoja procesora

Intel 4004

Prvi procesor koji je nastao u novembru 1971. godine. Mogao je samo da sabira i
oduzima. Imao je 2300 tranzistora u jednom čipu. Karakteristike:

 radni takt od 0.4 do 0.8 MHz

 maksimum 640b eksterne memorije
 4-bitna magistrala podataka
Intel 8008

Nastao je u aprilu 1972. godine. Imao je 3500 tranzistora u jednom silicijumskom

čipu. Karakteristike:
 radni takt od 0.5 do 0.8MHz
 maksimum 16Kb eksterne memorije
 8-bitna magistrala podataka
Intel 8080

Predstvaljao je centralni deo prvog komercijalnog raspoloživog računara-Altair.

Imao je 4500 tranzistora na jednom čipu. Karakteristike:
 radni takt od 2MHz
 maksimum 64Kb eksterne memorije

Intel 8086

Prvi 16-bitni procesor koji je napravljen 1978. godine. Jedan čip je sadržao 29000
tranzistora. Karakteristike:
 radni takt od: 2, 5, 8 i 10MHz
 adresirao je 1Mb RAM -u
Intel 80286

Druga generacija 16-bitnog procesora napravljenog 1982. godine. Jedan čip je

sadržao 134000 tranzistora. Karakteristike:
 adresirao je 16Mb RAM-u
 radni takt: 6, 10, 12 i 20MHz

Intel 80386

2
 Prva generacija 32-bitnog procesora koji je napravljen 1985. godine. Jedan čip je
sadržao 275000 tranzistora. Karakteristike:
 adresirao je 32Mb RAM-u
 radni takt: 16, 20, 25 i 33MHz
Do 1989. godine poslednja verzija je mogla da adresira 4GB RAM-u. Dan danas,
ovo je ostao Intel-ov standard.

Intel 80486

32-bitni procesor koji je napravljen krajem 1989. godine. U jednom čipu sadržao
je 1.2 miliona tranzistora. Radni takt od 25 do 100MHz. Prvi procesor sa keš
memorijom od 8Kb.

Pentium I

Prvi model procesora Pentium koji je nastao između 1993. i 1996. godine. Jedan
čip je sadržao od 3.1 do 3.3 milina tranzistora. Imao je L2 nivo keš memorije od
256Kb do 1Mb. Imao je brzine takta od 50, 60 i 66MHz.

Pentium II

Druga generacija Pentium procesora koji je nastao između 1997. i 1999. godine.
Imao je brzinu takta od 66 do 100MHz. Kod mobilnih uređaja: 7.5 miliona
tranzistora u jednom čipu i L2 nivo keš memorije od 512Kb. Kod desktop
uređaja: 27.4 miliona tranzistora u jednom čipu i L2 nivo keš memorije od
256Kb.

Pentium III

Nastao između 1999. i 2001. godine. Kod ove generacije dodato je 70 funkcija
više od druge generacije. Imao je brzinu takta od 100 do 133MHz. Ovaj procesor
je imao L2 nivo keš memorije sa 256Kb ili 512Kb. Imao je između 9.5 i 28
miliona tranzistora u jednom čipu.

Pentium IV

3
Predstavljen je 2000. godine. Imao je 42 miliona tranzistora u jednom čipu. Imao
je brzinu takra od 400MHz i L2 nivo keš memorije od 256Kb. Kasnije je
povećana brzina takta na 800MHz i keš memorija na 2Mb.

Glavni proizvođači procesora:

1. Intel (1968.)
2. AMD (1969.)

Nekada su Intel i AMD radili zajedno. Mada, vodi se decenijski rat između Intel-a
i AMD-a. Intel je oduvek bio najbolji proizvođač procesora, a AMD je takođe
proizvodio dobre procesore mada je i pazio da ti procesori budu dostupni svima.
Intel je proizvodio jako dobre procesore, a AMD malo manje dobre. Ali kada je
AMD izbacio Ryzen seriju procesora, dostigao je nivo Intel-a.

Razlike između Intel i AMD procesora:

1. AMD je jeftiniji od Intel-a

2. Prema većini istraživanja, Intel ima bolje performanse od AMD-a
3. AMD troši više električne energije nego Intel
4. AMD ima visoke performanse za rad sa multimedijom, 3D grafikom i
igricama

Frekvencija kod Intel-ovih procesora se izražava u GHz (gigaherzima), a kod

AMD-ovih procesora u MHz (megaherzima). Što se tiče odnosa između Intel-a i
AMD-a odgovor je jasan. Intel i AMD nisu u prijateljskim odnosima, odnosno
jedno drugom su konkurencija.