Karakteristike 8, 16, 32 i 64-bitnih procesora

Jedna veoma bitna karakteristika procesora,

dužina procesorske reči predstavlja broj bitova koje
procesor može da prihvati u jednom trenutku sa
magistrale podataka (iz memorije).
Prema tom broju, razlikujemo 8-bitne, 16-bitne,
32-bitne ili 64-bitne procesore.
Danas se koriste 32-bitni i 64-bitni procesori.
Vedi broj bitova znači da procesor može da radi sa
vedom količinom podataka.
Na primer, ukoliko bi bilo potrebno izvršiti neku
operaciju na podatku koji se sastoji od 4 bajta (32 bita),
8-bitni procesor bi mogao da radi samo sa
pojedinačnim bajtovima, što bi zahtevalo više operacija
i više vremena, dok bi 32-bitni procesor to mogao da
obavi znatno efikasnije

Druga bitna veličina vezana za broj bitova procesora

jeste širina adresne magistrale koja označava količinu
memorije kojoj procesor može da pristupi.
Širina adresne magistrale i širina procesorske reči ne
moraju biti jednake.
 OSNOVNE KARAKTERISTIKE 8-BITNIH
MIKROPROCESORA
Zajedničke karakteristke 8-bitnih mikroprocesora su :
1) dužina reči 8 bita
2) adresibilna memorija 64 kB
3) arhitektura pretežno zasnovana na akumulatorima
4) adresna magistrala ima dužinu 16, a magistrala
podataka 8
5) dužina fleg registra i akumulatora je 8
6) čip sa 40 pinova
Instrukcije se realizuju preko aritmetičko logičke
jedinice, pri čemu se jedan operand nalazi u
akumulatoru a drugi se uzima iz memorije ili nekog
registra.
Rezultat se najčešde upisuje u akumulator.

Na osnovu adresnog dela instrukcije, formira se

izvršna adresa tj. adresa lokacije u memoriji koja
sadrži potreban podatak.
Kod 8-bitnih mikroprocesora se pojavljuje pojam
multipleksiranja, tj. linije preko kojih se prenose
električni signali, u prvom taktu faze izvršenja,
pripadaju adresnoj magistrali, a u ostalim taktovima
magistrali podataka.

Taj proces izmene uloga pojedinih linija omogudavaju

elektronska kola koja se nazivaju multiplekseri.

Danas se ovi procesori ne ugrađuju u računare ali se

koriste još uvek kao kontroleri rada mašina i protoka
signala kroz komunikacione linije.
Intel 8080 (Altair računar), kao 8-bitni procesor, je
jedan od prvih mikroprocesora opšte namene i
naslednik je 8008 procesora.
Klok 8080 procesora je bio 2 MHz, i ovaj procesor je
promenio način proizvodnje računara.
Do trenutka njegovog pojavljivanja, isti proizvođač
proizvodio je ceo računar- matične ploče, procesor,
terminale, softver, a procesor 8080, kreiran je
nezavisno od računara i razvio se u x86 seriju.
 OSNOVNE KARAKTERISTIKE 16-BITNIH PROCESORA
Osnovne karakteristike su :
1) dužina reči 16 bita
2) adresibilna memorija od 1 do 16 MB
3) magistrala podataka je 16, adresna od 20 do 24 bita
4) prednost u odnosu na osmobitne procesore je povedanje
brzine za 5 do 20 puta
5) takođe vrši multipleksiranje signala
6) mašinski ciklus traje od 2 do 30 taktova
7) pojavljuju se instrukcije za množenje i deljenje
8) čipovi sa 40, 48, 64 i 68 pinova
9) registri su : opšte namene, akumulator, indeksni registri,
fleg (stanje nekog registra), pokazivački registri, baferi,
segmentni registri
Kod 16-bitnih procesora, javlja se pojam segmentacije.
Za formiranje memorijske adrese potrebna su dva broja :
broj segmenta i dodatak. Razlog tome je podela memorije
po segmentima, gde je jedan segment veličine 64kB.
U drugoj generaciji 16-bitnih procesora dolazi do pojave :
• rada sa virtuelnom memorijom (proširenje unutrašnje
memorije na račun spoljašnje)
• multiprogramskog režima rada (kada procesor može
istovremeno da rešava više zadataka).
Deljenjem vremena mikroprocesora, svaki program se
može nadi u jednom od tri stanja : spremnost, izvršavanje i
čekanje. Na ovaj način u toku čekanja ili spremnosti
jednog programa mogu se izvršavati drugi programi.
Intel 8086 je prvi 16-bitni mikroprocesor, frekvencije do
10 MHz, i predstavlja osnovu x86 arhitekture.
Poseduje instrukcije za rad sa osmobitnim i sa
šesnaestobitnim operandima.
Posle njega pojavio se model 80286.
 OSNOVNE KARAKTERISTIKE 32-BITNIH PROCESORA

Prvi 32-bitni procesor je Intel 80386 (hibridni procesor

koji je interno bio 32-bitni a sa periferijama je imao
16-bitnu vezu), a zatim 80486.
Napravljeni su sa znatno vedim stepenom integracije u
odnosu na prethodnike, što je uticalo na povedanje
brzine rada, uvedanje adresnih mogudnosti (mogu
adresirati do 4 GB memorije) i niz drugih poboljšanja.
Glavna tehnička novina je uvođenje keš memorije od
256 B do 8 kB.
Keš memorija je sastavni deo mikroprocesora i znatno
je brža od osnovne memorije. Sve podatke sa kojima
operiše, mikroprocesor traži iz keš memorije ili ih šalje
u nju. Takođe, jedna od novina je i jedinica za
upravljanje memorijom.

Ovaj procesor sadrži deo za rad sa segmentima i deo

za rad sa stranicama. Stranice se koriste za rad sa
virtuelnom memorijom i fiksne su dužine od 4 kB.
Podaci se čuvaju po stranicama u spoljašnjoj memoriji
i tek kada su potrebni učitavaju se u unutrašnju
memoriju.
Najznačajnije poboljšanje je dodavanje jedinice za
rad u pokretnom zarezu, tj. poseban čip koji se
naziva koprocesor, i80387. Procesor ima 32-bitne
registre opšte namene. Kompatibilan je sa i8086 i
i80286 procesorima.

Adresna magistrala i
magistrala podataka
su 32-bitne.

Čip ima 168 pinova.

Frekvencija je 20 do
100 MHz.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE 64-BITNIH PROCESORA

Prvi 64-bitni procesori su AMD64 a zatim Intel x86-64 čip.

Ključne karakteristike:
• 64-bitni registri opšte namene
• potpuno kompatibilan sa 16-bitnim i 32-bitnim
procesorima (x86)
• podržava daleko vede količine virtuelne i fizičke
memorije omogudavajudi programima skladištenje vede
• količine podataka u memoriji
• hardverskim upravljanjem je mogude pokretati 32-
bitni softver na 64-bitnom procesoru, ali ne i obrnuto
kada je potreban novi operativni sistem, 64-bitni
procesor nede raditi punim kapacitetom ako je na
računaru instaliran 32- bitni operativni sistem
• softver (prvenstveno OS) mora da bude prilagođen 64-
bitnoj logici kao i svi drajveri za hardver
• kroz uvođenje tzv. grupe instrukcija eksplicitno se
istovremeno aktivira više procesnih jedinica na koje se
pojedine instrukcije iz grupe šalju paralelno na
izvršavanje.
 Poređenje 32-bitnih i 64-bitnih procesora

• Osnovne prednosti 64-bitnih računara u odnosu na 32-

bitne su: veda količina radne memorije koju mogu koristiti
i bolje performanse u nekim aplikacijama zato što zbog
vede širine registara mogu baratati celim brojevima do 264.
• Osnovna prednost 64-bitnih procesora je što u istom
vremenu mogu procesirati dvostruko više podataka.
• 32-bitni procesor ne može adresirati više od 4GB (232)
RAM-a. Sa druge strane, 64-bitni procesor može adresirati
čak četiri milijarde puta više fizičke memorije od 32-bitnog
procesora (do 16 eksabajta - 16 milijardi GB)
Registar instrukcija je kod 64-bitnog procesora iste
dužine kao i kod 32-bitnog, a sadrži instrukciju koja
se tog trenutka izvodi.
To znači da je kod 64-bitnog procesora udvostručen
protok podataka ali ne i protok instrukcija, dok
je brojač instrukcija udvostručen.

Da bi se iskoristile sve prednosti 64-bitnog

procesora, treba imati i 64-bitni operativni sistem i
aplikacije.
Više bitova ne znači nužno vedu brzinu ali znači da
procesor mora, recimo ako je 32-bitni, da se obrati
memoriji dva puta da bi pročitao 64 bita podataka iz
memorije, dok 64-bitni može to da uradi jednim
obradanjem memoriji.

Isto tako da bi 32-bitni procesor sabrao dva 64-bitna

broja mora da izvrši više različitih mikrooperacija sa
više registara, dok je sabiranje dva 64-bitna broja na
64-bitnom procesoru jedna jednostavna operacija.
Najznačajnija razlika između ove dve kategorije
procesora je broj proračuna u jedinici vremena (u
sekundi) koje procesor može obaviti.

Broj proračuna po sekundi definiše brzinu kojom

procesor može obaviti određene zadatke.
64- bitni procesori se mogu sastojati iz više jezgara (2, 4,
6, 8 jezgara ili više) koja omogudavaju procesoru
obavljanje vedeg broja proračuna u sekundi, čime se
procesoru povedava snaga obrade i brzina rada.
Svojstvo 64-bitnih procesora da podržavaju vede
količine RAM memorije vrlo je bitno kod softvera koji
se koriste za grafički dizajn, inženjerske nacrte, obradu
videa i slično, jer takvi programi zahtevaju mnogo
proračuna u sekundi kako bi uspešno obavili zadate
naredbe.