Arhitektura raunara

Jednoprocesorski
raunarski sistemi
Vt

NI, 2009
Organizacija 8

bit-nog raunarskog sistema
spoljni
ureaji
NAIN RADA

Nain rada je sledei:

Mikroprocesor na osnovu naloga sa tastature uita sa diska (spoljna
jedinica) preko sabirnice podataka eljeni program, odnosno preko
upravljaa (controller) umetnutog u jedan od slotova (u1

-

u4) povezan za
sabirnice, a po nalogu predanog upravljau diska preko upravljake
sabirnice. Program se sa diska uitava byte po byte. Kad prvi byte doe na
sabirnicu podataka on je prisutan na ulazu u sve ureaje 'zakaene' na
sabirnicu.

Preko adresne sabirnice mikroprocesor odreuje na koje mesto e se u
radnoj memoriji upisati svaki pojedini byte programa. Preko upravljake
sabirnice daje nalog da se omogui prolaz prema radnoj memoriji i da se sa
sabirnice podataka podatak prenese u radnu memoriji. Po upisu podatka
mikroprocesor onemoguava pristup u radnu memoriju. Tada daje nalog da
se sa diska (ili iz cache-memorije diska) uzme drugi byte i ponavlja postupak
sa drugim podatkom i pazi da se drugi podatak ne smesti na mesto

prethodnog, i tako dalje dok se svi podaci ne prenesu u radnu memoriju.

Tokom rada mikroprocesor prati koja su mesta u memoriji slobodna

za
prihvat novih podataka. Po istom naelu prihvataju se podaci sa tastature ili
od nekog drugog ureaja posredstvom U

/

I kanala ili ureaja povezanog
preko 'slot-a'. Naravno, podaci iz ROM-a uvek su dostupni mikroprocesoru i
u taj deo memorije nije mogue upisivanje.
Von Neumann-ov model PC-a
U stvari, von Neumann je bio prvi koji je dizajnirao kompjuter sa radnom memorijom
(danas je zovemo RAM).Ako ovaj model primenimo na dananji PC, to bi izgledalo ovako.
2.5 Arhitektura personalnog raunara*
2.5.1 Uvod

Ke
memorija
CPU
Slotovi na PCI
magistrali
PCI
kontroler
CPU magistrala (100 MHz, 64 bita)
Kontroler ke
memorije
Osnovna
memorija
Kontroler
memorije
Kontroler
proirene
magistrale
PCI magistrala (33/66 MHz, 32/64 bita)
ROM
sistema
SCSI
kontroler
USB
kontroler
ISA magistrala (8 MHz, 8/16 bita)
Sat realnog
vremena
Kontroler
prekida
Kontroler
tastature
DMA
Serijski
port(ovi)
Paralelni
port(ovi)
Slotovi na ISA
magistrali
Industrijska

Standardna

Arhitektura

(ISA)
Peripheral
Component
Interconnect
(PCI)

Sistemska sabirnica

Sistemska sabirnica je centralna sabirnica, koja povezuje CPU
sa RAM memorijom i, eventualno, sa buffer memorijom -

L2
cache. Neki je nazivaju i "main bus", "processor bus" ili "local

bus". U novijim arhitekturama, ova sabirnica se naziva "front side
bus" (FSB). Ostale vrste sabirnica granaju se iz sistemske.

Sistemska sabirnica nalazi se na matinoj ploi. Dizajnirana je tako da
odgovara pojedinanom tipu procesora. Tehnologija izrade procesora
uslovljavala je kontinuiran razvijoj tehnologija sabirnica, da bi se
poveala brzina "prometa" na matinoj ploi. Brzina i irina tipine
lokalne sabirnice ovisi o tipu instaliranog procesora na matinoj ploi -

tipino, sistemska sabirnica je 64 bita i radi na 66,100 i 133 MHz.
Tipovi sabirnica

U PC svetu esto se sreemo sa sabirnicama pod nazivom:

ISA (Industry Standard Architecture) -

16

bit-na sabirnica.

EISA (Enhanced Industry Standard Architecture) -

32

bit-na
sabirnica

MCA (Mikro Channel Architecture) -

u verziji 16 i 32

bit-a.

VLB (VESA Local Bus) -

u verziji 32

bit-a.

PCI (Peripheral Component Interconnection) -

32

bit-a.

AGP (Accelerated Graphics Port 1x-8x) -

32 ili 64

bit-a

PCI-X (bri i poboljani PCI standard) -

32 ili 64

bit-a

PCI-Express (x1-x32) -

sabirnice 'irine' 8

bit-a po x-'koridoru'

ISA magistrala

definie 16-bitnu vezu koju pokree generator takta od 8 MHz, to
izgleda primitivno poreeno sa brzinom dananjih procesora. Ona ima teoretsku brzinu
prenosa podataka do 16 Mbajta u sekundi. Funkcionalno, ova brzina bi bila prepolovljena
na 8 Mbajta u sekundi, zato to je jedan ciklus magistrale potreban za adresiranje, a jo

jedan ciklus magistrale za prenos 16 bitova podataka. U stvarnosti, magistrala moe da
prenosi oko 5 Mbajta u sekundi -

jo uvek dovoljno za mnoge periferijske ureaje -

i veliki
broj ISA kartica za pro irenje je osigurao njeno prisustvo u kasnim 90-im godinama.

PCI je sabirnica

velike brzine 90-tih godina. PCI je skraenica od Peripheral
Component Interconnect. Proizvedena je od strane Intel-a. Danas se koristi u svim PC-ma
i drugim raunarima za spajanje adaptera, kao to su mreni kontroleri, grafike kartice,
zvune kartice itd. Meutim, neke grafike kartice koriste AGP bus, koji je poseban tip
sabirnice namijenjen jedino grafici. PCI bus je centralni I/O bus kojeg ete nai u PC-u.
PCI bus je irok 32 linije, ali u praksi radi kao 64 linijski bus. Radi na 33 MHz, i ima
maksimalna kapacitet prenosa od 132 MBps. Nezavisan je od

procesora. Stoga, moe se
koristiti sa 32-bitnim ili 64-bitnim procesorom, i prisutan je i u drugim raunarima, tj. ne
samo kod personalnih raunara. Kompatibilan je sa ISA sabirnicom, na taj nain to moe
reagovati na ISA signale, kreirati neke IRQ, itd.
PCI bus ini:
-

Interni PCI bus, koje povezuje EIDE kanale na ploi
-

PCI sabirnica proirenja, tipino ima 3-4 slota za PCI adaptere
AGP (Accelerated Graphics Port)

Sa razvojem grafikih okruenja, zabavnog i
CAD softvera na PC-u kao i razvijanjem sve brih procesora rastu i zahtevi za
brzom grafikom. PCI magistrala vie ne zadovoljava ove zahteve i kao
reenje pojavio se novi tip magistrale koji je proizveo Intel i nazvao ga AGP.
Prednosti koje nudi AGP magistrala su sledee:

do 4 puta vea brzina u odnosu na PCI

nema deljenja magistrale sa drugim komponentama kao kod PCI-a

DIME, direktna memorijska obrada tekstura

procesor moe da pristupa sistemskom RAM-u istovremeno sa
pristupanjem AGP RAM-u od strane grafikog ipa

processor moe da upisuje direktno u djeljenu AGP memoriju kada je
potrebno da se obezbjede grafiki podaci kao to su grafike komande ili
animirane teksture. Generalno, procesor moe bre da pristupi sistemskoj
memoriji nego grafikoj memoriji preko AGP-a, a svakako bre nego preko
PCI magistrale
Tipine magistrale kod jednog raunarskog
sistema
2.5.2 ISA magistrala*
Standardizovana je 1987. godine
Sastoji se od 98 linija podeljenih u dva segmenta
segment I
62 linije (54 signalne i 8 za napajanje i uzemljenje)
karakteristino za XT raunar
poznat kao PC magistrala (8 linija podataka i 20
adresnih linija)
segment II
36 linija
dodano kod AT raunara
magistrala podataka proirena za jo 8 linija
(ukupno 16)
adresna magistrala proirena za jo 4 linije (ukupno
24)
Relativno jednostavna magistrala (linije su uglavnom
baferovani signali mikroprocesora)
2.5.3 PCI magistrala*
Razvijena 1993. godine
Omoguava nezavisnost sistema
od tipa i broja procesora
Omoguava prelazak na
procesore novije generacije i
korienje multiprocesorskih
arhitektura bez potrebe
redefinisanja magistrale
2.5.3 PCI magistrala*
32-bitna magistrala, s mogunou
proirenja na 64-bitnu
Takt magistrale je 33 MHz, s
mogunou udvostruenja takta na
6 MHz
Maksimalna brzina prenosa 528
MB/s
Konektor:
124-pinski (32-bitna magistrala)
188-pinski (64-bitna magistrala)
2.5.3 PCI magistrala*
PCI magistrala podrava
automatizovano konfigurisanje
PCI ureaja (Plug And Play -
PnP)
Svaki PCI ureaj poseduje
konfiguracioni adresni prostor
(256 bajtova) organizovan u 64
konfiguraciona etvorobajtna
registra
Prvih 16 konfiguracionih registara
je definisano standardom
Ostalih 48 registara stoji na
raspolaganju i koristi se prema
potrebama ureaja
PC konfiguracije
Razliite konfiguracije PC raunara prema sabirnici.

Prva verzija AGP porta imena AGP je radila na sabirnici od 66 Mhz

to
je omoguavalo prenos podataka izmeu grafike kartice i matine
ploe u brzini od 266 MB/s. Kako je kasnijim verzijama porta to bilo

uveliko

nadmaeno,

naveemo popis svih verzija porta sa brzinama
pronosa podataka:

AGP 66 x 1 = 66 Mhz s prenosom podataka od 266 MB/s

AGP 1.0 66 x 2 = 133 Mhz s prenosom podataka od 533 MB/s

AGP 2.0 66 x 4 = 266 Mhz s prenosom podataka od 1066 MB/s

AGP 3.0 66 x 8 = 533 Mhz s prenosom podataka od 2133 MB/s

Posle ove poslednje verzije AGP svetski komputerski lideri su doneli
odluku o ukidanju ovog standarda kako bi se zamenio sa PCI Express

koji je imao ve

u prvoj godini proizvodnje brzinu prenosa podataka od
5.8 GB/s, to je gotovo 3 puta bre od AGP 3.0
2.5.3.1

AGP

magistrala*

PCI sabirnica je bila jedna od osnova povezivanja komponenti PC
raunara skoro deceniju unazad. Nedostaci ove sabirnice su prvi put

naznaeni u leto 1997 godine uvodjenjem

AGP port-a.

Glavne prednosti AGP porta lee u poveanoj brzini/propusnoj moi kao
i u njegovoj point to point arhitekturi. Pojam point to point protokola znai
da AGP ima svoj poseban kanal za komunikaciju sa procesorom i
poseban kanal za komunikaciju sa memorijom,

dok svi uredjaji povezani
na PCI sabirnicu dele 133 MB/s propusnog opsega koji je alociran

za
PCI sabirnicu. Oba ova standarda, i AGP i PCI su bazirani na 32 bitnoj
sabirnici.

AGP koji radi na clock-u od 66 MHz, za razliku od 33 MHz

PCI
sabirnice duplira propusnu moc (266 MB/s) u prvoj iteraciji. Mogucnost
prenosa podataka vise puta u toku jednog ciklusa zavrava priu o
mogunostima AGP sabirnice u dananje vreme. Trenutni maksimum je
8x AGP to priblino predstavlja propusnu mo

od 2100MB/s.
2.5.3.2 PCI express magistrala*
2.5.3.2 PCI express magistrala*

Uzimajui u obzir valike brzine ulazno/izlaznih ureaja koji
se danas koriste kao to su SATA / ATA150 (150 MB/s),
gigabitne ethernet mrene kartice (125 MB/s), firewire
portovi 1394B (100 MB/s) oigledno je da samo jedan od
ureaja po ovim specifikacijama moe kompletno zaguiti
PCI sabirnicu.

U zadnjih desetak godina skoro svi delovi PC raunara su
unapredjivani osim PCI sabirnice. Sa izuzetkom verzije PCI-

X (64 bit-no reenje na 66 MHz namenjeno za servere), PCI
sabirnica se nije menjala dok su se ostali podsistemi
ubrzano pojaavali (frontside bus brzina, memorija, AGP).
Na sreu ovo se menja dolaskom PCI Express standarda.
2.5.3.2 PCI express magistrala*
PCI Express

prednosti
PCI Express ne treba meati sa PCI-

sabirnicom. Ovo je dolazee
reenje koje treba da zameni
i

PCI i AGP. Nekoliko napomena
u vezi PCI Express sabirnice:

Dok klasini PCI Bus koristi
paralelnu architekturu, PCI
Express koristi serijsku
komunikaciju, drastino
redukujui broj potrebnih
kontakata -

pinova.

PCI Express koristi point to point
protokol koji je mnogo vie nalik
AGP-u. To znai da uredjaji ne
koriste isti propusni opseg.
Vana razlika u odnosu na
predhodne PCI arhitekture je prelaz na
serijski nain prenosa, koji je prikladniji od
paralelnog koji je stvarao velike probleme,
naroito kod veeg broja prikljuenih
kartica.
Veza kartica ide preko switch_a i
naziva se link, koji moe preneti jedan oktet
podataka u oba smera.
Komunikacija se odvija izmenom
paketa, slino kao kod raunarskih mrea.
Obrada paketa zahteva sloenije
procesiranje kod slanja i primanja, ali je to
jednostavnije reenje od korienja
paralelne sabirnice.
Kod x2 linka koriste se dvostruke,
kod x4 etverostruke, itd, a podrano je do
x32.
2.5.4 Memorijski podsistem*
Intelovi (i kompatibilni) mikroprocesori omoguavaju nezavisno adresiranje (pristup)
memorijskog i I/O prostora.
Programski broja

PC
Registar naredbi IR
Statusni registar PSW
Pokaziva

steka SP
Ulazno-izlazna
upravljaka
logika
MEMORIJA RAUNARA

Memorija je namenjena za prihvat, uvanje (pamenje, memorisanje) i
predaju podataka i programa.

Proces unoenja podataka u memoriju
naziva se upisivanje, a proces zahvatanja podataka iz memorije naziva
se itanje. Upisivanje i itanje informacija nazivaju se pristupi

(obraanje) memoriji i predstavljaju osnovne operacije u memorijskom
podsistemu raunarskog sistema.

Programi i podaci

se uvaju u operativnoj (glavnoj, primarnoj) memoriji.
Izmeu operativne memorije i procesora nalazi se ultrabrza ke

memorija

koja je znatno bra od operativne memorije, ali znatno manjeg
kapaciteta. Ultrabrza memorija je obino namenjena da uva
meurezultate smanjujui potrebu estog obraanja procesora
operativnoj memoriji i ubrzavajui tako rad procesora. Spoljna
(masovna, sekundarna)

memorija slui za uvanje velikog broja
podataka (datoteke, baze podataka) i biblioteka programa koji se

neposredno ne koriste u obradi.
+
Flash memory,
Floppy disks,
Magnetic tape,
Paper tape,
Punched cards,
Standalone RAM
disks,
Iomega Zip
drives.
+ Virtual
memory
Roboti

koji

mount

-insertuju

i

dismount-

uklanjaju

medije

ogromnog
kapaciteta

na
ureaje za
pamenje
Off-line

storage se
koristi da
obezbedi
transfer
informacija
Procesor

zahvata instrukcije

programa iz
operativne memorije, potom zahvata i
podatke

nad kojima treba izvriti operaciju
definisanu instrukcijom, a u operativnu
memoriju vraa meurezultate, kao i
konane rezultate dobijene izvravanjem
programa.
Pristup eliji (memorijskoj lokaciji)

se
definie adresom koja se u procesu pristupa
uva u memorijskom adresnom registru
(MAR).
Informacija

koja se prihvata iz elije, ili se
pak upisuje u memorijsku lokaciju uva se u
prihvatnom registru memorije (MBR -

Memorijski Bafer Registar).
Dekoder adresa

dekodira adrese i odabira
odgovarajuu memorijsku lokaciju kojoj e
se pristupati.
Upravljaka jedinica

operativne memorije
vri upravljanje radom delova memorije u
sukcesivnim vremenskim intervalima.
2.5.4 Memorijski podsistem*
Memorijske komponente
ROM (Read-Only Memory)
Kapaciteti od 512 MB do 4 GB ( DDR2 ), SDRAM Dual Inline Memory
Module (DIMM) soketi
Brzina na 400 MHz, ( Rambus modul alje dva skupa informacija svakog
klok ciklusa, pa se dobija 800 MHz. On ima 16-bitni bus, ili bus sa 2 bajta
(16/8). Brzina 400MHz modula je 1600MB u sekundi ili 1.6GB u sekundi ).
Vreme pristupa: 50ns - 200ns
Kod PC, ROM se koristi na sistemskoj ploi za uvanje BIOS programa i
podataka
Sadraj ROM-a obino se, zbog smanjenja vremena pristupa, kopira u
RAM memoriju
ROM koriste i neke periferne kartice (video kartica, disk kontroler, ...), u
njihovom ROM-u nalaze se dodatne rutine i podaci koji omoguavaju
komunikaciju sa periferalom, i ovaj ROM se mapira u RAM memoriju.
ROM(Read-Only Memory)

ROM je glavni

tip memorije PC

raunara koji samo moe da se ita.
Postoje dva razloga zbog kojih se ovaj tip memorije koristi:

Nepromenljivost-Permanence:

Vrednosti zapamene u ROM-u

su
uvek tu, bez obzira da li je raunar ukljuen ili ne!

ROM se moe ukloniti
sa PC-a, zapamen na neogranieni vremenski period, i kada je
zamenjen, podaci koje je sadrao jo

e biti tu za dalju upotrebu. Iz tih
razloga se naziva i POSTOJANA, non-volatile memorija. Hard disk je
takoe

non-volatile

memorija, ali

regularni

RAM nije.

Sigurnost-Security:

injenica da

ROM ne moe lako da se modifikuje

obezbeuje mere sigurnosti usled sluajnih ili zlonamernih promena
njenog sadraja. Zbog toga sigurno ne moemo nai viruse koji su
zarazili ROM, to tehniki nije mogue.
ROM(Read-Only Memory)

ROM:

Regularni

ROM je konstruisan na osnovu sloene

raunarske logike, na
slian nain kao i procesor. Dizajnirana je da obezbedi specifine funkcije i ne
moe se menjati.

Programmable ROM (PROM):

Ovo je tip

ROM-a

koji se moe programirati korienjem specijalnih

ureaja, i u njega se moe zapisati podatak ali samo jednom.

Erasable Programmable ROM (EPROM):

EPROM je

ROM koji se moe brisati
i reprogramirati. Mali prozor je instaliran na vrhu samog ROM ipa, kroz koji se
moe ultravioletnom svetlou specifine frekvencije uticati na brisanje njegovog
sadraja ili na njegovo reprogramiranje.

Electrically Erasable Programmable ROM (EEPROM):

Sledei nivo

izbrisivosti je EEPROM, koji se moe brisati pod softverskom kontrolom. Ovo je
najfleksibilniji tip ROM-a, i uglavnom se koristi za uvanje BIOS programa. Kada
ujemo reference

"flash BIOS"

ili radimo na upgrade BIOS-a preko

"flashing

opcije, ovo podrazumeva reprogramiranje

BIOS EEPROM-a

specialnim

softverskim

programom.
Basic Input/Output System

BIOS

je skraenica od Basic Input/Output
System, a to je prva stvar koju vidite nakon
ukljuenja vaeg raunara, kojime sistem
proverava osnovne postavke raunara. Nakon
proveravanja BIOS daje instrukcije procesoru da
uita operativni sistem.

Praktino bez BIOS-a

ne bi mogli pokrenuti
operativni sistem

(Microsoft Windows, Linux

itd.).
BIOS se obino nalazi u ipu na matinoj ploi,
iako ga esto imaju SCSI kontroleri i grafike
kartice. BIOS je Flash memorija, vrsta ROM-a.
BIOS slui za postavljanje i menjanje parametara,
obino za procesor, RAM, ifrovanje raunara i
mnogih drugih opcija.
Basic Input/Output System

U osnovi BIOS sadrI

podatke potrebne za POST
(

Power On Self Test

). im upalite kompjuter primjetiete da su
prikazane neke informacije na ekranu, a to su: instalirana koliina video
memorije, koliina glavne memorije (RAM, Random Access Memory) i
informacije o CPU (Central Procesing Unit).

Ove se informacije prikazuju pre nego to se Windows operativni sistem
uita i prave proveru dali je PC u radnom stanju, pre nego to se uita
operativni sistem (npr, Windows)

Ove informacije se prikazuju pomou specijalnog ipa koji se nalazi u
naem kompjuteru nazvanim ROM-BIOS (Read Only Memory, Basic
Input Output System). Test koji se radi pomou ROM-BIOSa se esto
naziva POST (Power on System Test ili Power on Self Test). To
ukljuuje upravljanje tastaturom,

komunikaciju sa vaim procesorom,

slanje/primanje video sinala sa/na va

monitor

i prepoznavanje vaeg
hardvera

(tvrdi disk,optiki ureaji,

USB ureaji itd.).

Korisnost BIOS-a
se najbolje izraava u injenici da se raunar

bez ili sa oteenim

(pokvarenim) BIOS-om nebi uopte

butovao/upalilo

jer nema POST-a

!!!
Basic Input/Output System

Neki BIOS ipovi takoe omoguuju da
zapamtite vaa setovanja u EEPROM.
EEPROM znai Electrically Erasable
Programmable Read Only Memory. Mogu biti
realizovani od strane razliitih firmi AMI,
AWARD, COMAK, DELL,

itd.
2.5.4 Memorijski podsistem*
Memorijske komponente
RAM (Random-Access Memory)
Statiki RAM (SRAM)
Skup registara (najee 8-bitni) sa zajednikim ulazima i izlazima
Svaki bit memorie se pomou zasebnog flip-flopa sa 6 tranzistora
Izbor registra (u koji se upisuje ili iz kojeg se ita podatak) vri se pomou
adresnog dekodera integrisanog u ipu zajedno sa registrima
Upis ili itanje izvodi se dovoenjem odgovarajueg upravljakog signala
(R/W*, OE*)
Upisani sadraj ostaje memorisan sve dok se ne promeni na isti nain ili ne
iskljui napajanje, nije potrebno osveavanje pa se zato zove statiki
Kapaciteti: do 16 MB single-port SRAM
Slui za realizaciju eksterne KE memorije PC-a
Vreme pristupa: od 10ns do 25ns
Statiki RAM
Dinamiki RAM
2.5.4 Memorijski podsistem*
Memorijske komponente
RAM (Random-Access Memory)
Dinamiki RAM (DRAM)
Osnovna RAM memorija raunara, mnogo prostija od SRAM_a i nie cene
Bit se memorie pomou jednog tranzistora i jednog kondenzatora
Vea potronja (2-4 puta) i manje dimenzije (2-10 puta) od SRAM-a
Potrebno osveavanje (zbog pranjenja kondenzatora)
PC vri osveavanje DRAM-a svakih 15 s
Memorijske lokacije DRAM-a su 9-bitne (9-i bit je bit parnosti)
DRAM se ugrauje u obliku SIMM modula (Single-In-Line Memory Modules), postoje:
30-pinski: 9-bitne komponente
9 ipova paraleno vezanih (8+1 bit parnosti)
npr. 16 MB = 9 * 16 MB
72-pinski:
36-bitne komponente = 32bita + 4bita parnosti
Vreme pristupa: n*10ns
Kapacitet: Corsair Dominator TR3X6G1600C8D (3 x 2 GB) koji koristi DDR3-1600
memoriski modul
Memorijski sistem -

karakteristike
med.mem t
ACC
BW (B/s) kapacitet obim bloka upravljanje tehno
registri
CPU-a
200 ps-1 ns 0.560 GB/s 256 B

1 kB re
2 ili 4 B
CPU CMOS
SRAM
L1 ke
memorija
5

10 ns 0.1-0.8 GB/s 16

64 kB linija
4

32 B
primarni ke
kontroler
CMOS
SRAM
L2 ke
memorija
15 40 ns 0.1-0.3 GB/s 128 kB

1GB linija
4

128 B
sekundarni
ke
kontroler
CMOS
SRAM
glavna
memorija-GM
50

100 ns 20-80 MB/s 256 MB

6GB stranica
4 kB
MMU CMOS
DRAM
slotovi
proirenja GM
75

500 ns 800 kB/s-
300 MB/s
1

10 GB stranica
4 kB
MMU CMOS
DRAM
disk ke 60

500 ns 900 kB/s-

30MB/s
1

10 MB stranica
4 kB
kontroler
uredjaja
CMOS
DRAM
tvrdi disk 5

50 ms 1200-
6000 kB/s
500 MB

1 TB fajlovi obima
MB
kontroler
uredjaja
magnetni
medijum
flopi disk 95 ms 100-
200 kB/s
1.44 MB fajlovi obima
kB
kontroler
uredjaja
magnetni
medijum
CD-ROM 100

500
ms
500-
4000 kB/s
600 MB20 GB fajlovi obima
MB
kontroler
uredjaja
optiki
zapis
trake (cartrige) 0.5 s pa
navie
2000 kB/s 1

10 TB fajlovi obima
MB
kontroler
uredjaja
magnetni
medijum
Uporedna tabela
Grafiki DRAM

Grafike memorije

ine znaajno trite kao za
proizvoae PC-ja, tako i za proizvoae radnih stanica i
igara. U obe sfere trita zahtevi za sve veim propusnim
opsezima tako otro rastu, da konstruktori grafikih kartica
moraju veoma brzo da pronalaze nova reenja.

Na primer: rezolucija 1600x1200 sa 32-bitnim bojama (24
bita plus alfa kanal) i osveavanjem od 80 Hz zahtevaju
divovski osveavajui propusni opseg od 600 MB/s a ta
rei imajui u vidu dodatni potrebni opseg za grafike
operacije, kao i one povezane sa pokretnim video slikama?
Ako tu ukljuimo i 3D bafer (z-bafer) i lokalni video ke,
potrebni propusni opseg grafike memorije lako prerasta
1 GB/s.
Grafiki DRAM

Do sada je najee reenje bio srazmerno skupi VRAM
(video RAM)

sa dva ulaza (jednim za grafiku i drugim za
osveavanje slike), koji su istovremeno bili dostupni.

Dananji 60-ns EDO VRAM na 64-bitnoj magistrali
obezbeuje priblini opseg od 800 MB/s udvostruie
magistralu na 128 bita i dobiemo

1.6 GB/s, a to je neto to
moemo

videti na grafikoj kartici Imagine Number Nine...
to je sasvim dovoljno za gore pomenute zahteve.

Samsungov WRAM (Window RAM)

oznaava korak
napred: ubrzan je takt i dodato je nekoliko funkcija. Nudi se i
sa dvostrukom gustinom (4 Mbita za VRAM i 8 Mbita za
WRAM).
Ke

memorija
Princip rada kea se
zasniva na lokalnosti-
koja moe biti:

vremenska lokalnost

prostorna lokalnost
Ke kontroler posreduje izmedju
CPU-a i memorijskog sistema koga
ine ke

i glavna memorija.
CPU
adrese
podaci
ke
kontroler
ke
glavna
memorija
podaci
adrese
podaci
Princip rada ke

memorije

Ke

kontroler predaje zahtev za itanje memorije
prema keu i glavnoj memoriji.

Ako se sadraj zahtevane lokacije nalazi u keu,
ke

kontroler prosledjuje taj sadraj CPU-u i ukida
zahtev prema glavnoj memoriji. Ovaj uslov se
naziva ke

pogodak

(cache hit).

U sluaju kada lokacija kojoj se obraamo nije
prisutna u keu, prvo se kreira slobodna lokacija u
keu pa se referencirana re

iz glavne memorije
dobavlja prvo u ke, a zatim se iz kea dostavlja
CPU-u. Ova situacija se naziva ke

promaaj

(cache miss).
Nivoi ke

memorije

Kod savremenih raunarskih sistema postoje
nekoliko nivoa kea, poznatih kao nivo L1, nivo
L2, a u odredjenim sluajevima i nivo L3.
CPU ip
ALU
Glavna
memorija
(DRAM)
Interfejs magistrale
U/I
most
Sistemska magistrala
Memorijska magistrala
Registarsko polje
L1
ke
(SRAM)
L2 ke
(SRAM)
Hijerarhijska organizacija memorije
Memorijske komponente u okviru raunarskog
sistema su hijerarhijski organizovane
2.5.4 Memorijski podsistem*
Organizacija memorijskog prostora
Vektori prekida
00000000h
00000400h
BIOS RAM
000004FFh
DOS i korisniki programi
000A0000h
Video RAM (grafiki nain rada)
000B0000h
Video RAM (monohromatski)
000B8000h
Video RAM (kolor)
ROM BIOS na karticama
Gornji memorijski blok
Specifikacija proirene memorije
000C0000h
Sistemski ROM BIOS
Visoka memorija
Proirena memorija
000F0000h
00100000h
00100FF0h
FFFFFFFFh
2.5.5 I/O podsistem*
I/O podsistem personalnog raunara moe se grubo podeliti
na:
ureaje masovne memorije (hard diskovi, flopi diskovi,
kompakt diskovi, strimeri, ...)
spoljanji I/O ureaje (tastatura, mi, tampa, skener,
zvuna kartica, ...)
interne I/O ureaje (tajmeri, brojai, razni kontroleri, ...)
2.5.5 I/O podsistem*
Organizacija I/O podsistema
I/O ureaji komuniciraju s procesorom preko odgovarajuih kola za
spregu (interfejs) koja su spojena na sistemsku magistralu.
Zadaci interfejsa I/O ureaja:
usklaivanje prirode podataka i signala koje koristi I/O ureaj sa
onima koje koristi raunar,
usklaivanje brzine razmene podataka izmeu raunara i I/O ureaja,
sinhronizacija rada I/O ureaja sa komandama koje stiu iz raunara,
pojednostavljenje upravljanja radom ureaja.
2.5.5 I/O podsistem
Komunikacija procesora s periferalom moe da se odvija putem:
Specijalnih registara (posebnih adresibilnih elija) koji se
nalaze u svakom I/O interfejsu.
Tipino to su:
DATA IN (prihvata podatke sa magistrale)
DATA OUT (alje podatke na magistralu)
CONTROL (omoguava upravljanje periferalom)
STATUS (sadri statusnu informaciju o periferalu).
Pri tome se koriste posebne instrukcije za upis i
oitavanje (IN i OUT). Tada govorimo o izolovanom I/O
prenosu.
Adresnog prostora u rezervisanoj oblasti osnovne memorije
(memorija se fiziki nalazi na interfejsu ureaja, ali joj se
pristupa kao da je re o RAM memoriji fiziki smetenoj na
matinoj ploi).
Pri tome se koriste iste instrukcije i za pristup portu i za
pristup memoriji, pa govorimo o memorijski mapiranom
I/O prenosu.
I/O
00000
FFFFF
I/O
00000
FFFFF
0000
FFFF
2.5.5 I/O podsistem*
I/O memorijski prostor personalnog raunara
2.5.5 I/O podsistem
Prekidna tehnika I/O prenosa
Tehnika programiranog I/O prenosa nije efikasna, jer procesor troi vreme (vrtei
se u petlji) neprestano ispitujui status periferala, pa se ee koristi prekidna
tehnika:
Periferal procesoru saoptava zahtev za prekid. Sve dok nema zahteva, procesor moe da
obavlja neki drugi posao.
Tek kad primi zahtev periferala, procesor prekida sa poslom koji je obavljao i opsluuje
(servisira) zahtev periferala pokretanjem i izvravanjem odgovarajue prekidne procedure
(rutine).
Tabela vektora prekida (256 etvorobajtnih vektora) zauzima prvih 1kB memorije. Svaki
vektor sadri adresu (segment i offset) pripadajue prekidne procedure. Nia dva bajta sadre
offset, a via dva bajta baznu adresu segmenta.
Sistem prekida kod personalnog raunara ine:
Prekidi procesora
Sistemski prekidi (BIOS i DOS)
Hardverski prekidi i
Opti korisniki prekidi
2.5.5 I/O podsistem
Hardverski prekidi
Intelovi mikroprocesori 80x86 (i njima kompatibilni)
poseduju dva ulaza za prekid:
INTR maskable
NMI non-maskable
Na ulaz INTR dolaze zahtevi za prekid od
prikljuenih periferala
Upravljanje prekidima vri se programabilnim
kontrolerom prekida (npr. 8059A XT ili 2 x 8259A
kod AT i novijih)
Najvii prioritet ima nulta linija (Interrupt ReQuest)
IRQ0, a najnii IRQ15
Prekidi se mogu maskirati (onemoguiti)
upisivanjem odgovarajueg sadraja u registar
maskiranja prekida kontrolera. Ako su prekidi
omogueni procesor potvruje prijem zahtjeva za
prekid pomou linije INTA, a kontroler tada na
magistralu podataka izbacuje kod zahteva za
prekid kojim je definisan prekidni vektor
2.5.5 I/O podsistem
Hardverski prekidi
Tabela hardverskih prekida kod personalnog raunara