Sabirnica u računaru,vrste i uloga

Sadržaj

Sabirnice i njihova uloga........................................................................................................................2

Prva generacija sabirnica.......................................................................................................................3
Druga generacija sabirnica....................................................................................................................5
Treća generacija sabirnica.....................................................................................................................6
Primeri sabirnica u računaru..................................................................................................................7
Primeri spoljnih sabirnica.......................................................................................................................8
Uloga sabirnice......................................................................................................................................9
Veličina sabirnice.................................................................................................................................11
Takt sabirnice......................................................................................................................................12
Literatura.............................................................................................................................................15

1
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

Sabirnice i njihova uloga

U računarskoj arhitekturi, magistrala ili sabirnica je podsistem koji prenosi

podatke ili napajanje između komponenata unutar računara ili između računara,
kontrolisan softverom poznatim pod imenom drajver. Za razliku od tačka-tačka
povezivanja, magistrala može povezati nekoliko perifernih uređaja preko istog
skupa žica. Svaka magistrala definiše svoj skup veza prema uređajima.

Kod starijih računara magistrale su bile doslovno paralelne električne veze,

ali danas se termin paralelna magistrala koristi za bilo koje uređenje koje
obezbeđenje istu funkcionalnost kao paralelna magistrala. Moderni računari mogu
koristiti i paralelnu i serijsku vezu.

2
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

Prva generacija sabirnica

Kod starijih računara magistrale su bile gomila žica povezanih sa

memorijom i perifernim uređajima. Skoro uvek je postojala jedna magistrala za
memoriju i jedna za periferne uređaje i njima se pristupalo pomoću posebnih
instrukcija, drugačijeg tajminga i protokola.

Prva komplikacija ovakve realizacije je bila obrada prekida. Da bi se izvršila

ulazno-izlazna operacija program je morao čekati da periferija postane spremna.
Ovo je bilo očigledno gubljenje vremena za programe koji izvršavaju druge
poslove. Takođe, ukoliko program pokuša da nastavi te druge poslove, možda će
mu trebati mnogo više vremena da ponovo proveri da li je uređaj spreman i može
rezultirati gubljenjem podataka. Zato su projektanti omogućili da periferija prekida
procesor. Ti prekidi su morali da budu poređani po prioritetima zato što procesor
može da obrađuje samo jedan prekid u datom vremenu, a neki uređaji su više
zavisni od vremena od drugih.

Kasnije su računari počeli da dele memoriju između nekoliko procesora. Na

njima je takođe pristup magistrali trebao da bude organizovan. Klasičan, prost
način organizacije prekida je ulančavanje.

DEC (Digital Equipment Corporation) je zaključio da je postojanje dve

magistrale suvišno i skupo za masovnu proizvodnju malih računara i pridružio
perifernu magistralu memorijskoj. Tako su periferije postale memorijske lokacije.
U to vreme ovo je bio vrlo hrabar potez.

Kod mikroračunara sistem magistrala bio je pasivna ploča povezana sa

pinovima procesora. Memorija i ostali uređaji su dodavani na ovu ploču i koristili
iste adresne i data pinove kao i sam procesor. U nekim slučajevima (npr.
personalni računar) instrukcije još uvek generišu signale koji mogu biti iskorišćeni
za implementaciju stvarne ulazno-izlane magistrale. U mnogim mikrokontrolerima
i danas ne postoji ulazno-izlazna magistrala. Komunikacija je kontrolisana od
strane procesora, koji čita i piše podatke sa uređaja kao da su oni memorijski
blokovi u ciklusima koje generiše takt procesora. Uređaji traže opsluživanje
signalizirajući na druge pinove procesora, obično korišćene za neke oblike prekida.

3
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

Na primer, disk kontroler signalizuje procesoru da su novi podaci spremni za

čitanje, i u tom trenutku procesor će da pomeri podatke tako što će pročitati
memoriju koja odgovara tom disku. Skoro svi računari tog doba su radili na ovom
principu, počevši od Ѕ-100
magistrale (IEEE-696), koja je
bila sastavni deo Altair 8800
(1975) i nastavljajući se kroz IBM PC
u osamdesetim godinama 20.
veka. Ovi prosti sistemi
magistrala su imali ozbiljnu
manu. Sva periferija je morala da
radi na istoj brzini i deli isti takt.
Povećavanje brzine procesora nije
bila prosta stvar, zato što se
samim tim povećava i brzina svih
ostalih uređaja. Ovo često vodi u
nezgodnu situaciju gde vrlo brz
procesor mora da se uspori da bi
mogao da komunicira sa ostalim
uređajima. Iako prihvatljiv za
računare specijalne namene, ovaj
problem nije dugo tolerisan za
personalne računare.

Drugi problem je što je

procesor potreban sa sve
operacije, tako da ako je on zauzet drugim zadacima, prava propustljivost (brzina)
magistrale se smanjuje dramatično. Ovakvi sistemi magistrala su teški za
podešavanje kada su sastavljeni od opreme dostupne u radnjama. Primera radi,
svaki dodati uređaj zahteva mnogo džampera da bi se postavile memorijske adrese,
ulazno-izlazne adrese, prioriteti i broj prekida.

4
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

Druga generacija sabirnica

Druga generacija magistrala, kao Nu magistrala (NuBus), rešava neke od

ovih problema. Ona je podelila računar na dva "sveta", procesor i memoriju na
jednu stranu i razne uređaje na drugu, sa kontrolerom između njih. Ovo je
omogućilo da procesor poveća brzinu bez uticaja na magistralu. Takođe, drastično
je smanjena potreba za korišćenje procesora prilikom pomeranja podataka, tako da
su sada uređaji mogli da komuniciraju međusobno bez ometanja procesora. Ovo
vodi do boljih performansi sistema, ali zahteva od perifernih uređaja da budu više
kompleksni. Problem brzine često se rešava proširivanjem magistrale, pomerajući
se sa 8-bitne paralelne magistrale u prvoj generaciji na 16-bitne ili 32-bitne u
drugoj, isto kao i dodavanjem softverskih paketa (poznatih kao Plug-n-Play) da
podrže ili zamene džampere.
Analogni uređaji Periferne jedinice
Digitalni uređaji

Mikro RAM
procesor I N T E R F E J S I
ROM

Adrese
Podaci
Napajanje
Upravljanje,kontrola,takt

Međutim, ovaj noviji sistem je nasledio neke osobine od svojih ranijh

rođaka. Zapravo svi uređaji na magistrali su morali da komuniciraju na istoj brzini.
Pošto je procesor bio izlovan, bio je u mogućnosti da poveća brzinu zajedno sa
memorijom, ali to povećanje je bilo brže nego povećanje brzine magistrale sa
kojom su komunicirali. Rezultat je mnogo manja brzina magistrale nego što
moderni sistemi zahtevaju, i procesor je postao "gladan" za podacima. Praktično,
čest slučaj ovoga problema su grafičke kartice. One nadmašuju čak i nove PCI

5
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

sisteme pa su stoga računari počeli sadržavati AGP sisteme samo da bi njih

obsluživali. Do 2004. AGP je nadjačan modernim grafičkim karticama i počeo se
zamenjivati novim PCI Express sistemima.

Povećanje broja perifernih uređaja dovelo je do upotrebe njihovih sopstvenih

magistrala. Kada su disk drajvovi prvi put predstavljeni, oni su dodavani računaru
preko kartica konektovanih na magistralu, pa zato računari imaju toliko mnogo
slotova na magistrali. Međutim, kroz 1980e i 1990e, novi sistemi kao SCSI i IDE
su predstavljeni kao rešenje ovog problema, ostavljajući mnoge slotove praznim. U
današnje vreme na tipičnom računaru postoje oko pet različitih magistrala koje
podržavaju mnoge uređaje. Raslojavanje je zatim postalo popularno. Koncept
lokalna magistrala je postao suprotan od koncepta spoljašna magistrala. Ranije
razmatran kao sistem magistrala dizajniran za korišćenje od strane unutrašnjih
uređaja (npr grafička kartica), a kasnije kao magistrala dizajnirana za dodavanje
eksternih uređaja (npr. skener). Treba dodati da lokalna znači veću blizinu
procesoru od ISA magistrale. IDE je eksterna magistrala, iako se skoro uvek nalazi
unutar računara.

Treća generacija sabirnica

Treća generacija magistrala tek dolazi na tržište i uključuje HyperTransport i

InfiniBand magistrale. One sadrže osobine koje im omogućuju da rade na vrlo
visokim brzinama kako bi podržale memoriju i grafičke kartice, ali takođe
podržavaju sporije brzine za komunikaciju sa sporim uređajima kao što su diskovi.
Takođe teže da budu veoma fleksibilne u smislu fizičkih povezivanja, omogućujući
da budu korišćene kao unutrašnje magistrale, kao i za međusobno povezivanje
različitih računara.

Ovo dovodi do teških problema u slučaju obsluživanja različitih zahteva,

tako da se pristupa softverskom rešavanju problema. Generalno, treća generacija
magistrala teži da liči više na mrežu nego na originalnu zamisao magistrale, s
razvijenijim protokolom nego današnji sistemi, dok omogućuju da više uređaja
korisi istu magistralu odjednom.

6
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

Primeri sabirnica u računaru

Paralelne

 Accelerated Graphics Port ili AGP (za grafičke kartice)

 CAMAC
 Extended ISA ili EISA
 Industry Standard Architecture ili ISA
 Low Pin Count ili LPC
 MicroChannel ili MCA
 MBus
 Multibus
 NuBus ili IEEE 1196
 Peripheral Component Interconnect ili PCI
 S-100 ili IEEE 696,
 SBus ili IEEE 1496
 VESA Local Bus ili VLB ili VL-bus (za grafičke kartice)
 VMEbus, VERSAmodule Eurocard sabirnica
 STD Bus za 8 i 16 bitne mikroprocesorske sisteme

Serijske

 1-Wire
 HyperTransport
 I2C
 PCI Express ili PCIe
 Serial Peripheral Interface Bus ili SPI

7
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

Primeri spoljnih sabirnica

Paralelne

 Advanced Technology Attachment ili ATA (također PATA, IDE, EIDE,

ATAPI, etc.)
 Centronics
 HIPPI HIgh Performance Parallel Interface
 IEEE-488 (također GPIB, General-Purpose Instrumentation Bus, i HPIB,
Hewlett-Packard Instrumentation Bus)
 PCMCIA, također PC card, koristi se u laptopima
 SCSI Small Computer System Interface

Serijske

 ACCESS.bus (A.b)
 Apple Desktop Bus (ADB)
 Controller Area Network (CAN)
 Fibre Channel
 IEEE 1394 (FireWire)
 RS-485
 Serial ATA ili SATA
 Serial Storage Architecture (SSA)
 Universal Serial Bus (USB)

8
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

Uloga sabirnice

Povezuju centralnu jedinicu i periferne uređaje preko njihovih U/I kontrolera,

obavljajući zadatke kao kanali podataka kod IBM računara. Spoljna sabirnica
sadrži:

 sabirnicu podataka (vodove za paralelni prenos podataka);

 adresnu sabirnicu (vodove za prenos adresnih delova instrukcija);
 upravljačku sabirnicu (vodove za prenos signala koji upravljaju, kontrolišu ili
indiciraju prenos podataka).

Broj sabirnica se razlikuje kod različitih tipova računara. Većina računara imaju
dve sabirnice (jednu za ulaz, drugu za izlaz) za vezu procesora i glavne memorije i
dve sabirnice za vezu procesora sa perifernim uređajima.

Kod personalnih računara su, prema tipu arhitekture, do sada primenjene sledeće
sabirnice (uvedene su pre desetak godina, sa pojavom AT računara):

 ISA (Industry Standard Architecture): radi na 8,33 Mhz, obezbeđuje 16-bitni

pristup podacima, sa brzinom prenosa  8 MBy/sec (realno 1,5 - 2 MBy/sec,
čime usporava savremene diskove);

 MCI (Micro Channel Architecture): uvodi je IBM 1987. na računarima PS/2;

radna učestanost je 10 Mhz, obezbeđen je 32-bitni pristup, brzina prenosa je 40
MB/sec. Drugi proizvođači je nisu prihvatili, jer je skupa;

 EISA (Extended Industry Standard Architecture): predstavlja proširenu ISA

arhitekturu, prihvata i ISA kartice; radi na 8 Mhz sa 32-bitnim pristupom i
brzinom prenosa  33 MBy/sec; uključuje i koncept upravljanja magistralom.
Skupa je.

9
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

 Local Bus (lokalna magistrala): svi signali mikroprocesora dovode se na

ekspanzioni port. Asocijacja VESA (Video Electronics Standard Association)
uvodi standardizaciju i razvija se VESA Local Bus (VLB) sabirnica koja
dominira kod računara 486 i za sada kod Pentiuma. Obezbeđuje 32-bitni pristup
na 33/40 Mhz uz teorijsku brzinu prenosa od 132/148 MBy/sec;

 PCI (Peripheral Component Interconnect): kod računara 486 obezbeđuje brzinu

prenosa od 132 MBy/sec pri 33 Mhz, dok kod 64-bitnih Pentium ploča testiranja
pokazuju 264 MBy/sec.

Neki računari imaju samo jednu sabirnicu (UNIBUS) na koju se sem perifernih
uređaja vezuju i procesor i glavna memorija (na primer, računar Honeywell 6 ima
MEGABUS - jednu asinhronu spoljnu sabirnicu).

Asinhrona spoljna (sistemska) sabirnica omogućava prenos koji nije sinhronizovan

sa radom procesora, posebno onda kada postoje spori i brzi periferni uređaji. Ako
sabirnica poseduje i vodove signala za arbitriranje pristupom sabirnici, omogućen
je višeprocesorski rad - priključenje više mikroprocesora.

U nekim tipovima računara sreću se posebne sabirnice za brze i spore periferne

uređaje (brze i spore magistrale).

10
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

Veličina sabirnice

Veličina sabirnice je najočigledniji dizajnerski parametar. Što više adresnih

linija sabirnica ima to više memorije procesor može adresirati direktno. Ako
sabirnica ima n adresnih linija, tada procesor može koristiti za adresiranje 2n
razlicitih memorijskih lokacija. Da bi dizajner omogućio veliku memoriju u
mikroprocesorskom sistemu, potrebna je sabirnica sa mnogo adresnih linija. To
zvuči prilicno jednostavno. Problem je što velike sabirnice zahtevaju više vodova,
što kao posledicu ima zauzimanje više prosotra na maticnoj ploči i te veće
konektore. Svi ovi faktori čine sabirnicu puno skupljom. Zbog toga je nađen
kompromis između maksimalne veličine memorije i cene sistema. Sistem sa 64-
linijskom sabirnicom adresa i 232 bajta memorije košta više od one
sa 32 adresne linije i istom memorijom od 232 bajta.
Pored broja adresnih linija može se uticati i na propusni opseg sabirnica
uvećavanjem broja linija podataka, to se postiže umanjivanjem perioda sabirnice
(više prenosa u sekundi) ili uvećanjem sabirnice podataka (više bita u prenosu).
Ubrzavanje sabirnice je moguće, ali je komplikovano jer su signali u različitim
linijama različite brzine. Taj problem je poznat kao razilaženje sabirnica. Što su
sabirnice brže, nastupaju ozbiljnija mimoilaženja u sabirnici. Drugi problem sa
ubrzavanjem sabirnice je što onda neće biti komatibilne sa starim. Stare ploče neće
raditi sa novim sabirnicama. Zbog toga se obično pri unapređivanju dodaje više
adresnih linija. Da bi se rešio problem sa velikom rasprostanjenošću sabirnica,
ponekad dizajneri biraju multipleksiranu sabirnicu. Kod ovih sabirnica umesto
odvojenih adresnih i linija podataka imamo 32 linije za adrese i podatke zajedno.
Na početku operacije sabirnice linije se koriste za adresiranje. Kasnije se koriste za
podatke. Za pisanje u memoriju npr. to znači da adresne linije moraju biti poslane
u memoriju pre nego što podatak dođe u sabirnicu. Sa odvojenim linijama adrese i
podaci mogu zajedno doći u sabirnicu.
Multipleksirane sabirnice smanjuju veličinu sabirnice (i cene), ali rezultat je sporiji
sistem. Kod projektovanja mikroprocesorskih sistema, dizajneri moraju uzeti u
obzir sve ove osobine pri odlučivanju.

11
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

Takt sabirnice

Sabirnice mogu biti podjeljene u dve kategorije zavisno od takta:

• Sinhrone sabirnice, čijim radom upravlja kvarcni oscilator,
• Asinhrone sabirnice, koje za svoj rad ne koriste kvarcni oscilaotr.

Kod sinhrone sabirnice, signali na linijama su četvrtke frekvencije izmedu 5

i 100 MHz.Sve aktivnosti sabirnice, uzimaju nekoliko ovih perioda nazvanih
'periodima sabirnice' koji su sinhronizovani sa kvarcnim osilatorom. Kod
asinhronih sabirnica, periodi sabirnice mogu biti bilo koje dužine i ne moraju biti
isti između svih komponenti.

Sinhronizovane sabirnice

Kao primer kako sinhronizovane sabirnice rade razmotriće se data slika. U ovom
primeru koristi se 100MHz oscilator koji omogucava sabirnici period od 10ns. Ovo
može izgledati sporo u poređenju sa brzinom procesora od 3GHz i više. Npr.
popularna PCI sabirnica obicno radi na 33MHz ili 66MHz. Razlog što su ove
sabirnice relativno spore je u problelmima tehničke prirode kao mimoilaženje
sabirnica i kompatibilnost.
U našem primeru, može se predpostaviti da
čitanje iz memorije traje 15ns od trenutka
kad je adresa stabilna. Kao što se može
videti sa ovim parametrima biće
potrebna 3 perioda sabirnice da se
pročita reč. Prvi period počinje na
rastuću ivicu od T1, a treći period
završava na rastuću ivicu T4 kao što je
prikazano na slici. Već je napomenuto
da je period promene signala 10ns.
Takt, ADDRESS, DATA, MREQ, RD,
WAIT linije su prikazane na istom
vremenskom dijagramu. Početak perioda
T1 je određen rastućom ivicom takta.
Tokom perioda T1 procesor šalje adresnu
reč na adresnu sabirnicu. Pošto adresa
nije vrednost signala, kao npr. takt, ne
prikazuje se kao linija na dijagramu, nego
kao dve linije koje se ukrštaju kad se adresa promeni. Na osnovu

12
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

dijagrama vidi se da sadržaj linije podataka nije značajan sve do perioda T3.
Nakon što signali MREQi RD postaju aktivni (logička jedinica), procesor može
postaviti novu adresu na adresnu sabirnicu. Pošto memoriji treba 15ns nakon
pojavljivanja adrese, ne može biti obezbeđen zahtevani podatak tokom perioda T2.
Zbog toga se startuje WAIT linija na početku perioda T2, da bi reklo procesoru da
ga ne prihvata. To ce uspostaviti stanje čekanja dok zahtev za memorijom ne bude
završen. Tad se signal WAIT negira. U našem primeru, jedno stanje čekanja (T2) je
uspostavljeno jer je memorija previše spora. Na početku perioda T3, kada je
sigurno da će podatak biti u toku tog perioda, memorija negira WAIT . Tokom prve
polovine T3 memorija postavlja podatak na sabirnicu podataka. Na opadajuću
ivicu T3 memorija čita (strobe) liniju podataka pohranjujući (latch) vrednost u
jedan interni registar. Kako može pročitati podatak, procesor negira MREQ i RD i
ako ima potrebe naredni period čitanja memorije počinje na sledeću rastuću ivicu
takta, ovo može biti ponavljano beskonačno puta.

Asinhrona sabirnica
Iako su sinhronizovane sabirnice jednostavne za upotrebu zbog diskretnih
vremenskih intervala takođe imaju i nekih nedostataka. Npr. sve se odvija u
nekoliko perioda oscilatora. Ako su procesori i memorija u mogućnosti da završe
prenos podataka za 3perioda, potrebna su 4 perioda, jer je skraćivanje perioda
nedozvoljeno. Još se jedna vrlo bitna činjenica, kada se period sabirnice izabere i
memorija i I/O periferali su dizjnirani i usaglašeni sa sabirnicom, te je teško
napraviti poboljšanja. Npr. zamislimo da je za sistem prikazan na slici konstruisana
nova memorija sa periodom pristupa od 8ns umesto 15ns. Zbog ovog bi se pojavio
period čekanja koji bi usporavao mašinu. Zbog toga ne bi bilo poboljšanja u radu,
jer je minimalno vreme za čitanje dva perioda prema ovom dizajnu. Uzimajući sve
ove različite činjenice u obzir, ako je sinhronizovana sabirnica spojena na različite
komponente, neke brže neke spore, sabirnica mora biti prilagođena najsporijoj
komponenti tako da puni potencijal brže komponente ne može doci do izražaja.

13
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

Prikaz

signala kod nesinhronizovane sabirnice

Zbog svih navedenih nedostataka, koristiti se asinhrona sabirnica koja nema

upravljački oscilator kao što je prikazano na slici . Umesto da se sve podređuje
taktu, kada master sabirnice prihvati adresu aktiviraju se signali MREQ i RD, a
nakon njih aktivira se specijalni signal MSYN (master sinchronization). Kada slave
vidi ove signale, njegove komponente rade najbrže što mogu. Kada su završene
aktivnosti od strane slave-a, aktivira se signal SSYN (slave synchronization). Čim
master vidi SSYN aktiviran, zna da je podatak dostupan tako da ga aktivira i onda
negira adresnu liniju zajedno sa MREQ, RD i MSYN . Kada slave vidi negiran
signal MSYN , zna da je period završen tako da negira signal SSYN i vraća se u
početni položaj čekajući novi zahtev. Vremenski dijagram asinhrone sabirnice
koristi strelice za prikazivanje efekata i uzroka. Unapređenje asinhronih sabirnica
je razjašnjeno, ali činjenica je da su većina sabirnica sinhronizovane. Razlog je što
je jednostavnije napraviti sinhronizovan sistem. Procesor aktivira signal i memorija
jednostavno reaguje. Nema pozadine (uzroka i efekata).
Međutim, ako su komponente dobro odabrane sve će raditi bez spoljnog
upravljanja.

14
 Sabirnica u računaru,vrste i uloga

Literatura

1. Projektovanje mikroprocesorsakih sistema - Doc.dr Sead Kreso,dipl.ing.el.

Senad Huseinbegovic,dipl.ing.el.
2. Wikipedia, the free encyclopedia
3. Philips Semiconductors I2C bus specification, Version 2.1
4. Javno dostupni materijal

15