INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

FAKULTET POLITEHNIKIH NAUKA

INSTRUKCIJSKI SET INTEL

Seminarski rad

Student: Erdin Tihak, PT-59/14-I

Kolegij: Informatika
Vii asistent: Mihret Sara
Akademska godina: 2014/2015

Travnik, novembar 2014.

Sadraj
1.

Uvod .................................................................................. Error! Bookmark not defined.

2.

Historijat Intela ................................................................................................................... 5

3.

Vaniji Intel mikroprocesori ............................................................................................... 5

3.1.

Intel 8080 ..................................................................................................................... 5

3.2.

Intel 8086 ..................................................................................................................... 6

3.3.

Pentium i Pentium MMX ............................................................................................ 7

3.4.

Pentium II .................................................................................................................... 8

3.5.

Pentium III ................................................................................................................... 9

3.6.

Pentium IV ................................................................................................................. 10

3.7.

Celeron....................................................................................................................... 11

3.8.

Intel Core i3, i5 i i7 .................................................................................................... 12

4.

Zakljuak ........................................................................................................................... 15

5.

Literatura ........................................................................................................................... 15

1.Uvod
CPU-(Central Processing Unit)ili skraeno procesor je srce svakog raunala. Iako
centralni procesor nije jedini procesor, njega imaju grafika kartica (GPU), zvuna kartica i
mnogi drugi dijelovi, ali pod imenom procesor najee se misli na centralni procesor
(CPU).Procesor se sastoji od milijuna tranzistora smjetenih na jednom ipu i on odreuje
ostalim komponentama raunala ta i kada e raditi. Procesor takoer ima i svoju prirunu
memoriju (cache) iz koje dohvaa podatke puno bre nego iz radne memorije.Prvi procesor
na jednom ipu proizvela je tvrtka Intel 1971 godine, zvao se Intel 4004 i sastojao od 2300
tranzistora.Ako danas kupujete raunalo u njemu e biti AMD-ov ili Intel-ov procesor. Ostali
proizvoai su nestali sa scene i rijetki jo proizvode procesore kao npr. VIA. Moore-ov
zakon (Moore's Law) glasi da e se svakih 18 mjeseci udvostruiti broj tranzistora i
integriranih krugova na procesorima a izrekao ga je Gordon Moore jo na poetku
proizvodnje procesora i sa godinama se pokazalo da je njegovo predvianje o velikoj brzini u
razvoju procesora bilo tono.
Kako radi procesor?
Procesor obrauje i izvrava mainski kod (binarni) koji mu govori ta da procesor radi.
Jedini razumljivi jezik procesoru je mainski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:
Pomou ALU (en. Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogunosti da izvodi osnovne
matematike operacije (sabiranje, oduzimanje, mnoenje i dijeljenje). Moderni procesori su u
mogunosti da obavljaju i jako komplikovane operacije.
Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mjesta na drugi
Shodno naredbama, procesor moe skoiti na novi set instrukcija
Glavni dijelovi procesora su:
* Artimetriko logika jedinica (ALU) : Dio zaduen za sve matematike kalkulacije
* Registri : Registri su jednostavne flip-flop zakake, na slici ih imamo 3, no moderni
procesori ih imaju mnogo vie.
* Program counter : Dio zaduen, doslovno, za brojanje, shodno naredbi on poveava
vrijednost za 1, ili je resetira na 0.
* Intrukcijski registar i dekoder
Dijelovi koji kontroliu sve ostale dijelove procesoraPoslije obrade podataka, adresna
sabirnica alje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobivaju podaci iz memorije,
odnosno alju. itanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je procesor eli,
reset postavlja program counter na 0.
Procesor radi u tijesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki
podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo
dostupni, stoga je bitno imati to vie RAM memorije jer CPU onda moe adresirati mnogo
vie podataka.

1. Historijat Intela

Intel je multinacionalna kompanija koja je pionir raunarstva, te je najvie poznata po

proizvodnji procesora (Pentium i Celeron su najpoznatija imena njihovih procesora). Osim
procesora Intel se bavi proizvodnjom matinih ploa, ipseta, mrenih kartica, modema, i
ostalih raunarskih komponenti. Intel je osnovan 1968. od strane Gordon E. Moore-a
(hemiar i fiziar) i Roberta Noyce-a (fiziar koji je radio na izumu integrisanog kola), obojica
su napustila Fairchild Semiconductor da bi osnovali Intel. Isti sluaj se desio sa osnivanjem
AMD jer su njegovi osnivai upravo radili u Fairchild-u.
Intel je zaetnik modernih procesora, bili su prvi koji su napravili procesor na jednom
ipu (1971. godine), procesor se zvao Intel 4004 (slika br.1). Iako je mogunostima bio
siromaan i u to vrijeme, bio je revolucionaran jer je sve sadravao u jednom ipu, te je bio
veoma malen. Prvi proizvodi koje je Intel pravio su bile RAM memorije. Intel je zasluan i za
x86 arhitekturu procesora na kojoj se danas temelji veina procesora, izmeu ostalog i AMD,
dok jo postoje i IBM, NEC, Transmeta i VIA procesor.

Slika br.1

2. Vaniji Intel mikroprocesori

3.1 Intel 8080
Intel 8080 (slika br.2) je 8-bitni mikroprocesor kojeg je razvila amerika tvrtka Intel, i
koji je bio puten u prodaju 1974. Ovaj 8-bitni mikroprocesor je jako utjecao na razvoj
raunarske industrije, prvenstveno operacijskog sustava CP/M. I dan danas inaice ovog
mikroprocesora koriste se u industrijske svrhe kao kontroleri za industrijske procese, ili u
proizvodima iroke potronje. Intel 8080 je utjecao na razvoj drugih Intelovih mikroprocesora,
kao i na razvoj mikroprocesora Zilog Z80.
Tehniki podatci :

takt: 2MHz

broj tranzistora: 6.000

kudite: DIP 40 iglica

tehnologija: 6 m NMOS

adresna sabirnica: 16-bita (64Kb)

podatkovna sabirnica: 8-bita

broj naredbi: ??

Slika br. 2

3.2 Intel 8086

Intel 8086 (slika br.3) ime je za 16-bitni mikroprocesor kojeg je razvila amerika tvrtka Intel
1976. godine, ovaj mikroprocesor je temelj standarnom industrijskom mikroprocesoru x86. Slabija
inaica Intel 8088 s 8-bitnom vanjskom podatkovnom sabirnicom koriten je za prvo IBM PC
raunalo. Razlog zato je 8088 koriten za prvi PC bili su jeftiniji i dostupniji 8-bitni memorijski ipovi.
Tehniki podaci :

Takt: 4,77 do 10 MHZ

Broj tranzistora: 29.000

Tehnologija: NMOS, CMOS, HMOS

Kuite: DIP 40 iglica

Adresna sabirnica: 20-bita (1MB)

Podatkovna sabirnica: 16-bita

Broj naredbi: 117

Slika br. 3

3.3

Pentium i Pentium MMX

Peta generacija Intelovih procesora zapoela je predstavljanjem Pentiuma, 1993.

godine. Ovo je prvi Intelov procesor koji je donio vrlo znaajna poboljanja u odnosu na svoje
prethodnike, poput poveavanja FSB brzine s 33 na 60 i 66 MHz. vee koliine cache
memorije, te znaajnih zahvata u samoj arhitekturi procesora. Nakon gotovo pet godina
postojanja na tritu, Pentiumi su se mogli pronai u ukupno tri verzije:
P54 bila je prva, originalna verzija Pentiuma. Ima 16 KB L1 cache memorije, a
koristi FSB taktove od 50, 60 i 66 MHz. Mnoitelj je uvijek bio 1, pa su ovi Pentiumi radili na
tim istim navedenim brzinama.
P54C predstavlja drugu generaciju Pentiuma, predstavljenih krajem 1994. Povean je
broj tranzistora u procesoru sa 3,1 na 3,3 milijuna. FSB brzine su ostale iste, all su se mogli
koristiti mnoiteiji 1,5, 2, 2.5 i 3. Radni taktovi ovih Pentiuma tako su bill 75, 90, 100, 133.
150, 166 i 200Mhz.
P55C na tiitu se naao poetkom 1997. Uz vei broj tranzistora (4,1 milijuna), ovi
su procesori dobili dvije znaajne novosti. Veliina L1 cachea poveana je na 32 KB, a
ugraen je i poseban skup instrukcija namijenjenih radu s multimedijskim podacima -zvukom,
videom i ostalim grafikim podacima. (MMX. kako je ovaj skup instrukcija nazvan, slubeno,
prema Intelu, ne znai nita kao skraenica, no objanjenje MultiMedia extensions nekako se
namee samo po sebi.) P55C verzija Pentiuma koristi FSB taktove od 60 i 66 MHz, a kako
omoguava mnoitelje 2,5, 3, 3.5, 4 i 4,5, ovi Pentium! rade na taktovima od 120 MHz, preko
133, 150, 166. 200, 233 i 266 MHz, pa sve do maksimalnih 300 MHz. To su ujedno i
posljednji proizvedeni Pentiumi.

Slika br. 4
7

3.4. Pentium II
Prvi Intelov procesor este generacije koji je namijenjen irokom krugu korisnika bio
je Pentium II (slika br.5), predstavljen sredinom 1997. godine. Donio je nekoliko poboljanja i
optimizacije, poput smanjivanja radnog napona (to je omoguilo troenje manje energije i
stvaranje manje topline), kao i znaajna poboljanja u pogledu rada s L2 cache memorijom.
Na primjer, Pentium II procesori standardno su imali 512 KB L2 cachie memorije, s kojom su
mogli komunicirati punim taktom procesora.
Tokom svojeg ivotnog ciklusa, Pentium II pojavio se u sljedeim izvedbama,
nazvanima po imenima jezgri koje su koristile pojedine verzije procesora:
Klamath je koristio FSB takt od 66 MHz, a sam procesor radio je na 233, 266, 300 ili
333
MHz. Ovi
su
procesori
izraeni
koritenjem
0,35-mikronske
tehnologije. Deschutes jezgra, predstavljena sredinom 1998., koristila je FSB takt od 100
MHz, a sami su procesori temeljeni na ovoj jezgri radili na 350, 400 i 450 MHz. Deschutes
jezgra bila je izraena na 0,25-mikronskoj tehnotogiji. Svi Pentiumi II zasnovani naKlamath ili
Deschutes jezgri koristili su SECC konektor (Single Edge Contact Connector), koji je po
izgledu slian utorima za proirenje, a po imenu se ee naziva - Slot 1. Na SECC kartici
nalaze se mikroprocesor i L2 cachememorija.

Slika br.5

3.5. Pentium III

Pentium III (slika br.6) je mikroprocesor iz Intel-a koji je izgraen za x86 (32-bit)
arhiktekturu, prvi put je predstavljen u februaru 1999. godine i nasljednik je Pentium II
procesora. Velika razlika izmeu ta dva procesora je u Streaming SIMD Extensions (SSE)
poznat i pod imenom Internet Streaming Extensions (ISSE) jedinicama.Pored Pentium III na
istoj arhiktekturi postoji i model Intel P6.
Prva verzija Pentium III procesora sa kodnim imenom "Katmai" je dalji razvoj Pentium
II procesora sa Sechutes jezgrom. Poto je Intel planirao promjene Bustakta sa 100 na 133
MHz dolo je i do minimalnih promjena u driverima Bus interfejsa. Osim toga dolo je i do
promjena u L1 - Cache kontrolerima koji su bili malo poboljani. Poto su promjene bile
minimalne, a proces proizvodnje skoro pa identian, mnogi su se udili o "preimenovanju" sa
Pentium II na Pentium III. Katmai je bio dostupan sa taktfrenkvencijom izmeu 450 i 600
MHz i Bustaktom od 100 i 133 Mhz. Poto L2-Cache Katimai-a, kao kod njegovog
prethodnika Deschutes-a nisu bile integrisane na chipu, Katmai postoji samo za ve
postojee Pentium II poznate Slot-1 Bus interfejse u formama SECC i SECC2 iako je SECC
jako rijedak i prema Intelu dolazi samo sa OEM (Original Equipment Manufacturer).
Druga verzija Pentium III procesora sa kodnim imenom Coppermine je ujedinjenje
Katmai-a sa Medocino-Celeronom koji je Intelov prvi P6-CPU sa P6-CPU integrisanim L2Cache-ima. Kao i Katmai, Coppermine takoer posjeduje SSE proirenje za komandnu liniju
kao i serijski broj. Od Mendocino-a je Coppermine nasljedio integrisane L2-Cache kao i
potpuno sa CPU-taktom pogonjenu vezu na CPU-jezgru koja dozvoljava istovremeno
koritenje RW funkcija (itanje i pisanje). Sa 256 KB L2-Cache su duplo manje nego kod
Katmai-a, ali poboljana veza sa CPU jezgrom je imala pozitivan uinak, tj. kod iste takt
frenkvencije mnoge tadanje aplikacije su bile ubrzane kao i performance PC-a.

Slika br.6

3.6 Pentium IV

Nove osobine koje je uvela nova mikroarhitektura Pentijuma 4, nazvana NetBurst,

obuhvataju:

inovativnu implemenraciju skrivene memorije prvog nivoa koja sadri - pored 8

Kbajta podataka - ke za praenje izvrenja, koji pamti do 12K dekodovanih instrukcija x86
(mikrooperacija), otklanjajui tako kanjenje pridrueno sa dekoderom instrukcija u glavnim
petljama izvrenja;

brzu mainu za izvrenje koja gura procesorske aritmetiko-logike jedinice na

dvostruku uestanost jezgra, to rezultuje veom propusnom moi izvrenja i njegovim
smanjenim kanjenjem - ip u stvari koristi tri odvojena generatora takta: na uestanosti
jezgra, aritmetiko-logikih jedinica i magistrale;

veoma duboku, izvrnu mainu za vanredno spekulativno izvrenje - koje se

zove Maina za napredno dinamiko izvrenje - za izbegavanje zastoja koji mogu se pojave
dok instrukcije ekaju da se razree medjusobne zavisnosti, a pomou obezbedjivanja
velikog skupa instrukcija iz koga izvrne jedinice mogu da biraju;

Skrivenu memorija drugog nivoa sa naprednim prenosom od 256 Kbajta koja

obezbedjuje spregu od 256 bita (32 bajta) za prenos podataka u svaki blok jezgra, dajui
tako mnogo veu propusnu mo kanala podataka - 44,8 Gbajta u sekundi (32 bajta x 1
prenos podataka po ciklusu x 1,4 GHz) za procesor Pentijum 4 na 1,4 GHz;

SIMD proirenja 2 (SSE2) - najnovija iteracija Intel-ove tehnologije Jedna

instrukcija - vie podataka (SIMD) - koja ima 76 novih SIMD instrukcija i poboljanja za 68
celobrojnih SIMD instrukcija, to dozvoljava ipu da zgrabi 128 bitova podataka istovremeno
i za rad u pokretnom zarezu i za celobrojni rad i tako ubrza operacije kodovanja i
dekodovanja koje zahtevaju intenzivan rad centralne procesorske jedinice, kao to su
procedure za video, govor, trodimenzionalno prokazi, multimediju i slino;

Prvu industrijsku sistemsku magistralu na 400 MHz, koja obezbedjuje

trostruko poveanje propusne moi, poredjeno sa trenutnom Intel-ovom sistemskom
magistralom na 133 MHz.

10

3.7. Celeron
U pokuaju da se bolje obrati sektoru PC raunara niske cene, do tada carstvu
proizvodjaa klonova, firmi AMD i Cyrix, koje su nastavile da razvijaju nasledjenu arhitekturu
oko Podnoja 7, Intel je u aprilu 1998. godine uveo svoj niz procesora Celeron.
Zasnovani na istoj arhitekturi P6 kao i Pentijum II i koristei isti 0,25-mikronski
proizvodni proces, sistemi Celeron nude celokupno pakovanje najnovijih tehnologija,
ukljuujui podrku AGP grafici, pogone diskova ATA-33, sinhronu dinamiku memoriju sa
direktnim pristupom (SDRAM) i ACPI. Celeron e raditi sa svakim skupom ipova za Intel
Pentijum II koji podrava sistemsku magistralu od 66 MHz, ukljuujui 440LX, 440BX i novi
440EX, koji je posebno projektovan za trite "osnovnih PC raunara". Za razliku od
Pentijuma II sa njegovim pakovanjem u kertridu sa jednoivinim kontaktom (SEC), Celeron
nema plastinu zatitnu oblogu oko procesorske kartice, to Intel zove Jednoivino
procesorsko pakovanje (Single Edge Processor Package - SEPP). On je jo uvek
kompatibilan sa Slotom 1, dozvoljavajui da se koriste postojee matine ploe, ali
mehanizam za zadravanje kartice centralne procesorske jedinice treba da se prilagodi da bi
mogao da radi sa SEPP faktorom forme.

Prvi Celeroni na 266MHz i 300MHz, bez skrivene memorije drugog nivoa, nisu ba
naili na neki oduevljen odziv trita, jer su nudili malu ili nikakvu prednost u odnosu na
sisteme sa Podnojem 7 zasnovane na klonovima, a ipak ne uspijevajui da daju znaajnije
preimustvo u performansi. U avgustu 1998. godine, Intel je pojaao svoj niz Celeron sa
procesorom prvobitno nazvanim Mendocino. Shodno tome, poevi od tipa 300A, svi
celeroni su doli opremljeni sa 128 Kbajta skrivene memorije drugog nivoa na ipu koje su
radile punom brzinom centralne procesorske jedinice, uz spoljanju komunikaciju preko
magistrale od 66 MHz. Ovo je uinilo novije Celerone daleko sposobnijim od njihovih tromih
prethodnika.
Ono to donekle zbunjuje je injenica da su svi procesori Celeron, od 300A do 466
MHz, bili raspoloivi u dvije verzije - u faktorima forme SEPP ili plastina matrica pinova
(plastic pin grid array - PPGA). Prvi od njih je verzija za glavni tok proizvodnje, kompatibilan
sa postojeom Intel-ovom arhitekturom oko Slota 1, dok je drugi Podnoje Pin 370 koje nije
ni Podnoje 7 ni Slot 1. Upotreba podnoja, pre nego slota, daje projektantima matinih
ploa vie fleksibilnosti, jer podnoje zauzima manje mesta i istovremeno ima bolje
karakteristike disipacije toplote. Posljedica je da ono obezbjedjuje proizvodjaima originalne
opreme vie mogunosti za konstrukcije sistema manje cijene. Verzija od 500 MHz bila je
raspoloiva samo u PPGA pakovanju.

11

3.8. Intel Core i3, i5 i i7

Intel Core i3, Core i5 i Core i7 procesori su ve neko vrijeme meu nama, vie
od godinu dana, no mnogi korisnici upravo tu zapnu kada sastavljaju svoje vlastito raunalo i
moraju birati izmeu ova tri. U emu je zapravo razlika? Koji je najbolji?

Core i3, Core i5, Core i7 ukratko o razlici

Ako elite obian i jednostavan, onda je logino da je Core i7 bolji od Core i5,
koji je opet bolji od Core i3. Ne, Core i7 nema 7 jezgara niti Core i3 ima tri jezgre.
Brojevi su jednostavni pokazatelj njihove relativne snage obrade.
Njihove relativne snage obrade su takoer predstavljene s Intel Processor Star
Ratings, koje se baziraju na kolekciji kriterija koji ukljuuju broj jezgri, clock speed (u
GHz), veliina cache memorije i neke nove Intel tehnologije poput kao to su Turbo
Boost i Hyper-Threading.
Core i3 imaju tri zvjezdice, i5 imaju etiri, a i7 imaju pet. Pitate se zato
zvjezdice poinju od tri? Zapravo, ne poinju. Poetni Intel procesori Celeron i
Pentium imaju jednu i dvije zvjezdice.

Slika br.7

Broj jezgri
to vie jezgri ima to se vie zadataka moe obaviti u isto vrijeme. Najmanji
broj jezgri se moe nai u Core i3 procesorima koji imaju samo dvije jezgre i zato se
nazivaju dual-core (dvojezgreni) procesori.
Svi Core i5 procesori su quad core (etverojezgreni) procesori. Svi osim i5-661
procesora. Taj je dvojezgreni s 3.33 GHz clock speedom. Zapamtite da su svi Core i3
procesori dvojezgreni. S tim u mislima, to kaete na to da i3-560 ima takoer
3.33GHz, ali je mnogo jeftiniji. ini se da je to bolji izbor za kupnju nego i5. Tko bi
rekao?

12

To to se i5-661 pokree na istoj brzini kao i Core i3-560 ne ini ga loijim, ak

je zanemariva i injenica da imaju isti broj jezgara. Razlog tome je to i5-661 ima
novu tehnologiju koja se naziva i Turbo Boost.

Slika br.8

Intel Turbo Boost

Intel Turbo Boost tehnologija dozvoljava procesoru da poveava i smanjuje clock
speed procesora kada god se pojavi ta potreba. Maksimum do kojeg Turbo Boost moe
poveati ovisi o tome koliko je jezgri u tom trenutku aktivno, kolika je temperatura procesora i
koliko snage procesora je trenutno zauzeto.
Za i5-661 maksimum je 3.6 GHz. Nijedan od Core i3 procesora nema Turbo Boost
tehnologiju pa ih i5-661 moe pobijediti kada god je to potrebno. A zbog toga to su svi core
i5 procesori opremljeni s Turbo Boost 2.0, najnovijom verzijom ove tehnologije, svaki od njih
moe nadjaati bilo koji Core i3 procesor.

Veliina cache memorije

Kada procesor primijeti da se stalno koriste neki isti podatci on ga sprema u cache.
Cache je isto kao i RAM, samo bre jer je izgraeno u samom procesoru. I RAM i cache
imaju posebna podruja gdje se spremaju esto koriteni podatci. Bez tih podruja procesor
bi morao stalno itati te podatke s tvrdog diska, a to bi uzimalo mnogo vie vremena.
RAM smanjuje interakciju s tvrdim diskom na minimum, a cache smanjuje interakciju
s RAM memorijom na minimum. Oito je da se s veom cache memorijom moe doi do vie
podataka bre. Svi Core i3 procesori imaju 3MB cache memorije. Core i5 imaju 6MB, svi
osim ponovno 661 procesora koji ima 4MB. I na kraju, Core i7 procesori imaju 8MB cache
memorije. To je oito jedan od razloga zato su i7 bolji od i5, a i5 bolji od i3.

13

4.Zakljuak
Potreba za lakim raunanjem i za olaanje ivota dovela je do raunara,a samim time i do
procesora. Mnogi naunici istiu mikroprocesor 8080 kao najzasluniji za tako drastian razvoj
procesora jer je on prvi mikroprocesor u prvom PC-u. Nagovjestio je razvoj procesora i 32-bitne
procesore koji su doli odmah nakon 8080. predvia se jos bri razvoj procesora, uvod sve vie i
vie jezgrenih procesora,bolja iskoristivost napajanja i jezri i jo mnogi noviteti koji su predvieni
uz razvoj tehnologije. U zadnje vrijeme, uz razvoj nano tehnologije,mikroprocesori su takoer
postali jo manji , neki su ved dobili predznak nano uz svoj naziv.

14

3. Literatura

http://bs.wikipedia.org/wiki/Procesor
http://hr.wikipedia.org/wiki/Intel

15