AMD i INTEL

MIKROPROCESORI
Procesor
Procesor definie tip raunara. U njemu se realizuju sve
raunske i logike operacije i izvravaju komande zadate
programom. Karakteristike procesora su odreene njegovom
arhitekturom. To su:
Brzina procesora
Duina procesorske rei
Radni takt
Interni ke
Brzina procesora izraava se u milionima instrukcija koje
processor moe da obradi u jednoj sekundi MIPS ( Milion
Instruction Per Second).
Duina procesorske rei je broj bitova koji se jednovremeno
prenosi i obrauje unutar procesora.
Radni takt je uestanost impulsa koje generie sat ( clock )-
specijalno elektronsko kolo kojima se iniciraju operacije
procesora. Meri se u GHz.
Ke ( cache ) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi
u samom procesoru (interni ke) ili uz njega (eksterni ke).
Ova memorija ima viestruko bre vreme pristupa od obine,
te se u njoj dre podaci koji se esto koriste.
Pre otkria mikroprocesora tokom ranih
70-tih, raunari su bili veliki, skupi sistemi
koje su posedovale velike korporacije,
univerziteti, vladine agencije i institucije
slinih veliina i znaaja. Krajnji korisnici
nisu direktno stupali u interakciju sa
mainama, ve su umesto toga pripremali
zadatke za raunare na oflajn opremi, kao
to su buene kartice. Odreeni broj
zadataka je sakupljan za raunar, a zatim
je procesiran i izvravan u grupnom
reimu rada.
Istorijat
Do minijaturizacije raunara dolo je
1968. godine sa izumom mikroprocesora.
Mikroprocesori su nastali za potrebe
programiranih kalkulatora ali su odmah
nali primenu i u raunarskoj industriji.
Prvi komercijalno dostpuni mikroprocesor
Intel 4004 razvijen je 1971. godine. Kao
posledica ovog smanjivanja, raunarska
snaga koja je zauzimala celu sobu tokom
1950. godine sada staje na malo pare
silicijuma veliine novia.
Raunare etvrte generacije karakterie
korienje mikroprocesora. Zahvaljujui
tehnologiji visoke integracije omogueno
je pakovanje jo vie snage u centrale.
Tako je nastala familija raunara velike
snage koji se nazivaju superraunari (eng.
supercomputers), koji su razvijani za
potrebe sloenih naunih izraunavanja.
Najpoznatije raunare ove vrste je razvio
Seymour Cray (Simor Krej) za firmu CDC
(Control Data Computers), a kasnije za
sopstvenu firmu Cray Research.
Od sredine 70-tih godina poeo je razvoj
mikroraunara na bazi mikroprocesora.
Prvi takav raunar je Altair 8800 iz 1975.
godine (MITS - Micro Instrumentation and
Telementry Systems) zasnovan na Intel
procesoru 8080A. Imao je 256 bajtova
memorije, nije imao nikakav softver, a
programirao se na mainskom jeziku.
Zanimljivo je da su programski jezik Basic
(Beginners All-Purpose Language
Instruction Code) za Altair razvili Bill
Gates (Bil Gejts) i Paul Allen (Pol Alen)
koji su kasnije osnovali firmu Microsoft.
Ubrzo su se pojavili i mnogi drugi
mikroraunari, koji su poeli da se
nazivaju kuni raunari (eng. home
computers) ili personalni raunari (eng.
personal computers - PC): 1977. prvi
raunari firme Apple, Tandy Radio Shack,
1980. Commodore.
Kod nas je posebno bio popularan raunar
Sinclair Spectrum koji je za to vreme
podravao jako dobru grafiku i
omoguavao razvoj jako dobrih igara. Kao
izlazni ureaj koristio je stnadardni
televizor, a za ulaz i skladitenje korien
je standardni kasetofon.
Najpoznatiji proizvoai mikroprocesora
danas su:

Intel

AMD

IBM
Sve je poelo 1960. godine proizvodnjom
prvih integrisanih kola, ogromnih skupova
tranzistora, dioda, otpornika i
kondenzatora smetenih na silicijumsku
ploicu. Od integrisanih kola koja su
postajala sve sloenija i sve jeftinija esto
su, jasno, sklapani raunari i, samim tim,
njihove procesorske ploe.
Samo deset godina kasnije, 1970, Intelov
inenjer Marsijan Hof (Marcian Hoff) dolazi na
revolucionarnu ideju da projektuje
integrisano kolo koje bi samostalno obavljalo
odreen deo posla standardne procesorske
ploe. Pokazalo se da i na tadanjem stupnju
razvoja tehnologije integrisano kolo moe da
preuzme kompletnu funkciju procesorske
ploe i tako je nastao prvi mikroprocesor -
Intel 4004.
4004 je bio etvorobitni mikroprocesor to
znai da je podatke obraivao u grupama od
po etiri bita; sastojao se od oko 2250
tranzistora i u svakom sekundu izvravao
60,000 operacija.
Znaajan komercijalni
uspeh mikroprocesora
4004 uinio je da se Intel
zainteresuje za ovakvu
proizvodnju i da jedva
godinu dana docnije
ponudi tritu
mikroprocesor 8008,
neposrednog osmobitnog
naslednika 4004. Smatra
se da 4004 i 8008 ine
prvu generaciju
mikroprocesora.

Intel nekad i sad
AMD
AMD je poeo 1969. godine kao proizvoa
logikih ipova, a 1975. godine je uveo
obrnutog klona mikroprocesora Intel 8080.
Tokom ovog perioda AMD je pokuao da
uhvati korak sa nadolazeim zaokretom ka
RISC procesorima izbacivi na trite
sopstveni procesor AMD 29K.
Odlukom da se skoncentriu samo na
prizvodnju mikroprocesora i fleeva postali su
direktna konkurencija Intelu i tako sa svojim
mikroprocesorima kompatibilnim sa x86 (
Intel ) izbili na drugo mesto na tritu.
Intel VS AMD
Kako se skratio ciklus korienja proizvoda u industriji
personalnih raunara inverzno projektovanje Intelovih
proizvoda je postalo sve neisplativija strategija za
AMD poto je to znailo da e njihova tehnologija
uvek biti iza Intelove. Zato su poeli sa razvijanjem
sopstvenog procesora. Prvi potpuno AMD-ov procesor
je bio K5 koji je izbaen 1995.godine. Ipak, AMD-ova
procesorska tehnologija je zaostajala za Intelovom jer
je AMD bio na samom poetku razvoja
mikroprocesora.

Procesor koji je usledio bio je K6 koji je nudio dobre
performanse po srazmerno niskoj ceni. Intel je na
nie AMD-ove cene odgovorio familijom procesora
Celeron koju su inile oslabljenje verzije procesora
Pentium. To je otealo AMD-u da dri profit od prodaje
u pristojnim okvirima.
IBM
Po objavljivanju raunara familije S/360 , IBM je
stekao prevlast na tritu. Dalji razvoj tehnologije
doveo je do pojave familije S/390 i z serije kao
njenog naslednika.
1993.godine IBM je objavio prvi model S/390
procesora napravljenog u CMOS tehnologiji. Razvoj
CMOS S/390 procesora imao je tri glavna cilja:
smanjenje cene procesora prelaskom na CMOS tehnologiju
uvoenje paralelnih sistema sa S/390 mikroprocesorima
podrka tzv. otvorenim sistemima
2003.god objavljuju z990, superskalarni procesor.
Procesor koji moe da dohvati, dekodira i izvri vie
od jedne instrukcije istovremeno, naziva se
superskalarni procesor.
CMOS (Complentary Metal-Oxide
Semiconductor)- tip integrisanog kola koji
se koristi za izradu procesora i memorije.
CMOS ureaji mogu da rade velikom
brzinom i trpe vrlo male energije tako da
se skoro uopte ne greju. U PC
raunarima CMOS kolo se napaja iz
baterije i slui za uvanje radnih
parametara dok je raunar iskljuen.
CMOS lako strada od statikog
naelektrisanja.
RISC (Reduced Instruction Set
Computing) procesor koji prepoznaje
manji broj asemblerskih instrukcija.
Cache memory relativno mala koliina
vrlo brze memorije, rezervisana za
privremeno uvanje podataka ili
instrukcija.
Cache memorija unutar procesora zove se
primarni ili L1 ke.
Ke izvan procesora se zove sekundarni ili
L2 ke.
Core 2 procesori
Kor 2 (eng. Core 2) je Intelov naziv za novu
liniju procesora. Kao to je to nekad bio
Pentium tako sada to jeste Kor 2.
Derivati te linije su Core 2 Uno, Core 2 Duo,
Core 2 Quad za jednojezgarne, dvojezgarne i
etvorojezgarne procesore, redom. Meutim
Intel je reio da ubudue izostavlja dvojku iz
nomenklature jer su se pojavile zabune meu
korisnicima - 2 i duo zvui kao pleonazam.


Dual kor su procesori koji imaju dva
jezgra i dele ke memoriju (do sad je to
bio ke drugog stepena).
Dual core procesore treba razlikovati od
dual chip (negde ih zovu i double chip)
procesora, kakav je inae uveni Intel 805
tj. kada se na ploici nalaze dva odvojena
procesora, to e rei - ne dele ke.
Slino tome, postoje i double dual core.
Na primer, iako Intel svoj Q6600
promovie kao etvorojezgarni procesor
pravilnije bi bilo rei da je to dupli dual
kor, jer se na istoj ploici nalaze dva
dvojezgarna procesora; drugim reima po
dva jezgra imaju zajedniki ke, ali ne i
sva etiri.
Core 2 Duo
AMD
Vrsta: Javna
Osnovana:
1969.godine.
Lokacija: Kalifornija,
SAD
Proizvod:
Mikroprocesori
Prihod: 6.013 milijardi
amerikih dolara (2007)
Neto dobit: 3.379
milijardi amerikih
dolara (2007)
Radnici: 16.719 (2007)
Web stranica:
www.amd.com

INTEL
Vrsta: javna
Osnovana: 1968god.
Lokacija: (ustanovljena
kompanija u Delaveru,
SAD)
Proizvod: Mikroprocesori,
fle memorije, ip setovi
matinih ploa,kartice za
mreno povezivinje,
bluetooth ip setovi
Prihod: 38.3 milijardi
amerikih dolara(2007)
Neto dobit: 7 milijardi
amerikih dolara (2007)
Radnici: 86.300
Web stranica:
www.intel.com

IBM
Osnovana je 1888 a postala je
korporacija 15. juna 1911. Bavi se
proizvodnjom raunarskog hardvera,
softvera, uslugama, hostingom i
konsaltingom. IBM je najvea kompanija
na svetu koja se bavi informacionim
tehnologijama i dri najvei broj
patenata u toj oblasti.

IBM ima danas oko 355766 zaposlenih
(od toga 195000 tehniara i inenjera) i
godinje prihode od oko 98.8 milijarde
dolara (podatak iz 2006. godine), neto
dobit 10.8 milijardi dolara. Poslednjih
godina prihodi od sektora usluga i
konsaltinga su premaili prihode od
proizvodnje.

IBM je poznat i po tome sto je skoro 80
godina zahtevao od svojih zaposlenih da
na posao dolaze u tamnoplavom odelu i
beloj koulji sa crnom kravatom. Sa
ovom praksom prekinuto je sredinom
devedesetih godina prolog veka.