UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

STUDIJSKI PROGRAM:
INFORMATIKA

SEMINARSKI RAD

TEMA:
ARHITEKTURA RAUNARA

PREDMET:
ARHITEKTURA RAUNARSKIH SISTEMA

Mentor: Student:
Dragan Rastovac Alen ajfar
IN 809/16

Novi Sad, septembar 2017. god.

 SADRAJ

Uvod........................................................................................................................................... 3

Arhitektura raunara uopteno - fon Nojmanova arhitektura ................................................... 4

Arhitektura mikroprocesora ....................................................................................................... 5

Upravljaka jedinica .............................................................................................................. 6

Aritmetiko-logika jedinica ................................................................................................. 7

Registri ................................................................................................................................... 8

Arhitektura magistrale ............................................................................................................. 10

Memorijska jedinica................................................................................................................. 12

Memorijska arhitektura ........................................................................................................ 12

Interna memorija .................................................................................................................. 15

Stek memorije .................................................................................................................. 15

Bafer memorija ................................................................................................................ 15

Operativna memorija ....................................................................................................... 15

Spoljne memorije ................................................................................................................. 16

Ulazno/izlazne jedinice ............................................................................................................ 18

Ulazni ureaji ....................................................................................................................... 19

Izlazni ureaji....................................................................................................................... 20

Ulazno-izlazni ureaji .......................................................................................................... 20

Zakljuak.................................................................................................................................. 22

Literatura .................................................................................................................................. 23

2
 Uvod
Dva osnovna pojma kojima emo se baviti u ovom radu su raunar i arhitektura raunara.
Raunar je kompleksni ureaj koji se koristi za izvravanje matematikih operacija ili
kontrolnih operacija koje se mogu izraziti u numerikom ili logikom obliku. Sami raunari
su sastavljeni od delova koji obavljaju jednostavnije, jasno odreene poslove i funkcije.
Sloena interakcija raunarskih komponenti daje za rezultat sposobnost raunara da obrauje
informacije. Raunarski sistem je isto tako, ureaj koji se koristi za automatizaciju procesa
prikupljanja, uvanja, obrade i prenosa informacija (podaci i naredbe) pod kontrolom
programa (niz instrukcija i naredbi koju je razvio ovek programer sa ciljem obavljanja
nekog posla) i od njih proizvodi izlazne informacije (rezultat).
Pod arhitekturom raunara podrazumevamo optu konfiguraciju raunarskih komponenti,
njihove karakteristike i uzajamne veze. Arhitektura raunara se bavi problemima upotrebe i
konstruisanja raunara. Sa stanovita arhitekture raunara upotreba raunara se svodi na
njegovo programiranje, a cilj pravljenja ili konstruisanja raunara je implementacija njegove
arhitekture naredbi. Arhitektura raunara predstavlja atribute raunara vidljive programeru i
ona ujedno predstavlja logiki ili apstraktni opis raunara. Primer atributa arhitekture
ukljuuju skup instrukcija, broj bitova koji se koriste da bi predstavili razne tipove podataka
(brojevi, znakovi), U/I mehanizme i tehnike za adresiranje memorije. Danas se u praksi, a
posebno u klasi mikroraunara, arhitektura raunara i organizacija raunara pribliavaju i
teko se vidi granica izmeu ova dva pojma. Izuavanje arhitekture raunara nam pomae da
razumemo na koji nain raunar funkcionie.
U ovom seminarskom radu arhitekturu raunara e biti objanjena po njenim delovima:
1. Arhitektura procesora
2. Arhitektura magistrale
3. Memorijska arhitektura
4. Ulazno-izlazni ureaji

3
 Arhitektura raunara uopteno -
fon Nojmanova arhitektura
Prototip svih raunara opte namene, razvijen 1952. godine, koji je podrazumevao
unutranji memorisani program zove se fon Nojmanov raunar (Von Neumann). Ovaj model
raunara je imao snaan uticaj na dalji razvoj raunara tako da se i danas arhitektura raunara
opte namene naziva arhitektura fon Nojmanovih raunara, a isto tako ova arhitektura
raunara je uticala na razvoj programskih jezika Fortran. Algol68 i drugih.

Slika 1: Struktura fon Nojmanovog raunara

Na slici 1 prikazana je opta struktura fon Nojmanovog raunara. Ona se sastoji od:
- glavne memorije u kojoj su uskladiteni podaci i instrukcije (mainske instrukcije).
Ova memorija prilikom rada ne zahteva intervenciju operatera.
- aritmetike i logike jedinice (ALU) koja je sposobna za rad sa binarnim podacima i
koja se sastoji od sklopova koji izvravaju osnovne aritmetike operacije. Unutar ove jedinice
se nalazi specijalni unutranji registar nazvan akumulator pomou kojeg se izvode sve tipine
aritmetike ili logike operacije. Pri izvravanju te operacije (instrukcije) u akumulatoru se
nalazi jedan od operanda (podatak), a drugi u operativnoj memoriji. Posle izvravanja
operacije u akumulator se smeta rezultat, a njegov prethodni sadraj se brie. Dalje se ovaj
podatak u akumulatoru koristi za sledeu mainsku instrukciju ili se premeta u memoriju.
- upravljake jedinice koja interpretira instrukcije u memoriji i prouzrokuje njihovo
izvrenje. Ova jedinica daje sve potrebne upravljake signale za vremensko voenje i

4
upravljanje ostalim jedinicama raunara. Ona upravlja radom memorije, U/I jedinice i
aritmetikom i logikom jedinicom. Program se izvrava tako to upravljaka jedinica
prihvata instrukcije u kodiranom obliku, dekodira ih, i u skladu sa njihovim znaenjem
generie signale pomou kojih aritmetika i logika jedinica, memorija i U/I jedinica izvode
potrebne operacije.
- ulazno i izlazne (U/I) opreme kojom rukuje upravljaka jedinica. Ova oprema
omoguuje komunikaciju korisnika i raunara.

Osnovni koncepti fon Nojmanove arhitekture su sledei:

- Mainske instrukcije (program) i podaci se uvaju u istoj memoriji
- Podaci su predstavljeni u binarnom obliku
- Mainske instrukcije slede jedna za drugom u memoriji raunara
- Raunar razmenjuje podatke izmeu memorije i aritmetiko-logike jedinice preko
akumulatora
- Mainske instrukcije unutar mainskog programa se izvravaju jedna za drugom dok
se redosled eksplicitno ne promeni naredbom za skok.

Princip rada fon Nojmanovog raunara se koristi i danas sa promenama i poboljanjima

koja su se odrazila na performansu, pouzdanost, raspoloivost i prilagodljivost raunara.

Arhitektura mikroprocesora
Procesor (engl. Central Processing Unit, CPU) predstavlja mozak raunara. Njegova
glavna uloga je da radi sa programima smetenim u glavnoj memoriji preuzimajui njihove
instrukcije, ispitujui ih i izvravajui ih jednu za drugom. Procesor izvrava operacije obrade
podataka definisane programom i vri upravljanje raunarskim procesima i interakcijama
izmeu pojedinih jedinica raunara.
Poetkom 70-tih godina dolazi do realizacije celog procesora na jednom ipu u kojem je
povezana aritmetiko-logika jedinica i upravljaka jedinica u formi procesora. Ovakav
procesor se zove mikroprocesor, a raunar koji ga koristi se zove mikroraunar.
Arhitektura mikroprocesora pod kojom se podrazumeva njegova logika struktura, a ne
hardverska organizacija, data je na slici 2:
Osnovni delovi mikroprocesora su:

5
 - upravljaka (komandna) jedinica
- aritmetiko-logika jedinica
- registri registri posebne namene i registri opte namene
- podsistem za povezivanje sa drugim komponentama (interfejs)

Slika 2: Arhitektura mikroprocesora

Upravljaka jedinica

Upravljaka jedinica (UJ) zaduena je za preuzimanje instrukcija iz glavne memorije i

utvrivanje njihovog tipa. Ona upravlja i kontrolie pravilnost rada i procesora i
ulazno/izlaznih jedinica. Upravljaka jedinica ima za zadatak da upravlja radom ulazno-
izlazne jedinice, da uvodi podatke iz operativne memorije, da kontrolie u upravlja prenos
podataka iz aritmetiko-logike jedinice u operativnu memoriju i obrnuto i da kontrolie
izvrenje aritmetikih operacija i donosi logike zakljuke i odluke. Sve ove funkcije
upravljaka jedinica izvrava na osnovu instrukcija koje se nalaze u obliku mainskog
programa u operativnoj memoriji. Upravljaka jedinica generie upravljake signale koji
odreuju ta i kada pojedine jedinice u mikroraunarskom sistemu treba da obave.
Postoje dva naina realizacije upravljakih signala, jedna realizacija se naziva direktna ili
hardverska (za svaku instrukciju postoji odgovarajua logika mrea), a drugi nain, koji se
danas primenjuje je baziran na principima mikroprogramiranja gde se svakoj mikrooperaciji

6
pridruuje odgovarajua upravljaka re nazvana mikroinstrukcija. Za svaku operaciju koju
treba da izvri procesor inicira razliiti mikroprogram koji odgovara datoj instrukciji.
Upravljaka jedinica je sinhrona sekvencijalna mrea koja se opisuje skupom ulaznih i
izlaznih signala, skupom stanja, funkcijom koja generie sledea stanja i funkcijom koja
generie izlazne signale.

Aritmetiko-logika jedinica

ALU (aritmetiko-logika jedinica) obavlja aritmetike operacije kao to su sabiranje,

mnoenje, deljenje, itd, i logike operacije kao to su logiko sabiranje, logiko mnoenje,
pomeranje rei u registrima, itd.
Aritmetiko-logike jedinice se na osnovu izvravanja operacija mogu podeliti na:
- paralelne operacija se izvrava nad celom rei u jednom taktu
- serijske u toku jednog takta vri se operacija nad jednim mestom operanada u
registrima
- paralelno-serijske operacija se izvrava paralelno nad celom rei u toku jednog
takta, pa se u narednom taktu prelazi na sledeu grupu slova, itd.
Aritmetiko logike jedinice sa registrima mogu biti u neposrednoj vezi (direktna
struktura) ili povezani magistralama, magistralna struktura koja se razvojem mikroprocesora
sve vie koristi.
U procesoru se nalazi niz registara od kojih svaki ima svoju ulogu, ali zajedno ine malu
memoriju velike brzine za skladitenje privremenih rezultata i upravljakih podataka. Svaki
registar moe da uva jedan broj. Samo itanje registara i upisivanje podataka u njih se odvija
velikom brzinom poto su to unutranje komponente procesora. O ovim registrima e biti vie
rei u daljem tekstu.
Veina instrukcija se moe podeliti u dve kategorije: registar-memorija ili registar-
registar. Instrukcije registar-memorija kopiraju rei iz memorije u registre ili vraaju sadraj
registra u memoriju. Instrukcije registar-registar obino imaju ulogu da preuzme dva
operanda iz registara, dovodi ih na ulazne ALU registre, obavlja s njima neku operaciju, a
zatim rezultat vraa u izlazni registar.
Proces provlaenja dva operanda kroz aritmetiko-logiku jedinicu i smetanja rezultata
zove se ciklus toka podataka i predstavlja samu sutinu rada veine procesora.
Princip rada procesora moe se opisati kroz potrebne korake koje treba uraditi da bi se
neka instrukcija izvrila:
7
 1. Preuzmi iz memorije sledeu instrukciju i smesti je u registar instrukcija
2. Pomeri programski broja (PC) tako da ukazuje na sledeu instrukciju u memoriji
3. Odredi tip preuzete instrukcije ()registar-memorija ili registar-registar)
4. Ako instrukcija koristi re iz memorije odredi gde se ona nalazi
5. Ako je potrebno preuzmi re u registar
6. Izvri instrukciju
7. Idi na korak 1. da bi poeo izvravanje naredne instrukcije
Ovaj niz koraka se zove preuzmi-dekodiraj-izvri i to je krae vreme za njegovo
izvravanje to je raunar bri.

Registri

Prikaz najvanijih registara procesora dat je na slici 3. Ovde moemo videti i upravljake
registre (registri posebne namene) i registre opte namene.
Registri su zapravo male memorijske elije za smetanje bitova koji predstavljaju ili
podatak ili mainsku instrukciju.

Slika 3: Najvaniji registri procesora

Skup registara posebne namene sastoji se od registara koji su namenjeni obavljanju

specijalizovanih (posebnih) operacija i ne mogu se koristiti u druge svrhe.
Da bi najlake shvatili ulogu registara potrebno je objasniti postupak na koji nain se
moe proitati podatak iz memorije ili na koji nain se podatak moe upisati u memoriju.
Svaka memorijska lokacija u operativnoj memoriji ima svoju adresu koja predstavlja
memorijsku lokaciju. Da bi se sadraj iz memorije uitao ili upisao u nju moramo znati

8
adresu memorijske lokacije koja se upisuje u poseban registar procesora koji se naziva
adresni registar memorije (AR). Na osnovu adrese u adresnom registru u momentu davanja
signala za itanje iz memorije ili za upis u memoriju posebnim dekoderskim kolima nalazi se
potrebna memorijska lokacija i nju se obavlja upis ili itanje.
Zatim, svaki podatak, koji treba upisati u memoriju (na lokaciju iz AR) se mora prvo
smestiti u poseban registar procesora koji se naziva prihvatni registar memorije (PR). Isto
tako svaki podatak koji smo uitali sa adrese iz registra AR se prvo smeta u PR, pre nego to
se smeta u bilo koji drugi registar u procesoru. Sadraj adresnog registra se izbacuje na
adresnu magistralu, a u prihvatni registar memorije podatak dolazi putem magistrale
podataka. O ovim magistralama e kasnije biti neto vie reeno.
S druge strane, u toku obavljanja neke obrade i mainski program koji njome upravlja se
mora nalaziti u operativnoj memoriji. Mainske instrukcije tog mainskog programa smetene
su u memorijskim lokacijama sa uzastopnim (sukcesivnim) adresama. Da bi upravljaka
jedinica procesora imala u svakom trenutku informaciju o adresi sledee instrukcije koja e
se izvravati uvodi se poseban registar procesora pod nazivom broja instrukcija (BI) ili
programski broja.
Isto tako da bi mainska instrukcija mogla upravljati izvrenjem operacije, potrebno je da
pri izvrenju bude smetena negde u upravljakoj jedinici procesora. Zato je uveden poseban
registar procesora koji se naziva registar instrukcija (RI) koji sadri kopiju mainske
instrukcije koja se u ovom trenutku izvrava. Moe se primetiti, da ono to je adresni registar
(AR) i prihvatni registar (PR) za podatke, to je broja instrukcija (BI) i registar instrukcija
(RI) za programe, tj. mainske instrukcije.
Sve aritmetike i logike operacije, ali i druge mainske operacije se izvravaju
korienjem posebnog registra procesora koji se naziva akumulator (AK). Pri izvravanju
neke operacije u njemu se uvek nalazi jedan od operanada, i u njega se uvek smeta rezultat
dobijen po izvrenju te operacije. Pri tome se stari sadraj akumulatora brie.
U procesoru postoje i registri opte namene (R0Rn) koji pre svega slue
programerima da definiu njihovu namenu i zato se njihova namena razlikuje od programa do
programa. Koriste se za privremeno smetanje esto korienih podataka. Neki programi e u
ovim registrima uvati meurezultate aritmetikih operacija, neki e uvati podatke, a neki
adrese memorijskih lokacija. Osnovni cilj uvoenja ovih registara je ubrzanje rada procesora
i mogu se posmatrati kao jedan deo brze memoriju u samom procesoru.

9
 U grupu registara kojima programer ne moe pristupiti spadaju registar instrukcija,
brojai pomeraja sadraja registara i drugi pomoni registri koji se koriste u procesu
izvravanja instrukcije.

Arhitektura magistrale
Karakteristike mikroprocesora u znatnoj meri utiu na karakteristike sistema. Jedna od
najvanijih karakteristika je komunikacioni kanal i njegova brzina. Veza mikroprocesora sa
drugim ureajima obezbeuje se komunikacionim kanalom kojeg jo nazivamo i magistralom
(bus). U stvari magistrala predstavlja zdrueni interfejs kojeg karakterie jedan te isti skup
linija veza koji povezuje procesor, operativnu memoriju i periferijske jedinice.
Na magistralu, u svakom trenutku, jedna od dve prikljuene jedinice je rukovodea ili
komandna jedinica, a druga je izvrna jedinica. Operativna memorija je jedina jedinica koja
koja nikad ne moe biti rukovodea, ve samo izvrna jedinica.
Magistrala se protee du matine ploe i na svojim krajevima ima tzv. utinice u koje se
mogu umetnuti ulazno-izlazni ureaji (kartice,). Svaki ulazno-izlazni u sebi sadri
kontroler (engl. controller) iji je glavni posao da upravlja ovim ureajima i zahtevima za
pristupanje koji mu stiu sa magistrale. Kontroleri sa jedne strane imaju signale koji su
kompatibilni sa mikroprocesorom, a sa druge strane imaju signale koji su kompatibilni sa
ulazno/izlaznim jedinicama. Ovi kontroleri, tj. periferne jedinice isto tako na magistrali mogu
biti i rukovodee i izvrne jedinice. Tako, na primer, kada kontroler ulazno/izlaznog ureaja
generie signal prekida tad je ta jedinica rukovodea, a procesor je izvrna jedinica jer u tom
sluaju on prihvata i obrauje signal. Izbor rukovodee jedinice vri se na osnovu poreenja
prioriteta jedinica prikljuenih na magistralu.
Linije veza u samoj magistrali se mogu podeliti u dve vrste: linije namenjene za predaju
poruka i linije za odabiranje rukovodee jedinice.
Za predaju poruka koriste se sledee linije:
- Linije podataka (magistrala podataka)
- Adresne linije (adresna magistrala)
- Upravljake linije (kontrolna magistrala)
U toku izvravanja programa procesor se stalno "obraa" operativnoj memoriji, uzima iz
nje naredbe programa, podatke koje obrauje i u operativnu memoriju smeta rezultate
obrade. Procesor i operativna memorija su povezani snopom provodnika koji se naziva
magistrala. Kroz raunar se alju tri vrste signala: podaci, adrese, i upravljaki (kontrolni)

10
signali. Deo magistrale gde se prenose adrese bajtova ili ulazno/izlaznih ureaja se naziva
adresna magistrala (address bus). Ona je jednosmerna jer prenosi adrese od procesora ka
memoriji i ostalim ureajima raunara. Broj bita u adresi odreuje broj moguih adresa, a
broj moguih adresa ini adresni prostor. Deo magistrale koji prenosi sadraj adresiranih
bajtova zove se magistrala podataka (data bus). Poto prenosi podatke ka procesoru i iz
procesora ka ostalim ureajima ona je dvosmerna. Broj bita koji se prenosi ovom kanalom
moe biti 8, 16, 32 ili 64. Ovaj broj najee je odreen duinom procesorske rei. Na osnovu
ove osobine procesori se dele 8-bitne, 16-bitne, 32-bitne i 64-bitne. Kontrolna magistrala
prenosi upravljake i kontrolne signale koji usklauju rad svih komponenti raunara. Ovi
signali se prenose od procesora ka ureajima i obrnuto.
Periferne jedinice se na magistralu mogu povezati na vie naina:
- Direktno povezivanje primer je prikljuenje dodatnog memorijskog modula kod
proirenja operativne memorije. Nedostatak je taj to se periferijska jedinica moe
prikljuiti samo na odreeni tip magistrale.
- Preko paralelnog interfejsa opte namene gde se na jedan interfejs moe prikljuiti
vie periferijskih jedinica.
- Preko asinhronog serijskog interfejsa gde se bitovi kodne rei prenose jedan za
drugim. Ovaj nain je dosta sporiji od paralelnog naina prenosa. Kod ovog prenosa,
zbog neregularnih vremenskih intervala prenosa, sem bitova kodne rei potrebni su i
START i STOP bitovi koji definiu kad kodna re poinje i kad se zavrava. Primer je
unos i slanje podataka sa tastature.
- Preko sinhronog serijskog interfejsa ovaj prenos se uvodi da bi se otklonili
nedostaci asinhronog prenosa (start i stop bitovi koji usporavaju prenos). Kod
sinhronog interfejsa prenos se vri u blokovima. Sinhronizacija se vri putem posebne
linije, a na vei rastojanjima se koristi modem (modulator-demodulator) koji u sebi
nosi zajedno sa podacima nosi i taktne impulse koje prijemni modem regenerie i
alje u interfejs prijemne jedinice.
- Preko interfejsa za posebne namene Ovo je poseban interfejs koji se razvija za
odreene specijalne periferijske jedinice da bi se na najbolji nain mogle iskoristiti
karakteristike te periferijske jedinice (merni instrumenti i sl.).

11
 Memorijska jedinica
Memorija ili memorijska jedinica namenjena je za prihvatanje, uvanje i predaju podataka
i programa. Memorija najvanija komponenta svakog raunara. Bez nje raunari ne bi
izgledali onako kako danas izgledaju.

Memorijska arhitektura

Za memoriju veliine jednog bita potrebno nam je elektronsko kolo koje moe nekako da
zapamti prethodne ulazne vrednosti. Kola koja slue za memorisanje stanja ili bita se
nazivaju bistabilna kola ili kola sa dva mogua stanja. To su zapravo sekvencijalna kola koja
mogu da budu u dva stabilna stanja, 0 ili 1.
Stabilno stanje (memorisani bit) se moe odravati proizvoljno dugo, a moe se
delovanjem ulaznih signala promeniti (unos novog sadraja). Bistabil ima bar jednu izlaznu
liniju na kojoj se dobija njegovo stanje (memorisani bit).
Kod ovih kola se koristi povratna sprega koja omoguava pamenje stanja u
sekvencijalnim mreama. Povratna sprega predstavlja povratni put signala od izlaza ka
ulazima. Ovo je ujedno i kriterijum za razlikovanje kombinacione od sekvencijalne logike:
graf koji predstavlja kombinacionu mreu je obavezno aciklian, to znai da u okviru mree
ne postoje zatvoreni ciklusi (putanje signala koje se posle prolaska kroz izvestan broj vorova
grafa, tj. logikih kola vraaju u istu taku). Korienjem povratnih sprega, mogue je
realizovati osnovne memorijske elemente koji u sebi uvaju 1 bit digitalne informacije.
Postoje dva osnovna tipa bistabilnih kola:
Leevi (engl. Latch) transparentna kola, kod kojih je mogue menjati stanje u
proizvoljnom vremenskom trenutku.
Flip-flopovi sinhrona kola, kod kojih je mogue menjati stanje samo u
trenucima kada to dozvoljava stanje na tzv. taktnom ulazu; upis se vri na
odgovarajuu promenu nivoa takt signala.
Sinhronizacija se postie korienjem taktnog signala (Clock). Uloga takta je sinhronizacija
promena stanja flip-flopova. Kod ivinih flip-flopova, promena stanja se vri u trenutku
odgovarajue promene na taktnom ulazu, to se naziva aktivnom ivicom takta. Ivini flip-
flopovi menjaju stanje ili na rastuu (uzlaznu) ivicu, odnosno promenu takta sa 0 na 1, ili na
opadajuu (silaznu) ivicu, odnosno promenu takta sa 1 na 0.

12
 Slika 4: Takt signal

Stanja mree se posmatraju tokom pojedinanih perioda takta koje se obeleavaju celim
brojevima (T0, T1, , Tn). Poetak svake periode odreen je trenutkom pojave aktivne ivice
takta. Zbog toga, uobiajeno je da se stanje izlaza memorijskog elementa Q tokom trenutno
aktuelne periode takta obeleava sa Qn, stanje tokom prethodne periode je Qn 1, a naredno
stanje Qn + 1, itd. Na slici br.4 prikazan je taktni signal, sa obeleenim karakteristinim
vremenskim trenucima.
Osnovno i po strukturi najjednostavnije bistabilno kolo naziva se SR-le. Ovo kolo je
sastavljeno od dva dvoulazna NILI kola sa ukrtenom povratnom spregom, kao to je
prikazano na slici br.5. Izlazi kola su obeleeni sa Q iQ to znai da se oekuje da njihova
stanja uvek budu komplementarna.

Slika 5: SR-le

Dovoenjem 1 na S ulaz i nule na R ulaz, izlaz Q se postavlja na logiku jedinicu, uz

istovremeno postavljanjeQ na 0. U ovom sluaju smatra se da je izvreno postavljanje celog
kola u stanje logike jedinice (engl. Set). Ukoliko se nakon toga ulaz S postavi na logiku
nulu, stanje kola e ostati nepromenjeno zahvaljujui dejstvu povratne sprege, kao to je
prikazano na slici 5b.
13
 Slika 5c prikazuje postavljanje kola na logiku nulu (engl. Reset). Nakon toga, promena
stanja R ulaza na nulu nee dovesti do promene na izlazima, ponovo usled delovanja
povratne sprege (slika 5d).
Vidimo da kada su ulazni signali u stanju S = R = 0, kolo memorie prethodno stanje.
Problem od ovih kola je kada na ulazu imamo obe jedinice, tj. S = R = 1. Tada na izlazu
imamo obe logike nule, tj. izlazi Q iQ nisu vie komplementarni, a ako se posle ovoga
jedan od ulaza promeni na nulu, stanje na izlazima postaje nestabilno, ne zna se da li e biti
jedinica ili nula. Zbog ovog problema stanje na ulazima gde je S = R = 1 je zabranjeno, to
znai da se pri projektovanju logike mora voditi rauna da se ova kombinacija nikad ne
pojavi na ulazima ovog kola.
Za razliku od SR-lea koji svoje stanje menjaju u odnosu na nivo impulsa flip-flop kola
reaguju na ivicu impulsa, tj. stanje se ne menja u trenutku kad radni takt ima vrednost 1, ve
tokom prelaska iz nule u jedinicu (uzlazna ivica signala) ili iz jedinice u nulu (silazna ivica
signala). U ovom sluaju trajanje impulsa radnog takta postaje nevano sve dok se prelazak
odvija brzo. Flip-flopovi su bistabilna kola koja imaju mogunost promene stanja iskljuivo u
trenucima pojave aktivne ivice takta (okidanje), u skladu sa stanjima na ulazima kola. Ova
osobina ih ini sinhronim bistabilnim kolima.
Po logici rada najjednostavniji je D flip-flop i on se najee koristi u digitalnoj
elektronici za stacionarne registre i memorijske module. Kod njega pored ulaza za takt postoji
jo jedan ulaz (D). Vrednost koja je postavljena na D ulaz se u trenutku okidanja upisuje u
flip-flop i odreuje njegovo stanje tokom predstojee periode takta. Na ematskom prikazu D
flip-flopa prikazanom na slici br.6a, ulaz za takt je predstavljen trouglom. Funkcionalna
tabela D flip-flopa je prikazana na slici br.6b, a eksitaciona na slici br.6c.

Slika 6: D flip-flop

14
 Interna memorija

Procesor

Ultrabrza Operativna Bafer

memorija memorija

Sa aspekta mogunosti izmene sadraja memorijske lokacije mogue je memorije podeliti

kao:
- promenljive memorije kod kojih nema ogranienja u pogledu izmene sadraja lokacija
- polupromenljive memorije (PROM Programmable Read Only Memory) kod kojih
se sadraj ne moe menjati standardnim postupkom, ve samo u posebnim
postupcima u laboratoriji
- stalne memorije (ROM Read Only Memory) kod kojih se sadraj formira u toku
procesa proizvodnje i ni pod kojim uslovima se ne moe menjati.

Stek memorije
Stek memorija je memorija sainjena od skupa registara putem kojih ostvaruje pristup
memoriji. U ovom steku registara postoji glavni registar nazvan glava steka koji jedini
ostvaruje pristup memoriji. Preko njega se vri i upis sadraja i itanje sadraja po metodi
LIFO (Last In First Out), a za razliku od njih, kod FIFO (First In First Out) memorije sadraj
se uvek upise u prvi slobodan registar, a itanje se vri uvek iz glavnog registra.

Bafer memorija
Bafer memorija se pre svega koristi za prilagoavanje brzine rada operativne memorije i
spoljnih memorija. Ovde se informacije uvaju samo privremeno dok ih sporija jedinica ne
iskoristi. Ona je esto sastavni deo operativne memorije.

Operativna memorija
Operativna memorija je namenjena za uvanje podataka i programa koji su u neposrednoj
upotrebi, pa je s tim u vezi ova memorija direktno u sprezi sa procesorom. Ova memorija
spada u memorije sa sluajnim pristupom (Random Access Memory).

15
 Postoje dve vrste operativne memorije: statika i dinamika. Statika RAM memorija
(SRAM) se konstruie pomou kola slinih D flip-flopovima. Ova vrsta memorija uva svoj
sadraj sve dok postoji napajanje. Statike RAM memorije su vrlo brze, vreme pristupanja
ovim memorijama iznosi nekoliko nanosekundi i zbog toga je ova vrsta memorije popularna
kao ke memorija drugog nivoa.
Za izradu dinamike RAM memorije (DRAM) ne koriste se flip-flopovi. Ova memorija
se sastoji od niza elija od kojih svaka sadri jedan tranzistor i jedan kondenzator.
Kondenzator se moe puniti i prazniti, ime se omoguava uvanje logikih jedinica i nula.
Dinamika RAM memorija se sloenije realizuje od statike zbog potrebe za stalnim
osveavanje elektrinog naboja kako se kondenzator ne bi ispraznio, to bi dovelo do
gubljenja podataka. Ipak glavnu memoriju skoro uvek ini dinamika RAM memorija zbog
svoje vrlo visoke gustine (bitovi po ipu). Ipak DRAM je dosta sporija memorija od statike,
pa je kombinacija statike RAM memorije za ke memoriju i dinamike memorije za glavnu,
optimalno reenje jer se iskoriavaju dobre karakteristike obe memorije.
U operativnoj memoriji se zapisuju i uvaju operativni sistemi, drugi programi i mnogo
podataka. U ovoj memoriji obino ima pet razliitih podruja:
- Podruje u kojem se nalazi operativni sistem
- Podruje u kome su smetene instrukcije programa koji se izvravaju
- Ulazno podruje, koje prihvata i memorie podatke uitane sa spoljnih memorija
- Izlazno podruje, koje prihvata i memorie rezultate obrade koje treba upisivati u
spoljne memorije ili ih prenositi do izlaznih ureaja sistema, tu se nalaze
meurezultati ili konani rezultati obrade.

Spoljne memorije

Spoljna memorija je tip memorije gde procesor nema neposredan pristup, a bilo koji
program dok se nalazi u spoljnoj memoriji se ne moe izvravati ili obraivati. Za razliku od
operativnih memorija kod spoljnih memorija podaci i programi se uvaju u "neradnom
stanju", te da bi se mogli izvravati moraju se preneti u operativnu memoriju. Spoljne
memorije su elektro nezavisne, jer se informacije koje se nalaze u njoj nee izgubiti
prestankom napajanja raunara elektrinom energijom. Za razliku od operativne memorije,
spoljne memorije su znatno veeg kapaciteta.
Najee spoljne memorije su:

16
1. Flopy disc - ureaj koji slui za pohranjivanje podataka, predstavlja prenosivi medij i
skoro da vie nije u upotrebi zbog izuzetno malog kapaciteta ali i pojavljivanja
modernijih prenosivih medija.
2. Hard disk - tvrdi disk, ureaj koji pie, ita, brie i trajno pamti podatke, postoji od
1950-tih i svaki raunar ima bar jedan hard disk.
Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploa presvuenih posebnim materijalom
dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje se
nalaze tik iznad ploa. Te glave imaju za zadatak da itaju podatke oitavajui
magnetni zapis sa rotirajuih ploa, a piu kreirajui magnetno polje posebnih
svojstava koje menja zapis na ploama. Povrina magnetnih ploa izdeljena je na
sektore, trake i cilindre. Podaci se prvo zapisuju po trakama u istom cilindru, a kako
se sve glave diska nalaze na istoj mehanikoj ruci, kada se prva glava nae na eljenoj
traci, sve ostale su istog trenutka pozicionirane na trakama koje sadre podatke koji
slede.
Mehanika hard diska je dosta sporija u odnosu na njegovu elektroniku, pa zato hard
diskovi najee koriste ke memoriju koja se trudi da u sebi unapred ima odreene
podatke koji e se koristiti u sledeem zahtevu.
Kapacitet ovih diskova se danas kree od nekoliko stotina gigabajta do nekoliko
terabajta.
3. CD - Compact disk, koristi optiki zapis za snimanje podataka, prenosivi je medij na
koji se podaci mogu samo upisivati mada postoji i CD-RW verzija koja omoguuje
prepisivanje, odnosno daje mogunost brisanja sauvanih podataka.
Kao i kod obinog diska komunikacija procesora i CD-a se odvija preko drajvera.
Kapacitet ovih diskova iznosi 650 megabajta.
4. DVD - koristi tehniku optikog zapisa podataka, ima znatno vei kapacitet od CD a i
moe da primi i do 17 gigabajta na dvostranom disku sa ukupno 4 nivoa.
5. Blu-Ray disc - naslednik DVD-a sa znatno veim kapacitetom koji se moe porediti
sa hard-diskom. Kapacitet ovih diskova se kree od 25GB po sloju ili 50GB kod onih
diskova sa dva sloja.
6. Fle memorija - Fl mmri prdstvl lktrnski n-nstbilnii runrski
mdium z sklditnj, ki s m lktrin izbristi i rprgrmirti. Fl
mmri funkcini tk t su dv trnzistr musbn dvn tnkim slm
ksid.

17
 Pst dv glvn vrst fl mmri, k su imnvni p NND i NR lgikim
klim. ip NND s prvnstvn kristi z mmrisk krtic, USB fl diskv,
pluprvdnik (SSD) diskv (n prizvdn u 2009. ili ksni) i slin
prizvd, z pt sklditnj i prns pdtk. NND ili NR fl mmri s
tk st krist z sklditnj pdtk knfigurcii u brnim digitlnim
prizvdim, zdtk ki prthdn mguv PR ili sttiki R s
btrim.
dn znn ndsttk fl mmri knn br itnj / pisnj ciklus u
drnm blku.
Fl mmri nudi brzi pristup itnju, dnk brz k i kd dinmikg R-,
md n tk brz k sttiki R ili R.
Nvii fl drvvi (d 2012) imu mng v kpcitt d 64, 128, i 256 GB.

Ulazno/izlazne jedinice
Kao to smo pomenuli u prethodnom tekstu, raunarski sistem se sastoji od tri glavne
komponente: procesora. memorije i ulazno/izlaznih (U/I) ureaja kao sto tampai, skeneri i
modemi.
Svaki ulazno-izlazni ureaj sastoji se od dva dela: jedan sadri gotovo svu elektroniku i
zove se kontroler (engl. controler). a drugi je sam ulazno-izlazni ureaj, npr. disk. Kontroler
se sa svojim ulazno-izlaznim ureajem povezuje kablom koji se umee u odgovarajui
prikljuak na pozadini kuita.
Posao kontrolera je da upravlja ulazno-izlaznim ureajem i zahtevima za pristupanje koji mu
stiu sa magistrale.
Za kontrolere koji u memoriju upisuju podatke ili ih iz nje itaju bez pomoi procesora
kaemo da imaju direktan pristup memoriji (engl. Direct Memory Access) iliti DMA. Kada
se prenos podataka zavri kontroler generie sistemski prekid (engl. interrupt ) koji je znak
procesoru da treba da prekine ono to je do sada radio i da zapone obradu sistemskog
prekida (engl. interrupt handler), to podrazumeva proveru greke ili neku drugu aktivnost od
strane procesora kao to je obavetenje operativnom sistemu da je ulazno-izlazni ureaj
zavrio posao. Odmah po zavretku obrade sistemskog prekida procesor se vraa poslu kojeg
je do tog trenutka obavljao.

18
 Danas postoje brojne vrste ulazno-izlaznih ureaja. U nastavku emo ukratko pomenuti
one najvanije i one koje se najee koriste.

Ulazni ureaji

Tastatura je ulazni ureaj pomou kojeg upravljamo raunarom te unosimo tekst i

znakove. Iako dananje tastature sadre 104 tipke, one mogu izvesti mnogo vie znakova i
funkcija kombiniranjem postojeih da bi se dobio neki znak ili ostvarila neka naredba. Pri
pritiskanju tastera generie se sistemski prekid i pokree se procedura za njegovu obradu
(kratak program koji jc deo operativnog sistema). procedura za obradu sistemskog prekida
oitava hardverski registar unutar kontrolera tastature i iz njega uzima broj pritisnutog tastera.
Kada se taster otpusti generie se drugi sistemski prekid, itd.
Mi je nezaobilazni ureaj raunara sa instaliranim grafiki orijentisanim operativnim
sistemima. Slui za pokazivanje i izbor objekata na ekranu. Kretanjem mia po ravnoj
povrini menjaju se koordinate pokazivaa mia na ekranu monitora, a pritiskom na testere
koji se nalaze na njemu aktivira se odreena funkcija. Iako postoje razliiti naini, uobiajeno
je da mi raunaru alje niz od 3 bajta kad god se pomeri za neko minimalno rastojanje. Ove
informacije se obino alju serijski, bit po bit. Prvi bajt je oznaen ceo broj (engl. signed
integer) koji raunaru saoptava koliko se jedinica mi pomerio u pravcu x od poslednjeg
puta. Drugi bajt saoptava slinu informaciju za pravac y. Trei bajt sadri trenutno stanje
tastera. Ponekad se za svaku koordinatu koriste i 2 bajta. Raunarski softver niskog nivoa
prihvata ove informacije i relativno kretanje mia pretvara u njegovu apsolutnu poziciju na
ekranu. On zatim na tom mestu ekrana prikazuje strelicu. Kada se strelica nalazi iznad
odgovarajue stavke na ekranu i korisnik pritisne taster mia, raunar moe da zakljui sta je
to korisnik izabrao na osnovu poznavanja pozicije strelice.
Skener je ureaj koji analizira neku fiziku sliku kao to je fotografija, tekst, rukopis, ili
neki predmet te ga potom pretvara u digitalnu sliku.
Digitalni fotoaparati i kamere slue za snimanje digitalnih slika visokog nivoa kvaliteta
i visoke rezolucije. Ovi ureaji danas predstavljaju umanjene mini raunare sa sopstvenim
procesorom, memorijom i spoljnom memorijom i u stanju su da velikom brzinom izvravaju
kompleksne zadatke prihvatanje, obrade i memorisanja fotografije ili videa.
Mikrofoni imaju viestruku primjenu poevi od telefona, kasetnih snimaa, radio i
televizijskih studija, u raunarima za VoIP programe i tako dalje.

19
 Izlazni ureaji

Monitor je izlazni ureaj koji prikazuje tekst, brojani podatak, sliku, grafike. To je
ureaj bez kojeg bi raunar bio neupotrebljiv. Za prikazivanje grafike neophodna je grafika
kartica koja monitoru alje signale koje ovaj pretvara u sliku.
Na osnovu primenjene tehnologije razlikujemo sledee vrste monitora:
Monitori sa katodnim cevima - (engl. CRT - Catode Ray Tube) - prva poznata
tehnologija, poznata jo od crno belih televizora, ali pomalo nepraktina jer daje
izobliene slike koje stvara zaobljena cev.
Tanki monitori:
LCD monitori ispunjeni tenim kristalom (engl. LCD - Liquid Cristal Display).
Svetlost se apsorbuje, zatim se na razliitim delovima vie ili manje reflektuje (iz
razliitih uglova se razliito vidi)
Plazma monitori (slika se formira od minijaturnih sijalica ispunjenih gasnom
plazmom, poreane su u mreu izmeu dve staklene ploe)
LED monitori (slika se formira od LED dioda poreanih u obliku mree na
ekranu)

tampa je ureaj pomou koga se binarno kodirana informacija iz raunara prenosi na

papir. Sa digitalnim foto-aparatima pojavili su se tampai koji ne koriste raunar za
ispisivanje slika, ve je mogue odtampati sliku direktno iz memorije foto-aparata.
Razlikujemo laserske, mlazne (engl. InkJet), matrine i tampae sa direktnim zagrevanjem.
Zvunik lktrmgntsk, lktrsttik ili pizlktrin nprv k prtvr
lktrin signl u zvun tls, suprtn d mikrfn. N lktrmgntskg
(dinmikg) tip.

Ulazno-izlazni ureaji

Modem je ureaj koji omoguava komunikaciju dva raunara koja nisu direktno
povezana kanalom koji prenosi digitalni signal. Modem je nastao od rei MODulator i
DEModulator koji vre pretvaranje digitalnog signala u analogni i obrnuto kako bi dva
ureaja mogli da komuniciraju.

20
 Zvuna kartica obezbeuje primenu multimedije na raunaru. Podaci se mogu unositi
preko tastature, klavijature muzikih instrumenata ili mikrofona, a reprodukcija zvuka se
dobija kada se na izlaz kartice poveu zvunici.
Mrena kartica slui za povezivanje raunara u mreu raunara radi razmene
informacija i podataka. Kroz nju se podaci i primaju i alju.

21
 Zakljuak
U ovom seminarskom radu uopteno je prikazana arhitektura raunara sa njenim glavnim
komponentama koje karakteriu jedan raunarski sistem. Objanjeno je na koji na raunar
obavlja svoju funkciju kroz opis rada njegovih glavnih delova: procesora, memorije,
magistrale i ulazno-izlaznih ureaja.

Arhitektura raunara je jedan od prvih koraka izgradnje raunarskog sistema jer se na

osnovu nje dalje radi na organizaciji i izgradnji sistema koji radi na principu definisanom
samom arhitekurom.

Glavni ciljevi arhitekture raunara pri konstrukciji su veliina ureaja, mogunost

nadogradnje, brzina obrade podataka, korienje raznovrsnih periferija itd,
Danas sa razvojem tehnologije razvijaju se i razliite arhitektura raunara, uvode se nove
konstrukcione ideje kako bi se stvorili sve pametniji, bri i praktiniji rtaunarski sistemi.

Moemo zakljuiti da e se i budunosti, arhitektura raunara bazirati na ovim osnovnim

elementima koji su opisani u ovom radu.

22
 Literatura

1. Stallings, W. (2003) Organizacija i arhitektura raunara projekat u funkciji

performansi, prevod devetog izdanja Beograd: Raunarski fakultet
2. Tanenbaum, S. Andrew (2007) Arhitektura i organizacija raunara, prevod petog
izdanja Beograd: Mikro knjiga
3. Marievi, Arhitektura raunarskog sistema Novi Sad: Fakultet za ekonomiju i
inenjerski menadment u Novom Sadu

Internet izvori:
https://en.wikipedia.org/wiki/Flip-flop_(electronics) (17.08.2017.)
https://www.automatika.rs (15.08.2017.)
https://en.wikipedia.org/wiki/Hard_disk_drive (15.08.2017.)
http://www.etf.unssa.rs.ba/~slubura/Impulsna_i_digitalna_elektronika/DIGITALNA%20ELE
KTRONIKA/ (12.08.2017.)
https://www.safaribooksonline.com/library/view/designing-embedded-
hardware/0596007558/ch01.html (12.08.2017.)

23