Princip rada računara

S obzirom da smo definisali pojam hardvera i softvera, postavlja se pitanje kako se oni kombinuju?

U radu računara mogu se izdvojiti sledeće etape:

1. unos (ulaz) podataka – preko ulazne jedinice podaci za obradu se prenose u operativnu
memoriju a zatim se skladište na spoljnoj memoriji u obliku datoteka (fajlova). Pri izvršenju
programa, ovi podaci se ponovo prevode u operativnu memoriju, obrađuju i opet skladište u
vidu fajlova na disku ili se korisniku izdaju preko neke izlazne jedinice,

2. unošenje i prevođenje programa – napisan program unosi se u operativnu memoriju pomoću

editora (okruženje gde se mogu pisati programi). Uneti program se zatim, pomoću
programskih prevodioca prevodi u mašinski program u obliku takozvanog objektnog modula
koji se smešta na spoljnu memoriju kao fajl. Pošto savremeni programi koriste razne
pomoćne programe i potprograme, potrebno je dobijen objektni modul povezati sa njima.
Ovo se radi pomoću takozvanog povezivača (linker), a kao rezultat iz objektnog modula se
dobija takozvani izvršni kod

3. izvršenje programa – program se izvršava na sledeći način: kad korisnik startuje program
nekom akcijom (klikom), računar će ceo program ili jedan njegov deo prebaciti u operativnu
memoriju i odatle startovati njegovo izvršenje. To je komanda zadata operativnom sistemu i
on pokušava da je izvrši. Ako je uspešno izvršena, pokreće se određeni program i njemu se
stavljaju potrebnu resursi računara na raspolaganje (memorija, procesorsko vreme). U
suprotnom, pojaviće se upozorenje o nekom problemu. U pozadini je uvek prisutan
operativni sistem jer je najvišeg prioriteta, a iz njega se može prekinuti izvršavanje
programa. Nakon toga, operativni sistem preuzima komandu nad svim resursima. Što se tiče
podataka za obradu program ih uzima ili sa spoljne memorije ili sa neke ulazne jedinice
(npr. tastatura ili miš).