Sadržaj:

 Računarstvo
 Računarski sistem
 Nivoi do automatizacije
 Informatika
 Informacioni sistem
 Definicije podatka i informacije
 Razmena informacija
 Od računara do IKT-a

2
Računarstvo (pojam)
 Računarstvo je naučna disciplina informatike koja proučava
ŠTA se sve i KAKO se može rešiti pomoću računarskog
sistema tj. računara.
 U okviru ove naučne discipline razvile su se sledeće računarske
oblasti:
 računarske nauke (computer sciences)– vezane za teorijske
aspekte arhitekture računara, računarskih programa i sl.
 računarsko inženjerstvo (computer engineering)– vezano za
proizvodnju uređaja računara.
 računarske tehnologije (computer technology)– vezane za
praktične primene računara.

3
Računarstvo
 Da bi računarstvo odgovorilo na pitanje ŠTA se sve može rešiti
pomoću računarskog sistema, treba da prouči:
 da li za posmatrani problem postoji ALGORITAM tj. pisani
postupak koji treba slediti da bi se došlo do odgovarajućeg
CILJA.
 U računarstvu TAJ CILJ jeste dobijanje INFORMACIJA kroz
automatsku obradu podataka pomoću računara.
 Sve gore navedeno je vezano za oblast računarskih nauka.
 Odgovor na drugo pitanje, KAKO se nešto može rešiti pomoću
računarskog sistema, daju ostale dve računarske oblasti:
 računarsko inženjerstvo – kroz proizvodnju odgovarajućih
ČIPOVA koji su osnova svih uređaja računarskog sistema,
testiranje i povezivanje istih.
 računarske tehnologije – kroz razvoj računarskih programa za
obradu podataka u konkretnoj oblast, testiranje i primena
istih.
4
Računarski sistem-definicija 1
 Računarski sistem tj. računar je
sklop različitih računarski
komponenti koje se svrstavaju u dve
globalne grupe :
 HARDVER: Pod ovim pojmom
podrazumevamo skup fizičkih
komponenti tj. skup uređaja
jednog računarskog sistema.
 SOFTVER: Pod ovim pojmom
podrazumevamo skup računarskih
programa na jednom
računarskom sistemu.

5
Odnos hardvera i softvera
 Hardverske komponente
nisu dovoljne da bi
računarski sistem mogao da
radi. Neko mora da upravlja
uređajima računara i da mu
daje instrukcije kako da
izvrši određeni zadatak.
 Ova “pamet" računara su softverske komponente -računarski
programi koji „oživljavaju“ hardver, upravljaju njegovim radom i
osposobljavaju ga za izvršavanje određenih zadataka.
 Najvažniji od svih računarskih programa je operativni sistem
(Windows, Linux …) koji daje podršku rada svim uređajima i
omogućava korisniku lako i efikasno korišćenje računara.
6
Odnos hardvera i softvera
 Sa druge strane, da bi softverske komponente tj. računarski
programi mogli bez ikakvih problema da funkcionišu potrebne
su im odgovarajuće hardverske komponente koje će omogućiti
nesmetan rad računarskih programa i nesmetan rad korisnika u
tim računarskim programima.
 Npr: Radnu memoriju većeg kapaciteta, "moćnu“ grafičku karticu
ili "moćan“ procesor i slično.

7
Zaključak (odnos hardvera i softvera)
 Samo tako funkcionalno povezani i međusobno zavisni
HARDVER i SOFTVER čine jedinstvenu celinu koju
nazivamo RAČUNARSKI SISTEM - RAČUNAR.
 Zadatak ovog sklopa jeste automatska obrada različitih
vrsta podataka u cilju dobijanja odgovarajućih
informacija.

8
Računarski sistem-definicija 2
 Savremeni računarski sistem je elektronski, digitalin,
automatski, programabilan uređaj za obradu podataka.

U fizičkom smislu, računar je sklop elektronskih kola i

Elektronski: elektronskih prekidača integrisanih na čipovima koji su
osnova svih uređaja računara.

Računar radi putem dva radna stanja koja su predstavljena ciframa

Digitalni:
0 i 1 (cifra - engl. digit)
Računar izvršava zadati skup instrukcija.
Automatski:
Taj skup instrukcija zove se računarski program.
Instrukcije zadate računaru mogu se promeniti: računar se može
Programabilan: programirati i reprogramirati za izvršenje drugog posla, bilo
promenom postojećeg programa ili dodavanjem novog.
Uređaj za obradu Računar radi sa podacima koje dobija od strane korisnika, menja ih
podataka: tj. obrađuje ih, a rezultat toga su informacije.
9
Nivoi do automatizacije
 Do automatske obrade podataka
dolazi se kroz tri karakteristična
nivoa:
 algoritamski nivo – izrada
postupka rešavanja nekog
zadatka pomoću računara.
 programski nivo – izrada
računarskog programa na
nekom programskom jeziku.
 mašinski nivo – prevođenje
računarskog programa na
mašinski jezik i realizacija.

10
Algoritamski nivo
 Algoritam se može predstaviti u
vidu grafičkog ili tekstualnog
plana. Zbog bolje preglednosti i
čitljivosti češće je u upotrebi
grafički prikaz. Svaki grafički
simbol je jedan algoritamski
korak koji će kasnije biti jedna
programska instrukcija koju
treba računar da izvrši.
 Ovde je prikazan izgled algoritma
za rešavanje jednog veoma
jednostavnog zadatka:
 Korisnik treba da unese tri
proizvoljna broja, a računar da
pronađe najveći i prikaže ga na
ekranu.
Nije obavezno da se zna. Sadržaj ovog slajda predstavlja pojašnjenje sadržaja
prikazanog na slajdu br. 10 11
Programski nivo
 Da bi se algoritam
izvršio treba da bude
napisan u obliku
računarskog programa,
a za to se koriste
posebni „alati“ koje
nazivamo programski
jezici (Basic, Pascal, C,
C# ...).
 Ovde je dat prikaz
upotrebe programskog
jezika TurboPascal 7.0.

Nije obavezno da se zna. Sadržaj ovog slajda predstavlja pojašnjenje sadržaja

prikazanog na slajdu br. 10 12
Mašinski nivo
 Instrukcije programa sa
predhodnog slajda
pomoću programa-
prevodioca prevode se na
mašinski jezik – binarni
zapis. Time računar
dobija mašinski
program pomoću kojeg
izvršava automatsku
obradu podataka.

Izvršavanje programa prikazanog na predhodnom

slajdu.
Nije obavezno da se zna. Sadržaj ovog slajda predstavlja pojašnjenje sadržaja
prikazanog na slajdu br. 10 13
Informatika (pojam)
 Pod pojmom INFORMATIKA podrazumeva se mlada
multidisciplinarna nauka čiji je predmet proučavanja
INFORMACIONI SISTEM u bilo kom realnom sistemu.
 Sredstva, metode, načine i tehnike korišćene pri ovom
proučavanju nazivamo informacionom tehnologijom.
 Informaciono društvo je društvo u kome se većina ljudi bavi
proizvodnjom, prikuplanjem, čuvanjem, obradom, razmenom,
korišćenjem i prodajom informacija.
 Reč informatika nastala je od dve francuske reči
INFORmation i autoMATIQUE, koje je spojio francuski
inženjer Filip Drajfus 1962. god.

14
Sistem i Informacioni sistem
 Pod pojmom sistem se podrazumeva sve ono što se sastoji od
više elemenata koji su funkcionalno zavisni i povezani u
jednu celinu sa određenim zadatkom i ciljem.
 Primeri realnih sistema koji nas okružuju su: školski sistem, ekološki
sistem, zdravstveni sistem, energetski sistem itd.
 U nazivu svakog sistema uvek stoji ona reč koja predstavlja njegov
dominantnin pojam.
 INFORMACIONI SISTEM je skup procesa koji su vezani za
prikupljanje, obradu, skladištenje podataka, prenos i
korišćenje informacija.
 Srž ili proizvod informacionog sistema je INFORMACIJA, pa je
po tome i dobio naziv.
 Cilj proučavanja informacionih sistema jeste sticanja novih
saznanja i otkrića vezanih za konretan realni sistem. 15
Od podatka do informacije
 Podatak i informacija su reči koje stalno koristimo. Pri učenju o
računarstvu i informatici one, međutim, zahtevaju posebnu
pažnju pošto predstavljaju važne stručne termine.
 Podatak je puka činjenica sve dok se ne stavi u neki
kontekst, dok se ne definiše njegov odnos sa drugim
podacima na osnovu čega dolazimo do novih saznanja koja
nazivamo informacijom.
 Npr: Podatak da neka osoba ima holesterol 5. Da li je to dobro ili
loše? A šta ako je 4? Ili ako je 7? Međutim, ako znamo da je
normalan nivo holesterola do 5,2 stvari postaju jasnije.
 Dakle, odluke ne donisimo na osnovu podataka, već na
osnovu obrade prikupljenih podataka čime stičemo novo
saznanje – INFORMACIJU.
16
Od podatka do informacije
 Niz slova, cifara i drugih simbola ili signala koji opisuju
stanje nekog predmeta, procesa, pojave ili događaja naziva
se PODATAK.
 Kada takvim podacima pridodamo neki smisao, značenje,
obradimo ih i interpretiramo, tada oni postaju
INFORMACIJE na osnovu kojih donosimo svoje odluke i
preduzimamo određene akcije.

17
Definicije podatka i informacije
 Danas postoji dosta različitih definicija podatka i informacije, a
neke od njih su:
 Podatak je formalizovana reprezentacija činjenice ili ideje
pogodna za interpretaciju, komunikaciju i obradu.
 Podaci su sirovina iz koje se obradom dobijaju informacije.
 Podatak je niz znakova, signala ili simbola koji karakterišu
stanje nekog predmeta, procesa, pojave ili događaja.
 Informacija je skup činjenica tako obrađenih i organizovanih da
predstavljaju vest, obaveštenje ili saznanje.
 Informacija je saznanje iz spoljašnjeg sveta koje je prihvatljivo
od strane korisnika.
 Informacija je sve ono što uklanja neizvesnost u određenom
trenutku o nekoj pojavi, procesu ili problemu i što povećava
kapacitet saznanja korisnika o toj pojavi, procesu ili problemu. 18
Od podatka do mudrost
 Da bi podatak postao informacija
mora da znači novost za primaoca,
odnosno mora uticati na povećanje
nivoa saznanja primaoca.
 Stalnom sintezom (prikupljanjem i
povezivanjem informacija) o nekom
objektu, procesu, događaju, pojavi ili
oblasti dolazimo do nivoa znanja.
 Na temelju sakupljenog znanja
povezanog sa iskustvom, moralnim
i stručnim spoznajama dolazimo do
nivoa mudrosti.

19
Razmena informacija
 Važna svojstva koja treba da ima svaka
valjana informacija koja stiže do nas su:
 razumljivost
 tačnost
 proverljivost
 aktuelnost
 upotrebljivost
 Da bi došlo do razmene informacija
potrebno je da postoje najmanje dva
objekta davalac i primalac informacija
i neki kanal veze među njima.
 Ti objekti (kao i njihove veze) mogu biti
različiti: čovek-čovek, čovek-uređaj,
uređaj-čovek, uređaj-uređaj.

20
Realni i informacioni sistem (odnos)
 Velike, uređene
kolekcije podataka o
nekom realnom
sistemu poznate su
pod nazivom baze
podataka. Ove
kolekcije podataka
opisuju stanje tog
realnog sistema.
 U nekim računarskim
primenama organizuju
se baze znanja, čime
se ukazuje na veći
saznajni sadržaj ovako
organizovanih Odnos realnog i informacionog sistema
podataka.
21
3. Od računara do IKT-a

22