Семинарски рад

Тема: Примена програмских језика на терцијалном нивоу образовања

Аутор: Един Љајић бр.индекса /2013

ИАС Техника и информатика
Факултет техничких наука, Чачак
sm.spavlovic@neobee.net
Ментор рада: Вељко Алексић

Абстракт. Програмирање је значајна компонента, присутна у готово свим гранама

рачунарства. Често изједначавање рачунарске науке са програмирањем занемарује друге битне аспекте
рачунарства као што су пројектовање хардвера, архитектура система, пројектовање нивоа оперативних
система, структуирање база података за специфичне апликације, валидације модела, итд. Програмирање
је у најопштијем смислу активност израде програма за електронску рачунску машину (рачунар).
Програмирање, поред изучавања важних класа алгоритама и програма који се, као честе компоненте
других програма могу примменити у решавању нових задатака, мора да укључи и методе развоја
алгоритама и програма са унапред познатим понашањем, тј. методе које омогућују да се, заједно са
извођењем програма изводи и доказ његове коректности (његова семантика), што приближава развој
програма доказу теореме у математици. Понашање програма сада се изводи из самог текста програма,
без интерпретације извршног кода, тј. без тестирања Изузетно је важан избор програмског језика на коме
се излаже и учи вештина решавања проблема и програмирања, с обзиром да средства која се у том процесу
користе имају велики утицај на начин на који размишљамо и саму способност размишљања. Минимални
захтев који се поставља пред програмски језик јесте да мора да помогне да се напише добар програм, тј.
програм који се лако чита, лако разуме и лако модификује. Циљ овог рада је приказ анализе заступљености
и структуре програмских језика који се изучавају у терцијалном образовању у државама: French Guiana –
Француска гвајана, Grenaда – Гренада, Guadelupe – Гвадалупе, Guatemala- Гватемала, Guyana-Гвајана.
Кључне речи: рачунарство, програмски језик, универзитет, програмирање.

УВОД
Рачунарски систем се састоји од хардвера и софтвера. Хардвер чине делови рачунара, а софтвер програми
које рачунар извршава. Рачунар је машина без интелигенције, он извршава само оно што му је задато и то на
начин како му је задато. Програмом задајемо рачунару начин на који извршава послове. Да бисмо решили
неки проблем коришћењем рачунара, морамо рачунару прецизно описати све кораке- инструкције (наредбе)
које он извршава задатим редоследом. Скуп инструкција написан за решавање неког проблема назива се
програм, а писање инструкција програмирање.
1.1 Дефиниција програмских језика
Програмски језици су вештачки језици конструисани за креирање апликација тј. програми су
софтверски алати, који помоћу службених речи дефинисаних за специфични програмски језик омогућавају
стварање - креирање апликација за корисничке потребе.
Програмски језик је скуп правила којим се рачунару представљају инструкције и описују подаци
Програмски језик – вештачки језик који се користи за припрему програма за рачунар (ANSI X3 A12-
1969).
Програмски језик – језик за израду програма, састављен од симбола које рачунар може да преведе у
директне радње (JUS A.FO.001, 1971.

1.2 Преглед развоја и класификација програмских језика

 Људи за међусобну комуникацију користе језик. Језик је средство за представљање и преношење
информација. Човек мора на неки начин да саопшти рачунару инструкције које треба да
изврши. Програмски језик је средство којим човек саопштава рачунару програм. Човек и рачунар
комуницирају помоћу програмског језика. Приридни језици допуштају неједнозначност и непрецизност.
Рачунар може „разумети“ само формални запис, не толеришући ни најмање непрецизности. Записи низа
инструкција у програмском језику не могу се вишезначно протумачити.
У зависности од намене апликације, користе се разни програмски језици специјализовани за одређене
намене. По својој употребној сложености и намени разликујемо два типа програмских језика:
 Нижи програмски језици ближи по употребној вредности машини - хардверу али због своје
компликоване синтаксе тежи за употребу. У ниже програмске језике убрајају се: машински језик и
Asembler програмски језик.
 Виши програмски језици, ближи по правилима употребе (синтаксе) човеку али са манама да се
извршавају веома споро или се не могу употребити у свим областима примене. У више програмске
језике убрајају се: Fortran, Algol, Cobol, Basic, Cobol, C, Ada, C++, Perl, Python и др.

Поред напред приказане поделе на ниже и више програмске језике, у наставку разматрања ми ћемо као
критеријум узети степен зависности од хардвера рачунара, при чему језике делимо на две основне групе:
 машински зависне и
 машински независне.
1.2.1 Машински зависни програмски језици

Машински зависни језици се деле на:

 машинске језике и
 машински оријентисане језике.
1) Машински језик
Најједноставнији програмски језик је интерни језик рачунара – машински језик. Конкретан рачунар са
оперативним системом „разуме“ машински језик без помоћи друге програмске опреме. Сваки рачунар има
свој машински језик који је изграђен над бинарном азбуком (Симболи бинарне азбуке су 0 и 1. Један знак
преставља бит, а група од 8 бита бајт). Операције и подаци представљени су низовима битова који имају
различита тумачења у зависности од архитектуре рачунара. Пошто се машински програм састоји од низа
нула и јединица, те захтева добро познавање начина рада и архитектуре одређеног рачунара, врло је тешко
програмирати на њему.
Програмер (који пише на машинском језику) мора бити упознат и са архитектуром рачунара, и мора
знати који регистри се користе у тим инструкцијама. Програмер мора, такође, прорадити све расположиве
начине адресирања, и знати како да каже рачунару да користи одређени начин адресирања. Програмирање у
машинском језику захтева од програмера да одреди тачне меморијске локације, које су потребне за
остваривање свих инструкција гранања, и локације свих података. Захтева се и непосредно познавање кодова
стања, и кодова прекида. Све ово чини програмирање у машинском језику врло дуготрајним, напорним и
подложним грешкама. Како свака врста CPU има свој сопствени сет инструкција, програми у машинском
језику, развијени за један рачунар, у општем случају су неупотребљиви за други рачунар. Због овога су
развијени други приступи програмирању. Неки језици су сасвим мало померени у односу на машински
(машински оријентисани језици), док други нису ни налик на бинарне инструкције које непосредно
контролишу рад рачунара (виши програмски језици).
2) Машински орјентисани језици
Машински оријентисани језици су врло блиски машинском језику, и директно се ослањају на њега, а
самим тим и на хардвер рачунара. Они се могу сврстати у два нивоа:
 асемблерски језици или симболички машински језици и
 макроасемблери.
 Асемблерски језици (assembly languages) решавају неке од проблема који су везани за програмирање у
машинском језику. Ови језици допуштају програмеру да уместо бинарних кодова операција користи
симболичке кодове инструкција (mnemonics). Коришцењем мнемоничких инструкцијских кодова, програмер
на IBM PC може да пренесе податак из меморије у регистар CPU-a, помоћу MOV инструкције уместо
употребом операције А116. Термин мнемоник значи “звучи као”, и користе се зато што симболицки кодови
често звуче као инструкције. DEC, на пример, звучи као decrement. Иако А не звучи превише као add, то је
свакако бољи избор него рецимо Q, или неки други симбол који ни на који начин не асоцира на сабирање
(add). Асемблерски језици допуштају употребу симболичких имена за регистре, и дозвољавају програмеру
да придружују имена меморијским локацијама. Дакле, програмер не мора да зна тачну нумеричку адресу
локације податка у меморији. Због коришћења симболичких имена за инструкције, регистре и меморијске
локације, ови језици се још називају симболички машински језици. Програмери који програмирају у
асемблеру, још морају да знају који су начини адресирања на располагању, и како се задаје жељени начин
адресирања. За сваки асемблерски језик то је различито.
Како су асемблерски језици врло слични машинским језицима, они се најчешће сматрају језицима ниског
нивоа (lonj – level languages). Једна линија асемблерског кода постаје једна машинска инструкција
Програмер мора знати мнемонике за сваку инструкцију из репертоара рачунара, и разумети како да укаже на
разлиците нацине адресирања. Захтева се, тако.е, и познавање заставица стања, како се оне постављају и
бришу, и шта оне означавају. Асемблерски језици су, као и машински језици, специфични за сваки CPU.
Асемблерски програм написан за VAX 11/780 не може се користити за процесоре Intel 80386, MC 68020,
IBM system /370 итд.
Макроасемблери. Употреба виших језика за програмирање делотворно искоришћава радно време
програмера, али се у меморији троши много простора за уписивање програма, као и време процесора за
извођење таквих програма. Супротно томе, програмирањем у асемблерским програмским језицима
делотворније се искоришћава меморија и време процесора, али се захтева много радног времена програмера.
Када би се заједно примениле асемблерске наредбе и наредбе вишег прогамског језика, добиле би се све
предности асемблерских и виших језика, а уклонили њихови недостаци. Такву могућност пружа употреба
тзв. макроасемблера. Макроасемблер омогућава програмеру да помоћу асемблерских наредби сам дефинише
макроинструкције за своју употребу (а које се састоје од низа асемблерских наредби), а такође може да
дефинише и нове наредбе виших програмских језика. Разлика је у томе што су у вишим програмским
језицима наредбе стандардне и унапред дефинисане за различите могуће употребе. Напротив,
макроинструкције развија сам корисник за своју употребу, па се извршавају исто тако ефикасно као и
асемблерски програми. Свакој макроинструкцији програмер додељује своју симболичку ознаку. Другим
речима, програмер сам дефинише своје макроинструкције које су ефикасне као и асемблерске инструкције, а
омогућавају лакшу и бржу израду врло читљивих програма, као и језици вишег нивоа

1.2.2 Машински независни програмски језици

Да би се премостиле тешкоће у програмирању на асемблерским језицима, веома рано почињу да се

развијају машински независни језици, односно језици вишег нивоа. Коришћењем језика вишег нивоа опис
наредби и података врши се на начин близак природном (енглеском) језику. У овим језицима једној наредби
одговара више наредби симболичког језика. Важно је напоменути да ови језици имају висок степен
независности у односу на архитектуру рачунара и оперативни систем на којем се извршавају.
Свака реченица у програму на вишем програмском језику мора се превести у инструкције на машинском
нивоу, пре него се почне са извршавањем. Док се свака инструкција, на нивоу асемблера, преводи у једну
машинску инструкцију, дотле се реченица на језику вишег нивоа нормално преводи у много машинских
инструкција. Постоје специјални програми који се зову компајлери (compilers) и интерпретери
(interpreters), који врше превођење. Ово превођење се обавља у присуству одређеног програмског окружења
које одређује оперативни систем рачунара. Превођење обично није коначна фаза обраде, тј. добијени
машински еквивалент се не може одмах извршавати. Потребне су још неке обраде над добијеним резултатом
превођења; наиме, потребно је још извршити повезивање са неким другим програмима, а на крају треба
извршити пуњење, тј. смештање програма у меморију.
С обзиром на то да рачунар разуме само програм написан на машинском језику, сваки програм писан
језиком вишег нивоа мора се превести на машински језик. На основу начина превођења и извршавања, језике
вишег нивоа делимо на компајлерске и интерпретерске језике. Најпре су настали компајлерски
језици Algol, Fortran, Cobol, PL/I… Код ових језика изграђују се програми за превођење (компајлери) којим
се цео програм написан на вишем програмском језику преводи у њему еквивалентан, машински програм који
се може извршавати на рачунару. Код интерпретерских језика, програм на вишем програмском језику се
преводи и извршава инструкција по инструкција. Примери интерпретерских језика су Lisp, Prolog, Basic, …
И један и други тип програмских језика имају предности и недостатке. Интерпретаторски језици имају
ману да се спорије извршавају у односу на компајлиране језике али имају велику предност приликом развоја,
програма јер указују одмах на синтаксне грешке за разлику од компајлера који указује на синтаксну грешку
тек када се процес превођења извведе за цели програм (што у зависности од брзине микропроцесора за
сложеније програме може да потраје и два до три минута). Треба напоменути да се у задње време обједињују
ове две две особине компајлера и интерпретатора у савремене RAD алате.
RAD (Rapid Acces Development) су програмски алати за брзо програмирање. RAD алати настају као
одговор на кризу софтвера. У почетку услед неразвијености самих рачунара и њихових малих могућности
било је релативно лако да се направе кориснички апликативни програми. Развојем рачунара и његових
могућности дошло се у ситуацију да се могућности саме машине из дана у дан биле све веће а да програми
који се праве тек делимично и непотпуно искоришћују могућности рачунара услед компликованости и све
веће временске захтевности писања таквог програма. Решење је потражено у ткз. објектном програмирању.
Пошло се од чињенице да хардверске делове од којих се састоје савремени рачунари, је довољно само
саставити, правилно сетовати и рачунар ће проради. Тако се и у области програмирања дефинишу објекти
који имају своје особине.
Овакви објекти се понашају баш као и стварни предмети-објекти у свакодневном окружењу. Треба
дефинисати односе између тих објеката, дефинисати њихове могућности, а затим све то склопити у један
систем. Ови програмски објекти, донекле имају сличности са подпрограмима, али да за разлику од њих
објекти, могу да независно егзистирају и улазе у релације - односе са другим објектима. Нови RAD алати
омогућавају да се продуктивност програмера значајно повећа.
Познати RAD алати су:
 Visual C++ (Microsoft)
 Visual Basic (Microsoft)
 Delphi (Borland)
 PowerBuilder (PowerSoft)
 SQLWindows (Gupta)
 PowerObjects (Oracle)
На слици 1 дат је приказ брзог развоја програмских алата намењени наменском програмирању..

Слика 1. Брзи развој програмских језика

1.2.3 Подела програмских језика према начину решавања проблема

Према начину решавања проблема, можемо извести поделу виших програмских језика на:
 процедуралне и
  декларативне програмске језике.
У процедуралним језицима језиком дајемо рачунару комплетан скуп инструкција којим се решава
проблем, тј. дајемо му алгоритам за решавање задатака. Овим језицима описујемо како се решава дати
проблем. Мање-више сви познатији виши програмски језици су овог типа: Fortran, Cobol,
Basic, Pascal, C као и машински зависни језици. Касније, у развоју програмских језика долази се до идеје да
се проблеми описују, а да сам интерпретер има уграђене поступке како да реши описани проблем што
доводи до развоја декларативних језика.
Декларативним језицима описујемо шта знамо о проблему и шта желимо да добијемо решавајући га, а
систем (интерпретер) сам долази до поступка за решавање проблема. Примери декларативних језика
су Prolog и SQL. Систем има уграђен алгоритам који доводи до решења. Постојање и писање општег
алгоритма за налажење решења је главна потешкоћа у развоју ових језика, па су зато декларативни језици
обично специјализовани за одређене врсте проблема. Колико год да је ова идеја напредна, у пракси је врло
тешко у потпуности спровести декларативност.
Неке декларативне језике можемо поделити на релацијске и функцијске. Основни објекти у првима су
релације, а у другима су функције. Идеја развоја функцијских језика је у спајању унапред дефинисаних
функција, које имају своје улазе и излазе, у циљу добијања решења проблема. Програмер који користи такав
програмски језик гледа на развој програма као на начин спајања елементарних функција, чиме се добија
систем који зрачунава жељени резултат. Примери функцијских језика су LISP, LOGO, ML.
Посебну класу чине објектно оријентисани језици, код којих су присутни и процедурални и
непроцедурални елементи. У процедуралним језицима истицани су поступци, начин реализације
(процедура), неке више или мање сложене акције. Подаци су на неки начин у подређеном положају у односу
на алгоритам. Морамо признати да су подаци разлог постојања програма. Сваки поступак обрађује неке
податке (чита их, приказује, мења…). Подаци и акције које се изводе над њима представљају једну
нераздвојну целину, јер нам подаци без поступака којим их обрађујемо, као и поступци за обраду без
података, не значе пуно. Код објектно оријентисаних језика подаци и поступци су обједињени у једну целину
и чине активан објекат, за разлику од података у процедуралним језицима који су крајње пасивни. Сваки
такав објекат изгледа као мали рачунар: он има унутрашње стање и има операције које можемо захтевати да
изврши. Јасно можемо уочити аналогију између таквих објеката и објеката у реалном свету.
Мноштво различитих објеката можемо уочити у окружењу графичких оперативних система (GUI,
Graphic User Interface). Иконе су објекти. Свакој је придружен скуп особина и акција које описују како
реагују на спољашње догађаје, шта се дешава када једном кликнемо, када два пута кликнемо, кад
притиснемо десни тастер, како се понашају када држимо притиснут тастер на мишу и слично. У објектно
оријентисаном програмирању циљ програмера је да сакупи податке и акције у неку врсту „кутије са алатом”
коју ће користити за брзи развој апликација. Примери објектно оријентисаних језика
су SmallTalk, Java, C#.C++ је хибридни језик; јесте из класе објектно оријентисаних језика али није чисто
објектно оријентисан.
На слици 2 дат је приказ развојног стабла програмских језика. Развојно стабло омогућује да се сагледа
време настанка појединих програмских језика, као и њихови међусобни утицаји. На развојном стаблу су
посебно истакнути најзначајнији до сада настали програмски језици.
 Слика 2. Развојно стабло програмских језика
Хронологија развоја програмских језика од 1954. до 1999. године је:
 1954. појавио се Fortran, развио га је John Backus у IBM-у.
 Иза Фортрана први се поја-вио Algol, у касним 1950-им.
 били су то језици незграпне синтаксе, зато су дошли Cobol 1960. и Basic 1964. године са својом
синтаксом која сличи на енглески језик.
 долази време за развој "правих" програмских језика: Pascal Niklausa Wirtha и C Kena Thompsona и
Dennisa Ritchie-a.
 1974. за потребе војске САДа развијена је Ada.
 OOP куца на врата: 1980. ту је Smalltalk-80,
 1985. појавила се прва имплементација C++ који је замислио Bjarne Stroustrup.
 1987. Larry Wall је створио Perl.
 1990. Guido van Rossum је избацио конкуренцију Perlu, Python.
 1994. појавио се PHP Rasmusa Lerdorfa, који је првенствено намењен креирању web апликација,
(нешто попут JSPa и ASP-a за Javu и VisualBasic, респективно).
 1996. појавила се Java компаније Sun Microsystems.
 крајем 1999. године појавио се D, који је занимљива мешавина програмских језика C, C++ и Jave.
BASIC (подверзија Visual Basic, Visual .NET) - програмски језик намењен почетницима у
програмирању. Visual .NET-а један је од изборних језика за развој .NET апликација.
FORTRAN (formula translation ) - програмски језик намењен решавању математичко - техничких
задатака. Језик по својим употребним могућностима спада у језике висог нивоа.
PASCAL - програмски језик намењен научним применама. Delphi, је Pascal sa визуално-објектним
конструкцијама у графичком окружењу. Спадају у групу виших програмских језика.
JAVA - програмски језик намењен програмирању у мрежном окружењу (Internet и Eternet). Наслања се
на језичке конструкције С језика. Деривати овог језика су PHP, Perl, Piton.
 SQL - је програмски језик намењен програмирању у области база података. Спада у групу виших
програмских језика.
C (C++, Visual C++, C# као његови деривати) - су програм намењени, објектно систематском
програмирању. Ови програмски језици су специфични језици, по својој структури. Могуће их је користити,
како за креирање системских програма (делова оперативног система, драјвера), тако и за креирање
кориснички орјентисаних апликација. Задња верзија C# (чита се СИ ШАРП), је циљни развојни језик -
платформа - основни језик .NET окружења. C# као дериват основног језика С, наследио је све добре особине
тог језика, као што су брзина, мала величина извршног кода, могућност директног контролисања хардвера,
при чему су додате све могућности објектно орјентисаних језика, са циљном применом у креирању
апликација како за рачунаре новијих генерација, тако и за креирање апликација за мобилне уређаје (мобилне
телефоне, „ручне“ рачунаре). Наравно ту је и интезивна примена у креирању апликација за области Internet
технологија.
Pascal . Веома стар језик (1970), побољшан увођењем објеката, захтева строго структурално
програмирање. Користи се за обуку, као и за креирање клијент/сервер апликација унутар програма Delphi и
Kylix.
Basic Asp . Овај веома стар језик (1964) је усавршен од стране Microsoft-a, уз изградњу комплетног
програмског окружења. Постоје бројне верзије Basic-a. Стандардни језик за скриптовање Microsoft-ових
апликација (Word и сл.), као и за креирање динамичких web страница (Asp) на Windows серверима.
PHP . Дизајниран је тако да се може уметати у html kôd, ради израде динамичких web страница или
њихово ажурирање помоћу база података. Користи се за креирање html страница на основу унетих
података. Верзија 5 намењена је првенствено за креирање web сервиса.
JavaScript ECMAScript . JavaScript је развијен у циљу креирања динамичких html страница на
клијентској страни; ECMAScript је стандардизована верзија. За остварење интерактивности на web
страницама. Користи се, такође, и унутар Xul-a, за креирање графичких корисничких интерфејса.
Scriptol. Једноставан, објектно-оријентисан, универзалан језик, са маштовитом и моћном синтаксом.
Помоћу њега можете креирати извршне програме, или уметати кôд унутар html страница. За креирање
структуре података може се употребити Xml. Једноставан и универзалан језик за скриптовање, креирање
прототипа, израду бинарних апликација, динамичких wеб страница и XML обраду података. Може се
употребити и за web сервисе, уз коришћење Php 5 као “задњег краја” (back-end).
Python . Савремен интерпретерски језик, са уграђеним моћним карактеристикама и јединственом
могућношћу увлачења текста (indentation) ради скраћеног кодирања. Верзија Jython се компајлира у Java
bytecode-u. Програмирање брзином светлости. Моћан и лак за учење. Може се употребити као проширење
Zope-a, за креирање web сервиса. Јава скриптовање уз помоћ Jython-a. Само за апликације са отвореним
кодом (некомпајлиране).
Boo . Ово је нова верзија Python-а, са неколико нових карактеристика. Извршава се на .Net и
Mono платформама, тако да нема никаквих проблема у вези компатибилности. Сличан програмском језику
Python.
ASP . Језик за скриптовање, на серверској страни, ради креирања динамичких web страница; развијен од
стране Microsoft-a, има исту синтаксу као Basic. Креирање html страница на основу унетих података, али
само на Windows серверима.
Eiffel, Sather. Објектно-оријентисан језик, са могућношћу “програмирања по уговору” и другим
безбедносним опцијама. Sather је верзија Eiffel-а, али са отвореним кодом. Програмирање безбедних
апликација. Користи се углавном у болницама.
Perl. Интерпретерски језик за скриптовање. Читљивост и једноставност употребе не спадају у његове
врлине. Користи се углавном од стране мрежних администратора, као и за креирање мањих CGI скриптова.
Rebol . Интерпретерски језик за мрежно скриптовање. Сам језик се може проширивати. Обрада
информација на тзв. дистрибуираним рачунарским системима, уз помоћ мањих програма.
Ruby. Дизајниран је имајући у виду првенствено једноставност. Ради се о интерпретерском језику, са
власничком (proprietary) али проширивом (extensible) библиотеком. Омогућава знатно једноставније писање
скриптова. Само за апликације са отвореним кодом (некомпајлиране).
 Tcl . Језик за скриптовање, лак за учење и доступан на свим постојећим платформама. Скриптовање
преносивих програма са графичким корисничким интерфејсом (GUI), као и за web програмирање уз помоћ
CGI.
NetRexx . Развијен од стране IBM-a; одликује се поједностављеном синтаксом. Служи као проширење
програмског језика Java.
Lua. Помоћни (add-on) или самосталан (стандалоне) програмски језик, са проширивом
семантиком. Служи као проширење програмског језика C.
Cobol. Пословни програмски језик, који се још увек користи на великим компјутерима. Углавном се
користи за одржавање старијих програма на маинфраме рачунарима.
Lisp. Лисп је веома стар програмски језик, дизајниран за креирање вештачке интелигенције; њиме се
искључиво могу обрађивати листе. Вештачка интелигенција и скриптовање.
Scheme . Scheme је осавремењена верзија програмског језика Lisp. Вештачка интелигенција и
скриптовање.
Prolog . Служи за логичко програмирање, засновано на Horn-овим клаузулама. Обимнија обрада
података у области вештачке интелигенције.
Haskell. Служи за функционално програмирање. Веома је спор и захтеван по питању меморије. Служи
првенствено за испробавање нових начина програмирања.
Forth. Још један old-tajmer. Измислио га је један астроном. Заснива се на слоговима (stack-based). За
инструменталне команде и поновну употребу наслеђених библиотека.
Smalltalk. Један од првих објектно оријентисаних језика. Програми се не могу извршавати изван IDE
окружења. Апсолутно објектно оријентисана обрада података.
Modula, Oberon. Наследници Pascal-a. Користе га углавном програмери који су носталгично везани за
време владавине Algol-a и Pascal-a.
Caml, Ocaml. Функционални програмски језици. Оцамл је објектно-оријентисана верзија. Користи се
углавном на универзитетима. Може се употребити за креирање компајлера.
Scala. Процедуралан, функционалан и објектно оријентисан програмски језик. Користи се у образовне
сврхе.
XML . Ово није прави програмски језик, али се може употребити за обављање сличних послова. XML
служи за прецизно описивање података, уз могућност да се подацима придручују одређене акције. XSL
омогућава трансформацију докумената.
Из овог кратког приказа развоја програмских језика можемо уочити да објектно оријентисаним
приступом на природан начин описујемо реалан свет. Ипак, природност описа није главни разлог
озбиљнијег развоја објектно оријентисаних језика, већ је то „софтверска криза” настала осамдесетих година.
У то време, развој хардвера довео је до знатног повећања примене рачунара у разним областима, па су самим
тим читави тимови програмера морали да раде на развоју једног пројекта. Сваки део тима развијао е
релативно независне модуле, а затим су се ти модули уклапали у функционалну целину, корисничку
апликацију. Сваки од модула могуће је користити у различитим апликацијама.На тај начин долази се до
стандардизације апликативног софтвера. С друге стране, поред развијања објектно оријентисане
методологије у програмирању, развојем интернета јавила се и потреба да написани пројекти раде идентично
на различитим платформама (оперативним системима…). Развојем програмског језика Java, који је пример
објектно оријентисаног приступа, на неки начин се превазилазе различите платформе на којима би се
софтвер извршавао. Java технологија изворно је била замишљена за пренос мултимедије мрежом
разноврсних уређаја.

1.3 Популарност програмских језика

 Програмерска заједница TIOBE сваког месеца израчунава индекс популарности програмских језика на
основу података добијених преко Популарних Интернет претраживача и веб страница као што су Wikipedia,
Amazon. YouTube и Baidu, а представља делимичну референцу за програмере која може послужити за
планирање будућих система или пројеката. У израчунавању индекса узимају се информације о броју
стручњака и инжењера из појединог програмског језика широм света, броју похађаних курсева из
програмских језика и разних предавача и производача, без улажења у анализу који је програмски језик
бољи или у којем је написано више линија кода, што према признању представник Tiobe компаније за
сландарде у кодирању није права научна метода већ представља најближу могућу апроксимацију
популарности програмских језика.

Слика 3. ТОП 15 најпопуларнијих програмских језика у свету

 Слика 4. TIOBE индекс популарности програмских језика од 2002-2014.
(http://www.tiobe.com/index.php/content/paperinfo/tpci/index.html)
Сходно објављеним подацима на Интернету и према слици 3 и 4 може се уочити да четири од пет
најпопуларнијих програмских језика припада програмском језику С и његовим варијантама. Током Јануара
2013 и 2014, С и остали програмски језици , односно варијанте С језика (Objective –C, C++, C#,..) чине више
од 58,75% коришћених програмских језика. На TIOBE TOP 10 листи најпопулранијих програмских језика
прво место заузима програмски језик C, што чини нешто више од 17,87% програмских језика на Вебу,
затим друго место припада програмском језику Java, са учешћем од 16,49 % . Након Јаве следе језици:
Objective –C sa 11,089%, C++ са 7,548% и C# са 5,855%.
Као што смо видели последњу деценију , популарност програмскиј језика је у великој мери под утицајем
екстерних трендова . Најважнији у овом тренутку су апликације за мобилне телефоне и веб развој. Андроид
(mainly Java) и iOS (Objective-C) су главне мобилне платформе, док је Windows Phone (mainly C#) сустиже .
На тржишту веб развоја не видимо неке велике промене дешавања током 2013 и 2014. упркос свим HTML5
дискусијама. JavaScript а би требало да буде велики победник , али њена популарност се не мења( прилично
стабилна око # 9 ) . JavaScript's је алтернатива која је још мање популарна: CoffeeScript (#170), TypeScript
(#205) and Dart (#124).

2. РАЗВОЈ ДИСЦИПЛИНЕ РАЧУНАРСТВА НА ТЕРЦИЈАЛНОМ НИВОУ ОБРАЗОВАЊА

2.1 Појам рачунарства

Појам рачунарства је врло широк и данас га је веома тешко дефинисати, пре свега због тога што рачунари
више нису само самостални уређаји, већ су делови других уређаја и машина. Данас, кад сваки телефон,
аутомобил или машина за прање веша има уграђен рачунар и када се рад готово сваког предузећа и установе
прати или се њим управља помоћу рачунарских система, тешко је исцртати границе које ће показати докле се
простире рачунарство и одакле почињу друге дисциплине. Због тога се може прихватити дефиниција да је
рачунарство било која активност техничке природе која укључује рачунаре

У заједничком извештају који су написале три институције: Association for Computing Machinery (ACM),
Association for Information Systems (AIS) i Computer Society (IEEE-CS), под називом Computing Curricula
2005, даје се нешто шира дефиниција рачунарства: „Уопштено, можемо дефинисати рачунарство као циљно
оријентисану активност која захтева, користи или креира рачунаре. Тако, рачунарство укључује
пројектовање и грађење хардверских и софтверских система за широку област примене; обраду,
структурирање и управљање различитим врстама информација израду научних студија уз употребу
рачунара; стварање рачунарских система који се понашају интелигентно; креирање и употребу
комуникационих медија и медија за забаву; тражење и добијање информација из било које посебне области
итд. Ова листа је практично бескрајна, а могућности неизмерне.“

2.2 Рачунарске дисциплине

До 1990. године био је општи консензус да постоје три рачунарске дисциплине: рачунарске науке,
електроника и информациони системи. Међутим, експлозивни развој рачунарства и Интернета 90-их година
прошлог века довео је до нове кристализације дисциплина. Може се рећи да се данас рачунарство изучава
преко пет дисциплина:
 Рачунарско инжењерство (Computer Engineering)
 Рачунарске науке (Computer Science)
 Информациони системи (Information Systems)
 Информационе технологије (Information Technology)
 Софтверско инжењерство (Software Engineering)
На слици 5 су графички приказане области које заузимају ове дисциплине у координатном простору чија
апциса одговара степену значаја дисциплине (од теорије до примене), а на ординати се смењују рачунарски
хардвер и архитектура, системска инфраструктура, развој софтвера, примена технологија и проблеми
организације система.

Слика 5. Област рачунарских дисциплина

 Као што се са Сл. 5 види, поједине области ових дисциплина се преклапају, али се приступ њима
разликује од дисциплине до дисциплине. У даљем тексту се даје ближи опис појединих дисциплина.
Рачунарско инжењерство се бави пројектовањем и производњом рачунара, рачунарских периферија,
рачунарских система и других уређаја који имају уграђене рачунаре. Ова дисциплина обухвата не само
технички подсистем (хардвер) него и програмски систем на најнижем нивоу, као и комуникацију између
делова техничких система и између рачунарских система. Рачунарско инжењерство је најближе класичној
електроници. Инжењери који су стручњаци за рачунарско инжењерство баве се пројектовањем процесора,
матичних плоча, меморија, улазно-излазних адаптера и периферија који се користе у рачунарским
системима. Рачунари се све чешће уграђују у друге уређаје: аутомобиле, клима уређаје, системе за грејање,
лифтове, алармне системе итд. Овакви рачунари се називају угњеждени (embedded) системи. Рачунарско
инжењерство се бави и пројектовањем хардвера и софтвера за овакве системе.
Рачунарске науке обухватају широко поље базних и развојних области рачунарства. Полазе од
теоријских основа и базних алгоритама, па иду до најсавременијих апликација као што су роботика,
рачунарска визија, интелигентни системи, биоинформатика и друге.
Рад у овој области може се поделити у три категорије:
 Налажење ефективних начина за решавање рачунарских проблема. На пример, рачунарске науке
се баве налажењем најбољих начина за смештање информација у базе података, слање података кроз
мреже или приказивање сложених слика. Теоретска основа која се користи за решавање оваквих
проблема омогућује нова, инвентивна решења која померају границе могућности коришћења
рачунарских система.
 Налажење нових примена рачунарских система. Ово подразумева не само развој нових апликација
него и развој нових језика вишег нивоа, нових метода за пројектовање и развој апликација, налажење
квалитетнијих начина за коришћење постојећих рачунарских решења као што су нове класе
интерфејса човек – систем, приступ информацијама са било ког места коришћењем различитих
уређаја и слично.
 Пројектовање, развој и имплементација иновативних програмских решења. Израда програмских
решења пре свега припада области софтверског инжењерства. Међутим, и рачунарске науке се баве
овом облашћу, али не рутинским коришћењем постојећих софтверских технологија, већ више у
смислу стварања иновативних решења.
Информациони системи су посебна дисциплина рачунарства која се бави интеграцијом
информационих технологија и пословних процеса како би се задовољиле пословне потребе за
информацијама и рад организација учинио ефикасним и ефективним. Стручњаци који се баве
информационим системима треба добро да познају савремене информационе технологије и пословне
процесе да би на најбољи начин створили информациони систем који ће генерисати, обрађивати и
дистрибуирати потребне информације. Због његове обимности и сталног померања технолошких
могућности и захтева ни за један информациони систем се не може рећи да је завршен. Информациони
системи увек захтевају поред даљег развоја и одржавање и прилагођавање новим пословним захтевима и
стандардима. Није могућ развој информационог система без одличног познавања организације рада и
пословних правила и потреба организације. Због тога стручњаци из ове области најчешће раде у
организацији за коју развијају информациони систем и сарађују са стручњацима из других дисциплина
како би што брже имплементирали нова решења. Њихова додатна улога је у управљању коришћењем
постојећих информационих система.
Термин информационе технологије има два значења. У ширем смислу информационе технологије
представљају синоним за рачунарске технологије. У ужем смислу информационе технологије представљају
комплемент информационим системима. Информационе технологије, као академска дисциплина се баве
задовољењем потреба корисника унутар пословног и друштвеног контекста кроз избор, креирање,
примену, интеграцију и администрацију рачунарских технологија. Док је код информационих система
тежиште дисциплине бачено на информациони аспект, код информационих технологија тежиште је на
технологијама. Рад сваког информационог система захтева добру технолошку подршку која се састоји у
избору програмског и техничког дела рачунарских система, у његовом одржавању и унапређивању.
 Специјалисти из овог домена су, поред тога, задужени за инсталацију и одржавање мрежа и мрежне
опреме, комуникационих компонената, Интернет и веб сервиса, развој мултимедијалних ресурса и слично.
Као посебно важан домен информационих технологија истиче се поузданост и сигурност информационог
система, као и заштита података. С тим у вези је и планирање и управљање животним циклусом
технолошких ресурса, што подразумева набавку, одржавање, надградњу и замену појединих подсистема
свеукупних рачунарских ресурса у организацији.
Софтверско инжењерство је дисциплина која се бави пројектовањем, развојем и одржавањем
програмских система. При том, софтверско инжењерство се посебно бави методама које доприносе
економичности ових процеса и поузданошћу решења. Како програмски системи из дана у дан расту и постају
све сложенији, важна компонента ове дисциплине је поузданост и ефикасност програмских система.

2.3 Студијски програми из дисциплине рачунарства који се нуде у Србији

На жалост, највећи број студијски програма из области информатике, који се нуди на универзитетима и
високим струковним школама, не задовољава захтеве IEEE, AIS и ACM везане за горе поменуте четири врсте
стуијских програма из области рачунарства. Ти програми се најчешће називају „пословна информатика",
„електронско пословање", „информатика" и др., и нуде се као део или као надградња разним менаџмент
програма. Студенти који заврше ове студијске програме, не би смели да имају назив инжењера, већ
менаџера, јер су они оспособљени пре свега за примену ИТ у управљању пословањем и општем менаџменту.
Свршени студенти ових програма нису у суштини информатичари, већ менаџери који довољно разумеју
информатику и ИТ да би је применили у свом пословању, као менаџери. Ови људи не могу да раде развојне и
инжењерске послове у ИТ фирмама које развијају и нуде ИТ системе. Могу у овим фирмама да раде
евентуално као продавци. Ови ИТ менаџери (што би требало да им буде прави назив) могу бити корисни за
организације који користе ИТ, а имају потребе за менаџерима који их добро разумеју.
Друга категорија студијских програма који се нуде као информатички се налази на техничким и природно
математичким факултетима. На жалост, већ дуже време постоји сам интерес студената за студије технике и
математике, те ови факултети отварају студијске програме из „информатике" или „информационих
технологија" и дл. Међутим, студенти на овим програмима, у току свог школовања, имају најмање око
половину предмета који немају никакве везе са информатиком, већ са дисциплинама за које су ти факултети
и били основани. На тај начин, студенти који заврше те студијске програме на овим факултетима, не добију
довољно знања из неке од четири наведене рачунарске дисциплине, и самим тим, у строжем смислу, с ене
могу сматрати информатичарима, без обзира какво им звање факултет додељује (математичар-
информатичар, инжењер информационих технологија и др.). Они могу бити корисни организацијама којим
су потребни инжењери машинства, електротехнике, грађевинарства, или математичари, који добро разумеју
ИТ, а да би је применили у инжењерским, односно, математичким проблемима. И ови свршени студенти, као
и у слуђају горе поменутих менаџера, не могу радити
развојне и друге техничке послове у ИТ фирмама, јер
немају сва потребна знања. Они могу да раде у
фирмама које користе ИТ у својим развојним
тимовима, те су им потребни инжењери који разумеју
ИТ, али су ипак инжењери из других дисциплина
(машинство, електротехника, грађевина и сл.).
На слици 6 је приказана подела студијских
програма који се нуде у високом образовању Србије.
Сви програми су разврстани у две основне
категорије:
A. Студијски програми који задовољавају
критеријуме за студијске програма из рачунарства
које су дефинисале професионалне организације
IEEE, ACM и AIS
B. Остали студијски програми, који се називају
„информатичким", али у којима се мање изучава
информатике него у студијским програмима
категорије А.
 Студенти који заврше студијске програме категорије А, имају права да се називају инжењерима из једне
од наведене четири рачунарске дисциплине и да се сматрају информатичарима. ИТ фирме су првенствено
заинтересовани за запошљавање ових стручњака.
Студенти који заврше неки од студијских програма категорије Б, требало би да имају назив неке друге
дисциплине (примерен факултету који нуди студијски програм), и не би требало д анос еназив инжењера из
неке од рачунарских дисциплина категорије А. Строго узев, они нису информатичари, већ инжењери (или
математичари) из неке друге дисциплине, који знају примену ИТ у тој дисциплини.
Лица која сада бирају неки од студијских програм из области информатике, треба да имају у виду ову
категоризацију, да би тачно знали шта ће студирати. Избор треба да изврше у складу са својим амбицијама,
способностима и пословима које желе да раде. Ако желе да буду информатичари, требало би да изаберу
студијске програме из категорије А. Ако желе да буду инжењери (или математичари) који боље од својих
колега знају да у тим областима користе ИТ, онда би требало да изаберу неки од програма категорије Б.
На жалост, највећи број студијских програма који се нуди у Србији, спадају у категорију Б. Само
неколико факултета нуде студијске програме из категорије.

3. ЗАСТУПЉЕНОСТ ПРОГРАМСКИ ЈЕЗИКА НА УНИВЕРЗИТЕТИМА НЕКИХ

ЛАТИНОАМЕРИЧКИХ ДРЖАВА

Пре него што приступи анализи заступљености програмских језика на универзитетима неких
латиноамеричких држава, осврнућемо се најпре на популарност изучавања програмских језика на светском
нивоу.
На следећим графиконима и сликама даће се приказ популарности учења програмских језика током
2011 и 2012. године као и даће се приказ у наредним табелама Анализа изучавања програмских језика по
регионима.

Слика 7. Популарност учења програмских језика у 2011. и 2012. години

На сајту http://www.ucim-programiranje.com/ објављени су подаци истраживања који су то програмски

језици з које је било највише интересовања у претходне 2 године, са посебним акцентом на 2012. Извор
информација је Google Trend и фокус је био на претрагама туторијала 5 различитих програмских језика.
Истраживање обухвата тренд по кварталима са просечним вредностима индекса претраживања као и региони
у којима је вршено претраживање. Графици које ћемо представити представљају нормализоване податке на
скали од 0-100, тј. не представљају абсолутан број укупних претрага. Програмске језике који су узети у обзир
за анализу су: Java, PHP, C#, Python i Android. Упоређујући ове две године можемо видети да
су Јава и Пyтхон имали благи пад у односу на претходну годину. Са друге стране C# и Android су имали
највећи раст у интересовању у претходном посматраном периоду.

Слика 8. Анализа изучавања програмских језика по регионима

 Анализа по регионима свакако указује на чињеницу да се учење свих програмских језика највише
интерсује Индија. Ипак, Python се највише учи (поред Индије) у Америци, Немачкој, Канади, Великој
Британији и Аустрији.
На основу ових података закључујемо да се програмски језици попут Jave, Android и C#-a и даље држе
сам врх потражње, док их Python прати. Популаризацијом мобилних уређаја и таблет рачунара у наредном
периоду можемо очекивати раст популарности Android-a. Наравно у прилог овој тврдњи не иде гласина да ће
Samsung можда напустити Android и у потпуности прећи на Tizen OS на својим мобилним уређајима.
Избор програмског језика ће свакако зависити од тога каква ће бити потражња у периоду који долази.
Мишљења смо да улагање у учење било којег од горе наведених језика ће свакако допринети повећању
личне конкурентности на тржишту рада. ИТ струка је свакако једна од динамичнијих, посебно у области
програмирања где се појављују не само нови програмски језици, већ и читави екосистеми у претходних
неколико година. Свакако знање једног или више од горе наведених језика ће у многом олакшати учење
новог.
Стога из свега непред приказаног, и на основу напред приказане анализе изучавања програмских језика
по регионима, можемо да закључимо да увези са програмирањем, изузетно је важан избор програмских
језика који ће се изучавати на терцијалном нивоу, односно на основним студијама широм света. Дакле,
изузетно је важан избор програмских језика којима се излаже и учи вештина решавања проблема и
програмирања, с обзиром на средства која се у том процесу користе и имају велики утицај на начин на који
размишљамо, и на нашу способност размишљања.
У даљем излагању у оквиру овог поглавља даће се приказ заступљености програмских језика на
следећим универзитетима Латиноамеричких држава и то:
 French Guiana – Француска гвајана
 Grenaда - Гренада
 Guadelupe - Гвадалупе
 Guatemala- Гватемала
 Guyana-Гвајана
Узорак истраживања чине укупно 19 универзитетета и то: по 1 универзитет држава Француске
Гвајане, Гренаде и Гвадалупе, 12 универзитета државе Гватемале и 4 универзитета државе Гвајане.

3.1 Изучавање програмских језика на универзитету државе Француске Гвајане

Француска Гвајана или Француска Гијана (фр. Guyane française, службено фр. Guyane) је прекоморски
департман Републике Француске. Са површином од 86.504 км-², највећи је француски департман. То је
једина француска, а уједно и једина територија Европске уније у Јужној Америци. Екваторска шума покрива
највећи део територије Францсуке Гвајане. Службено име департмана у европским и француским круговима
је Гвајана. Придев „француска“ се додаје још из колонијалних времена, кад су постојале три
Гвајане: Британска Гвајана (данас Република Гвајана), Холандска Гвајана (данас Суринам) и Француска
Гвајана. Француска Гвајана је веома зависна од француских субвенција. Главна индустријска грана
је риболов (чини 75% извоза), експлоатација злата и дрвета. Стопа незапослености је 20-30%. У
месту Куру је смештен Европски свемирски центар који запошљава 1700 људи и извор је
25% БДП територије.Туризам је све значајнија делатност.

Слика 9. Застава, грб и географски положај државе Француске Гвајане

 Држава Француска Гвајана има 1 универзитет на свој територији чији је назив Université des Antilles et
de la Guyane.

Табела 1. Заступљеност изучавања програмских језика на универзитетима државе Француска Гвајана

Бр
Студијски Семеста Назив бодова Програмски
Универзитет Факултет
програм р Предмета језик
ECTS
UEO12MIPC 5 120 EC2 -
70 70 190 Programmation
Bases en 2 4 -
et Structures de
mathématiques & données
informatique
Pratique
UEO32MIPC
2 intensive de la 2x3,5 -
Orientation
programmation
(2 EC au CHOIX)
(I)
UEO23MI
Algorithmique
3 & 6,5 -
structures de
données
avancées
Sciences, Mathématiques et
Université UEP23MI – 20
Technologies, informatique 3 2x6 -
des Antilles et Programmation
de la Guyane Santé renforcée
Calcul
4 numérique, 2 -
pratique
de Matlab
EC1 -
Méthodologie
UEO15MI – 160 5 7 -
&
Informatique-5
Programmation
Objet
UEO26MI – 149 EC1 -
Programmation 6 Programmation 6 -
spécifique & avancée système
EC2 –
UEP26MIOrientation 6 6
Programmation
professionnelle
web

На основу приказаних података може се учити да на смеру за Науку и технологију и здравство

(Sciences, Technologies, Santé) студенти на различитим смеровима изучавају различите врсте програмских
језика. У програму овог универзитетета дат је назив предмета, број ЕСБ бодова и семестар на коме се
изучава одређена врста програмских језика. Оно што програмом није предвиђено је то да студентима није
дат списак програмских језика које ће изучавати на овим студијским програмима, већ само назив предмета.
3.2 Изучавање програмских језика на универзитету државе Гренада

Гренада (енгл. Grenada) је острвска држава на југоистоку Карипског мора: северно од Тринидада и
Тобага и јужно од Светог Винсента и Гренадина. Око 80% становништва су потомци афричких робова које
су довели Европљани. Остатак чини аутохтоно карипско становништво. Готово цело становништво говори
енглеским језиком. Најраширенија вера је хришћанство: половину чине католици, а од протестаната
најбројнији су англиканци:
 Главни град: Сент Џорџиз
 Позивни број: 473
 Валута: Источнокарипски долар
 Континент: Северна Америка
 Премијер: Кит Мичел
 Популација: 105.483 (2012.) Светска банка
 Службени језик: Енглески језик

Слика 9. Застава, грб и географски положај државе Гренаде

И ова држава као и претходна на својој територији има један универзитет чији је назив St. George's
University. Овај универзитет својим студентима нуди студијске програме из медицине, ветерине, уметности
и науке. У оквиру ових студијских програма није превиђено изучавање програмских језика на овом
универзитету.

Табела 2. Заступљеност изучавања програмских језика на универзитетима државе Гренаде

Бр
Студијски Семеста Назив бодова Програмски
Универзитет Факултет
програм р Предмета језик
ECTS
St. George's - - - - -
-
University

3.3 Изучавање програмских језика на универзитету државе Гватемале

Република Гватемала (шп. República de Guatemala) је држава уЦентралној Америци, између Тихог
океана и Карипског мора. Површина Гватемале износи 108.890 km². Граничи се са Мексиком на северу,
Белизеом на североистоку, и Хондурасом и Ел Салвадором на југоистоку. Она је република са највећом
популацијом у региону. Она је трећа највећа држава у Средњој Америци. Град Гватемала је главни и највећи
град земље. Остали већи градови су Кезалтенанго, Ескинтла, Мазатенанго, Пуерто Бариос и Антигва
Гватемала. Око половина становништва Гватемале је местицо (познат у Гватемали као ладино), мешавина
Европљана и народа домородачког порекла.
У градским подручјима је доминантна ладино култура и на њу имају јак утицај европски и северно-
амерички трендови. Али у многим латино-америчким државама, као и у Гватемали живи многобројно
домородачко становништво. Народ Маја је сачувао јасан идентитет. Дубоко укорењени у сеоским
планинским крајевима Гватемале, много домородачког народа говори језиком Маја, прати традиционалне
верске и сеоске обичаје и продужава богату традицију текстила и других вештина. Двије културе су
направиле Гватемалу сложеном заједницом јасно подељеном на богате и сиромашне. Ова подела је
произвела много напетости и насиља који су обележили историју Гватемале.
 Главни град: Град Гватемала
 Позивни број: 502
 Валута: Гватемалски квецал
 Председник: Ото Перез Молина
 Популација: 15,08 милиона (2012.) Светска банка
 Континент: Северна Америка
 Службени језик: Шпански језик

Слика 10. Застава, грб и географски положај државе Гватемале

Табела 3. Списак 12 универзитета државе Гватемале

Ред. Назив универзитета Место, локација
број
1 Universidad Rafael Landívar
2 Universidad de San Carlos de Guatemala
3 Universidad Francisco Marroquín
4 Universidad Galileo
5 Universidad del Valle de Guatemala
6 Universidad Mariano Gálvez de Guatemala
Ciudad de Guatemala
7 Universidad del Istmo
8 Universidad Rural
9 Universidad Mesoamericana
10 Universidad San Pablo de Guatemala
11 Universidad Panamericana
12 Universidad InterNaciones
 Табела 4. Заступљеност изучавања програмских језика на универзитетима државе Гватемале
Сем
Студијски Назив
Универзитет Факултет еста Теорија Пракса Предуслов
програм Предмета
р
 PROGRAMAC INTRODUCCIO
ION N A LA
1 4 2
Licenciatur AVANZADA PROGRAMACI
a en (11001) ON (11001)
Ingeniería
INTRODUCCI
Industrial y ON A LA
de Sistemas 2 4 2 -
PROGRAMAC
ION (11001)

Ingeniería
Civil INTRODUCCI
Administrat ON A LA
iva e 2 4 2 -
PROGRAMAC
Ingeniería ION (11001)
Civil

Ingeniería 2 INTRODUCCI
Química ON A LA
4 2 -
Industrial PROGRAMAC
Ingeniería ION (11001)
Universidad en 2 INTRODUCCI
Rafael Industria Ingeniería ON A LA
Mecánica 4 2 -
Landívar de PROGRAMAC
Alimentos Industrial ION (11001)
2 INTRODUCCI
Ingeniería ON A LA
Mecánica 4 2 -
PROGRAMAC
ION (11001)
Ingeniería 2 INTRODUCCI
Mecánica ON A LA
4 2 -
Industrial PROGRAMAC
ION (11001)
2 INTRODUCCI
Ingeniería ON A LA
Mecánica 4 2 -
PROGRAMAC
ION (11001)
1 INTRODUCCI
ON A LA
4 2
Ingeniería PROGRAMAC
en ION (11001)
Informática 2 PROGRAMAC INTRODUCCION
y Sistemas ION A LA
4 2
AVANZADA PROGRAMACIO
(11001) N (11001)
 На универзитету под називом Universidad Rafael Landívar, и факултету овог универзитетета под
називом Ingeniería en Industria de Alimentos , на различитим студијским програмима ( Инжењеринг у
прехрамбеној индустрији, Индустријски системи и инжењеринг, Административно Грађевинарство и
грађевинарство, Индустријско инжењерство и хемија и хемијско инжењерство, Индустријско Машинство и
машинство, Индустријско инжењерство, Системи и комјутерског инжењерства) студенти у оквиру првог
семестра као обавезан предмет похађају Основе програмирања ( INTRODUCCION A LA PROGRAMACION
(11001), а на смеру Инжењеринг у прехрамбеној индустрији и Системи и компјутерско инжењерство у 2
семестру студентима ова два студијска програма је обавезан и предмет Напредно програмирање
(PROGRAMACION AVANZADA (11001)). Као услов за полагање испита из напредног програмирања је
одслушан и положен испит из Основа програмирања из прве године студија.
Табела 5. Заступљеност изучавања програмских језика на универзитетима државе Гватемале
Студијски Назив Програмски
Универзитет Факултет Семестар
програм Предмета језик
Programacion
6 de -
computadoras 1
Inginieri mecanical
Programacion
7 de -
computadoras 2
Programacion
5 de -
computadoras 1
Programacion
Universidad Ingenieria industrial 6 de -
de San Carlos Ingineria computadoras 2
de Guatemala
Programacion
7
comercial
Programacion
5 de -
computadoras 1

Ingenieria mecanica Programacion

industrial 6 de -
computadoras 2
Programacion
7
comercial

У оквиру факултета за Инжењерство универзитета Universidad de San Carlos de Guatemala студентима на

сајту овог факултета у виду pdf. Документа дат је приказ студијског програма са списком предмета по
семестрима. На сва три студијска програма наведени су само називи предмета али који од програмских
језика се изучава није наведено.

3.4 Изучавање програмских језика на универзитету државе Гвајана

Гвајана или званично Кооперативна Република Гвајана је држава уЈужној Америци, смештена на
северу континента на обали Атлантског океана. На западу граничи са Венецуелом, на југу са Бразилом и на
истоку са Суринамом.
 Главни град: Џорџтаун
 Површина: 214.970 km²
 Валута: Гвајански долар
 Континент: Јужна Америка
 Популација: 795.369 (2012.)
  Председник: Доналд Рамотар
 Службени језик: Енглески језик

Слика 11. Застава, грб и географски положај државе Гвајане

У табели 6 дат је списак четири универзитета и назив њиховог седишта у држави Гвајани.
Табела 6. Списак 4 универзитета државе Гвајане
Ред. Назив универзитета Место, локација
број
1 University of Guyana Georgetown
2 Texila American University Sparendaam ...
3 GreenHeart Medical University Georgetown
4 Guyana School of Agriculture Mon Repos ...

Анализирајући сајт првог универзитета University of Guyana дошли смо до закључка да на сајту овог
универзитета се налази списак факултета и то Факултет пољопривреде и шумарства, медицински факултет,
факултет природних наука, факултет друштвених наука и Технички факултет, али ни један од наведених
факултета нема објављен, тј. Постављен списак са предметима који ће се изучавати на овим факултетима.
Такође факултет Texila American University и GreenHeart Medical University су факултети из области
Медицине, а факултет Guyana School of Agriculture припада области Архитектуре.

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Истраживењем у овом раду обухваћено је 19 универзитета Латинске Америке и то: Француска Гвајана,
Гренада, Гвадалупе, Гватемала и Гвајана. На основу добијених резултата истраживања и табелано
приказаних у овом раду испоставило се да су само три универзитета на својим сајтовима објавили наставни
план и студијски програм у коме су дати називи предмета, али ни један од факултетета што је алармантно не
даје приказ програмских језика који су планирани да се изучавају. Тако да се може закључити да се изучавање
Програмских језика највише појављује на студијама из различитих области инжињерства, а да се уопште не
могу наћи на студијама бизниса, права, медицине и уметности.
Сигурно да је да у будућности наведени универзитети требало би да посвете више пажње при креирању
својих сајтова и да својим студентима пруже јасан и тачан увид у предметима и програмским језицима који ће
се изучавати на одређеним студијским програмима. Но шта ће се десити у будућности остаје да се види. Једно
је сигурно да управа ових универзитета требало би да из корена промени политику објављивања информација
на својим сајтовима а било би и пожељно да и посете неке од сајтова водећих светских универзитетских
центара Америке и да сазнају како студенти могу доћи до тачних и валидних информација у сваком тренутку.
ЛИТЕРАТУРА

1. Hrnjica, B., “Historijski razvoj programskog jezika“ http://bhrnjica.net/2006/08/23/historijski-razvoj-

programskog-jezika/
2. Kratak pregled razvoja programskih http://www.eknjizara.rs/pdf/cet/C_Sharp_Nastavnici_Uvod.pdf
3. Traub, J.F., (editor), Quo Vudimus: Computer Science in u Decade, Commu-nications of the ACM, 24(6),
1981, 351-369.
4. Vitas, D. (i ostali), Electronic dictionarg und text processing in Serbo-Croatian, Sprache-Kommunikation-
Informatik, Max Niemeyer Verlag, Tubingen, 1993, 225-231.
5. Universities in Latin America, http://www.4icu.org/Latin-America/
6. http://metropolitan.edu.rs/sr/osnovne_studije/fakultet_informacionih_tehnologija/
kako_izabrati_pravi_program_iz_informatike.dot
7. http://poincare.matf.bg.ac.rs/~jelenagr/1d/istorijaJHP.pdf
8. Ђоковић, А.: Рачунари и програмирање: http://www.youblisher.com/p/477641-Racunari-i-programiranje-
2/
9. http://www.tiobe.com/index.php/content/company/Home.html
10. http://www.raf.edu.rs/Istorija/Istorija_racunara_7.htm
11. http://www.slideshare.net/milepavlic1/seminar-programski-jezici
12. http://saveti.kombib.rs/KAKO_DA_se_odlucite_za_pravi_programski_jezik.html
http://www.ucim-programiranje.com/2013/01/programski-jezici-trend-2011-2012/