etiri plemenite istine

Ajahn Sumedho

Prevod Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Uvod Prva plemenita istina

Patnja i sopstvo Poricanje patnje Moral i saoseanje Istraivanje patnje Zadovoljstvo i nezadovoljstvo Uvid u razliitim situacijama

Druga plemenita istina

Tri vrste elje Poistoveivanje je patnja Naputanje Postignue

Trea plemenita istina

Istina prolaznosti Smrtnost i nestanak Dopustiti stvarima na nastanu Realiacija

etvrta plemenita istina

Ispravno razumevanje Ispravna namera Ispravan govor Ispravno delovanje, ispravan ivot Ispravan napor, ispravna sabranost, ispravna koncentracija Vidovi meditacije Racionalnost i emocija Stvari onakve kakve jesu Harmonija Osmostruka staza kao povod za razmiljanje

Renik

AKA LIA Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Kosambija, u simsapa umi. Tada, uzevi u ruku nekoliko simsapa listova, upita monahe: "ta mislite, monasi, ega ima vie, ovih nekoliko simsapa listova u mojoj ruci ili listova u ovoj umi?" "Listova u ruci Blaenog je manje, gospodine. Vie je listova u ovoj umi." "Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednih znanjem, ali kojima nisam poduavao, daleko je vie [od onih kojima sam poduavao]. A zato ih nisam poduavao? Zato to nisu povezane sa ciljem, ne odnose se na temelje svetakog ivota i ne vode ka otrenjenju, smirivanju strasti, nestanku, smirenju, direktnom znanju, samoprobuenju, utrnuu. Zato ih nisam poduavao. "A emu sam poduavao? Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje. Tome sam poduavao. A zato sam tome poduavao? Zato to su povezane sa ciljem, ne odnose se na temelje svetakog ivota i ne vode ka otrenjenju, smirivanju strasti, nestanku, smirenju, direktnom znanju, samoprobuenju, utrnuu. Zato sam ih poduavao. "Otuda je vaa dunost kontemplacija: Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje. Vaa je dunost kontemplacija: Ovo je put koji vodi do prestanka patnje. (Samyutta nikaya, LVI, 31)

PREDGOVOR Ova knjiica sainjena je na osnovu govora potovanoga Ajahn Sumedha o kljunoj taki Budinog uenja: da ovek svoju nesreu moe prevazii duhovnim sredstvima. Ovo uenje saopteno je putem Budine etiri plemenite istine, prvi put izloeno 528. godine pre. n. e. u Parku jelena u Sarnatu blizu Varanasija i u budistikom svetu sauvano do dananjeg dana. Potovani Ajahn Sumedho je bhikkhu (monah) budistike theravada tradicije. Roen u SAD, zareen je u Tajlandu 1966. i tamo je proveo narednih deset godina. Sada je stareina Amaravati Buddhist Centra, kao i uitelj i duhovni voa mnogim monasima, monahinjama i nezareenim sledbenicima. Ova knjiica nastala je dobrovoljnim trudom mnogih ljudi uloenim za dobrodit drugih.

Beleka o tekstu: etiri plemenite istine Buda je prvi put izloio u svom govoru (sutta) nazvanom Dhammacakkappavattana sutta doslovno Pokretanje toka uenja. Odlomci iz ovog govora citirani su na poetku svakog poglavlja u kojima se opisuju etiri istine. Brojevi koji se navode odnose se na knjige u kanonu u kojima se ovaj govor moe pronai. Meutim, tema etiri plemenite istine javlja se na mnogo mesta, na primer u citatu koji se nalazi na poetku Uvoda.

UVOD To to smo i ja i ti morali da preemo mukotrpano dug put moemo zahvaliti tome to nismo otkrili, nismo shvatili etiri istine. Koje etiri? To su: plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje. (Digha nikaya, 16) Dhammacakkappavattana sutta, Budino uenje o etiri plemenite istine, bila je osnovna nit koju sam godinama koristio u svojoj praksi. To smo uenje koristili u naem manastiru u Tajlandu. Budistika theravada kola smatra ovu suttu esencijom Budinog uenja. Ova jedna jedina sutta sadri sve to je neophodno za razumevanje dhamme i za prosvetljenje. Premda se Dhammacakkappavattana sutta smatra prvim govorom koji je Buda odrao posle probuenja, ponekad volim da mislim da je on svoju prvu propoved odrao onda kada je sreo asketu na svom putu u Benares. Posle prosvetljenja u Bod Gaji, Buda je pomislio: "Ovo je tako suptilno uenje. Verovatno da reima ne mogu izraziti ono to sam otkrio i zato neu poduavati. Jednostavno u do kraja ivota sedeti pod bodhi drvetom." Za mene je ovo veoma zavodljiva ideja, jednostavno otii, iveti sam i ne petljati se sa problemima drutva. Meutim, dok je Buda tako razmiljao, Brahma Sahampati, stvoritelj sveta prema hinduizmu, priao je Budi i ubedio ga da ipak treba da krene i propoveda. Brahma Sahampati uverio je Budu da postoje bia koja e ga razumeti, bia u ijim oima je samo malo trunja. Zato je Budino uenje i bilo namenjeno ljudima kojima je pogled tek malo zamuen siguran sam da je smatrao kako se njegovo uenje nee pretvoriti u masovan, iroko prihvaen pokret. Posle posete Brahme Sahampatija, Buda se zaputio iz Bod Gaje u Varanasi (dananji Benares) i usput sreo jednog asketu kojeg je impresionirao svojom pojavom. Asketa ree:

"ta je to to si otkrio?" i Buda mu odgovori: "Ja sam savreno prosvetljeni, arahant, Buda." Volim da ovo posmatram kao njegovu prvu propoved. Ona je bila neuspena, jer je njegov sagovornik sluajui ga pomislio kako je Buda vebao vrlo naporno i da sada precenjuje sebe. Ako bismo i mi uli ovakvu izjavu od nekoga siguran sam da bismo slino reagovali. ta biste radili kada bih vam rekao: "Ja sam potpuno prosvetljen"? Zapravo, Budin iskaz je bio veoma tano, precizno uenje. To je savreno uenje, ali ljudi ne mogu da ga razumeju. Skloni su da ga pogreno protumae kao da dolazi iz ega, jer ljudi uvek sve tumae iz svog ega. "Ja sam potpuno prosvetljen" moe zvuati kao egoistina izjava, ali zar ona nije potpuno transcendentna? Zanimljivo je kontemplirati o toj izjavi: "Ja sam Buda, savreno prosvetljeni", jer ona povezuje upotrebu "ja sam" sa krajnjim postignuima ili realizacijama. U svakom sluaju, rezultat Budine prve propovedi bio je da je sagovornik nije mogao razumeti i jednostavno je krenuo dalje. *** Kasnije je u Parku jelena kraj Varanase Buda sreo svojih pet prijatelja. Sva petorica su iskreno bili posveeni strogom asketizmu. U jednom trenutku bili su se razoarali u Budu, jer su smatrali da je postao kolebljiv u odnosu na praksu. Naime, Buda je pre prosvetljenja poeo da uvia da strogi asketizam ne vodi ka stanju prosvetljenja, tako da je prestao da veba na taj nain. Tih pet njegovih prijatelja pomislili su da je izgubio samopuzdanje: moda su ga videli da jede pirina sa mlekom, to bi moglo danas da se uporedi sa jedenjem sladoleda, na primer. Ako ste asketa i ugledate monaha koji jede sladoled, moda ete izgubiti poverenje u njega, jer smatrate da bi monasi trebalo da jedu, recimo, orbu od kopriva. Ako biste zaista bili privreni asketizmu i videli me kako jedem porciju sladoleda, vi vie ne biste imali poverenja u Ajahn Sumedha. To je nain na koji funkcionie ljudski um; skloni smo da se divimo impresivnim poduhvatima svojevoljnog trpljenja i odricanja. Poto su izgubili poverenje u njega, ta petorica Budinih prijatelja ili uenika napustila su ga i to mu je pruilo ansu da sedne ispod bodi drveta i postane prosvetljen. Zatim, kada su ponovo sreli Budu u Parku jelena kraj Varanase, sva petorica su u prvi mah pomislila: "Znamo mi kakav je on. Ne gubimo s njim vreme." Ali kako im je prilazio poeli su da oseaju da je u njemu neto izuzetno. Ustali su da mu naprave mesto da sedne i on im je tada odrao propoved o etiri plemenite istine. Ovoga puta, umesto da kae "Ja sam prosvetljen", on ree: "Postoji patnja. Postoji uzrok patnje, Postoji prestanak patnje. Postoji put koji vodi do prestanka patnje." Na ovaj nain izloeno, njegovo uenje ne zahteva ni prihvatanje ni odbijanje. Da je rekao "Ja sam potpuno provetljen", morali bismo ili da se sloimo sa tim ili da to odbacimo ili bismo jednostavno bili zbunjeni. Ne bimo zapravo znali kako da gledamo na tu izjavu. Meutim, rekavi "Postoji patnja. Postoji uzrok patnje, Postoji prestanak patnje. Postoji put koji vodi do prestanka patnje", on je ponudio neto o emu treba da razmislimo: "Na ta on to misli? Na ta misli kad kae patnja, njen uzrok, prestanak i put?"

Zato poinjemo da kontempliramo, da razmiljamo o tome. Sa izjavom "Ja sam potpuno prosvetljen" moemo samo da polemiemo. "Je li on zaista prosvetljen"... "Ja mislim da nije." Samo bismo polemisali; nismo spremni za uenje koje je tako direktno. Oigledno, Budina prva propoved bila je upuena nekome ko jo ima mnogo praine u oima i zato je promaila cilj. Zato je u sledeoj prilici on izloio uenje o etiri plemenite istine. *** Tako su etiri plemenite istine: postoji patnja; postoji uzrok ili koren patnje, postoji kraj patnje i postoji put koji vodi izvan patnje a to je plemeniti osmotruki put. Svaka od ovih istina ima svoja tri aspekta, tako da sveukupno ima dvanaest uvida. U theravada tradiciji arahant, savreni, jeste onaj ko je jasno uvideo etiri plemenite istine, sa njihova tri aspekta i dvanaest uvida. "Arahant" oznaava ljudsko bie koje razume istinu; a ona uglavnom podrazumeva uenje o etiri plemenite istine. Za prvu plemenitu istinu, "Postoji patnja" je prvi uvid. Kakav je to uvid? Ne moramo od toga praviti nita grandiozno; to je samo jedno priznavanje: "Postoji patnja". To je osnovni uvid. Neznalica kae: "Ja patim. Ne elim da patim. Meditiram i idem na kurseve meditacije da bih se oslobodio patnje, ali ja jo uvek patim iako to ne elim... Kako da se oslobodim patnje? ta da uradim da je se oslobodim?" Ali to nije prva plemenita istina; ona nije: "Ja patim i elim to da okonam." Uvid je: "Postoji patnja." Sada na bol ili tesklobu koju oseate ne gledate iz perspektive "To je moje" ve kroz misao: "Postoji ova patnja, ova dukkha ." Ova misao javlja se iz stava refleksije "Bude koji vidi Dhammu". Ovaj uvid je jednostavno priznavanje da postoji ta patnja, ali je ne inimo linom. To priznanje je jedan vaan uvid; jednostavno posmatramo mentalnu teskobu ili fiziki bol i vidimo ih kao dukkhu a ne kao neto lino vidimo ih kao dukkhu i ne reagujemo na njih na stari, ve naviknuti nain. Drugi uvid prve plemenite istine je: "Patnju treba razumeti." Drugi uvid ili aspekt svake od plemenitih istina ima u sebi re "treba": "Treba je razumeti." Drugi uvid je, tako, da dukkha jeste neto to treba razumeti. Treba da razumemo dukkhu a ne samo da pokuavamo da je se otresemo. Moemo uzeti re "razumeti". To je sasvim uobiajena re, ali na jeziku pali "razumeti" znai zaista prihvatiti patnju, prigrliti je, a ne samo reagovati na nju. Na svaki oblik patnje fiziki ili mentalni mi obino samo reagujemo, ali kroz razumevanje moemo zaista da pogledamo tu patnju, da je zaista prihvatimo kao injenicu, da je prigrlimo. I to je drugi aspekt: "Treba da razumemo patnju." Trei aspekt prve plemenite istine je: "Patnja je shvaena". Kada ste zaista vebali sa patnjom posmatrali je, prihvatili, upoznali je i dozvolili joj da bude ono to jeste tada postoji trei aspekt. "Patnja je shvaena", ili "Dukkha je shvaena." Tako, postoje tri aspekta prve plemenite istine: "Postoji dukkha ", "Nju treba razumeti" i "Ona je shvaena".

*** Ovo je obrazac za tri aspekta svake od etiri plemenite istine. Prvo ide tvrdnja, zatim preporuka i na kraju rezultat praktikovanja preporuke. Sve ovo moemo posmatrati i kroz pali termine pariyatti, patipatti i pativedha. Pariyatti je teorija ili tvrdnja: Postoji patnja. Patipatti je veba istinsko vebanje sa njom, i pativedha jeste rezultat tog vebanja. To je ono to nazivamo obrascem razmiljanja; vi zapravo razvijate um. Budin um je jedan promiljen um koji vidi stvari onakvim kakve one zaista jesu. Ove etiri plemenite istine koristimo radi sopstvenog razvoja. Primenjujemo ih na uobiajene stvari u naem ivotu, na uobiajene vezanosti i opsesije u naem umu. Sa tim istinama moemo istraivati svoje vezanosti kako bismo doli do uvida. Kroz ove etiri plemenite istine moe ostvariti prestanak, okonanje patnje i praktikovati osmostruki put sve dok ne doemo do razumevanja. Onda kada je osmostruki put do kraja razvijen postajemo arahant. Iako sve ovo zvui komplikovano etiri istine, tri aspekta, dvanaest uvida zapravo je vrlo jednostavno. To je alat za nas koji nam pomae da razumemo patnju i odsustvo patnje. I u budistikim zamljama nema mnogo budista koji bi jo uvek koristili etiri plemenite istine. ak ni Tajland nije izuzetak. Ljudi kau: "Ah da, etiri plemenite istine to je za poetnike." Tada se moda okreu raznim vrstama vipassana tehnika i postaju zaista opsednuti sa esnaest stupnjeva pre nego to dou do plemenitih istina. Zaista me udi da je u budistikim zemljama jedno tako duboko uenje odbaeno kao primitivni budizam: "To je za deurliju, za poetnike. Vii stupanj je..." A onda se kree u komplikovane teorije i ideje zaboravljajui na najdublje uenje. etiri plemenite istine su tema za razmiljanje za itav ivot. Nije tu re o tome da na jednom kursu meditacije razumemo etiri plemenite istine, tri aspekta i dvanaest uvida i postanemo arahant, a onda prelazimo na neto zaista ozbiljno. etiri plemenite istine nisu tako laka stvar. One zahtevaju jedan trajan stav budnosti i obezbeuju kontekst za istraivanje koje traje koliko i sam ivot.

PRVA PLEMENITA ISTINA ta je plemenita istina o patnji? Roenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, odvojenost od voljenih je patnja, lienost onoga to elimo je patnja: reju, pet kategorija prijanjanja je patnja. Postoji ta plemenita istina o patnji: takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao. Ovu plemenitu istinu treba spoznati potpunim razumevanjem patnje: takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao. Ova plemenita istina spoznata je potpunim razumevanjem patnje: takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao. (Samyutta nikaya LVI, 11)

Prva plemenita istina sa njezina tri aspekta je: "Postoji patnja, dukkha. Dukkhu treba razumeti. Dukkha je shvaena." Ovo je veoma otroumno uenje jer je izraeno kroz jednostavnu formulu koju je lako zapamtiti, a moe se primeniti na bilo ta to moemo doiveti ili uiniti ili pomisliti u vezi sa prolou, sadanjou ili budunou. Patnja ili dukkha je veza koja nam je svima zajednika. Svako svuda pati. Ljudska bia su patila u prolosti, u drevnoj Indiji; ona pate i u dananjoj Britaniji; i u budunosti e ljudska bia takoe patiti... ta nam je zajedniko sa kraljicom Elizabetom? patnja. Ona obuhvata sve nivoe, od najprivilegovanijih do najniih slojeva, ukljuujui i sve stupnjeve izmeu tih krajnosti. To je veza koja nas povezuje sa svima drugima, neto to svi razumemo. Kada govorimo o ljudskoj patnji, to je neto to u nama budi saoseanje. No kada govorimo o naim stavovima, o tome ta ja mislim i ta vi mislite o politici ili religiji, tada moe doi do rata. Seam se da sam u Londonu pre desetak godine gledao jedan film. U njemu je pokuano da se ruski narod prikae kao ljudska bia tako to su bile prikazane ruske ene sa bebama i mukarci kako svoju decu vode na izlete. U to vreme ovakvo predstavljanje ruskog naroda bilo je neuobiajeno, jer ih je vei deo zapadne propagande prikazivao kao bezoseajne monstrume tako da nikada o tim ljudima niste razmiljali kao o ljudskim biima. Ukoliko elite da ubijate ljude, morate ih prvo prikazati na takav nain; ne moete laka srca ubiti nekoga za koga shvatate da pati na isti nain na koji i vi patite. Morate verovati da je on brutalan, nemoralan, bezvredan i zao i da je bolje otarasiti ga se. Morate misliti da su ti ljudi zli i da je dobro osloboditi se zla.

Uz takav stav, ak ete smatrati da ih s pravom bombardujete ili mitraljirate. Ali ako na umu imate da nas sve povezuje patnja, to vas moe spreiti da uinite takve stvari. Prva plemenita istina nije zlokobna metafizika tvrdnja da je sve patnja. Obratite panju da postoji razlika izmeu metafizikog uenja u okviru kojeg iznosite tvrdnju o Apsolutu i plemenite istine koja je refleksija. Plemenita istina jeste istina o kojoj treba razmiljati; ona nije neto apsolutno, ona nije nekakav Apsolut. Tu mnogi Zapadnjaci postaju veoma zbunjeni, jer oni ovu plemenitu istinu tumae kao nekakvu metafiziku istinu budizma ali ona nikada nije trebalo da bude tako neto. Da prva plemenita istina nije neka apsolutna tvrdnja moete videti ako pogledate etvrtu plemenitu istinu, koja oznaava put izlaska iz patnje. Ne moete imati apsolutnu patnju i istovremeno izlaz iz nje, zar ne? To nema smisla. Pa ipak, neki ljudi uzmu prvu plemenitu istinu i onda tvrde kako je Buda uio da je sve patnja. Pali re dukkha znai "nemogunost potpunog zadovoljenja" ili "nemogunost da se podnese bilo ta": stalna promena spreava nas da budemo potpuno ispunjeni ili sreni. ulni svet je takav, on je po svojoj prirodi vibracija. Bilo bi, zapravo, strano ako bismo pronali zadovoljenje u ulnom svetu, jer onda nikada ne bismo istraivali izvan njega; bili bismo osueni na njega. Meutim, kada jednom sagledamo tu dukkhu , poinjemo da pronalazimo izlaz, tako da vie nismo neprestano zarobljeni ulnim stimulansima.

Patnja i sopstvo Vano je razmisliti o tome kako je formulisana prva plemenita istina. Ona je formulisana veoma jasno: "Postoji patnja", a ne "Ja patim". Psiholoki posmatrano, ovo je mnogo bolja formulacija. Skloni smo da svoju patnju tumaimo kao "Ja zaista patim. Mnogo patim a ne elim da patim." Na um je naviknut da tako razmilja. "Ja patim" uvek u sebi nosi znaenje: "Ja sam neko ko jako mnogo pati. Ta patnja je moja; u mom ivotu je mnogo patnje". Tako zapoinje itav proces, povezivanje sa svojim sopstvom i svojim seanjima. Priseate se ta se dogaalo dok ste bili mali... i tako dalje. Ali, obratite panju, ne kaemo da postoji neko ko pati. To vie nije lina patnja ako je vidimo kao "Postoji patnja". To nije ono: "Ah, jadan ja, zato moram toliko da patim? ta sam uinio da bih sve to zasluio? Zato moram da ostarim? Zato moram da proivljavam tugu, bol, jad i oajanje? To nije pravedno! Ja ne elim to. Ja elim jedino sreu i sigurnost." Ovakav nain razmiljanja dolazi iz neznanja, koje sve komplikuje, i zavrava linim problemima. Da bismo se oslobodili patnje, moramo je pripustiti u svoju svest. Ali ovo primanje u budistikoj meditaciji nije iz pozicije: "Ja patim" ve pre "Postoji patnja, ona je prisutna", jer ne pokuavamo da se identifikujemo sa problemom, ve samo primamo k znanju da on postoji. Nesmotreno je razmiljati na nain: "Ja sam jedna ljuta osoba; tako se lako naljutim; kako da se toga oslobodim?" time se aktiviraju

sve ostale pretpostavke o sopstvu i veoma je teko napraviti nekakvu distancu u odnosu na njih. Sve postaje vrlo zbrkano, jer nas oseaj da su to moji problemi ili moje misli lako dovodi do toga da ih potiskujemo ili vrednujemo i kritikujemo sami sebe. Skloniji smo da se vezujemo i identifikujemo nego da samo posmatramo, da budemo svedoci i razumemo stvari kakve one jesu. Ako samo priznajete da postoji taj oseaj zbunjenosti, da postoji ta pohlepa ili ljutnja, tada je to iskren odraz date situacije i time niste pokrenuli itavu gomilu asocijacija koje uz to idu ili ste ih barem malo oslabili. Zato ne uzimajte te stvari kao svoje nedostatke, ve uvek na njih gledajte kao na neto prolazno, bezlino, neto to vas ne moe zadovoljiti. Uvek iznova ih uoite i razumite onakvim kakve one jesu. Obino ivot posmatramo tako kao da su to moji problemi i da smo veoma poteni i otvoreni ukoliko to sebi priznamo. A onda to na ivot naizgled pone i da potvruje, jer smo poli od pogrene pretpostavke. No i samo to gledite je prolazno, bezlino i ne moe nas zadovoljiti. "Postoji patnja" je veoma jasno, precizno priznavanje da u ovom trenutku postoji nekakvo oseanje nezadovoljstva. Ono moe obuhvatati sve: od napetosti i oaja do sasvim blagih oblika nervoze; dukkha ne znai samo neku veliku patnju. Ne morate u ivotu prolaziti kroz natoveanska iskuenja, ne morate proi Auvic ili Belzen da biste rekli kako postoji patnja. ak i kraljica Elizabeta bi mogla da kae: "Postoji patnja". Siguran sam da je i ona na trenutke veoma uzrujana i oajna ili, barem, nervozna. ulni svet je delikatno iskustvo. To znai da ste uvek izloeni zadovoljstvu i bolu i dualizmu samsare . To je kao biti u neemu to je veoma krhko i uzimati sve to na bilo koji nain doe u kontakt sa naim telom i njegovim ulima. To je ono to jeste. To je rezultat roenja.

Poricanje patnje Patnja je neto o emu obino ne elimo bilo ta da znamo jedino to elimo je da je se otarasimo. im se pojavi neto to nam je neugodno ili nas iritira, sklonost neprobuenog ljudskog bia je da pokuava da ga se otarasi ili da ga potisne. Moemo razumeti zato je savremeno drutvo zaokupljeno traganjem za zadovoljstvima i ushienjima u onome to je novo, uzbudljivo ili romantino. Skloni smo da prenaglaavamo lepotu i zadovoljstva mladosti, dok su runije strane ivota starost, bolest, smrt, dosada, oaj i potitenost gurnute u stranu. Kada se suoimo sa neim to nam se ne dopada, pokuavamo da pobegnemo od toga u neto to nam se dopada. Ukoliko osetimo dosadu, jurimo ka neem interesantnom. Ukoliko se uplaimo, pokuavamo da pronaemo sigurnost. To je savreno prirodno. Vezani smo za taj princip zadovoljstva i bola, privlanosti i odbojnosti. Zato, ukoliko um nije celovit i prijemiv, tada je selektivan bira ono to mu se dopada i pokuava da potisne ono to mu se ne dopada. Dobar deo naeg iskustva mora biti potisnut, jer je mnogo toga sa ime se u ivotu susreemo na ovaj ili onaj nain neprijatno.

Ako se neto neprijatno pojavi, kaemo: "Bei!" Ako nam se neko isprei na putu, kaemo "Ubij ga!" Ovakva tendencija esto je uoljiva u onome to nae vlade ine... Zastraujue, zar ne, kada pomislite koja vrsta ljudi upravlja dravama jer oni su jo uvek u neznanju i neprosvetljeni. Ali to je ono to jeste. Um neznalice razmilja o istrebljenju: "Eno ga komarac; ubij ga!", "Ovih mrava ima svuda po sobi, poprskaj ih insekticidom!" U Britaniji postoji kompanija "Unajmi ubicu". Ne znam je li to nekakva britanska mafija ili neto drugo, ali je ona specijalizovana za ubijanje tetoina a na vama je da definiete znaenje rei "tetoina".

Moral i saoseanje Zbog toga je potrebno da imamo zakone kao to je: "Uzdrau se od namernog ubijanja", jer nai instinkti nam govore da ubijamo: ako nam se neto nae na putu, ubij ga. To moete videti u ivotinjskom carstvu. I sami smo grabljivci; mislimo da smo civilizovani, ali iza nas je zaista krvava istorija bukvalno. Puna je beskrajnih klanja i opravdavanja najrazliitijih nepravdi nanetih drugim ljudskim biima da ne pominjemo ivotinje a sve to zbog ovog osnovnog neznanja, tog nepromiljenog ljudskog uma koji nam govori da unitimo sve to nam se isprei na putu. Meutim, ako razmislimo, sve to se menja; prevazilazimo taj osnovni instinktivni, animalni obrazac. Jer mi nismo nekakvi drutveni roboti koje se povinuju zakonu i ne ubijaju iz straha da ne budu kanjeni. Umesto toga, mi zaista preuzimamo odgovornost u svoje ruke. Potujemo ivote drugih bia, ak i ivote insekata i bia koja nam se ne dopadaju. Niko nikada nee zavoleti komarce ili mrave, ali moemo razmiljati o tome da i oni imaju pravo na ivot. To je onda razmiljanje uma, a ne puka reakcija: "Gde je insekticid sprej?" Ja isto tako ne volim da vidim mrave kako mile preko moga poda; moja prva reakcija je: "Gde je insekticid sprej?" Ali ako razmislim shvatam da iako me ta bia nerviraju i radije bih da ih se otresem, ona ipak imaju prava na ivot. To je razmiljanje ljudskog uma. Isto se odnosi i na neprijatna stanja uma. Zato, kada se u vama javi ljutnja, umesto da kaete: "O ne, evo je ponovo sam ljut!" samo konstatujemo: "Postoji ljutnja". Isto kao sa strahom ako na njega ponete da gledate kao na strah svoje majke, svoga oca, svog psa ili svoj sopstveni, onda se sve to pretvara u lepljivu mreu razliitih bia koja su na neki nain u meusobnoj vezi, a na drugi meusobno razdvojena i sve to oteava istinsko razumevanje. A ipak, strah u ovom biu i strah u tom ugavom psetu je ista stvar. "Postoji strah." Samo to. Strah koji sam ja doiveo uopte se ne razlikuje od straha koji drugi oseaju. I upravo tu raa se saoseanje ak i za stare ugave pse. Shvatamo da je strah podjednako uasan za ugave pse koliko je i za nas. Kada psa utnu cokulom i kada vas utnu cokulom, oseaj bola je isti. Bol je samo bol, hladnoa je samo hladnoa, bes je samo bes. On nije moj, ve pre: "Postoji bol." To je pravo korienje sposobnosti razmiljanja koje nam pomae da stvari vidimo jasnije, umesto da osnaujemo tu poziciju iz koje sve prelamamo kroz "ja". Zatim, kao rezultat prepoznavanja tog stanja patnje

10

toga da patnja postoji dolazi drugi uvid ove prve plemenite istine: "Patnju treba razumeti." Tu patnju treba istraiti.

Istraivanje patnje Toplo vam preporuujem da pokuate da razumete dukkhu: da je zaista pogledate, da se sa njome suoite i prihvatite svoju patnju. Pokuajte da je razumete kada oseate fiziki bol ili oajanje ili napetost ili mrnju ili odbojnost u kakvom god obliku da se pojave, kakav god da im je intenzitet, bilo da je jak ili slab. Ovo uenje ne znai da morate jako mnogo patiti da biste se prosvetlili. Ne morate biti lieni svega to posedujete ili mrcvareni; ono samo istie sposobnost da uoimo patnju, ak i onda kada je ona blagi oseaj nezadovoljstva, i da je razumemo. Lako je nai rtveno jagnje za nae probleme. "Da me je majka zaista volela ili da su oko mene bili mudriji i istrajniji u tome da mi obezbede savreno okruenje, tada ne bih imao emocionalnih problema koje danas imam." To je zaista glupo! A ipak neki ljudi tako gledaju na svet, mislei da su zbunjeni i jadni zato to nisu dobili porciju koja ima pripada. Ali sa ovom formulom prve plemenite istine, ak i ako smo proiveli prilino teak ivot, ono to posmatramo nije patnja koja dolazi spolja, ve ona patnja koju zbog svega toga mi stvaramo u sopstvenim glavama. I to je jedno probuenje probuenje za istinu o patnji. I to je plemenita istina, jer za patnju koju oseamo vie ne okrivljujemo druge. Dakle, budistiki pristup je jedinstven u odnosu na druge religije, zato to je naglasak na pronalaenju izlaza iz patnje kroz mudrost, kroz oslobaanje od iluzija, a ne kroz dostizanje nekog stanja blaenstva ili sjedinjenje sa Vrhovnim. Pri ovome, ja ne elim da kaem da drugi nikada nisu uzrok nae frustracije ili nervoze, ve da kroz ovo uenje ukazujemo na nae reakcije na ivot. Ukoliko je neko neprijatan prema vama ili namerano pokuava da u vama izazove patnju i vi pri tome mislite da je ta osoba uzrok vae patnje, tada jo uvek niste razumeli prvu plemenitu istinu. ak i ako vam on upa nokte ili vam radi druge strane stvari sve dok mislite da patite zbog te druge osobe, vi niste razumeli prvu plemenitu istinu. Razumeti patnju znai jasno uvideti da tek naa reakcija na osobu koja nam upa nokte: "Mrzim te", jeste patnja. upanje noktiju jeste neopisivo bolno, ali patnja ukljuuje to "mrzim te", "kako moe to da mi radi" i "nikada ti to neu oprostiti". Meutim, ne ekajte da neko pone da vam upa nokte kako biste vebali sa prvom plemenitom istinom. Pokuajte to sa malim stvarima, kao kada je neko nepaljiv ili grub ili vas ignorie. Ako patite zato to vas je ta osoba omalovaila ili uvredila na bilo koji nain, moete da radite na tome. Mnogo je prilika u svakodnevnom ivotu kada moemo biti povreeni ili uznemireni. Moemo osetiti teskobu ili nervozu samo zbog naina na koji neko hoda ili izgleda, barem ja mogu biti. Ponekad primetite u sebi oseaj odbojnosti samo zbog nain na koji neko hoda ili zato to ne radi neto to bi trebalo da uradi moemo biti veoma ozlojeeni i ljuti zbog takvih stvari. Ta osoba vas uopte nije povredila, niti vam je uradila bilo ta slino upanju noktiju, ali vi ipak patite. Ukoliko ne

11

moete da pogledate patnju u takvim jednostavnim sluajevima, nikada neete imali takvu snagu da to uinite i onda ako vam stvarno budu upali nokte! Radimo sa malim nezadovoljstvima u svakodnevnom ivotu. Posmatramo nain na koji nas mogu povrediti, oneraspoloiti ili iznervirati nai susedi, ljudi sa kojima ivimo, predsednik vlade, stvari onakve kakve jesu ili mi sami. Znamo da tu patnju treba razumeti. Vebamo zaista posmatrajui tu patnju kao nekakav objekat i razumevajui: "Postoji patnja". Na taj nain, uvidom dolazimo do razumevanja patnje.

Zadovoljstvo i nezadovoljstvo Moemo istraivati: Gde nas je to hedonistiko traganje za zadovoljstvom kao ciljem samim po sebi dovelo? Ve decenijama idemo za tim, ali je li oveanstvo ita srenije zbog toga? ini se da nam je danas dato pravo i sloboda da inimo ta god poelimo sa drogama, seksom, putovanjima i slinim sve prolazi, sve je doputeno; nita nije zabranjeno. Morate uraditi neto zaista skaredno, zaista nasilno, pre nego to vas kazne za to. No je li nas mogunost da sledimo svoje porive uinila ita srenijim, oputenijim i zadovoljnijim? Zapravo, od svega toga postali smo jedino sebiniji; ne razmiljamo kako nai postupci mogu uticati na druge. Skloni smo da mislimo samo o sebi: ja i moja srea, moja sloboda i moja prava. Tako postajem uasna napast, izvor velike frustracije, nespokojstva i bola za ljude oko mene. Ukoliko smatram da mogu da uradim sve to elim ili kaem sve to poelim da kaem, ak i nautrb drugih, tada sam ja puka napast za drutvo. Kada se pojavi taj oseaj "onoga to ja elim" i "onoga to ja mislim da bi trebalo i da ne bi trebalo" i poelimo da uivamo u svim zadovoljstvima ivota, neizbeno postajemo uznemireni, jer ivot pone da izgleda tako beznadeno i ini nam se da sve ide kako ne treba. I ivot nas gurne u kovitlac samo tumaramo kroz stanja straha i elje. I ak i kada dobijemo sve to poelimo, pomisliemo da moda ima jo neto to nedostaje, neto to jo nije zavreno. Dakle, i kada nam najbolje ide, tu je taj oseaj patnje jo neto treba uiniti, postoji neka sumnja ili strah koji nas proganjaju. Na primer, ja sam oduvek voleo lepe pejsae. Jednom, tokom kursa meditacije koji sam vodio u vajcarskoj, poveli su me na planinarenje prekrasnim visovima, ali sam zapazio da je u mom umu stalno bio i oseaj teskobe, zato to je bilo toliko mnogo lepote, neprekidni sled predivnih pejsaa. Oseao sam da elim da se na svemu zadrim, da moram neprestano da budem budan kako bih oima sve upio. To me je zaista zamaralo! I to je bila dukkha, zar ne? Ustanovio sam da ukoliko stvari radim nepaljivo ak i neto tako bezazleno kao to je posmatranje lepih planina ako samo posegnem za neim i pokuavam da to zadrim, to uvek donosi nekakvo neprijatno oseanje. Kako moete zadrati Jungfrau i Ajger? Najvie to moete je da ih slikate, pokuavajui da sve ulovite na jednom komadu

12

papira. To je dukkha; ako hoete da zadrite neto to je lepo, jer ne elite da se odvojite od toga to je patnja. Kad moramo da budemo u situaciji koja nam se ne dopada, to je takoe patnja. Na primer, nikada nisam voleo da se vozim podzemnom eleznicom u Londonu. Jadikovao sam: "Ne elim da se vozim metroom i gledam one grozne plakate i prljave stanice. Neu da se tiskam sa ljudima u tim malim vagonima pod zemljom." Za mene je to bilo krajnje neprijatno iskustvo. No istovremeno sam i oslukivao taj glas pun zanovetanja i alopojki patnju odbijanja da se bude u dodiru sa neim neprijatnim. I kada sam o svemu tome razmislio prestao sam od toga da pravim problem, tako da mogu da budem u kontaktu sa neprijatnim i nelepim a da ne patim zbog toga. Shvatio sam da su stvari jednostavno takve i da je to u redu . Nema potrebe da pravimo probleme bilo zbog toga to smo na prljavoj metro stanici, bilo zbog toga to posmatramo divan pejsa. Stvari su onakve kakve jesu, tako da moemo da ih prepoznamo i potujemo u njihovim promenljivim oblicima a da se ne vezujemo za njih. Vezivanje je elja da zadrimo neto to nam se dopada, elja da se otarasimo neega to nam se ne dopada ili elja da dobijemo neto to nemamo. Takoe, moemo mnogo patiti zbog drugih ljudi. Seam se da sam u Tajlandu imao sasvim negativno miljenje o jednom monahu. Onda bi on neto uinio i ja bih pomislio: "Nije trebalo to da uradi!" Nosio bih unaokolo tog monaha u svojoj glavi i tako bih, ak i na nekom drugom mestu, ponovo mislio na njega; pojavio bi se njegov lik i iste negativne reakcije bi se javile: "Sea li se kad je rekao to i kada je uradio ono!" i "Nije trebalo da kae to i nije trebalo da uradi ono." Kada sam naiao na uitelja kakav je Ajahn Chah, seam se da sam eleo da bude savren. Razmiljao sam: "Ah, on je divan uitelj divan!" Ali onda bi on moda uradio neto to bi me oneraspoloilo i ja bih pomislio: "Ne elim da radi bilo ta to bi me oneraspoloilo, jer volim o njemu da mislim da je divan." To je bilo kao da kaem: "Ajahn Chah, budi divan za mene sve vreme. Nemoj nikada da uini bilo ta zbog ega bi se u mojoj glavi javila negativna misao." Tako, ak i kada pronaete nekoga koga zaista potujete i volite, opet postoji patnja vezivanja. Naravno da e ta osoba uraditi ili rei neto to vam se ne dopada ili ne odobravate, ime e izazvati sumnju i vi ete patiti. Jednom je nekoliko monaha Amerikanaca dolo u Wat Pah Pong, na manastir u severoistonom Tajlandu. Bili su veoma kritiki raspoloeni i izgledalo je kao da vide samo ono to ne valja. Nisu smatrali da je Ajahn Chah naroito dobar uitelj, a nije im se dopao ni manastir. Osetio sam kako veliki bes i mrnja narastaju, zato to su kritikovali neto to sam voleo. Osetio sam se veoma ozlojeenim "Dobro, ako vam se ne dopada, gubite se odavde. On je najbolji uitelj na svetu i ako to ne moete da uvidite onda jednostavno IDITE!" Takva vrsta vezivanja zaljubljenost ili posveenost jeste patnja, jer ako to to volite ili vam se dopada neko kritikuje, oseate ljutnju i ozlojeenost.

13

Uvid u razliitim situacijama Ponekad uvid nastaje u najneoekivanijem trenutku. To mi se dogodilo dok sam iveo u Wat Pah Pongu. Severoistoni deo Tajlanda nije ba najlepe ili najpoeljnije mesto na svetu, sa svojim zakljalim umama i visoravnima; tamo je leti izuzetno toplo. Na svaki Uposatha dan morali smo u rano popodne da izaemo napolje i poistimo lie sa staza. Trebalo je istiti velike povrine. Po celo popodne bismo proveli na vrelom suncu, znojei se, skupljajui lie na gomile grubim metlama; bilo je to jedno od naih zaduenja. Nisam voleo taj posao. Razmiljao sa: "Neu ovo da radim, nisam ak ovamo doao da bih istio lie; doao sam ovamo da se prosvetlim a umesto toga oni mi gurnuli metlu u ruke. Sem toga, sunce sija a ja imam osetljivu kou; mogu dobiti rak koe ako nastavim ovako." Tako sam stajao napolju jedno popodne i oseao se zaista jadno; razmiljao sam: "ta ja ovde radim? Zato sam doao ovamo? Zato sam ostao ovde?" Stajao sam tako sa svojom dugakom metlom, u meni nije bilo ni trunke energije, ispunjen samosaaljenjem i mrnjom prema svemu oko sebe. Tada se pojavio Ajahn Chah, osmehnuo mi se i rekao: "Wat Pah Pong je prepun patnje, zar ne?" i otiao dalje. Onda sam pomislio: "Zato je to rekao?" i "Zapravo, zna, ovde i nije tako loe." Podstakao me je na razmiljanje: Je li ienje lia zaista toliko neprijatno?... Ne, nije. To je jedna neutralna stvar; jednostavno isti i to je ni prijatno ni neprijatno... Je li znojenje toliko uasno? Je li to zaista tako tegobno, poniavajue iskustvo? Je li zaista tako loe kako se ja pretvaram da jeste?... Ne znojenje nije nita strano, to je savreno prirodna stvar. Sem toga, nemam rak koe i ljudi u Wat Pah Pongu su veoma prijatni. Ovaj uitelj je veoma blag, mudar ovek. Ostali monasi se prema meni ponaaju dobro. Ljudi iz okoline dolaze i daju mi hranu i... Na ta se ja zapravo alim?" Razmiljajui o svom iskustvu boravka tamo, pomislio sam: "Dobro mi je. Ljudi me potuju, lepo se ophode prema meni. Poduavaju me prijatni ljudi u prijatnoj zemlji. Zaista nema nieg pogrenog oko bilo ega, izuzev mene; pravim problem zato to ne elim da se znojim i da istim lie." Tada sam imao veoma jasan uvid. Iznenada sam opazio neto u sebi to se uvek ali i kritikuje i to me neprestano spreava da se predam bilo emu ili ponudim sebe u bilo kakvoj situaciji. Jo jedno iskustvo iz kojeg sam uio je bio obiaj da peremo noge starijim monasima kad bi se vratili iz pronje hrane. Poto bi bosonogi proli selima i pirinanim poljima, njihova stopala bila su blatnjava. Ispred sale za obedovanje bile su posude za pranje nogu. Kada bi se pojavio Ajahn Chah, svi monasi njih, moda, dvedeset ili trideset izjurili bi da mu operu noge. Kada sam to prvi put video pomislio sam: "Ja to neu raditi ja ne!" Sledeeg dana trideset monaha izjurilo je im se Ajahn Chah pojavio i opralo mu noge a ja sam pomislio: "Kakva glupa stvar trideset monaha pere noge jednom oveku. Ja to neu raditi." Dan kasnije reakcija je postala jo ea... trideset monaha je izjurilo i opralo noge Ajahn Chahu i... "Ove me zaista ljuti, dosta mi je toga! Jednostavno je to za mene najgluplja stvar koju sam video trideset ljudi se utrkuje da opere noge jednom oveku! On verovatno misli da to zasluuje, stvarno to mu samo jaa ego.

14

Verovatno je do sada izgradio ogroman ego, kad mu toliko ljudi pere noge svaki dan. Ja nikada to neu raditi!" Poeo sam da izgraujem snanu reakciju, preteranu reakciju. Sedeo bih tako i oseao se zaista jadno i razdraeno. Pogledao bih monahe i pomislio: "Svi mi izgledaju glupavo. Ne znam ta ja ovde traim." Ali onda sam poeo da oslukujem i pomislio sam: "Ovo je jedno zaista neprijatno stanje uma. Ima li iega zbog ega bi se trebalo uzbuivati? Oni nisu primoravali mene da to inim. Sve je u redu; nema nieg pogrenog u tome to trideset ljudi peru noge jednom oveku. To nije nemoralno ili loe ponaanje i moda oni u tome uivaju; moda oni to ele da rade moda je u redu raditi to... Moda bi i ja trebalo da to uradim!" I tako je sledeeg jutra izjurio trideset i jedan monah i oprao noge Ajah Chaha. Posle toga nije bilo problema. Zaista sam se dobro oseao: ono neprijatno stanje uma nestalo je. Moemo razmiljati o tim stvarima koje izazivaju gnuanje i ljutnju u nama: je li neto zaista pogreno kod njih ili su to samo stvari oko kojih mi sami stvaramo dukkhu? Tada poinjemo da razumevamo probleme koje stvaramo u sopstvenim ivotima i u ivotima ljudi oko nas. Kada smo sabrani, voljni smo da se nosimo sa celinom ivota, sa uzbuenjima i dosadom, nadom i oajem, zadovoljstvom i bolom, oduevljenjem i malodunou, poetkom i krajem, roenjem i smru. Spremni smo da ih u svom umu prihvatimo kao celinu, umesto da apsorbujemo samo ono to je prijatno, a da potiskujemo neprijatno. Proces uvida ide ka dukkhi, posmatra dukkhu, priznaje dukkhu, prepoznaje dukkhu u svim njezinim oblicima. Tada vie ne reagujete na ve naviknuti nain prihvatanja i odbijanja. I zbog toga se bolje moete nositi sa patnjomn, moete da budete strpljiviji sa njom. Ovo uenje nije neto to je izvan naeg iskustva. Ono je, zapravo, odraz naeg iskustva a ne neka zamrena intelektualna igra. Zato zaista uloite napor u svoj razvoj umesto da ostanete zarobljeni u koloteeni. Koliko jo puta u ivotu treba da osetite krivicu zbog svojih prolih neuspeha ili pogreaka koje ste nainili? Treba li da do kraja ivota prevakavate stvari koje su vam se dogodile i prepustite se beskrajnim spekulacijama i analizama? Neki ljudi sebe su zarobili u takve komplikovane zamke.Ako se prepustite svojim seanjima, stavovima i miljenjima, tada ostajete zauvek zaglavljeni u ovom svetu i nikada ga ne prevazilazite na bilo koji nain. Moete se osloboditi toga tereta ukoliko ste spremni da ovo uenje koristite na pravi nain. Kaite sami sebi: "Ne upadam vie u te zamke; odbijam da uestvujem u toj igri. Neu vie popustiti pred takvim raspoloenjem." Ponite da zauzimate poziciju znanja: "Ja znam da je to dukkha; postoji dukkha". Zaista je vano doneti tu odluku da odemo tamo gde je patnja i zadrimo se uz nju. Jedino istraivajui je i suoavajui se sa njom na taj nain imamo ansu za onaj duboki uvid: "Ova patnja je shvaena". To su tri aspekta prve plemenite istine. To je formula koju moramo koristiti i primenjivati razmiljajui o svojim ivotima. Kad god osetite patnju, prvo je osvestite: "Postoji

15

patnja", zatim: "Nju treba razumeti", i na kraju "Ona je shvaena". To razumevanje dukkhe jeste uvid u prvu plemenitu istinu.

16

DRUGA PLEMENITA ISTINA ta je plemenita istina o nastanku patnje? elja je ta koja odrava bie, a prate je uivanje i pouda, uivanje u ovome ili onome: drugim reima, elja za ulnim zadovoljstvima, elja za postojanjem, elja za unitavanjem. Ali odakle se raa i razvija ta elja? Gde god postoji neto to je prijatno i izvor je zadovoljstva, tamo se ona raa i razvija. Ovo je plemenita istina o nastanku patnje: takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao. Ovu plemenitu istinu treba spoznati naputanjem izvora patnje... Ova plemenita istina spoznata je naputanjem izvora patnje: takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao. (Samyutta nikaya LVI, 11)

Druga plemenita istina sa svoja tri aspekta je: "Postoji izvor patnje, a to je vezanost za elju. elju treba napustiti. elja je naputena." Druga plemenita istina kae da postoji izvor patnje i da je izvor te patnje vezanost za tri vrste elje: elja za ulnim zadovoljstvom (kama tanha), elja da neto bude (bhava tanha) i elja da neto ne bude (vibhava tanha). To je tvrdnja druga plemenite istine, teza, pariyatti . O tome razmiljate: izvor patnje je vezanost za elju.

Tri vrste elje elju, ili tanhu na pali jeziku, jeste veoma vano razumeti. ta je elja? Kama tanhu je veoma lako razumeti. Ova vrsta elje je elja za ulnim zadovoljstvima putem tela ili drugih ula i neprestano traganje za stvarima koje e uzbuditi ili zadovoljiti naa ula to je kama tanha. Zaista ovo moete da posmatrate: kako izgleda kada imate elju za zadovoljstvom? Na primer, dok jedete, ako ste gladni i hrana je ukusna, moete biti svesni svoje elje da uzmete jo jedan zalogaj. Uoite to oseanje dok jedete neto ukusno; i uoite kako elite jo toga. Ne uzimajte ovo samo zdravo za gotovo, doivite to. Ne mislite kako to ve znate jer je tako bilo u prolosti. Obratite panju na to kad budete jeli. Probajte neto ukusno i posmatrajte ta se deava: javlja se elja za jo toga. To je kama tanha . Posmatramo taj oseaj kada elimo da postanemo neto. Ako je u nama neznanje, kada ne traimo neto ukusno da pojedemo ili neku prijatnu muziku da sluamo, moemo nas

17

obuzeti ambicija postizanja neega elja da postanemo. Obuzima nas tenja da budemo sreni, da postanemo bogati; ili moemo pokuati da svoj ivot nainimo znaajnim pokuavajui da popravimo svet. Zato uoite to oseanje elje da postanete neto druge u odnosu na ono to ste upravo sada. Oslunite bhava tanhu vaeg ivota: "elim da meditiram kako bih se potpuno oslobodio svoga bola. elim da postanem prosvetljen. elim da postanem monah ili monahinja. elim da se prosvetlim i bez zareenja. elim da imam enu, decu i posao. elim da uivam u ulnom svetu, ne odriui se bilo ega, a da u isto vreme postanem i prosvetljeni arahant." Kada se umorimo od pokuaja da postanemo neto, onda se javi elja da se otarasimo nekih stvari. Zato posmatrajmo vibhava tanhu, elju da se neega otarasimo: "elim da se oslobodim svoje patnje. elim da se oslobodim svoje ljutnje. U meni je ljutnja i ja elim da je se otarasim. elim da se oslobodim ljubomore, straha i napetosti." Uoite sve ovo kao odraze vibhava tanhe. Mi ne zauzimamo stav protivljenja elji da se oslobodimo nekih stvari, niti ohrabrujemo tu elju. Umesto toga, mi samo posmatramo: "To je tako; to je takav oseaj kad elimo da se oslobodimo neega: moram se otresti svog besa, moram ubiti demona i osloboditi se pohlepe a onda u biti..." Iz ovog niza misli moemo uoiti da su postajanje i prestajanje veoma tesno povezani. Zato imajte na umu da su ove tri kategorije: kama tanha, bhava i vibhava tanha samo prikladni naini za posmatranje elje. To nisu potpuno odvojeni oblici elje, ve njezini razliiti vidovi. Drugi uvid u drugu plemenitu istinu je: "elju treba napustiti." Tako zapoinjemo praksu naputanja. Uvideli ste da elju treba napustiti, ali taj uvid nije elja da se napusti bilo ta. Ako niste naroito dobro promislili i ne posmatrate istinski svoj um, lako ete zakljuiti: "elim da se oslobodim, elim da napustim sve svoje elje" ali to je samo jo jedna elja. Meutim, moete razmisliti o tome; moete videti elju da se neega oslobodite, elju da neto postanete ili elju za ulnim zadovoljstvima. Razumevajui te tri vrste elje, moete ih napustiti. Druga plemenita istina ne trai od vas da mislite: "Ja imam tako mnogo elja da zadovoljim svoja ula" ili "Ja sam zaistav ambiciozan. U meni je jaka bhava tanha!" ili "Ja sam pravi nihilista. Hou napolje iz svega ovoga. Ja sam pravi vibhava tanha fanatik. Eto takav sam." Druga plemenita istina nije to. Ona nema veze sa identifikovanjem sa eljama na bilo koji nain; ona govori o prepoznavanju elje. Mnogo sam vremena proveo posmatrajui kako je veliki deo moje prakse u stvari elja da se postane neto. Na primer, koliko je dobrih namera u mojoj meditaciji kao monaha proizlazilo zapravo iz elje da budem omiljen koliki deo mojih odnosa sa ostalim monasima ili monahinjama ili sa nezareenim sledbenicima je bio u vezi sa eljom da budem omiljen ili priznat. To je bhava tanha elja za pohvalom ili uspehom. Kao monah, imate tu bhava tanhu: elju da ljudi sve razumeju i ponu da cene uenje. ak i te suptilne, skoro plemenite elje su bhava tanha.

18

A onda je tu vibhava tanha u duhovnom ivotu, i ona moe biti veoma iskrena u odnosu na samog sebe: "elim da se oslobodim, ponitim i iskorenim te negativnosti." Zaista sam sluao sebe kako u sebi govorim: "Hou da se oslobodim elje. Hou da se oslobodim ljutnje. Neu da vie ikada budem uplaen ili ljubomoran. Hou da budem hrabar. Hou da u mome srcu budu samo radost i vedrina." Ovo vebanje ne znai da mrzite sami sebe zato to imate takve misli, ve da zaista vidite kako su one zapravo nauene reakcije vaega uma. One su neto prolazno. elja nije neto to mi jesmo, ve je ona nain na koji mi obino reagujemo zbog neznanja, onda kada nismo razumeli ove etiri plemenite istine u njihova tri aspekta. Skloni smo da na sve tako reagujemo. To su normalne reakcije koje proizlaze iz neznanja. No, ne moramo nastaviti da patimo. Mi nismo samo bespomone rtve elje. Moemo dopustiti elji da bude ono to jeste i tako poeti da je naputamo. elja ima mo nad nama i zavodi nas sve dotle dok se poistoveujemo sa njom, verujemo u nju i reagujemo na nju.

Poistoveivanje je patnja Obino patnju poistoveujemo sa oseanjem, a oseanje nije patnja. Poistoveivanje sa eljom jeste patnja. elja ne izaziva patnju; uzrok patnje je poistoveivanje sa eljom. O ovoj konstataciji treba razmisliti i analizirati je u kontekstu sopstevnog iskustva. Zaista treba da ispitujete elju i razumete ta je ona. Treba da znate ta je prirodno i neophodno za preivljavanje i ta nije neophodno za preivljavanje. Moemo otii u drugu krajnost i sasvim idealistiki zamiljati kako je ak i potreba za hranom jedna vrsta elje koju ne bi trebalo da imamo. Ljudima razne gluposti padaju na pamet u vezi sa tim. Ali Buda nije bio idealista, a nije bio ni moralista. Nije pokuavao bilo ta da osudi. Ve je samo pokuavao da nas probudi za istinu, tako da smo u stanju da vidimo stvari jasno. Kada jednom postoji takva jasnoa i gledanje na pravi nain, tada ne postoji patnja. Jo uvek moete oseati glad. Jo uvek vam se javlja potreba za hranom, ali ona ne prerasta u elju. Hrana je prirodna potreba tela. Ali telo nije ja; potrebna mu je hrana, inae bi oslabilo i umrlo. Takva je priroda tela u tome nema nieg loeg. Ukoliko postanemo zaslepljeni askezom i odemo u drugu krajnost, verujui da mi jesmo naa tela, da je glad na problem i da ne bi trebalo ni da jedemo to nije mudrost; to je ludost. Kada zaista vidite izvor patnje, shvatate da je problem u poistoveivanju sa patnjom, a ne u samoj elji. Kada se s njome poistovetimo, to znai da smo njome zavedeni, mislei da je ona zaista "ja" i "moja": "Ove elje su deo mene i neto nije u redu sa mnom ako ih imam" ili "Ne svia mi se kakav sam sada. Hou da budem drugaiji" ili "Moram se neega osloboditi pre nego to budem mogao da postanem ono to elim". Sve je to elja. Zato je posmatrate golom panjom, ne vrednujui je ni kao dobru ni kao lou, ve je jednostavno prepoznajui onakvu kakva jeste.

19

Naputanje Ako posmatramo elje i oslukujemo ih, mi se zapravo vie ne vezuje za njih; jednostavno im doputamo da budu ono to jesu. I tada shvatamo da taj uzrok patnje, elja, moemo ostaviti sa strane i napustiti. Kako naputate stvari? Tako to ih ostavljate onakvim kakve jesu: to ne znai da ih ponitavate ili gurate od sebe. Taj proces vie lii na to da ne poseete za njima, ali im doputate da i one postoje. Kroz praksu naputanja shvatamo da postoji uzrok patnje, a to je vezanost za elju, i shvatamo da treba da napustimo te tri vrste elje. Potom uviamo da smo napustili te elje; vie nema bilo kakve vezanosti za njih. Kada ste vezani za neto, zapamtite da "naputanje" ne znai "otarasiti se neega" ili "odgurnuti neto". Ako sam vezan za ovaj sat i vi kaete "Ostavi ga!", to ne znai "Baci ga". Mogao bih pomisliti da treba da ga bacim zato to sam vezan za njega, ali to bi bila samo elja da se neega otarasim. Skloni smo za pomislimo kako otarasiti se nekog predmeta znai otarasiti se i vezanosti. Ali ako sam u stanju da malo razmotrim tu vezanost, tu vanost koju pridajem satu, shvatam da nema svrhe osloboditi ga se to je dobar sat; ne kasni i nije ga teko nositi sa sobom. Nije problem u satu. Pa ta onda da uradim? Da ga odloim, stavim sa strane da ga blago poloim na sto bez i trunke averzije. Tada ga mogu ponovo uzeti, pogledati koliko je sati i vratiti ga lagano na mesto. Ovaj uvid o "naputanju" moete primeniti na elju za ulnim zadovoljstvima. Moda elite da se ludo zabavljate. Kako da odloite tu elju bez i trunke averzije? Jednostavno prepoznajte tu elju, ne presuujui kakva je ona. Moete posmatrati elju da je se oslobodite jer oseate krivicu zbog toga to imate tako budalastu elju ali je na kraju odloite. Tada, kada je vidite onakvom kakva jeste, prepoznajui da je to samo elja, vie niste vezani za nju. Tako je isto sa svakim trenutkom vaeg ivota. Kada se osetite potitenim ili neraspoloenim, samo trenutak odbijanja da se prepustite tom oseanju jeste jedno prosvetljujue iskustvo. Kada to uvidite, nema potrebe da tonete u more depresije i oajanja i udavite se u njemu. Moete to spreiti nauivi da elju ne podgrevate u svojim mislima. Ovo morate uvrstiti tokom prakse meditacije, tako da ste u stanju sami da napustite izvor patnje. Moete li napustiti elju elei da je napustite? ta je to to u kontretnom trenutku naputamo? Morate posmatrati to iskustvo naputanja, zaista ga ispitivati i istraivati sve dok se ne pojavi uvid.. Istrajte u tome sve dok se ne pojavi uvid: "Ah, naputanje, da, sada razumem. Naputam elju." To ne znai da vie nikada neete imati elja, ve da vam jeste polo za rukom da je napustite u tom trenutku i da ste to uinili sa punom svesnou. U tom trenutku javlja se uvid. To je ono znanje nastalo na osnovu uvida. Na jeziku pali zovemo ga nanadassana i duboko znanje.

20

Svoj prvi uvid u naputanje imao sam tokom prve godine meditacije. Na intelektualnom nivou znao sam da treba sve napustiti i zato sam se pitao: "Kako to naputamo?" Izgledalo je nemogue napustiti bilo ta. Nastavio sam da razmiljam: "Kako naputamo?" Onda bih sam sebi rekao: "Neto napustimo tako to ga napustimo." "Pa napusti ga onda!" Zatim bih rekao: "Ali jesam li ga napustio?" i "Kako da ga napustim?" "Pa, jednostavno ga napusti!" Nastavljao bih tako, sve vie frustriran. Ali na kraju je postalo oigledno ta se dogaa. Ako pokuavate da naputanje analizirate do detalja, zapetljate se tako to sve to nainite krajnje komplikovanim. To nije neto to dalje moete verbalno razlagati, ve neto to zapravo uradite. I tako sam ja napustio na trenutak, samo tako. Kod linih problema i opsesija, njihovo naputanje je ba tako. Ono nije stvar analiziranja i neprestanog naduvavanja problema, ve vebanja da stvari ostavimo onakvim kakve jesu, da ih napustimo. U poetku ih ostavimo, a onda ih ponovo uzmemo, jer je navika poistoveivanja veoma snana. Ali ste barem dobili neku ideju o celom procesu. ak i kada sam imao taj uvid u naputanje, napustio bih na trenutak, a onda se poeo poistoveivati razmiljajui: "Ja to ne mogu, toliko mnogo loih navika imam!" Ali ne verujte tom zanovetajuem, omalovaavajuem glasu u sebi. On zaista nije vredan poverenja. Jer itava tajna je u vebanju naputanja. Kako budete sve vie uviali na koji nain da ga sprovodite, tako ete biti sposobnoji da odrite stanje nevezivanja.

Postignue Vano je znati kada ste napustili elju: kada je vie ne vrednujete ili pokuavate da je se oslobodite; kada shvatite da ona upravo takva kakva jeste. Kada ste zaista spokojni i smireni, tada ete ustanoviti da nema vezanosti za bilo ta. Niste u klopci, pokuavajui da neto dobijete ili da se neega oslobodite. Blagostanje je jednostavno posmatranje stvati onakvim kakve one jesu, bez oseanja potrebe da ih prosuujemo. Mi sve vreme govorimo sami sebi: "Ovo ne bi trebalo da je ovako!", "Ja ne bi trebalo da sam takav!" i "Ti ne bi trebalo da si takav i ne bi trebalo to da radi!" i tako u beskraj. Siguran sam da bih mogao da vam kaem kakvi bi vi trebalo da budete a i vi biste mogli da meni kaete kakv bi ja trebalo da budem. Trebalo bi da budemo ljubazni, puni ljubavi, velikoduni, dobronamerni, vredni, marljivi, hrabri i saoseajni. Uopte ne moram da vas poznajem da bih vam to rekao! Ali da bih vas zaista upoznao, ja bi trebalo da se otvorim pred vama, a ne da krenem od jedne idealne slike o tome kakvi bi mukarac i ena trebalo da budu, kakav bi budista ili hrianin trebalo da budu. Nije stvar u tome da mi ne znamo kakvi bi trebalo da budemo. Naa patnja izvire iz nae vezanosti za ideale i iz komplikovanja stvari onakvih kakve one jesu. Prema naim najstroijim idealima, mi nikada nismo onakvi kakvi bi trebalo da budemo. ivot, drugi, zemlja u kojoj ivimo, svet u kojem ivimo stvari nikada ne izgledaju onakve kakve bi trebalo da budu. Postajemo veoma kritini prema svemu oko nas i prema sebi: "Znam da bi trebalo da sam strpljiviji, ali jednostavno NE MOGU!"...

21

Oslukujte sve te "trebalo bi" i "ne bi trebalo", kao i elje: elju za zadovoljstvima, elju da postanemo neto ili elju da pobegnemo od runog i bolnog. To je kao da sluamo nekoga s druge strane ograde kako govori: "Hou ovo i neu ono. Trebalo bi ovako da bude i ne bi trebalo onako da bude." Zaista odvojite vreme da oslunete um koji se ali; osvestite taj monolog. esto sam to radio kad sam se oseao nezadovoljnim ili kritiki raspoloenim. Sklopio bih oi i poeo da razmiljam. "Ne svia mi se ovo, a ne svia mi se ni ono". "Ona osoba ne bi trebalo da je takva" i "Svet ne bi trebalo da je ovakav".Nastavio bih da sluam tu vrstu kritikog demona kako blebee bez prestanka, kako kritikuje mene, vas i itav svet. A onda bih pomislio: "elim sreu i udobnost; elim da se oseam bezbednim; elim da budem voljen!" Namerno bih mislio o tim stvarima i oslukivao ih, jednostavno da bih te misli uvideo kao razliita stanja svesti. Zato, fiksirajte ih u svom umu sve nade, elje i primedbe. Osvestite ih. Tada ete upoznati elju i biti u stanju da je ostavite sa strane. to vie posmatramo i istraujemo poistoveivanje, sve vie se uvruje uvid: "elju treba napustiti." Tada, kroz praksu i razumevanje ta je naputanje u stvari, stiemo do treeg uvida u drugu plemenitu istinu, a to je: "elja je naputena." Mi smo tada zaista upoznali naputanje. Ono nije teorijsko naputanje, ve neposredan uvid. Znate da je naputanje obavljeno. U tome je sva praksa.

22

TREA PLEMENITA ISTINA ta je plemenita istina o nestanku patnje? To je potpuni prestanak i nestanak te iste patnje; njeno odbijanje, odustajanje od nje, naputanje i odvraanje od nje. Ali gde se to ta elja naputa i nestaje? Gde god je neto to nam se ini prijatno i primamljivo, tu se ta elja naputa i nestaje. Postoji ta plemenita istina o nestanku patnje: takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao. Ovu plemenitu istinu treba spoznati potpunim razumevanjem nestanka patnje... Ova plemenita istina spoznata je potpunim razumevanjem nestanka patnje: takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao. (Samyutta nikaya LVI, 11)

Trea plemenita istina sa njezina tri aspekta je: "Postoji nestanak patnje, dukkhe. Nestanak dukkhe treba razumeti. Nestanak dukkhe je shvaen." itav cilj budistikog uenja je da razvije um koji promilja stvari, kako bi se oslobodio iluzija. etiri plemenite istine su uenje o naputanju kroz istraivanje ili razmatranje kontemplaciju: "Zato je to ba tako? Zato na taj nain?" Dobro je razmiljati o stvarima kao to su: zato monasi briju glavu ili zato Budini kipovi izgledaju ba tako. Samo ih kontempliramo... um ne formira miljenje o tome jesu li oni dobri, loi, korisni ili beskorisni. Um se zapravo otvara i razmatra: "ta to znai? ta monasi predstavljaju? Zato nose posude za hranu? Zato ne mogu da imaju novac? Zato ne mogu sami da uzgajaju hranu?" Kontempliramo kako je ovakav nain ivota ouvao tradiciju i omoguio joj da bude preneta od njezinog utemeljivaa Gotame Bude, do danas. Razgledamo tu patnju koju vidimo; tu prirodu elje; prepoznajemo da to poistoveivanje sa eljom jeste patnja. Tada imamo uvid doputanja elji da mine i stizanja do ne-patnje, do prestanka patnje. Ovi uvidi mogu doi jedino kroz posmatranje i promiljanje; oni ne mogu doi kroz verovanje. Ne moete snagom volje doi do uvida; posmatrajui i razmiljajui o tim istinama doputamo da uvidi dou k nama. Oni dolaze jedino ako je um otvoren i prijemiv za uenje - slepo verovanje se svakako ne savetuje niti se oekuje od bilo koga. Umesto toga, um mora teiti prijemivosti, odmeravanju i razmatranju. Ovo mentalno stanje veoma je vano ono je put izlaska iz patnje. Nije to stanje uma koji ima vrste stavove i predrasude, koji unapred misli da sve zna ili jednostavno uzima zdravo za gotovo sve to drugi ljudi kau. To je um koji je otvoren za te etiri plemenite istine i moe posmatrati i promiljati neto to smo u stanju da vidimo u nama samima. Ljudi retko shvataju ne-patnju, jer ona zahteva naroitu vrstu spremnosti da se odvagne i istrai, da se ode iza opipljivog i oiglednog. Ona zahteva spremnost da zapravo

23

posmatramo sopstvene reakcije, sposobnost da uvidimo sopstvene vezanosti i razmislimo: "Kako to izgleda biti vezan za neto?" Na primer, oseam li se sreno ili osloboeno vezujui se za elju? Da li me to nadahnjuje ili ini potitenim? Ova pitanja su za vas da ih istraujete. Ako ustanovite da time to ste vezani za svoje elje bivate osloboeni, onda im se prepustite. Pribijte se jo vre uz svoje elje i posmatrajte kakav je rezultat. to se moje prakse tie, video sam da me vezivanje za moje elje vodi do patnje. U to nije bilo sumnje. Mogu da vidim koliko mi je patnje u ivotu donelo vezivanje za materijalne stvari, ideje, stavove ili strahove. Mogu da vidim sve vrste nepotrebne patnje koju sam sam sebi prouzrokovao vezivanjem, jer nisam znao nita bolje. Odrastao sam u Americi zemlji slobode. Ona vam obeava pravo da budete sreni, ali ono to zapravo prua jeste pravo da budete vezani za najrazliitije stvari. Amerika vas ohrabruje da budete sreni koliko god je u vaoj moi pribavljajui materijalne predmete. Meutim, ako radite sa etiri plemenite istine, tada morate razumeti i posmatrati tu vezanost. To nije neki intelektualni stav ili komanda iz vaeg mozga kojom vam se nareuje da ne budete vezani; to je samo prirodan uvid u ne-vezivanje ili ne-patnju.

Istina promene Ovde u Amaravatiju pevamo Dhammacakkappavattana suttu u njezinom tradicionalnom obliku. Kada je Buda odrao taj govor o etiri plemenite istine, samo ga je jedan od petorice sledbenika koji su ga sluali zaista razumeo; samo jedan od njih je imao duboki uvid. Ostaloj etvorici se govor dopao i pomislili su: "Zaista veoma lepo uenje", ali je samo jedan, po imenu Kodanna, zaista do kraja razumeo o emu je Buda govorio. I deve su takoe sluala propoved. Deve su nebeska, eterina stvorenja, daleko superiornija u odnosu na nas. Ona nemaju ovakva gruba tela; ona imaju eterina tela, lepa su i inteligentna bia. I premda su bila ushiena sasluavi govor, nijedno od njih nije njime bilo prosvetljeno. Znamo da su bila veoma srena zbog Budinog prosvetljenja i da su kroz nebesa pronela vest kad su sasluali uenje. Prvo ga je uo jedan red deva, on ga je saoptio drugom i uskoro su sve deve slavile sve do najvieg Brahma podruja. Velika je radost bila to je pokrenut toak Dhamme i deve i brahme su slavili to. Meutim, jedino je Kodanna, jedan od pet sledbenika, bio prosvetljen kada je uo propoved. Pri samom kraju sutte, Buda ga je oslovio: "Anna Kondanna". "Anna" oznaava duboko znanje, dakle "Anna Kondanna" znai "Kondanna-koji-zna". ta je Kondanna znao? Koji je bio njegov uvid koji je Buda pohvalio na samom kraju propovedi? To bee: "Sve to nastane mora i da nestane." Ovo nam ne mora zvuati kao neko veliko znanje, ali ono u sebi sadri jedan univerzalan obrazac: sve to nastane mora i da nestane, prolazno je i nije ja... Zato se ne vezujte za njega, ne budite zavedeni onim

24

to nastaje i nestaje. Ne uzimajte za utoite, kao neto u emu prebivate i u ta verujete bilo ta to nastaje jer te stvari e i nestati. Ako elite da patite i straite svoj ivot, lutajte unaokolo tragajui za stvarima koje nastaju. Sve one e vas odvesti do kraja, do nestanka, i neete biti ni za trunku mudriji. Tumaraete ponavljajui one iste stare jednoline navike i kada doe trebutak da umrete neete nauiti nita znaajno na osnovu svog ivota. Umesto da samo razmiljate o tome, zaista uoite: "Sve to nastane mora i da nestane". Primenite to na ivot uopte, na sopstveno iskustvo. Tada ete razumeti. Samo uoite: poetak... kraj. Posmatraje stvari onakve kakve one jesu. Ovaj ulni svet u kojem ivimo sav se vrti oko nastanka i nestanka, poetka i kraja; a savreno razumevanje, samma ditthi moe postojati ve u ovom ivotu. Ne znam koliko je Kondanna iveo posle Budine propovedi, ali on je u tom trenutku bio prosvetljen. Upravo tada imao je savreno razumevanje. eleo bih da naglasim koliko je vano razvijati taj nain posmatranja. Umesto da samo razvijamo taj metod smirivanja sopstvenog uma, to svakako jeste jedan deo prakse, uoite da ispravna meditacija jeste posveenost mudrom istraivanju. Ona ukljuuje odvano nastojanje da duboko pogledate u stvari, ne da analizirate sebe i pravite zakljuke zato vi kao jedinka patite, ve odlunost da zaista sledite put sve dok ne stignete do potpunog razumevanja. Takvo savreno razumevanje zasnovano je na obrascu nastanka i nestanka. Kada jednom razumete taj zakon, uoavate da se sve uklapa u taj obrazac. Ovo nije metafiziko pitanje: "Sve to nastane mora i da nestane." Ono se ne odnosi na krajnju stvarnost stvarnost besmrtnosti; ali ako potpuno razumete i znate da sve to nastane mora i da nestane, tada ete doiveti krajnju stvarnost, besmrtnost, venu istinu. To su sredstva korisna za dostizanje najvieg stanja. Obratite panju na razliku: ovaj iskaz nije metafiziki, ve nas on vodi do metafizikog doivljaja.

Smrtnost i nestajanje Posmatranjem etiri plemenite istine mi u svest dovodimo upravo ovaj problem ljudske egzistencije. Suoavamo se sa tim oseanjem otuenja i slepe vezanosti za svet ula, vezanosti za neto to je odvojeno, drugaije i to se izdvaja u svesti. Iz neznanja, vezujemo se za elje za ulnim zadovoljstvima. Kada se identifikujemo sa onim to je prolazno ili povezano sa smru i to je nezadovoljavajue, ve samo to vezivanje jeste patnja. ulna zadovoljstva su sva odreda prolazna zadovoljstva. ta god vidimo, ujemo, dodirnemo, okusimo, pomislimo ili osetimo jeste prolazno osueno na smrt. Zato, kada se vezujemo za prolaznost ula, vezujemo se za smrt. Alo to nismo posmatrali ili

25

razumeli, mi se jednostavno slepo vezujemo za prolaznost, nadajui da moemo da je odloimo makar za kratko. Pretvaramo se da emo zaista biti sreni sa stvarima za koje se vezujemo a na kraju se ipak osetimo razoaranim, oajnim i promaenim. Moda i uspemo u neemo to smo naumili, ali i to je prolazno. Onda se vezujemo za neko drugo stanje koje vodi u smrt. Na kraju, moda, ispunjeni eljom da umremo, moemo se vezati za samoubistvo ili unitenje ali i sama smrt je tek novo stanje koje, preporaanjem, vodi do nove smrti. Za ta god da se veemo unutar te tri vrste elje, vezujemo se za smrt a to znai da emo opet iskusiti razoaranost i oajanje. Oaj je smrt svesti; potitenost je vrsta iskustva umiranja svesti. Kao to telo umire fizikom smru, umire i um. Mentalna stanja umiru; nazivamo ih oajem, dosadom, potitenou i strepnjom. Kad god se veemo i osetimo dosadu, oajanje, strepnju i tugu, skloni smo da potraimo neko drugo prolazno stanje koje nastaje. Na primer, oseate oajanje i pomislite: "elim komad torte". I ve kreete! U trenutku preputate se slatkom, ugodnom okoladnom, ukusu toga kolaa. U tom trenutka neto nastaje vi ste zapravo postali slatki, ugodan, okoladni ukus! No, ne moete sa tim ostati jako dugo. Progutali ste kola i ta je ostalo? Onda morate da se okrenete neem drugom. To je "nastajanje". Zaslepljeni smo, zarobljeni u tom procesu nastajanja na ulnom planu. Ali upoznavanjem elje, a bez presuivanja o lepoti ili runoi tog ulnog plana, na kraju uspevamo da elju vidimo onakvom kakva ona jeste. Onda, odlaui sa strane te elje umesto da se poistoveujemo sa njima, doivljavamo nirodhu, prestanak patnje. To je trea plemenita istina, koju moramo iskusiti svako za sebe. Kaemo: "Postoji prestanak" i znamo da je neto prestalo.

Dopustiti stvarima da nastanu Pre nego to moete da napustite stvari, morate im dopustiti da se pojave u polju pune svesti. U meditaciji, na cilj je da na pravi nain dopustimo podsvesti da se pojavi u polju svesti. Sva oajanja, strahovi, strepnje, potiskivanja i ljutnja slobodno mogu da postanu deo svesti. Ljudi su skloni da se poistoveuju sa veoma visokim idelima. Moemo se veoma razoarati u sebe kad ponekad osetimo da nismo toliko dobri kako bi trebalo da budemo ili ako se naljutimo a ne bi trebalo sve sami "treba" i "ne treba". Tada stvaramo elju da se oslobodimo loih stvari i ta elja ima kvalitet ispravnosti. ini nam se ispravnim da se oslobodimo loih misli, ljutnje i ljubomore, jer dobar ovek "ne bi trebalo da bude takav". Tako stvaramo krivicu. Posmatrajui itav ovaj proces, osveujemo elju da postignemo taj ideal i elju da se oslobodimo tih loih stvari. Uspevi u tome, u stanju smo da ih napustimo i tako, umesto da postanete savrena osoba, naputate tu elju. Ono to preostaje je isti um. Nema potrebe da postajemo savrena osoba, jer isti um je mesto gde savreni ljudi nastaju i nestaju.

26

Prolaznost je lako razumeti na jednom intelektualnom nivou, ali iskusiti je moe biti prilino teko, jer to podrazumeva boravljenje u stanju za koje smatramo da nam je nepodnoljivo. Na primer, kada sam poeo da meditiram, mislio sam da meditacija treba da me naini prijatnijim i srenijim i oekivao sam da doivim mentalno stanje blaenstva. Ali tokom prva dva meseca oseao sam vie ljutnje i mrnje nego ikada do tada. Mislio sam: "Ovo je jezivo; od ove meditacije mi je samo jo gore." Ali onda sam poeo da razmiljam otkuda navire toliko mnogo mrnje i odbojnosti i shvatio sam da je vei deo moga ivota bio pokuaj da pobegnem od toga. Strano sam mnogo itao. Stalno sam nosio knjigu sa sobom. I svaki put kad bi odbojnost poela da se pomalja, zgrabio bih knjigu i poeo da itam; ili bih puio ili vakao neto. Imao sam o sebi sliku kao o veoma ljubaznoj osobi koja ne mrzi ljude, te je svaki nagovetaj odbojnosti ili mrnje bio potiskivan. Zato sam prvih nekoliko meseci svog monakog ivota bio toliko oajan. Pokuavao sam da pronaem neto to e mi odvui panju, jer sam u meditaciji poeo da priseam svih onih stvari koje sam pokuavao da zaboravim. Seanja iz detinjstva i mladosti neprestano su navirala; tada sam postao toliko svestan te ljutnje i mrnje da se inilo kao da me preplavljuju. No neto u meni poelo je da prepoznaje da treba da se nosim sa time, i ja sam se uspravio. Sva ljutnja i mrnja koji su tokom trideset godina ivota bili potiskivani doiveli su sada svoju kulminciju, sagoreli sami sebe i nestali kroz meditaciju. Bio je to proces proienja. Da bismo omoguili tom procesu prestajanja da funkcionie, moramo biti spremni da patimo. Zato toliko naglaavam znaaj strpljenja. Moramo svoje umove da otvorimo za patnju, jer patnja prestaje jedino prihvatanjem patnje. Kada shvatimo da patimo, fiziki ili mentalno, tada se okreemo aktuelnoj patnji koja je prisutna. Potpuno joj se otvaramo, pozdravljamo je, koncentriemo se na nju, doputajui joj da bude ono to jeste. To znai da moramo biti strpljivi i istrajati pokraj neprijatnosti odreenog stanja. Moramo da podnesemo dosadu, oajanje, sumnju i strah kako bismo razumeli da oni nestaju, umesto da stalno beimo od njih. Sve dok tim stvarima ne dopustimo da nestanu, mi jednostavno samo stvaramo novu kammu, koja dalje osnauje nae navike. Kada neto nastane, mi ga epamo i ponemo da ga naduvavamo, ime samo sve komplikujemo. Takva situacija se stalno ponavlja tokom naeg ivota a ne moemo juriti za svojim eljama ili beati od svojih strahova i oekivati da emo ostvariti svoj mir. Umesto toga, posmatrajmo strah i elju, tako da vie ne mogu da nas obmanu: moramo znati ta nas to obmanjuje pre nego to ga napustimo. elju i strah treba prepoznati kao neto prolazno, kao neto to nas ne moe zadovoljiti i to je bez trajne sutine. Kada to uvidimo, patnja koja je za ta stanja vezana sama sebe sagori. Ovde je veoma vano uoiti razliku izmeu nestanka i ponitavanja, to jest elje koja se javlja u umu da se neega otarasimo. Nestanak je prirodan zavretak bilo kojeg stanja koje je nastalo. Zato ono nije elja! To nije neto to stvaramo u svom umu, ve je kraj onoga to je poelo, smrt onoga to je roeno. Zato nestanak nema veze sa "ja" ono ne proizlazi iz oseanja "ja moram da se otarasimo ovoga", ve jednostavno doputamo

27

onome to je nastalo da nestane. Da bismo to uinilo moramo odustati od elje napustiti je. To ne znai odbaciti je ili je potisnuti, ve odustati znai ne vezivati se za nju. Tada, kada je ona nestala, doivljavate nirodhu utrnue, prazninu, nevezanost. Nirodha je drugi naziv za nibbanu. Kada ste neto napustili i dopustili mu da prestane, ono to vam ostaje jeste mir. Taj mir moete doiveti meditirajui. Kada u vaem umu elja utihne, ono to preostane je smirenost. To je istinsko spokojstvo, besmrtnost. Kada to zaista upoznate, tada shvatate nirodha sacca, istinu o nestanku, u kojoj ne postoji vie "ja", ali postoje budnost i jasnost. Pravo znaenje rei blaenstvo jeste ta smirena, transcendentalna svest. Ako ne doputamo prestanak, tada delujemo na osnovu pretpostavki koje smo nainili o sebi samima, ne znajui ak ni ta inimo. Ponekad, tek kad ponemo da meditiramo ponemo i da shvatamo koliko mnogo straha i pomanjkanja samopouzdanja u naim ivotima dolazi od iskustava u detinjstvu. Seam se da sam kao deak imao dobrog prijatelja koji se odjednom okrenuo protiv mene i odbacio me. Mesecima sam posle toga bio van sebe. I to je u meni ostavilo neizbrisiv trag. Kasnije sam kroz meditaciju shvatio koliko je taj mali dogaaj uticao na moje budue odnose sa ljudima uvek sam imao ogroman strah da u biti odbaen. Nikada o tome nisam ni razmiljao, sve dok mi se seanje na taj dogaaj nije poelo stalno iznova pojavljivati tokom meditacije. Racionalan um zna da je smeno ii unaokolo s milju o tragedijama iz detinjstva. Ali kada vam seanje na njih neprestano izranja u svesti i kao sredovenom oveku, moda one pokuavaju da vam kau poneto o pretpostavkama formiranim u vama jo dok ste bili dete. Kada tokom meditacije ponu da vas zaokupljaju seanja ili opsesivni strahovi, umesto da postanete frustrirani ili uznemireni zbog toga, prepoznajte ih kao neto to treba potpuno osvestiti i tako sebi omoguiti da ih napustite. Moete svoj dan tako organizovati da nikada ni ne bacite pogled na te stvari; tada su uslovi da se one pojave u svesti minimalne. Moete se posvetiti mnogim vanim stvarima i stalno biti zauzeti; tada te strepnje i bezimeni strahovi nikada ne postaju neto svesno ali ta se dogaa kada naputate? elja ili opsesija se pokree i to se pokree ka nestanku. Okonava se. I onda imate uvid u prestanak elje. Tako je trei aspekt tree plemenite istine: prestanak je ostvaren

Ostvarenje To je istina koju treba ostvariti. I Buda je ovo isticao: "To je istina koju treba ostvariti ovde i sada". Ne moramo ekati da umremo kako bismo ustanovili je li ona istinita ovo uenje je za iva ljudska bia poput nas. Svako od nas treba da je ostvari. Ja mogu da vam je izloim i da vas ohrabrim, ali je ne mogu ostvariti umesto vas!

28

Ne razmiljate o svemu ovome kao o neem dalekom i to je izvan vaih mogunosti. Kada govorimo o dhammi ili istini kaemo da je ona ovde i sada, da je ona neto to i sami moemo da uvidimo. Moemo joj se okrenuti; moemo teiti istini. Moemo obratiti panju na stvari kakve jesu, ovde i sada, u ovom trenutku i na ovom mestu. To je sabranost panje biti svestan i usmeriti panju na stvari kakve jesu. Kroz sabranost panje istraujemo taj oseaj sopstva, to oseanje "ja" i "moje": moje telo, moja oseanja, moja seanja, moje misli, moja shvatanja, moji stavovi, moja kua, moja kola i tako dalje. Ja sam, na primer, bio sklon samopotcenjivanju i kad bih pomislio "Ja sam Sumedho" bilo je to u negativnom svetlu: "Ja nisam ni za ta dobar". Ali oslunite odakle to nastaje i gde prestaje? ... ili "Ja sam zaista bolji od vas, vie sam produhovljen. ivim monakim ivotom jako dugo i mora da sam bolji od svih vas!" Gde TO nastaje i gde nestaje? Gde postoje arogancija, obmana ili samopotcenjivanje gde god da su istraujte ih; oslukujte to unutranje: "Ja sam..." Budite svesni i posmatrajte taj prostor pre nego to ponete da razmiljate, samu misao i prostor koji ostaje posle nje. Zadrite svoju panju na toj praznini na kraju i vidite koliko dugo moete svoju panju da zadrite na njoj. Vidite moete li da ujete nekakav zvonki zvuk, zvuk tiine, primordijalni zvuk. Kada svoju panju usmerite na to, moete razmisliti: "Postoji li ikakvo oseanje 'ja'?" Uviate da kada ste zaista prazni kada je u vama samo jasnoa, budnost i panja ne postoji "ja". Ne postoji taj oseaj "ja" i "moje". Tako, boravim u tom stanju ispranjenosti i kontempliram dhammu: pomislim, "Ovo je samo ono to jeste. Ovo telo ovde je upravo takvo." Bilo da mu dam neko ime ili ne, ali u ovom trenutku ono je ba takvo. Ono nije Sumedho! U toj praznini ne postoji budistiki monah. "Budistiki monah" je samo konvencija, koja odgovara vremenu i mestu. Kada vas ljudi hvale i kau: "Ah, izvanredno!", znate da neko hvali, ali ne doivljavate to lino. Znate da tu tog budistikog monaha nema; postoji samo Takvost. Ono to jeste. Ukoliko elim da je Amaravati uspeno mesto i to se i dogodi, ja sam srean. Ali ako sve propadne, niko za njega nije zainteresovan, ne moemo da platimo raun za struju i sve propada neuspeh! Ali, u stvari, Amaravati ne postoji. Ta ideja o osobi koja je budistiki monah ili o mestu zvanom Amaravati to su samo konvencije, ne krajnja realnost. Upravo sada to je tako, ba onako kako bi trebalo da bude. Ne nosimo teret jednog takvog mesta na svojim pleima, jer ga vidimo onakvog kakvo jeste i nema osobe koja bi bila u to ukljuena. Hoe li ono biti uspeno ili ne vie nije vano. U praznini, stvari su samo ono to jesu. Kada smo svesni na taj nain, to ne znai da smo ravnoduni prema uspehu ili neuspehu i da ne pokuavamo bilo ta da uinimo. Moemo se potruditi. Znamo ta moemo da uradimo; znamo ta treba da bude uraeno i moemo to da uradimo na pravi nain. Tada sve postaje dhamma, ono to jeste. Radimo neto zato to je u tom trenutku i na tom mestu to prava stvar koju treba uraditi, a ne inimo neto zbog line ambicije ili straha od neuspeha. Put do nestanka patnje je put savrenosti. Savrenost moe biti veoma obeshrabrujua re, jer se mi oseamo veoma nesavrenima. Kao linosti se pre svega pitamo otkuda nam

29

toliko drskosti da ak i razmiljamo o mogunosti da budemo savreni. Ljudska savrenost je neto o emu niko nikada ne razgovara; ini se potpuno nemoguim razmiljati o savrenosti i povezivati je sa ljudskim biem. Ali arahant je jednostavno ljudsko bie koje ivi savrenim ivotom, neko ko je nauio sve to ima da se naui i to kroz osnovni zakon: "Sve to nastane mora i da nestane." Arahant ne mora da zna sve o svemu; jedino je neophodno da zna i potpuno razume ovaj zakon. Mi Budinu mudrost koristimo da bismo kontemplirali dhammu, stvari kakve jesu. Uzimamo utoite u sanghi, u onome to ini dobro i uzdrava se od injenja onoga to je loe. Sangha je jedan pojam, zajednica. Ona nije grupa pojedinaca ili razliitih karaktera. Taj oseaj da smo pojedinana osoba, mukarac ili ena, nama vie nije vaan. A sangha se ostvaruje kao utoite. Postoji to jedinstvo, tako da iako su manifestacije sve individualne, nae ostvarenje je isto. Bivajui budni, paljivi i ne vezujui se vie, ostvarujemo utrnue i boravimo u praznini u kojoj se svi stapamo. Tu nema osobe. Ljudi mogu nastajati i nestajati u praznini, ali nema osobe. Postoji samo jasnoa, svesnost, smirenost i istota.

30

ETVRTA PLEMENITA ISTINA ta je plemenita istina o putu koji vodi do nestanka patnje? To je plemenita osmostruka staza, a to znai: ispravan stav, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan ivot, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija. Postoji ova plemenita istina o putu koji vodi do nestanka patnje: takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao... Ova plemenita istina spoznata negovanjem Puta... Ova plemenita istina je spoznata negovanje Puta: takva bee vizija, uvid, mudrost, znanje i svetlost koji se u meni javie o stvarima za koje do tada nisam znao. (Samyutta nikaya LVI, 11)

etvrta plemenita istina, kao i prve tri, ima tri aspekta. Prvi aspekat je: "Postoji osmostruki put, atthangika magga put koji vodi izvan patnje." On se takoe naziva ariya magga, arijevski ili plemeniti put. Drugi aspekat je: "Ovaj put treba prei." Konani uvid u arahantstvo je: "Ovaj put je preen do kraja." Osmostruki put je izloen postupno: poetak sa ispravnim (ili savrenim) razumevanjem, samma ditthi, nastavlja se sa ispravnom (ili savrenom) namerom ili tenjom, samma sankappa; ova prva dva elementa puta grupisana su zajedno kao mudrost (panna). Posveenost moralu (sila) proistie iz panne; a moral pokriva ispravan govor, ispravno delovanje i ispravan ivot koji se takoe oznaavaju i kao savreni govor, savreno delovanje i savreni ivot, samma vaca, samma kammanta i samma ajiva. Zatim imamo ispravan napor, ispravnu sabranost i ispravnu koncentraciju, samma vayama, samma sati i samma samadhi, koji prirodno izviru iz sila. Ova tri poslednja lana obezbeuju emocionalni balans. Oni se tiu srca srca koje je osloboeno gledanja na svet iz perspektive "ja", osloboeno sebinosti. Sa ispravnim naporom, ispravnom sabranou i ispravnom koncentracijom srce je isto, lieno mrlja i neistoa. Kada je srce isto, um je spokojan. Mudrost (panna) ili ispravno razumevanje i ispravna namera dolaze iz istog srca. To nas vraa tamo odakle smo i poli. To su, dakle, elementi osmostruke staze, grupisani u tri odeljka: 1. Mudrost (paa)

ispravno razumevanje (samma ditthi) ispravna namera (samma sankappa)

31

2. Moral (sila)

ispravan govor (samma vaca) ispravno delovanje (samma kammanta) ispravan ivot (samma ajiva)

3. Koncentracija (samadhi)

ispravan napor (samma vayama) ispravna sabranost (samma sati) ispravna koncentracija (samma samadhi)

injenica da ih ovako reamo ne znai da se ovi delovi puta prelaze linearno, jedan za drugim oni rastu zajedno. Moemo govoriti o osmostrukom putu i rei: "Prvo imate ispravno razumevanje, zatim ispravnu nameru, potom..." Ali, u stvari, izloen na ovaj nain, on nas jednostavno poduava da razmiljamo o vanosti preuzimanja odgovornosti za ono to kaemo i to inimo u svom ivotu.

Ispravno razumevanje Prvi element osmostrukog puta jeste ispravno razumevanje, koje nastaje kroz uvide u prve tri plemenite istine. Ukoliko imate te uvide, onda postoji i savreno razumevanje dhamme, razumevanje da: "Sve to nastane mora i da nestane". To je tako jednostavno. Ne morate provesti mnogo vremena itajui "sve to nastane mora i da nestane" da biste razumeli ove rei, ali veini nas ipak treba vremena da shvatimo ta te rei zaista znae na jednom dubljem nivou, a ne samo na spoljanjem, isto intelektualnom nivou. Jednostavno reeno, uvid dolazi iz stomaka to nije samo ideja. On nije: "Mislim da znam", ili "Ah da, to izgleda kao razumna, logina stvar. Slaem se sa tim. Svia mi se ta ideja." Ta vrsta razumevanja jo uvek dolazi iz mozga, dok je znanje uvida mnogo dublje. To je neto to zaista znamo i sumnja nas vie ne mui. Ovo duboko razumevanje dolazi iz prethodnih devet uvida. Tako postoji sled koji vodi do ispravnog razumevanja stvari kakve one jesu, a to je: Sve to nastane mora i da nestane i lieno je bilo kakve trajne sutine. Sa ispravnim razumevanjem napustili ste iluziju sopstva povezanog za smrtnou. Jo uvek postoji telo, jo uvek postoje oseanja i misli, ali su oni samo ono to jesu ne postoji vie verovanje da vi jeste vae telo, oseanja ili misli. Naglasak je na "Stvari su ono to jesu". Ne pokuavamo da kaemo da stvari nisu nita ili da nisu ono to jesu. One se upravo ono to jesu i nita vie. Ali kada ne znamo, kada ne razumemo ove istine, skloni smo da pomislimo da su stvari i vie od onoga to jesu. Verujemo u razne stvari i stvaramo razne probleme oko stanja koja doivljavamo. Toliko mnogo ljudske teskobe i oajanja dolazi od tog dodavanja nastalog iz neznanja. Tuno je videti kako su patnja, teskoba i oajanje ljudskog roda zasnovani na obmani; taj oaj je bespotreban i besmislen. Kada to uvidite, poinjete da oseate beskrano saaljenje

32

za sva bia. Kako moete mrzeti bilo koga, prigovarati ili osuivati nekoga ko je uhvaem u takvu zamku neznanja? Svako ini ono to ini pod uticajem svog pogrenog razumevanja stvari. *** Dok meditiramo oseamo izvesno smirenje, onoliko smirenosti koliko je um uspeo da se uspori. Kada smirenog uma pogledamo na neto kao to je cvet, tada ga posmatramo onakvog kakav on jeste. Kada nema vezivanja nieg to bismo hteli da prigrabimo ili se otresemo tada ono to vidimo, ujemo ili doivimo putem ula, ako je lepo, zaista jeste lepo. Mi ne kritikujemo to, ne uporeujemo, ne pokuavamo da ga prisvojimo; nalazimo uitak i radost u lepoti oko sebe jer nema potrebe da od toga inimo bilo ta. Sve je upravo onako kako jeste. Ta lepota nas podsea na istotu, istinu i krajnju lepotu. Ne treba da je gledamo kao mamac koji treba da nas obmane: "Ovi cvetovi su ovde samo zato da me privuku, tako da u biti obmanut" to je stav matorog meditantskog gunala! Kada na pripadnika suprotnog pola gledamo istog srca, mi cenimo lepotu, ne prieljkujui neku vrstu kontakta ili posedovanja. Moemo da uivamo u lepoti drugih ljudi, ena i mukaraca, onda kada ne postoji sebian interes ili elja. Postoji samo iskrenost: stvari su onakve kakve jesu. To je ono to podrazumevamo pod oslobaanjem ili, na jeziku pali, vimutti. Osloboeni smo od onih veza koje iskrivljavaju i kvare lepotu oko nas, lepotu tela koja imamo, na primer. Meutim, nai umovi mogu postati toliko iskrivljeni, negativni, potiteni i opsednuti stvarima da mi te stvari vie ne vidimo onakvim kakve jesu. Ukoliko nemamo ispravno razumevanje, mi sve vidimo kroz sve deblje filtere i zastore. Ispravno razumevanje treba razvijati kroz razmiljanje o stvarima, koristei Budino uenje. Sama Dhammacakkappavatana sutta je veoma interesantno uenje za kontemplaciju i moeme je koristiti kao vodilju u svojoj refleksiji. Moemo koristiti i druge sutte iz Tipitake, kao one u kojima se objanjava paticcasamuppada (uslovljenost nastanka). To je fascinantno uenje za refleksiju. Ako moete da promiljate takvo jedno uenje, onda ste u stanju jasno da vidite razliku izmeu stvari kakve one jesu, to jest dhamme, i take na kojoj pokuavamo da stvorimo obmanu upravo na osnovu stvari kakve jesu. Zato je neophodno da uvrstimo punu svesnost o stvarima kakve jesu. Ukoliko postoji znanje o etiri plemenite istine, onda postoji i dhamma. Zahvaljujui ispravnom razumevanju, sve vidimo kao dhammu; na primer, mi sad ovde sedimo... i to je dhamma. Ne razmiljamo o ovom telu i umu kao o nekakvoj linosti, sa svim njenim gleditima i stavovima, sa svim uslovljenim razmiljanjima i reakcijama koje smo stekli zahvaljujui neznanju. Razmiljamo o ovom trenutku kao: "Ovo je ono to jeste. Ovo je dhamma." U svoj um unosimo razumevanje da je ovaj fiziki sklop jednostavno dhamma. To nije nekakvo sopstvo; to nije nita lino. Takoe, vidimo osetljivost ovog fizikog sklopa kao dhammu, umesto da je primamo lino: "Ja sam osetljiv" ili "Ja nisam osetljiv", Ti nisi nean prema meni. Ko je najsenzitivniji?"... "Zato oseamo bol? Zato je Bog stvorio bol; zato nije stvorio samo

33

zadovoljstvo? Zato je u svetu toliko jada i patnje? To nije fer. Ljudi umiru i moramo da se rastanemo od ljudi koje volimo; strepnja je uasna." U ovome nema dhamme, zar ne? To su sve stavovi koji dolaze iz "ja": "Jadan ja. Ne dopada mi se to. Ne elim da bude tako. elim sigurnost, sreu, zadovoljstvo i sve najbolje; nije fer da nemam te stvari. Nije fer da moji roditelji nisu ve bili arahanti kada sam doao na svet. Nije fer da nikada jednog arahanta ne izaberu za predsednika vlade. Kada bi sve bilo fer, neki arahant bi sigurno bio predsednik vlade!" Pokuavam da to oseanje "To nije u redu, to nije fer" dovedem do apsurda kako bih ukazao na to kako oekujemo da nam nekakav bog stvori sve i uinima nas srenim i sigurnim. Tako ljudi esto razmiljaju, iako to eksplicitno ne kau. Ali kada razmislimo, vidimo: "Stvari su takve kakve jesu. Bol izgleda ovako, a zadovoljstvo izgleda ovako. Svest je ovakva." Oseamo. Diemo. Teimo neem. Kada tako razmiljamo mi zapravo posmatramo sopstvenu ljudskost kakva ona jeste. Mi je ne doivljavamo vie na linom planu, niti bilo koga krivimo zato to stvari nisu upravo onakve kako bismo voleli ili eleli. Stvari su takve kakve jesu i mi smo takvi kakvi jesmo. Moete se zapitati zato ne moemo svi da budemo potpuno isti sa istom ljutnjom, istom pohlepom i istim neznanjem; bez svih tih varijacija i promena. Meutim, iako moete ljudsko iskustvo da analizirate sve do osnovnih stvari, svako od nas ima i sopstvenu kammu da se nosi sa njom sopstvene opsesije i sklonosti, koje su uvek drugaije po kvalitetu i kvantitetu u odnosu na tue. Zato svi mi ne moemo da budemo potpuno jednaki, da imamo sve isto i svi isto izgledamo da smo jedno androgino bie? U takvom svetu nita ne bi bilo nefer, ne bi bile doputene razlike, sve bi bilo apsolutno savreno i ne bi bilo mogunosti za nejednakost. Ako ako prepoznajemo dhammu, vidimo da u uslovljenom svetu nijedne dve stvari nisu identine. Sve su razliite, beskrajno drugaije i da se stalno menjaju, i to se vie upinjemo da situaciju uskladimo sa svojim idejama sve smo vie frustrirani. Nastojimo da jedni druge oblikujemo i da drutvo prilagodimo prema tome kako verujemo da bi stvari trebalo da izgledaju, ali uvek zavrimo sa frustracijom. Ako razmiljamo, uviamo: "Stvari su onakve kakve jesu." , stvari su onakve kakve treba da budu one jedino takve mogu biti.Ali to nije fatalistiko ili negativno razmiljanje. To nije stav: "Stvari su takve i ja tu nita ne mogu uiniti." To je, naprotiv, veoma pozitivan odgovor kroz prihvatanje toka ivota onakvog kakav jeste. ak i kada ne tee u smeru koji elimo, u stanju smo da ga prihvatimo i uimo na osnovu njega. *** Mi smo svesna, inteligentna bia sa ouvanim pamenjem. Imamo jezik. Tokom nekoliko hiljada godina razvili smo razum, logiku i sposobnost rasuivanja. Ono to treba da uradimo je da pronaemo nain kako te potencijale da upotrebimo kao alatke za prepoznavanje dhamme, a ne kao line prednosti ili line probleme. Ljudi koji razviju svoju sposobnost rasuivanja esto zavre okreui je protiv samih sebe; postaju veoma samokritini i ak poinju da mrze sami sebe. To je zbog toga to naa sposobnost rasuivanja ima sklonost da se u svemu fokusira na ono to ne valja. To je rasuivanje:

34

uvianje kako se ovo razlikuje od onog. Kada to radite na sebi, kako se to zavri? Dobijete itavu listu pukotina i nedostataka, od koje vam se ini da ste potpuno bespomoni. Kada razvijamo ispravno razumevanje, koristimo svoju inteligenciju za promiljanje i posmatranje stvari. Takoe koristimo svoju sabranost panje, tako to smo otvoreni za stvari kakve jesu. Kada razmiljamo na taj nain, koristimo sabranost panje i mudrost zajedno. Tako sada svoju sposobnost razlikovanja koristimo zajedno sa mudrou (vijja) a ne sa neznanjem (avijja). Uenje o etiri plemenite istine treba da vam pomogne da iskoristite svoju inteligenciju svoju sposobnost da posmatrate, razmiljate i zakljuujete na mudar nain, a ne na samorazarajui, s pohlepom i mrnjom.

Ispravna namera Drugi elemenat osmostrukog puta je samma sankhappa. Nekad se ovaj pojam prevodi kao "ispravna misao", kao miljenje na pravi nain. Meutim, on ima vie dinamiki kvalitet kao "namera", "stav" ili "namera". Rado koristim re "namera", koja je puna znaenja na ovom osmostrukom putu jer nas pokree namera.Vano je shvatiti da ova namera nije elja. Pali re "tanha" oznaava elju koja dolazi iz neznanja, dok "sankappa" znai nameru koja ne dolazi iz neznanja. Namera nam moe izgledati kao nekakva elja, jer u engleskom koristimo re "elja" za sve, bilo da neto nameravamo ili prieljkujemo. Moete misliti da je namera neka vrsta tanhe, elje da se postane prosvetljen (bhava tanha) ali samma sankappa dolazi iz ispravnog razumevanja, jasnog vienja. Ona nije elja da se postane bilo ta; ona nije elja da se postane prosvetljena osoba. Uz ispravno razumevanje, itava ta iluzija i nain razmiljanja vie nemaju smisla. Namera je oseaj, namera, stav ili tenja u nama. Naa se svest die, ne ide nadole jer se ovde ne radi o oajanju! Kada postoji ispravno razumevanje, mi teimo istini, lepoti i dobroti. Samma ditthi i samma sankappa, ispravno razumevanje i ispravna namera se nazivaju panna ili mudrost i ine prvi od tri dela osmostrukog puta. *** Moemo se zapitati: Zato jo uvek oseamo nezadovoljstvo, ak i onda kada imamo najbolje od svega? Nismo potpuno sretni ak ni kada imamo divnu kuu, kola, savren brak, divnu decu i sve ostalo a svakako nismo zadovoljni ni kada nemamo sve te stvari! ... Ako ih nemamo, moemo pomisliti: "Pa dobro, kada bih imao sve najbolje, tada bih bio zadovoljan." Ali ne bismo bili. Zemlja uopte nije mesto naeg zadovoljstva; nije predviena da bude. Kada to shvatimo, vie ne oekujemo zadovoljstvo od planete Zemlje; ne postavljamo vie takve zahteve. A sve dok ne shvatimo da naa planeta ne moe zadovoljiti sve nae elje, stalno pitamo: "Zato, majko Zemljo, ne moe da me uini zadovoljnim?" Nalik smo bebama koje jo

35

sisaju majku, neprekidno nastojimo da od nje dobijemo to je mogue vie, traimo od nje da nas neprekidno neguje, hrani i ini zadovoljnima. Da smo zadovoljni, ne bismo postavljali pitanja o raznim stvarima. A ipak, uviamo da postoji i neto vie od tog tla pod naim nogama; neto iznad nas to ne moemo do kraja razumeti. Imamo sposobnost da se udimo i donosimo zakljuke o ivotu, da promiljamo njegovo znaenje. Ako hoete da znate znaenje svoga ivota, ne moete biti zadovoljni samo materijalnim bogatstvom, komforom i sigurnou. Zato imamo nameru da saznamo istinu. Moete smatrati da je to neka vrsta neodmerene elje ili namere. "ta zamiljam, ko sam ja? Sirotan koji pokuava da sazna istinu o svemu." A ta namera postoji. Zato bismo je imali ako nije mogua? Razmotrimo koncept krajnje stvarnosti. Apsolutna ili krajnja istina je veoma suptilan koncept; ideja Boga, venog ivota i besmrtnosti je zapravo veoma suptilna misao. Mi imamo nameru da upoznamo tu krajnju stvarnost. Naa animalna strana nema tu nameru; ona nita ne zna o takvim namerama. Ali u svakom od nas je jedna intuitivna inteligencija koja eli da zna; ona je uvek u nama, ali smo mi skloni da je zanemarimo; ne razumemo je. Skloni smo da je odbacimo ili da nemamo poverenja u nju naroito moderni materijalisti. Smatraju da je ona puka fantazija i da nije neto stvarno. to se mene tie, bio sam zaista veoma srean kada sam shvatio da ova planeta nije moj pravi dom. Oduvek sam u to sumnjao. Seam se da sam jo kao mali razmiljao: "Ja ne pripadam zapravo ovde." Nikada nisam zaista oseao da je planeta Zemlja mesto kojem stvarno pripadam ak i pre nego to sam postao monah, nikada nisam oseao da se uklapam u drutvo. Za neke ljude, to bi mogla bio samo neuroza, ali bi takoe mogla biti i neka vrsta intuicije koju imaju deca. Kada ste mladi, va um je veoma intuitivan. Um deteta je intuitivno u bliskijem dodiru sa tajanstvenim silama nego umovi veine odraslih. Kako odrastamo bivamo uslovljavani da razmiljamo na odreene naine i da imamo okotale predstave o tome ta je stvarno a ta nije. Kako razvijamo svoj ego, drutvo nam diktira ta je stvarno a ta nije, ta je ispravno a ta nije, i poinjemo svet da tumaimo kroz te okamenjene predstave. Jedna od stvari koje nam se jako dopadaju kod dece je da oni to jo ne ine; oni jo uvek na svet gledaju intuitivnim umom, koji jo nije uslovljen. Meditacija je nain razuslovljavanja uma koji nam pomae da napustimo sve krute stavove i ideje koje imamo. Ali mi, obino, ono to je stvarno zanemarujemo, da bismo svu svoju panju usmerili na ono to nije stvarno. I to zovemo neznanjam (avijja). Promiljanje naih ljudskih namera povezuje nas sa neim viim nego to je ivotinjsko carstvo ili planeta Zemlja. Meni ta veza izgleda istinitija nego ideja da je ovo sve to postoji; da kada umremo naa tela istrunu i to je sve. Kada razmiljamo i pitamo se o ovom univerzumu u kojem ivimo vidimo da je nemerljiv, tajastven i nedokuiv za nas. Meutim, kada vie verujemo svom intuitivnom umu moemo postati prijemiviji za stvari koje smo moda zaboravili ili za koje nikada nismo ranije bili otvoreni otvaramo se kada napustimo krute, uslovljene reakcije. Moemo imati krutu predstavu o tome da smo linost, da smo mukarac ili ena, Englez ili Amerikanac. Te stvari mogu biti veoma stvarne za nas i oko njih se moemo veoma

36

rastuiti ili razljutiti. ak smo spremni da ubijamo jedni druge zbog tih uslovljenih stavova koje zastupamo i u koje verujemo a da ih nikada ne dovedemo u pitanje. Bez ispravne namere i ispravnog razumevanja, bez pae, nikada ne uvidimo pravu prirodu tih stavova.

Ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan ivot Sila, moralni aspekt osmostruke staze, sastoji se od ispravnog govora, ispravnog delovanja i ispravnog ivota; to znai preuzimanje odgovornosti za ono to kaemo i voenje rauna o tome ta inimo svojim telom. Kada sam sabran i svestan govorim na nain koji je primeren vremenu i mestu; slino tome, postupam ili radim u skladu sa vremenom i mestom.Poinjemo da shvatamo da moramo paziti na to ta radimo i govorimo; inae neprestano ranjavamo sami sebe. Ukoliko uinite ili kaete stvari koje su neprijatne ili grube postoji jedna neposredna posledica. U prolosti, moda ste bili u stanju da se nosite sa svojim laima tako to ste sebi skretali panju na neto drugo, tako da ne morate da mislite o tome. Mogli ste da potpuno zaboravite na to sve dok vas na kraju nije ponovo zaokupilo, ali ako praktikujemo silu, ini se da nam se stvari vraaju odmah. Kada preterujem, neto u meni mi kae: "Ne bi trebalo da preteruje, treba da si paljiviji." Nekada sam imao naviku da preterujem to je deo nae kulture i izgleda savreno normalno. Ali kada ste svesni, efekat i najmanje lai ili ogovaranja odmah dolazi, jer ste potpuno otvoreni, ranjivi i osetljivi. Zato dobro paziti ta radite; shvatate da je vano biti odgovoran prema onome to inite i govorite. Poriv da se pomogne nekome je korisna dhamma. Ako vidite nekoga da je pao na pod jer mu je pozlilo, korisna dhamma vam prostruji kroz glavu: "Pomozi ovom oveku" i vi pokuate da mu pomognete da doe sebi. Ukoliko to inite istog uma ne zato da biste neto dobili, ve iz istog saoseanja i zato to tako treba postupiti onda je to jednostavno korisna dhamma. To nije lina kamma; to nije neto vae. Ali ako sve to inite iz elje za koriu i da impresionirate druge ljude ili zato to je ta osoba bogata i oekujete nekakvu nagradu za svoj postupak, tada iako je postupak koristan vi se lino vezujete za njega i sve to samo pojaava oseaj sopstva. Kada inimo neto dobro voeni sabranou i mudrou a ne neznanjem, to je onda korisna dhamma bez line kamme. Buda je zato i ustanovio monaki red da bi mukarci i ene mogli da ive ivotom vrline, kojem se nita ne moe zameriti. Kao monah ivite u jednom celovitom sistemu pravila koji nazivamo Patimokkha. Kada ivite takvom disciplinom, ak i ako su vai postupci i govor nepromiljeni, oni barem ne ostavljaju jake posledice. Ne moete da posedujete novac, tako da ne moete bilo kuda da odete pre nego to vas pozovu. ivite u celibatu. Poto ivite od proenja hrane, ne ubijate bilo koju ivotinju. ak ne berete ni cvee ili lie, niti inite bilo ta to na bilo koji nain remeti prirodan tok stvari; ne ugroavate bilo koga. Zapravo, u Tajlandu smo morali da nosimo cediljke kako bismo iz vode izvadili bilo kakvo ivo bie, kao to su larve komaraca. Potpuno je zabranjeno namerno ubiti bilo ta. Ja po takvim pravilima ivim sada ve dvadeset pet godina, tako da nisam poinio nijedan krupniji karmiki postupak. Pod tom disciplinom ivimo na veoma nekodljiv, veoma odgovoran nain. Moda je najtee sa govorom; navike u

37

govoru je najtee iskoreniti i napustiti ali i tu je mogue poboljanje. Razmiljanjem i posmatranjem poinjemo da uviamo koliko je neprijatno kada kaemo neto nepromiljeno ili kada naklapamo bez ikakvog razloga. to se tie nezareenih Budinih sledbenika, ispravan ivot je neto to je razvijeno onda kad znate koje namere stoje iza onoga to inite. Moete pokuati da izbegnete ugroavanje drugih ivih bia ili da zaraujete za ivot na nain koji ne ugroava druge. Moete takoe pokuati da izbegnete ivot koji moe izazvati druge ljude da postanu zavisni od droga ili alkohola ili koji moe ugroziti ekoloku ravnoteu planete.Dakle, ova tri lana ispravno delovanje, ispravan govor i ispravan ivot slede iz ispravnog razumevanja ili savrenog znanja. Sila se odnosi na na govor i postupke; sa silom obuzdavamo seksualni poriv ili korienje tela za nasilje ne koristimo ga za ubijanje ili krau. Na taj nain, paa i sila rade zajedno u savrenom skladu.

Ispravan napor, ispravna sabranost, ispravna koncentracija Ispravan napor, ispravna sabranost, ispravna koncentracija odnose se na va duh, na vae srce. Kada mislimo na duh pokazujemo na centar grudi, na srce. Tako imamo tri lana: paa (glava), sila (telo) i samadhi (srce). Sopstveno telo moete iskoristiti kao shemu, kao simbol osmostrukog puta. Ova tri dela su spojena, rade zajedno i podupiru jedan drugog. Nijedan ne dominira nad ostalima, niti koristi ili odbacuje bilo ta. Oni rade zajedno: mudrost iz ispravnog razumevanja i ispravne namere; zatim moral, koji je ispravan govor, ispravno delovanje i ispravan ivot; i ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija uravnoteen, smiren um, emocionalni mir. Mir je tamo gde su emocije uravnoteene i podupiru jedna drugu. One se ne kreu skokovito gore-dole. Tu postoji oseaj spokojstva, mira; tu je savrena harmonija izmeu intelekta, instikata i emocija. Oni podupiru jedno drugo, pomau jedno drugom. Ne sukobljavaju se vie niti nas dovode do ekstrema, te otuda oseamo beskrajnu smirenost u svom umu. Iz osmostruke staze raa se oseanje olakanja i neustraivosti oseanje spokojstva i emocionalne uravnoteenosti. Oseamo olakanje, umesto strepnje, napetosti i emocionalnih konflikata. Raa se jasnoa; raa se smirenost, stabilnost, znanje. Taj uvid plemenite osmostruke staze treba razvijati; to je bhavana. Re bhavana koristimo da oznaimo razvoj.

Aspekti meditacije Ova refleksivnost uma ili emocionalni balans razvijaju se kao rezultat praktikovanja koncentracije i sabranosti panje kroz meditaciju. Na primer, moete eksperimentisati i provesti jedan sat u samatha meditaciji, gde svoj um koncentriete na jedan objekat, recimo na oseaj daha. Drite ga neprestano u svesti tako da postoji kontinuitet njegovog prisustva u umu. Na taj nain kreete se ka onome to se dogaa u vaem telu umesto da

38

ste odvueni ka objektima ula. Ukoliko u sebi nemate neko utoite, tada se stalno usmeravate ka spolja, zaokupljeni ste knjigama, hranom ili raznim drugim stvarima koje odvlae panju. Ali to beskrajno kruenje uma veoma iscrpljuje. Zato, umesto toga, vebamo da posmatramo dah a to znai da morate da se okrenete sebi i ne sledite vie sklonosti da pronalazite neto van sebe. Morate panju usmeriti na disanje sopstvenog tela i koncentrisati um na tu senzaciju. Kako naputate grublje oblike, postajete zapravo to oseanje, sam taj znak. U ta god se zadubite, postajete to za izvesno vreme. Kada se zaista koncentriete, pretvorili ste se upravo u to stanje spokojstva. Postali ste spokojni. To je ono to nazivamo bivanjem. Samatha meditacija je proces bivanja. Ali ta spokojnost, ako je istraite, nije spokojnost koja zadovoljava. Neto u njoj nedostaje jer zavisi od tehnike, od toga da smo vezani za neto, neto to jo uvek poinje i zavrava se. ta god da postanete, moete to postati jedino privremeno, jer postojanje je stvar koja se menja. To nije trajno stanje. Tako, ta god da postanete, to e i da prestane. To nije krajnja realnost. Nije vano koliko duboko idete u koncentraciji, to e uvek biti jedno nezadovoljavajue stanje. Samatha meditacija vas vodi do veoma visokih i nadahnjujuih stanja uma ali i ona su prolazna. Zatim, ako tokom narednog sata praktikujete vipassana meditaciju, tako to ete biti samo sabrani i ne reagovati na bilo ta, prihvatajui nepouzdanost, tiinu i prolaznost svih stanja, rezultat je da ete osetiti mir a ne spokojstvo. I taj mir je savren mir. Potpun je. To nije spokojstvo proizalo iz samathe, koja u sebi ima neto nesavreno ili nezadovoljavajue ak i kada je na vrhuncu. Shvatanje prolaznosti, kako ga sve vie razvijate i produbljujete svoje razumevanje, donosi vam istinski mir, nevezivanje, nibbanu. Samatha i vipassana su dva dela meditacije. Jedan razvija stanja koncentracije uma i to na neke suptilne objekte tako da time i vaa svest postaje suptilna. Ali postavi toliko suptilni, razvivi prijemiv intelekt i ukus za veliku lepotu, sve nam postaje grubo i nepodnoljivo, jer se vezujemo za ono to je suptilno. Ljudi koji su itav svoj ivot posvetili razvijanju takve suptilnosti na kraju su ustanovili da je ivot uasno frustrirajui i zastraujui onda kada vie nisu u stanju da odre tako visoke standarde.

Racionalnost i emocija Ako volite racionalnu misao i vezani ste za ideje i opaaje, tada ste skloni da prezirete emocije. Tu sklonost moete zapaziti ako, kad ponete da oseate emocije, kaete: "Sad u s tim da prekinem. Ne volim da oseam takve stvari." Ne volite da oseate bilo ta jer vas dovoljno ispunjava zadovoljstvom istota inteligencije i racionalno razmiljanje. Um uiva u svojoj racionalnosti i kontrolisanosti, u nainu na koji stvara smisao. Tako je jasan i precizan, kao matematika ali emocije su na svakom koraku, zar ne? One nisu jasne, one nisu precizne i lako mogu izmai kontroli. Zato se emocionalna priroda esto prezire. Mi je se plaimo. Na primer, ljudi se esto plae emocija zato to smo odgajani da verujemo da mukarci ne plau. Kao deak, barem moja generacija, ueni smo da deaci ne plau, tako da smo pokuavali da se

39

prilagodimo onim standardima kakvi su vaili za deake. Rekli bi nam: "Ti si deak" i onda bismo pokuavali da budemo ono to su nam roditelji govorili da bi trebalo da budemo. Drutvena sredina utie na na um i zato nam se emocije ine neugodnim. Ovde u Engleskoj ljudima se najee emocije ine veoma neugodnim; ako ste malo emocionalniji, oni pretpostavljaju da mora da ste Italijan ili neke druge nacionalnosti. Ako ste vrlo racionalni i sve ste proraunali, onda vam nije jasno ta da radite kada ljudi postanu emocionalni. Ako neko pone da plae, pomislite: "ta bi trebalo da uradim?" Moda kaete: "Razvedri se, draga, sve je u redu. Bie dobro, nema zato da plae." Ako ste veoma vezani za racionalno miljenje, pokuavate da sve to neutraliete logikom; ali emocije se ne uklapaju u logiku. One esto reaguju na logiku, ali se ne uklapaju u nju. Emocija je veoma osetljiva stvar i deluje na nain koji ponekad ne razumemo. Ukoliko nikada nismo prouavali i pokuavali da razumemo ta znai to osetiti ivot, zaista se otvoriti i dopustiti sebi da budemo senzitivni, onda su emocionalne stvari za nas vrlo zastraujue i pretee. Ne shavatamo o emu se tu uopte radi, jer smo odbacili taj deo sebe. Na svoj trideseti roendan shvatio sam da sam ja jedan emocionalno nerazvijen ovek. Bio je to za mene vaan roendan. Shvatio sam da sam potpuno odrastao, zreo ovek nisam sebe vie smatrao mladiem, ali emocionalno mislim da sam bio na nivou deteta od est godina. Zaista se nisam mnogo razvijao na tom stupnju. Iako sam mogao odravati neku vrstu trezvenosti i prisustvo zrelog oveka u drutvu, nisam se uvek tako i oseao. Jo uvek sam imao veoma snana nerazreena oseanja i strahove u svom umu. Postalo je oevidno da na tome neto moram uraditi, jer je misao da bih ostatak ivota mogao provesti na emocionalnom nivou estogodinjaka bila sasvim tuna. Mnogi lanovi naeg drutva se ovde zaglave. Na primer, ameriko drutvo vam ne doputa da se razvijate emocionalno, da sazrete. Ono uopte ne razume tu potrebu, te otuda i ne obezbeuje u tom smislu bilo kakav ventil za mukarce. Drutvo ne obezbeuje tu vrstu uvoenja u svet odraslih; oekuje se da budete nezreli itav svoj ivot. Treba da postupate zrelo, ali se ne oekuje i da budete zreli. Zato je takav veoma mali broj ljudi. Emocije nisu zaista shvaene i razreene njihove detinjaste tendencije su samo potisnute ali ne i razvijene do svoje zrelosti. Ono to meditacija ini je da prui ansu da sazrimo na emocionalnom planu. Savrena emocionalna zrelost bila bi samma vayama, samma sati i samma samadhi. Ovo je jedno razmiljanje; ne zadovoljite se to ete ga samo proitati o njemu treba i sami da razmislite. Savrena emocionalna zrelost obuhvata ispravan napor, ispravnu sabranost i ispravnu koncentraciju. Ona je prisutna kada nismo zarobljeni promenama i nestalnou, tamo gde imamo ravnoteu i jasnou, gde smo u stanju da budemo prijemivi i osetljivi

Stvari kakve jesu Sa ispravnim naporom mogu je smiren prilaz situaciji umesto panika proizale iz razmiljanja da od mene zavisi da sve bude kako treba i da svaiji problemi budu reeni.

40

inimo najbolje to moemo, ali takoe uviamo da nije do nas da uradimo sve i sve uinimo valjanim. Jednom dok sam sa Ajahn Chahom bio u Wat Pah Pongu mogao sam da vidim mnotvo stvari koje su u manastiru ile loe. Zato sam otiao do njega i rekao mu: "Ajahn Chah, te stvari loe idu; trebalo bi neto da uradi oko njih."Pogledao me je i rekao: "Ah, mnogo pati, Sumedho. Mnogo pati. Ali promenie se to." Pomislio sam: "Njega ba briga. Ovo je manastir kojem je posvetio ceo svoj ivot i on jednostavno puta stvari da idu naopako!" Ali bio je u pravu. Posle izvesnog vremena poelo je da se menja i, bivajui sa tim, ljudi su poeli da uviaju ta su radili. Ponekad treba da ostavimo stvari naopako, kako bi to ljudi uvideli i iskusili. Shvatate li na ta mislim? Ponekad je situacija u naem ivotu jednostavno takva. Ne moemo nita da uradimo i mi joj doputamo da bude ba takva; ak i ako ide na gore, doputamo da ide na gore. Ali to nije neko fatalistiko ili negativno razmiljanje; to je neka vrsta strpljenja spremnost da budemo sa neim; dopustiti mu da se prirodno promeni, a ne egoistiki pokuavati da sve poreamo i poistimo, a samo zbog naih odbojnosti i gnuanja prema zbrci. Tako, kada nas ljudi okrznu, nismo uvek povreeni, ranjeni ili uznemireni onim to se dogodilo, niti smo rastrojeni ili uniteni onim to nam ljudi kau ili uine. Jedna osoba koju znam ima sklonost da u svemu preteruje. Ukoliko neto danas krene naopako, rei e: "Potpuno sam i do kraja rastrojena!" iako je re tek o malom problemu. Meutim njezin um preteruje u tolikoj meri da i mala stvar moe da joj apsolutno uniti dan. Kada vidimo to, trebalo bi da shvatimo da postoji velika neravnotea, jer male stvari ne bi trebalo da rastroje bilo koga. Ja sam shvatio da me je lako povrediti, zato sam uzeo zavet da neu biti povreen. Uoio sam kako me lako povrede i male stvari, namerno ili nenamerno. Vidimo kako je lako biti povreen, ranjen, uvreen, uznemiren ili zabrinut kako neto u nama stalno pokuava da sve bude lepo, ali se uvek osea pomalo uvreeno ovim ili malo povreeno onim. Razmiljajui o ovome moemo uvideti da je svet jednostavno takav; on je osetljivo mesto. On vas nee uvek tetoiti i initi srenim, sigurnim i dobro raspoloenim. ivot je prepun stvari koje mogu uvrediti, povrediti, raniti ili rastrojiti. To je ivot. Takav je. Ukoliko neko govori ljutitim tonom, osetiete to. Ali onda um moe nastaviti i biti uvreen: "Ah, zaista me je uvredilo kad mi je to rekla; zna, to nije bio lep ton. Oseam se povreen. Nikada nisam uinio bilo ta da je povredim." Jedan deo uma se tako vrti u krug, zar ne i iznova bivate rastrojeni, ranjeni i uvreeni! Ali ako promiljate ovu situaciju, shvatate da je to samo osetljivost. Kada promiljate na ovakav nain, to ne znai da pokuavate da ne oseate. Kada vam se neko obraa neprijatnim tonom, to ne znai da vi to ne oseate. Mi ne pokuavamo da budeo neosetljivi. Umesto toga, pokuavamo da tome ne pridamo pogreno tumaenje, da to ne primimo lino. Imati izbalansirane emocije znai da ljudi mogu rei stvari koje su uvredljive i da vi to moete da podnesete. Imate balans i emocionalnu snagu da ne bude povreeni, ranjeni i rastreseni onim to se dogaa u ivotu.

41

Ukoliko ste neko ko je stalno povreen ili uvreen ivotom, morate stalno da beite i sakrivate se ili morate da pronaete grupu poslunih laskavaca koji e vas stalno okruivati, ljude koji e govoriti: "Sjajan si, Ajahn Sumedho". "Jesam li zaista sjajan?" "Da, jesi." "Ah ti to samo tako kae." "A, ne, ne, to je iz dubine due." "Ali vidi, ona osoba tamo ne misli da sam sjajan." "Ah, ona je glupa!" "To sam i mislio." To je kao pria o carevom novom odelu, zar ne? Morate da traite specijalno okruenje tako da vas sve afirmie sve je sigurno i ne ugroava vas na bilo koji nain.

Sklad Kada postoje ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija, tu je i neustraivost. Tu je neustraivost zato to nema ega da se bojimo. Imamo snagu da pogledamo stvari i ne protumaimo ih na pogrean nain; imamo mudrost da posmatramo i promiljamo ivot; imamo sigurnost i pouzdanost sile, snagu svoje posveenosti moralu i odlunosti da inimo dobro i uzdrimo se od loeg poinjenog telom i govorom. Na taj nain, itava stvar stoji zajedno kao put razvoja. To je savren put, jer sve pomae i podstie; telo, emocionalna priroda (oseanja) i intelekt. Oni su u savrenom skladu, podupiru jedno drugo. Bez tog sklada, naa instrinktivna priroda moe prevladati. Ukoliko nemamo posveenost moralu, tada nai instinkti mogu preuzeti kontrolu. Na primer, ako samo sledimo seksualne elje bez ikakve veze sa moralom, tada se upetljavamo u mnoge stvari koje izazivaju odbojnost prema samom sebi. Tu su preljuba, promiskuitet i bolesti, kao i sva ona uznemirenost i konfuzija koji dolaze kada naom instinktivnom prirodom ne vladaju ogranienja morala. Moemo svoju inteligenciju iskoristiti za prevaru i laganje, zar ne, ali kada imamo moral kao temelj, tad nas vodi mudrost i samadhi; oni nas vode do emocionalne ravnotee i emocionalne snage. Ali mi ne koristimo mudrost za potiskivanje oseajnosti. Ne gospodarimo svojim emocijama uz pomo miljenja i potiskujui nau emocionalnu prirodu. A upravo to esto radimo na Zapadu; upotrebili smo nae racionalne misli i ideale da gospodarimo i potisnemo nae emocije, postajui tako neosetljivi na stvari, na ivot, na same sebe. Meutim, u praktikovanju sabranosti panje putem vipassana meditacije um je potpuno prijemiv i otvoren, tako da poseduje onu puninu i jedan kvalitet sveobuhvatnosti. I zato to je otvoren, um je istovremeno kao ogledalo, reflektivan, odraava stvari. Kada se koncentriete na neku taku, um vam vie nije refleksivan zadubljen je u svojstva tog objekat. Refleksivna sposobnost uma dolazi kroz panju, celovitost uma. Ne filtrirate niti ne birate bilo ta. Samo posmatrate kako sve to nastane i nestane. Posmatrate da ako ste vezani za neto to je nastalo, ono i nestaje. Doivljavate da iako je privlano dok nastaje, ono se i menja pre nego to nestane. Tada se njena privlanost smanjuje i moramo pronai neto drugo ime emo se zaokupiti. Poto smo ljudska bia, moramo dotai zemlju, prihvatiti ogranienja ovo ljudskog oblija i ivota na ovoj planeti. I kad to uinimo, tada izlaz iz patnje nije beg pred

42

ljudskim iskustvima u ivljenje u nekim uzvienim stanjima svesti, ve prihvatanjem sveukupnosti svih ljudskih i Brahma stanja putem meditacije. Na taj nain, Buda je ukazao na potpuno ostvarenje umesto privremenog bekstva u iskustva suptilnosti i lepote.Na to je Buda mislio ukazujui na put ka nibbani.

Osmostruki put kao polazite u razmiljanju Na ovom osmostrukom putu osam elemenata dejstvuju zajedno poput osam stubova koji vas podupiru. Oni nisu poreani linearno: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8; oni rade zajedno. Ne razvijate prvo pannu, a onda kada imate pannu moete da razvijate silu; a kada ste razvili silu onda ete imati samadhi. Tako mi to zamiljamo, zar ne: "Prvo imate jedno, pa drugo, pa tree." Kao jedno praktino ostvarenje, razvijanje osmostrugog puta je iskustvo trenutka, celovitosti u jednom. Svi delovi kao celina, to nije linearan proces mada mi mislimo drugaije jer uvek u jednom trenutku moemo imati samo jednu misao.Sve to sam rekao o osmostrukom putu i etiri plemenite istine je samo razmiljanje. Ono to je zaista vano za vas je da shvatite ta zapravo radim dok razmiljam, a ne da to to govorim uzmete zdravo za gotovo. To je proces unoenja osmostrukog puta u va um, njegovog korienja kao podsticaja za razmiljanje, tako da moete uoiti njegovo pravo znaenje. Nemojte misliti da to znate samo zato to znate da kaete: "Samma ditthi znai ispravno razumevanje. Samma sankappa znai ispravna misao." To je intelektualno razumevanje. Neko drugi bi mogao da kae: "Ne, mislim da samma sankappa znai..." A vi odgovorite: "Ne, u knjizi pie da je to ispravna misao. Nisi u pravu." To nije promiljanje. Moemo samma sankappa prevesti kao ispravna misao ili stav ili namera; ispitajmo stvari. Moemo te alate iskoristiti za kontemplaciju, umesto da mislimo kako su one apsolutno fiksirane i da ih moramo prihvatiti na jedan pravoveran nain; a svako odstupanje od te interpretacije je jeres. Nekad nai umovi razmiljaju na tako rigidan nain, ali mi pokuavamo da prevaziemo takav nain razmiljanja razvijajui um koji se kree, posmatra, istrauje, razmatra, udi se i razmilja. Pokuavam da svakog od vas ohrabrim da budete dovoljno hrabri da mudro razmotrite stvari kakve jesu, umesto da vam neko drugi govori jeste li ili niste spremni za prosvetljenje. No, zapravo, budistiko uenje je u tome da budemo prosvetljeni sada umesto da inimo neto kako bismo postali prosvetljeni. Ideja da morate neto uiniti da biste postali prosvetljeni moe proizai samo iz pogrenog razumevanja. Tada je prosvetljenje samo novo stanje koje zavisi od neega drugog te otuda zapravo nije prosvetljenje. Ono je samo percepcija prosvetljenja. Meutim, ja ne govorim o bilo kojoj vrsti percepcije, ve o tome da smo budni i otvoreni prema stvarima kakve jesu. Zapravo, sadanji trenutak je ono to moemo posmatrati: jo ne moemo posmatrati budunost, a jueranjice se moemo samo seati. Budistika praksa je sva okrenuta ka ovde i sada, ka posmatranju stvari kakve jesu. I kako to da inimo? Pa, prvo moramo da zavirimo u svoje sumnje i strahove jer smo toliko vezani za svoje stavove i miljenja da nas to dovodi u sumnju o tome ta inimo. Neko bi mogao razviti lano poverenje u sebe verujui da je prosvetljen. Ali verovanje da ste prosvetljeni ili da niste prosvetljeni je takoe obmana. Ja ukazujem na to

43

da budemo prosvetljeni, umesto da verujemo u to. A da bismo to bili, moramo se otvoriti prema stvarima kakve jesu. Poinjemo od stvari kakve jesu i to dok se dogaaju, upravo sada jedna od takvih je recimo na dah. I kakve to veze ima sa istinom, sa prosvetljenjem? Da li posmatranje mog daha znai da sam prosvetljen? Ali to vie pokuavate da o tome razmiljate i razumete o emu se tu radi, oseate se sve nesigurnijim i neizvesnijim. Sve to moemo da uradimo u ovom obliku u kojem smo je da napustimo obmanu. To je praksa etiri plemenite istine i razvoj plemenitog osmostrukog puta.

44

Renik

Ajahn (aan) tajlandska re za "uitelja"; esto se koristi za oslovljavanje starijeg monaha u manastiru. Inae re potie od pali rei istog znaenja "acariya". bhikkhu budistiki monah Buddha rupa Budina slika ili kip Uslovljenost nastanka prikaz, korak po koran, naina na koji nastaje patnja na osnovu neznanja i elje i kako njihovim prestankom i ona nestaje. dhamma (sansk. dharma) pojava posmatrana kao jedna od manifestacija ovoga univerzuma, a ne kao neto lino. Kada je napisana velikim poetnim slovom, oznaava Budino uenje sadrano u tekstovima pali kanona ili krajnju istinu na koju ovo uenje ukazuje. kamma (sansk. karma) postupak ili uzrok stvoren na osnovu navike, volje, prirodne energije. U svakodnevnoj upotrebi, esto ukljuuje znaenje rezultata ili posledice nekog postupka, premda je pravi termin za to vippaka. Dan potovanja pravila (pali uposatha) etiri sveta dana ili "praznika" u mesecu, na dan svake nove Meseeve mene. Na taj dan budisti iznova potvruju svoje praktikovanje Dhamme recitujui pravila morala i produavajui vreme maditacije. Tipitaka Doslovno, "tri koare". Zbirka budistikih spisa, razvrstanih na tri grupe: Sutta (govori), Vinaya (disciplina) i Abhidhamma (metafizika).

2003 Branislav Kovaevi Ovaj prevod je preuzet sa web sajta Budizam (www.geocities.com/budizam) Zabranjena je svako menjanje i upotreba ovog prevoda kojom se obezbeuje profit za sebe ili za druge. Imamo samo ono to damo. Sve ostalo ima nas, rekoe znalci.

45