KABLOVSKA TELEFONIJA U OKVIRU DVOSMERNE [IROKOPOJASNE
HFC VI[ESERVISNE MRE@E
Sne`ana Ili}, @arko Kru{evac
"TELEFONKABL" a.d Beograd
1. UVOD
Sistemi i industrija kablovske televizije su pre{li dugi put
razvoja, od prvih, zajedni~kih antenskih sistema za
prijem i distribuciju seta TV i radio progama do
pretplatnika u mre`i, na nivou jednog ulaza, jedne ili par
stambenih zgrada, do {irokopojasnih hibridnih opti~ko-
koaksijalnih kablovskih vi{eservisnih sistema.
Sa razvojem novih tehnologija u oblasti
telekomunikacija, ra~unarske tehnologije, digitalnih
video i audio sistema, mre`e kablovske televizije
menjaju ne samo svoju strukturu, ve} i osnovnu
namenu. Slede}i trend integracije prenosa video
signala, audio signala i signala podataka, mre`e
kablovske televizije se transformi{u u {irokopojasne
kablovske distribucione sisteme koje korisnicima nude
{iroku lepezu individualnih ili distribucionih,
jednosmernih ili interaktivnih servisa. Istovremeno se
odvija proces {irenja, povezivanja i globalizacije
kablovskih mre`a. Kablovska televizija koja
podrazumeva distribuciju seta (analognih) TV i radio
programa pretplatnicima u mre`i postaje samo jedan
od servisa, koji }e u sofisticiranoj varijanti biti ponu|en
korisnicima savremenih {irokopojasnih kablovskih
vi{eservisnih sistema.
Da bi odgovorila savremenim zahtevima, distribuciona
mre`a mora biti tako projektovana da podr`i
dvosmernu komunikaciju centar za obradu (glavna
stanica) - korisnik, u realnom vremenu, a da pri tome
ponu|eni dodatni interaktivni servisi ne smeju biti
znatno skuplji od postoje}ih servisa.
Savremene trendove razvoja vi{eservisnih kablovskih
sistema mo`emo razmatrati sa dva asekta. Prvi aspekt
je razvoj mre`e. Hibridna opti~ko-koaksijalna mre`na
arhitektura HFC (HFC - Hybrid Fiber-Coax ) koja
podrazumeva opti~ko vlakno kao prenosni medijum u
primarnom delu mre`e i koaksijalni kabl u
distribucionom i razvodnom delu mre`e pretstavlja
trend i trenutno nudi najpovoljniji odnos
cena/ponu|ene karakteristike. Drugi aspekt je razvoj i
uvo|enje novih servisa, posebno onih interaktivnog
tipa. Ovi trendovi su tesno uzajamno povezani i njihov
razvoj je me|usobno uslovljen.
U okviru ovog rada razmatra se integracija interaktivnih
serisa u {irokopojasne HFC vi{eservisne mre`e i,
posebno, tehni~ki aspekti uvo|enja kablovske
telefonije, koja je, po svojoj prirodi, uskopojasni
dvosmerni individualni servis. Nakon uvodnog dela, u
okviru Poglavlja 2, razmatra se HFC mre`na arhitektura.
Tre}e poglavlje se odnosi na uvo|enje interaktivnih
servisa u HFC mre`u. Kablovska telefonija u okviru HFC
mre`e obuhva}ena je Poglavljem 4.
2. HFC MRE@NA ARHITEKTURA
Revolucija koju je u telekomunikacijama izazvala pojava
opti~kih prenosnih sistema, kada je mre`na arhitektura
u pitanju, nije mimoi{la ni kablovsku televiziju, odnosno
vi{eservisne kablovske sisteme. U prvoj fazi strukturne
transformacije, primarna mre`a sistema kablovske
televizije je postala opti~ka, sa analognim opti~kim
prenosnim sistemima sa amplitudskom modulacijom.
Na ovoj na~in potpuno koaksijalna mre`a kablovske
televizije postaje hibridna opti~ko koaksijalna. Struktura
jedne ovakve mre`e prikazana je na Slici 1.
Slika 1. HFC mre`na arhitektura
Distribuciju dvosmernih servisa podr`ava nekoliko
mre`nih arhitektura, klasi~na koaksijalna, HFC mre`na
arhitektura i arhitektura "opti~ko vlakno do pretplatnika",
koja podrazumeva upotrebu opti~kih prenosnih sistema
u svim segmentima mre`e. Mre`na arhitektura "
opti~ko vlakno do pretplatnika", je sigurno koncepcija
budu}nosti, me|utim, osnovna mana ove koncepcije
je, i dalje, veoma visoka cena. Najpopularnija
koncepcija izgradnje savremenih {irokopojasnih
distribucionih mre`a, danas u svetu, je izgradnja HFC
mre`e. Ova koncepcija podr`ava dvosmerni prenos, a
jo{ uvek je znatno jeftinija od koncepcije "vlakno do
pretplatnika". HFC mre`na arhitektura evoluira
postepeno ka potpuno opti~koj mre`noj arhitekturi, u
skladu sa razvojem tehnologije, porastom zahteva i
opadanjem cene opti~kih prenosnih sistema.
Sa tehni~kog stanovi{ta, evolucija ~isto koaksijalne ka
hibridnoj mre`i ima puno opravdanje. Poslednjih godina
servisi su se razvijali br`e nego {to su koaksijalni
sistemi mogli pro{irivati svoje opsege. Sa uvo|enjem
interaktivnih servisa, koji izme|u ostalog zahtevaju
distribuciju programa po individualnim zahtevima,
problem se vi{estruko umno`ava.
3. UVO\ENJE INTERAKTIVNIH SERVISA.
SERVISA
Razvoj postoje}ih i uvo|enje novih servisa tako|e
izaziva revoluciju u vi{eservisnim kablovskim
sistemima. Osnovna namena sistema kablovske
televizije, po kojoj je i dobio ime, distribucija seta
analognih TV i radio programa pretplatnicima, postaje
samo jedan od servisa, a sistem kablovske televizije
prerasta u kablovski vi{eservisni sistem sa nizom
individualnih ili distribucionih, jednosmernih ili
dvosmernih servisa.
Servisi koje mo`e podr`ati jedna ovakva mre`a, sa
aspekta propusnog opsega mogu se podeliti na
{irokopojasne i uskopojasne. Neki od primera
uskopojasnih servisa su telefonija, teletekst, prenos
podataka, navigacija kroz kanale, elektronski vodi~ kroz
progame, daljinsko merenje, elektronska po{ta itd. U
{irokopojasne servise spadaju konvencionalni radio i
TV program, video po zahtevu, delimi~an video po
zahtevu, pla}anje po gledanju, pla}anje po kanalu itd. i
ve}ina drugih koja u svojoj osnovi ima prenos video
signala u realnom vremenu. Servisi se, sa stanovi{ta
operatora kabla, mogu podeliti na distribucione
(distribuiraju se svima ili ve}oj grupi korisnika u mre`i) i
individualne (distribuiraju se pojedinim korisnicima u
mre`i). Servisi se, tako|e mogu podeliti na
jednosmerne i interaktivne. Interaktivni servisi zahtevaju
postojanje povratnog kanala, za prenos informacija od
korisnika prema glavnoj stanici.
Individualni {irokopojasni servisi (video po zahtevu,
interaktivne video igre, multimedijalna interaktivna
telekupovina itd.) su najzahtevniji prema mre`i, imaju}i
u vidu neophodnost postojanja individualnih
{irokopojasnih kanala, glavne stanice velikog
kapaciteta i posebne i kompleksne komutacione
opreme.
Frekvencijski plan savremene {irokopojasne kablovske
mre`e prikazan je na Slici 2.
kab lo vska telefo n ja itd.
5 65 85 650 862
Slika 2. Frekvencijski plan savremene vi{eservisne
kablovske mre`e
Prema frekvencijskom planu, opseg namenjen
komunikaciji u povratnom smeru od pretplatnika prema
centru za obradu signala (glavnoj stanici) je od 5 - 65
MHz. Od 65 MHz do 85 MHz je za{titni opseg - guard-
band, a od 85 MHz do 1000 MHz je frekvencijski opseg
za direktni smer.
Visoka asimertrija propusnog opsega u direktnom i
povratnom smeru postoji iz dva osnovna razloga.
Prvi razlog le`i u tome {to je u smeru od pretplatnika ka
glavnoj stanici delom zbog prirode signala koji se {alju,
a i zbog ni`eg nivoa zauzetosti potreban u`i propusni
opseg.
Drugi razlog je u `elji da se odr`i kompatibilnost sa
klasi~nim TV prijemnicima (prvi kanal iz opsega prijema
klasi~nih TV prijemnika je kanal E2 VHF - 48 MHZ).
Me|utim, zbog ekspanzije u razvoju interaktivnih
servisa, opseg rezervisan za povratni smer zauzima deo
opsega prijema klasi~nih TV prijemnika (do 85 MHz,
ra~unaju}i za{titni opseg -guard-band), sa tendencijom
pro{irenja.
Frekvencijski plan za opseg od pretplatnika ka glavnoj
stanici prikazan je na slici 3.
NADLEDANJE
MRE@E
INTERAKTIVNI PAKETSKI PCS KABLOVSKA TELEFONIJA PRENOS
VIDEO PRENOS TELEFONSKI TELEFONIJA ILI PRENOS PODATAKA
SERVISI PODATAKA SERVISI PODATAKA
5 6.75 15.75 24.75 33.75 42.75 51.75 60
Slika 3. Frekventni plan opsega od pretplatnika ka
glavnoj stanici
Frekvencijski plan povratnog smera uzima u obzir
zahteve pojedinih interaktivnih servisa i to kako u
pogledu {irine opsega koji je dodeljen pojedinom
servisu tako i u pogledu otpornosti prema smetnjama.
Zahtev za kvalitetom spektra varira u zavisnosti od
prirode interaktivnih servisa. Servisi koji u povratnom
smeru podrazumevaju jednostavnu selekciju iz menija
ili servisi zahteva za prenos toleri{u retransmisiju, pa su
otporniji na smetnje. Paketska komunikacija, kao npr.
servisi vezani za pristup INTERNET-u su u pogledu
smetnji tako|e veoma tolerantni, po{to se mo`e izvr{iti
retransmisija eventualno izgubljenih paketa. Efekat
pojave smetnji se ovde ogleda u smanjenju brzine
prenosa. Nadgledanje mre`e je servis kome se, tako|e,
mo`e dodeliti relativno "{umni" kanal, pod uslovom da
softver omogu}ava retransmisiju u slu~aju potrebe. Sa
druge strane, interaktivni servisi koji podrazumeva rad u
realnom vremenu (real-time servisi) su veoma osetljivi
na smetnje, u principu ne dozvoljavaju retransmisiju i, u
1000
skladu sa tim, dodeljen im je odgovaraju}i deo spektra.
Kablovska telefonija podrazumeva integraciju
telefonskog servisa u kablovsku TV mre`u, odnosno
dvosmernu {irokopojasnu HFC mre`u. Kablovska
telefonija, kao interaktivni servis sa prenosom glasa, je
veoma osetljiva na smetnje, pa je locirana u delu
"~istog" spektra u vrhu opsega povratnog smera
odnosno, zauzima deo spektra koji nije izlo`en
smetnjama.
4. KABLOVSKA TELEFONIJA U OKVIRU HFC
MRE@E
Kablovska telefonija pretstavlja interaktivni individualni
servis u okviru HFC mre`e. Pravno gledano, uvo|enje
kablovske telefonije treba da bude omogu}eno
procesom deregulacije u oblasti telekomunikacija na
Slika 4. Kablovska telefonija u okviru {irokopojasne dvosmerne HFC mre`e
nivou pristupnih mre`a. Deregulacija na ovom nivou
treba da omogu}i CATV operatorima da nude telefoniju
kao servis, ali i operatorima telefonskih mre`a da nude
video i TV servise svojim pretplatnicima, naravno uz
odgovaraju}e tehni~ke uslove.
Sa ekonomske strane gledano, kablovska telefonija je
izuzetno isplativa investicija za CATV operatere,
posebno u na{im uslovima, zbog velike potra`nje za
telefonskim priklju~cima sa jedne strane i relativno
malim dodatnim ulaganjima potrebnim za uvo|enje
kablovske telefonije u HFC mre`e, sa druge strane.
Na slici 4. prikazana je, na nivou blok {eme, integracija
kablovske telefonije u HFC mre`u. Osnovne
komponente sistema su upravlja~ki sistem MS
(Management System), interfejs na strani glavne
stanice HIU (Headend Interface Unit) i interfejs na strani
korisnika UIE (User Interface Equipment).
Iterfejs na strani glavne stanice HIU je klju~ni deo
sistema. HIU omogu}ava vezu izme|u HFC mre`e i
javne komutirane telefonske mre`e PSTN (Public
Switched Telephone Network) preko me|unarodno
standardizovanih interfejsa kao {to su V5.1, V5.2, ili
TR303. HIU mo`e biti povezan sa HFC mre`om preko
optike ili koaksijalnog kabla, i obezbe|uje n x 2Mbps
linkove prema javnoj telefonskoj mre`i, pri ~emu n
zavisi od konkretnog re{enja i kapaciteta sistema. HIU
obezbe|uje i kontrolu kvaliteta svakog pojedina~nog
poziva i u slu~aju pojave nedozvoljenog nivoa {uma
tokom trajanja veze prebacuje vezu na drugu
frekvenciju bez uticaja na komunikaciju izme|u
korisnika.
U cilju {to efikasnijeg iskori{}avanja raspolo`ivog
opsega, koriste se dve razli~ite modulacione tehnike u
direktnom i povratnom smeru, {to je prikazano na
Slici 5.
 5. ZAKLJU^AK
POVRATNI
SMER DIREKTNI SMER U radu je opisana integracija kablovske telefonije kao
50 KHz 3 MHz dvosmernog individualnog servisa u HFC mre`e. Za
operatera mre`e, posebno u na{im uslovima, postoji
potpuna ekonomska opravdanost za uvo|enje
5 65 85 QPR modulacija, "TDM" 650 MHz kablovske telefonije kao servisa, imaju}i u vidu nivo
3MHz=72 DS (64Kbps)+ razvijenosti klasi~ne telefonske mre`e, potrebe
QPSK modulacija, "FDM" 128 Kbps signalizacija i
50KHz=1 DS (64Kbps)+ kontrola korisnika i neophodna ulaganja za uvo|enje ovog vida
8 Kbps signalizacija i servisa. Mada je u radu razmatran isklju~ivo tehni~ki
kontrola
aspekt integracije kablovske telefonije u HFC mre`e,
DS-64Kbit/s digitalni signal
neophodno je napomenuti da proces deregulacije u
Slika 5. Kablovska telefonija - Alokacija propusnog telekomunikacijama na nivou pristupne mre`e treba da
opsega i modulacione tehnike obezbedi odgovaraju}u pravnu podr{ku.

U direktnom smeru se koristi TDM (Time Division LITERATURA

Multiplexing) multipleks 64 Kbps telefonskih kanala i
QPR (Quaternary Partial Response) modulacija, {to
obezbe|uje 72 telefonska kanala (64Kbps) u RF
opsegu {irine 3 MHz, uz 128 Kbps kontrolne
informacije.
UIE (User Interface Equipment) pretstavlja interfejs
izme|u korisnika i HFC mre`e. U povratnom smeru,
korisniku je na raspolaganju 64 Kbps kanal, QPSK
(Quadrature Phase Shift Keying) modulisan, koji
zauzima 50 KHz opsega.
Postoji vi{e vrsta UIE interfejsa, u zavisnosti od tipa
korisnika, broja kanala i tipa veze. Za pojedina~ne
korisnike stoji na raspolaganju UIE interfejs za koji
obezbe|uje dve telefonske linije ili UIE interfejs za sa 4
telefonske linije uklju~uju}i ISDN. Za korisnike na nivou
malih i srednih preduze}a stoje na raspolaganju UIE
interfejsi koji obezbe|uju 64 telefonska kanala ili 32
ISDN veze. DECT UIE interfejs obezbe|uje kori{}enje
be`i~ne komunikacije po DECT standardu i povezivanje
sa HFC mre`om.
Upravlja~ki sistem obezbe|uje upravljanje radom
sistema, konfigurisanje i administraciju elemenata
sistema, transfer odgovaraju}eg softvera i setovanje
korisni~kih interfejsa, testiranje i dijagnosticiranje stanja
elemenata sistema, nadgledanje rada sistema i
alarmiranje u slu~aju anomalija u radu sistema.
[1] M. Teofilovi}, A. Drobnjak, "Analogni opti~ki
prenosni sistem za spojne puteve", TELFOR 1996.
[2] H.Taba, N.Shibata, Advanced Technology for Fiber
Optic Subscriber Sistems, 1995.
[3] Stuttgen, H.,J., Network Evolution and Multimedia
Communication", IEEE MultiMedia, Vol.2, No.3, pp.42-
59, Fall 1995.
[4] SIMENS - CoAxiom solution
Abstract - This paper describes the integration of cable
phone service into two-ways broadband HFC networks.
Cable phone means the integration of telephone
service (voice and data transmission) into bidirectional
broadband hybrid fiber coax (HFC) network. The end-
to-end solution for delivering full-service telephony via
HFC networks is presented in this paper.
THE INTEGRATION OF CABLE PHONE SERVICE INTO
BIDIRECTIONAL BROADBAND HFC NETWORKS
Sne`ana Ili}, @arko Kru{evac

U okviru sistema kablovske telefonije po HFC mre`ama

posebna pa`nja mora biti posve}ena sigurnosti i
privatnosti poziva, obzirom na strukturu HFC mre`e.
Pretstavljena koncepcija obezbe|uje nivo sigurnosti i
privatnosti koji je, ako ne ve}i, na nivou bezbednosti
klasi~nih telefonskih mre`a. Sigurnost pretstavljenog
koncepta se ogleda u odvojenom prenosu u direktnom
i povratnom smeru, TDM multipleksu u direktnom
smeru, korisni~kom interfejsu koji je kompaibilan
isklju~ivo sa odgovaja}im tipom upravlja~kog sistema,
kroz mogu}nost promene frekvecije tokom poziva i
posebne za{tite poziva (enkripcija) ako to korisnik
zahteva.