PRINCIPI 

DIGITALNIH KOMUNIKACIJA 
Ispit – januar 2009. 
1. Odrediti autokorelacionu funkciju slučajnog procesa: 
z (t ) = x(t ) cos(ω 0 t + θ ) , 
gde je  x(t )  slučajni proces stacionaran u širem smislu sa poznatom autokorelacionom funkcijom  R x [τ ] ,  θ  
je slučajna promenljiva uniformno raspodeljena u intervalu  [ −π , π )  i nezavisna od  x(t ) , a  ω0  je konstanta. 
Ispitati stacionarnost u širem smislu slučajnog procesa  z (t ) . 
(14) 
2. Definisati  vremensku  i  statističku  autokorelacionu  funkciju  slučajnog  procesa  s(t).  Odrediti  srednju  snagu 
slučajnog procesa. 
                          (12) 
3. Šta predstavlja spektar informacionog sadržaja? 
a) Pokazati da je to periodična i parna funkcija učestanosti. 
b) Koja veličina, pored spektra informacionog sadržaja, i na koji način utiče na oblik spektralne gustine 
srednje snage digitalnog signala? 
(12) 
4. Nacrtati blok šemu i objasniti princip rada diferencirajućeg kodera. Skicirati kvadrat modula njegove funkcije 
prenosa. Odrediti diferencirajući kod, ako je originalni binarni niz oblika: 10011010000111. 
(12) 
5. Slika  prikazuje  impulsni  odziv  sistema  za  prenos  podataka. 
Digitski  takt  je  T.  Odrediti  verovatnoću  greške  za  M=2,  ako  je 
odnos SNR na prijemu 7 dB. Prilikom određivanja snage signala, 
pretpostaviti  da  se  el.  impuls  može  aproksimirati  impulsom 
minimalnog spektra.  

 
                          (14/20) 
6. Napisati izraz za verovatnoću greške pod uticajem šuma i ISI. Definisati vršnu ISI. Definisati marginu šuma. 
Objasniti postupak određivanja donje i gornje granice verovatnoće greške. 
(12/15) 
7. Optimalni prijemnik: 
a) od koja dva osnovna bloka se sastoji, 
b) šta je funkcija svakog od njih? 
(12/15) 
8. Definisati džiter digitskog takta. 
(12/15) 
9. Blok‐šemom  i  odgovarajućim  talasnim  oblicima  ilustrovati  i  objasniti  funkciju  bazičnog  bloka  koji  za 
ekstrakciju digitskog takta koristi uskopojasni filtar. 
(15) 
10. U  tabeli  su  date  vrednosti  elementarnog  impulsa  u  trenucima  odabiranja  kT  za  tri  brzine  signaliziranja.  U 
ostalim trenucima odabiranja se vrednosti elementarnog impulsa mogu zanemariti. Informacioni simboli su 
iz M‐arnog polarnog alfabeta, pri čemu je M=2,4,8,16. Odrediti: 
a) Maksimalni  digitalni  protok  koji  se  može  vs [Bd]  h(±2T)  h(±T)  h(0) 
ostvariti u ovom sistemu.  14400  0.01  0.11  1 
b) Maksimalnu  i  maksimalnu  normalizovanu  28800 0.05  0.12  0.92
intersimbolsku  interferenciju  za  M  i  vs  56000  0.08  0.21  0.8 
određene pod a) 
(20) 
ISPIT: 1 ‐ 8 
KOLOKVIJUM: 5 ‐ 10