Filoloki fakultet

Beograd

Japanski vrt
Esej
Uvod u proucavanje japanske civilizacije

Kada bi osoba koja se jo uvek nije upoznala sa pojmom japanskog vrta

posmatrala primer minijaturne japanske bate, verovatno ne bi razumela ono to
vidi.
Pojam bata na Zapadu najee oznaava prostor na kojem se uzgajaju biljke.
Japanska bata ne slui gajenju biljaka, ve pre svega batovanstvu. Ona moe
sadrati i biljke, ali najee u njoj preovladavaju neki drugi elementi, poput peska,
kamenja i sl., od kojih svaki nosi odreeno znaenje.
Pejzanog je tipa i u njoj se uglavnom mogu uoiti karakteristine geografske crte
Japana.
Ovakva organizacija bate svedoi o ljubavi i potovanju koje Japanci gaje prema
svom prirodnom okruenju, i o nastojanju da ga, ne samo ouvaju, ve i uzdignu i
unaprede.
Japanski vrt je, dakle, priroda koju je uredio ovek, a batovanstvo umetnost
stvaranja harmonije u odnosima izmeu oveka i prirode koja ga okruuje.

Osnovni zadatak kod ureenja japanskog vrta je da se obezbedi da svaki njegov

posmatra oseti unutranji mir vabi.
Zato je najvei uticaj na batensku arhitekturu u Japanu ostvario zen budizam, koji
neguje vabi kao jedan od svojih osnovnih principa.

Tipovi bate:

U periodu izmeu 7. i 19. veka, u Japanu se razvija pet tipova vrtova.

*Rani vrtovi
Rani vrtovi ureivani su tako da sadre staze za etnju i uglavnom dva jezera sa
ostrvcem, namenjena vonji amcem.
Ovaj tip najbolje oslikava topografiju Japana.
Pod uticajem je intoizma, jer predstavlja ovekovo ponovno stvaranje boanskih
ostrva i boanskih jezera.

*Rajsko naselje / ostrvo Horai

Tip bate na iju organizaciju uticaj imaju odo budizam (kola iste zemlje) i
taoizam.
Organizacija okruenja hramova odo kole koncipirana je tako da predstavlja raj
bude Amide bude beskrajnog svetla i venog ivota; nagovetaj da roenje u
istoj zemlji nakon smrti znai veni ivot.
Ovaj tip batenske arhitekture izraz je
ovekove tenje da izbegne smrt
prevazilazei Prirodu prirodom koju je sam stvorio.
Vrt Amidin raj sainjavaju velianstvene palate okruene batama koje se sastoje od
terasa, mostia, jezera sa lotosovim cveem...
Slina je i ideja koju taoizam uvodi u batovanstvo.
Mitsko ostrvo besmrtnosti (i planina centar univerzuma), u Japanu poznato pod
nazivom Horai-san, est je motiv japanskog vrta.
Predstavljeno je kao planina Horai, ostrvo Horai, kao stena Horai ili ostrvo drala i
kornjae.
*ukei-en
ukei-en ili vrt umanjenih replika sainjen je od vodenih povrina, mostia, staza,
ali u njegov sastav ulaze i umanjene replike stvarnih pejzaa poput slapova,
ribnjaka...
*Kaleidoskopski vrtovi
Kaiju vrt mnogih zadovoljstava
Po organizaciji slini su tipu ranih vrtova. Ukljuuju jezerce za vonju amcem i
staze za etnju. Najee su pripadali plemstvu.
isen kaijo iki vrt sa jezerom, za etanje
Ukljuuju dva jezerceta. Preko jednog prelazi drveni mosti, a u drugom se najee
nalaze dve stene koje predstavljaju drala i kornjau.
I ovde je prisutan uticaj taoizma.
*Zen vrtovi
U poetku su se bate kreirane pod uticajem zena mogle pronai samo u okviru
kompleksa zen hramova i smatrane su prostorima stvorenim da u njima monasi
izvravaju svoje svakodnevne meditacije.

Kasnije su se zen vrtovi proirili i van granica hramova.

Tipovi zen bate:
1. hariniva predstavlja ravan vrt sainjen od belog peska (ljunka), mahovine,
trave i zimzelenog bilja (biljke koje najee ulaze u sastav vrta: mahovina,
lotos, bambus). Boja koja preovlauje u vrtu simbolie odreeno godinje
doba. Ovaj tip slui estetikoj kontemplaciji. Glavna karakteristika mu je sklad
unutranjeg i spoljanjeg prostora, tj. harmonija izmeu vrta, prostorije u
kojoj se sedi, i posmatraa.
2. Kare-san-sui suvi tip vrta je najistaknutiji predstavnik zen vrtova, jer
predstavlja vizuelni utisak osnovnih naela zena. Doslovno prevedeno karesan-sui znai suva-planina-voda, meutim, taj naziv moe veoma da zbuni
one koji ne spadaju u poznavaoce ovih vrtova, jer oni i pored takvog naziva
ne sadre vodene povrine. Zapravo, tako se nazivaju jer se pesak (ljunak)
od kog se sastoje aranira tako da predstavlja vodu koja tee. Kamenje koje
ulazi u sastav ovih vrtova razliitih je veliina, i gotovo uvek u neparnom
broju. Postavlja se tako da formira asimetrini sklad. Mu, tj. prazan prostor
izmeu kamenja nije sluajan, ve predstavlja sredinje naelo zen dizajna.
Ova praznina koja naglaava prostornu vezu u vrtu slui stvaranju efekta
vizuelne tiine Jo jedna je karakteristika ovog tipa vrta to da on ne mora biti
velikih dimenzija, ve postoje i minijaturne postavke ovakvih vrtova,
dozajnirane po ugledu na kineske minijaturne bate. Poznati su pod nazivom
kazan ili kazansui. U njihov sastav ulaze pesak i malo kamenje, a ree i
patuljasto bilje postavljeno u malom, ravnom sudu (od kamena ili bronze).
3. nakaniva (pokriveni vrt) moe se smatrati podtipom suvog vrta, od kog
se razlikuje po tome to je prekriven, tj. smeten unutar neke graevine.
Roi-niva ajni vrt
ajni vrt, a-niva, predstavlja poseban tip zen vrta. Osmiljen je kao staza (roi) do
ajne kuice, a ne kao prostor u kom se vri sama ceremonija. Staza ajnog vrta
sainjena je od kamenja i kamenih ploa, a u njenom okruenju esto su i
dekorativni fenjeri, bazen za vodu i bunar. Ovi elementi imaju posebnu namenu.
Fenjeri, osim kao dekor, slue i za neku vrstu nonih ajnih ceremonija.
Bunar ido slui da se iz njega crpi voda od koje se kuva aj.
Kameni bazen (ozubai inija za pranje ruku) slui za ritualno proienje ruku i
usta pre ulaska na ajnu ceremoniju. Ovaj kameni bazen zajedno sa drvenom
kutlaom naziva se cukubai.

Elementi:

*Jezero postoji kod veine veih vrtova u Japanu

Smatralo se da ono odraava obalski pejza, a aranirano je tako da prikazuje
stvarne prizore.
*Ostrvo U svakom jezeru u vrtu nalazi se bar po jedno ostrvo, meutim esto se
sree i grupa manjih ostrva. Ako je jezero manje, ostrvo moe biti predstavljeno
stenama ili jednim kamenom.
Postoji vie vrsta ostrva kao to su jama-ima brdovita ostrva, no-ima ravna
ostrva, mori-ima umovita ostrva, iso-ima obalska ostrva i dr.
*Most batenski mostovi su u Japan preneti iz Koreje. Uglavnom su se gradili
drveni mostovi, ali postoje jo i:
Do-bai / cui-bai zemljani most, iibai / akkjo kameni most, jacu-hai
cik-cak most, teikjo krovni most.
*Slap predstavlja vrlo vaan element bate, jer, osim to doprinosi vizuelnom
utisku, on pojaava dozivljaj prirode svojim zvukom uborenja.
Slapovi su lako postavljani u batama na padinama planine, ali su se i pored
tehnikih potekoa pravili i u ravnijim predelima.
Stvarani su tako to se kamenje postavljalo pod razliitim uglovima i tako odreivalo
tok vode.
*Kamenje i kameni ukrasi Kamenje je moda najistaknutiji element japanskog
vrta. Moe se zatei skoro u svakoj bati.
Kamen se najee nalazi u svom prirodnom obliku, mada moe se sresti i primer
isklesanog kamena (ali tako da izgleda kao da mu je to prirodan oblik).
Postavlja se pored vodene povrine, a ako ona ne postoji onda se bata aranira
tako da kamen i pesak / ljunak predstavljaju planinu i vodu kare-san-sui (zen
bate).
Smatra se da postavka kamenja treba da predstavlja npr. oblik ivotinje u pokretu,
ili da nalikuje deijoj igri.
*Kameni fenjer-iidoro uveden je u batensku arhitekturu tek poto je nastao
ajni vrt. Prvenstveno su se koristili da osvetle posebnu ajnu ceremoniju pod
nazivom None prie jobanai. Kasnije su uli u redovan sastav ajne bate, a
ubrzo je poela izrada fenjera namenjena drugim vrstama bate. Poseban tip
kamenog fenjera je jukimi-doro fenjer za gledanje snega, koji ulazi u
kompoziciju jezera.

*Staza najvie panje stazama posveivalo se u organizaciji ajnih vrtova, jer oni
predstavljaju vrtove za etnju. Staze su izraene od kamenih ploa, koje su paljivo
oblikovane i aranirane, kako u malim, tako i u retkim veim ajnim vrtovima.

Simboli:

*Konopac zauzimanja ima-nava

Konopac, kao i umetnost vezivanja vorova ulazi u sastav japanskog vrta kao simbol
zauzimanja, posedovanja, tj. moi. Vrt kao ograen prostor ili zauzeta zemlja. Tako
od rei ime ograeni prostor nastaje re ima bata, tj.deo prirode ograen od
divljine.
*Kamen ivakura i ivasaka
Simboliu sveto mesto, tj. prebivalite boanstva (pod uticajem intoizma) gointai. esto su povezani ime-nava konopcima. Koje ukazuje na njihov sveti
karakter.
*Prikaz planine Meru umi-sen
Preuzet je iz hindu kosmologije.
Planina Meru simbolie centar univerzuma, a pored nje postoje jos 7 drugih planina
okruenih okeanom. Ovaj motiv je est u postavci japanskog vrta.
*Neparni broj trojna kompozicija stena
Javlja se pod uticajem budizma, i simbolie sklad, harmoniju.
Vie je estetski nego religiozni simbol, i razlikuje dva tipa:
hinbunseki-gumi trojna kompozicija na horizontalnoj ravni
sanzonseki-gumi trojna kompozicija unutar vertikalne ravni
Kamenje koje ulazi u sastav trojne kompozicije nije jednake veliine, ve se koristi
jedan vei, jedan manji, i jedan kamen srednje veliine, kako bi se postigla
ravnotea neparnog broja.