KARAKTERISTIKE VRTNE UMETNOSTI

STAROG EGIPTA
Karakterie ga pravougaoni vrt ograen
zidinama sa velikim kapijama(pogled na reku
Nil).Podeljen je na kvadrate gde su bile
zasaene smokve,urme,palme,nar I
cvee(slez,anis,bulka,aloe,lotos,lovor,menta,..),
a oivien ivicama I zasaen
puzavicama.Pravolinijske staze I spoljne strane
vrta bile su zasenene palmama I
empresima.Svo drvee je prualo hlad I bilo je
plodonosno.Karakteristini su I ogromni
vinogradi lunog oblika.Njih je pridravala
drvena konstrukcija I obilno su raali.Postojali
su I bazeni pravougaonog oblika oivieni
papirusom u kojima je bilo lotosa I vodenih
ptica,a koji su ujedno predstavljali I rezervoare
za ribu.Pored velikih imanja sa vrtovima
postojali su I manji gradski vrtovi koji su
pripadali srednjoj klasi.Najvaniji detalji ovih
malih gradskih vrtova bio je bunar u senci
drvea.Pored bunara,karakteristini su I
povrtnjaci I bujni vinogradi.Ponekad se moglo
naii I na malo cvea.
-Vrtovi koji su pripadali hramovima I kraljevima
bili su najvei
-Istie se simbolizam:lotos-simbol preporoda.
Primeri:Amenhotep,Hram u Luksoru,Dolina
kraljeva u Tebi.

PREDSTAVA EGIPATSKOG VRTA NA

PRIMERU SENUFEROVOG VRTA(plan)
Najpoznatija predstava egipatskih vrtova je
pronaena u grobnici Senufera.(od strane
italijanskog egiptologa Ippolit-a Rosellini-a),za
vreme vladavine Amenhotepa III(oko 14111375 pne.).Do samog vrta je bilo mogue stii
amcem.Sam vrt je bio ograen visokim zidom
od opeke.Prolaskom kroz kapiju dolazi se do
centralnog dvorita u senci loze.Pergole su
verovatno bile oslikane.Vila se nalazi u
najudaljenijem delu dvorita.Na druge dve
strane nalaze se zasadi palme.U etiri mala
vrtna bazena mogu se videti patke i cvee u
njihovoj sredini.
VRTNA UMETNOST MESOPOTAMIJE
Drvee je bilo jako cenjeno (libanonski
kedar,kestenje,empresi,urme,mimoze,platani).
Cenili su darove koje ono daje
oveku:hrana,drvo I hlad.Palma je bila vana
zbog plodova,tenosti za vino,vlakna za
kanap,drvo za krov I nametaj,lie za
otirae,metle,lepeze I korpe.
Koristi se I cvee,a javljaju se I fontane(voda
dovedena preko sistema cevi do vrta),mala
odmaralita.Najslavnije bate drevnih
vremena,osim legendarnog edena su kreirane
na terasastim strukturama-visee bate
vavilona.Glavna uloga ovih vrtova je odmor I
hlaenje.

VAVILONSKI VRTOVI
Stepenasti ili terasasti vrtovi u drevnom
vavilonu smatrani su u antikim opisima kao
jedno od sedam uda starog veka.Izgraeni su
za kraljicu semiramidu,a sastojali su se od
vetakih uzdignutih terasa postavljenih u
amfiteatralnom poredku.Potporni zidovi terasa
bili su 7m debeli,sa monim svodovima iznad
arkada.Izolacija je bila izvedena pomou 2 reda
opeke,bitumen I olova.Na ovoj nepropusnoj
podlozi bio je nasut dovoljno dubok sloj
zemlje,u kome je mogla da raste I visoka
vegetacija.Naroita hidraulika postrojenja
potiskivala su vodu iz reke do najvie terase
odakle je sistemom kanala bila razvedena po
celoj vrtnoj povrini.
KARAKTERISTIKE VRTNE UMETNOSTI
STARE GRKE
Grki vrtovi doprineli su razvoju
horticulture.Zemljite je bilo neplodno I
navodnjavanje je bilo neophodno.Najbolje su se
razvijale masline,razno voe I povre I ukrasno
bilje(jasmin,ladole,rua,anemone,narcisi,hriza
nteme).Grci su razvili dekorativno vrtlarstvo,a
planirali su I parkove za okupljanje I
rasprevljenje filozofa.Cvee su koristili u razne
svrhe:kao dekoracija,za poklon,za parfeme I
lekove.Atinjani su se okupljali na velikim
mestima,a vrtovi su im sluili za gimnastike

vebe I atletska takmienja(osnovali su

olimpijske igre).
KARAKTERISTIKE VRTNE UMETNOSTI
STAROG RIMA
Osnova vrta je pravolinijska,prema tome I
funkcionalna.Vrtovi su svesno planirani,a u
vrtovima su sadili biljke za koje su smatrali da
rastu u raju.Otkrivaju ornamentalnu
hortikulturu.Postojali su veliki I mali rimski
vrtovi koji su bili planirani sa odgovarajuim
oseajem za dizajn.Nisu pravili kompromis
izmeu korisnog I estetskog.Zainske biljke I
stabla su bili sporedna Celina dok su
poljoprivredne kulture bile u odvojenim
batama.Hladovina,trava I mesta za odmor
okruivali su veinu javnih kupatila I
spomenika,a parkovi I vrtovi su bili podizani na
7 breuljaka du obale reke tibar.Veliki broj
rimskih aristokrata je podizalo svoje kue sa
velianstvenim vrtovima I van zidina grada
kako bi pobegli od guve u gradovima.Ove
graevine bile su okruene kolonadama
stubova I prirodnom okolinom,a krovovi su bili
zlatno sjajni.Uz to tu su bile I mermerne
bronzane structure I vodene povrine.Carski
vrtovi su bili otvoreni za javnost.Rimljani nikada
nisu imali stepenice u svojim vrtovima iako su
se oni nalazili na breuljcima I planinskim
padinama.Umesto stepenica silazna padina bila
je oiviena topijarnim formama u raznim

ivotinjskim oblicima.to se tie javnih vrtova

omiljena biljka za sadnju bio je platan ili
javor.Pored ovih vrsta drvea koristio se I
empres.Od cvea su se
koristile:rue,ljiljani,zumbuli,narcissi,..a od
bunova se najee koristila mirta.U Pompeji
je bila praksa da se unutranji zidovi u kui
oslikavaju scenama iz mitologije,idealizovanim
predelima ili religijskim mitovima.Za rimske
graenvine karakteristini su triklijumtrpezarija I xystus-terase,kao I atrijumumutranje dvorite koje se koristili za prijem
gostiju,I peristil-unutranje dvorite za
okupljanje I odmor.
DOMUS(atrijum I peristil)
Uobiajeni ulaz bio je atrijum,koji je imao otvor
na krovu zbog svetlosti.Ispod otvora nalazio se
mali bazen(impluvium) koji je sluio za
sakupljanje kinice.Poto su gosti doekivani u
atrijumu obino je bio raskono
dekorisan.Hodnik je povezivao atrijum sa
unutranjim dvoritem-peristilom koji je
prvobitno bio proctor za porodicu.On je bio
okruen stazama koje su bile nadkrivene I
imale kolonade stubova.Ceo centralni deo je
bio bez krova I pruao prizor prirodnog
vrta.Sadrao je bazen I fontane.Postojao je I
ukrasni vrt-viridarijum kao I triklinijumtrpezarija(proctor korien za obedovanje).
SREDNJOVEKOVNA VRTNA UMETNOST

Povratkom prvih krstaa,vrtlarstvo je znatno

oivelo u zapadnoj evropi.U kraljevskim I
privatnim vrtovima tog vremena,naroito u
Francuskoj javljaju se kupatila,volijeri I
vivarijumi,pa I itave menaerije,najee za
egzotinim ivotinjama dranim u
poluslobodi.Pored vodenih ukrasa I skulptura
bili su zastupljeni lavirint I zelenila,vetake
peine,ak I tamo gde nepravilnost I
topografija zemljita nije pruala za to
priliku.Opte karakteristike vrtova mogu se
saeti na sledee:skupocenost,slaba
zastupljenost visokog rastinja kao vrtnog
elementa,mnogo sitnog I rezanog bilja.Ve
1305 godine Bolonjski vrt Pjetro de Krescenzi
postavlja osnove za oblikovanje vrta:autor je
zamiljao plan jedne bate u formi jednog
kvadrata ograenog zidovima.Staze u njemu
moraju biti prave i pokrivene osmanlucima.U
sredini se nalazi travnjak sa raznovrsnim
cveem,oivien
narandama,kedrovima,palmama,empresima,.
..u sredini travnjaka podizana je fontana od
figura ili asa.Fontana je ukraena lavljim
ustima iz kojih tee voda ili je u gotskom stilu.U
pojedinim uglovima travnjaka smetene su
rustine klupe.Tu su aleje sa mirisnim biljem,a
u neko drugom delu cvee je ograeno
drvenom ogradom ili ivicom.Pojedine leje
moraju biti podvojene uskim stazama i oiviene

niskim ivicama,ruama ili visokom ivom

ogradom od nara.Izvestan prostor zauzimaju
voke,a u drugom delu zimzeleno drvee,gde
se smetaju divlje i domae ivotinje.Taj deo se
naziva viridario.
MANASTIRI I NJIHOVA ULOGA U
SREDNJOVEKOVNOJ VRTNOJ UMETNOSTI
Hrianska crkva se razvijala i pruala ljudima
nadu.Manastiri iz 4 veka postali su vani izvor
znanja,jer su paljivo koristili rukopise i na taj
nain sakupljali,uvali i odravali ljudsko
znanje.Od kada su manastiri postali
samoodravajui,od velike vanosti bili su
agroekonomija i hortikultura,a monasi nisu
sauvali samo veru,ve i nauu o biljkama.Vrtne
biljke su se razmenjivale izmeu hodoasnika i
putnika.Lepo osmiljeni vrtovi sa lekovitim
biljem,vinogradi i vonjaci razvijali su se unutar
i van zidina manastira,a crkve su bile
dekorisane cveem.Svaki manastir je imao
etvorougaoni peristil koji se obino nalazio na
junoj strani crkve.Tu su monasi mogli da se
osame i uivaju u sveem vazduhu i suncu.Vrt
je uglavnom bio pravougaonog obilka i
podeljen na 4 dela.U sredini se nalazio
bunar,fontana ili esma koja bi predstavljala
bazen sa vodom za zalivanje biljaka,pie i
pranje.Takoe je u bazenu mogao biti i
ribnjak.Nekoliko manjih vonjaka ili palmi
obino su okruivale manastirsko imanje.U

drugom delu vrta se nalazio travnjak.Manastiri

su bili prvi higijenski zavodi Evrope.
ST.GALEN IDEALNI KOMPOZICIONI PLAN
JEDNOG SREDNJOVEKOVNOG MANASTIRA
Nalazi se u vajcarskoj.Datira iz 822 godine.
Daje sliku planski osnovanog kompleksa po
propisima sv.Benedikta.Crkva je sredite cele
kompozicije.Travnjak je podeljen u 19 delova i
vonjak ije je zemljite sluilo i kao prostor za
obavljanje sahrana.Oko nje se niu elije
monaha,dvoranakapitel,klauster,reflektorijum.Po obodu
kompleksa nadovezuju ubikacije
pata,manastirska kola,konaite
stranaca,tale,pekara,mlin,itnica,radionice,..Iz
a crkve nalazi se bolnica do nje stan lekara i vrt
sa lekovitim travama koje su rasle u 16
pravougaonih parcela,jasno obeleenih.Sadili
su ljiljane,rue i gladiole,a poslednji
indetifikovan cvet je iris.Zatim se tu jo nalaze
kole novajlija ,groblje,vrtovi sa povrtnjakom i
dvorita sa ivinarnikom.
KARAKTERISTIKE MAVARSKE VRTNE
UMETNOSTI
Mavari su od Egipana nauili tehniku
navodnjavanja i obradu vodenih ukrasa.Osim
toga poznavali su i keramike vetine sa ijim
su proizvodima ukraavali svoje vrtove.Intiman
i zatvoren mavarski ivot odrazio se i na

arhitekturu njihovih vrtova,te je ponikao

poseban i izrazit stil koga su krasila 3 osnovna
elementa:voda,boja i miris.Delili su vrtno
zemljite na niz ograenih prostora ogranienih
dimenzija,slinih unutranjim kunim
dvoritima.Analogno atrijumu i peristilu kod
Rimljana oni su sluili za stvaranje intimne
sredine.Takvi ograeni prostori nazivali su se
pacio.Osobenost mavarskog vrta je taj to je
prostor bio podeljen na kvadrate i
pravougaonike.U mavarskim vrtovima je
naroito bila veto izvedena distribucija vode,a
koja se razlikovala od one koju su Rimljani
praktikovali.Voda se javlja u najrazliitijim
oblicima:tiho ubori,preliva se iz bazena u
bazen koji su spojeni pomou
otvorenih,obloenih,mramornih
kanala,minijaturni vodoskoci ili pak oni koji u
jaim mlazevima nadiru iz fontana.Dna,strane i
ivice bazena,zidovi fontana i pacia,kao i klupe
bile su bogato ukraene emajliranom
keramikom od sitnih raznobojnih ploica tamno
plave,zelene i zlatne boje(azulejos).Miris kao
trei element oseao se jako u mavarskom
vrtu.Birali su miriljave biljke i tako postizali
suptilnu odorizaciju svojih vrtova.Staze su bile
uzdignute u odnosu na ostale povrine,to se
javlja kao rezultat navodnjavanja putem
natapanja zemljita.U toku noi voda je obilno
putana na poploane staze odakle se razlivala

na susedne zasaene povrine.Da se ne bi

opazila ova razlika u nivou Arapi su obino
oiviavali staze ivicom rezanog imira ili
mirte.
Islamski vrtovi-dve osnovne vrste se gaje u
svakom vrtu a to su urme i palme.Drvee nije
nikada pravilno formirano,a koristili su
zimzelene i listopadne vrste.OD cvea su
koristili:rue,ljiljane,lale,narcise,jasmine,zumbul
e,irise,ljubiice,anemone,mak,..Javlja se
simbolika:empres-smrt,cvetajua ljivaivot(uvek se sade u paru),badem-nada,rualjubav,,tekua voda-prolazak
ivota,vremena;stajaa voda,jezero-ivot.Vrt je
geometrijskih oblika i izdeljen je.Ograen je
zidinama,a ulaz je du centralne ose.U svakom
vrtu se nalazi centralni bazen za zalivanje i za
ukras,a takoe i fontane.Karakteristina su 4
temperamenta(melanholian,kolerien,flegmati
an i sanglinian),4
elementa(voda,vazduh,vatra i zemlja),4
boje(uta,crvena,bela i crna) i 4 zemlje(
Oko zidova su se sadile voke kao to
su:badem,breskve,jabuke,ljive,kruke,urme,na
r,citrusi,...Bazeni su pravljeni u razliitim
oblicima:pravougaoni,estiugaoni,etvorougao
ni,u obliku krsta,u obliku irilinog slova ,..
Najznaajniji vrtovi ovog doba
su:Alhambra,Generalif,Tad Mahal,..

ALHAMBRA-U KOM PERIODU JE

IZGRAENA,GDE SE NALAZI,OSNOVNI
ELEMENTI KOMPOZICIJE
Alhambra(Crveni zamak) je carski vrt izgraen
u 13 veku u Granadi,paniji.Podignuta je kao
rezidencija mavarskih kraljeva i careva.Njen
prvi graditelj je bio Ibn Alhamar(osniva
dinastije Nasrid)Unutar tvrave nalazi se
nekoliko zanimljivih pacia(dvorita),kaoji su
jednako poznati i kao objekti.Pojedinana
dvorita su inspirisana dvoritima palata i
rajskih vrtova Zapadne Azije.Dvorite je sa svih
strana okrueno kolonadom stubova.Dvorite
mirti je prvo od ulaska unutranjost
tvrave.Glavna taka interesovanja je uzduni
bazen.Voda je dovedena uz pomo akvadukata
iz reke Duro.Na oba kraja ose dvorite se
zavrava kolonadom,ali je posebno impresivna
na severnoj strani ispod koje se ulazi u halu
ambasadora.Dvorite lavova-U centru se nalazi
poznata fontana sa 12 skulptura lavova iz koje
izbija usprvan stub vode.
Dvorite empresa ili Linderaja-ima oblik
nepravilnog trapeza.pakzuje mavarske
karakteristike iako je napravljeno tek kasnije u
16 veku.Centralna fontana je okruena cvetnim
lejama i krugom empresa.Navodnjavanje je
vreno sistemom uzdignutih staza.Staze koje
su bile izdignute u odnosu na ostatak vrta nou
su polivane vodom radi osveenja,a ujedno se

voda slivala na nii nivo gde su bile zasaene

biljke.
GENERALIF-U KOM PERIODU JE
IZGRAEN,GDE SE NALAZI,OSNOVNI
ELEMENTI KOMPOZICIJE
Izgraen u 14 veku u Granadi,paniji.Nalazi se
50m iznad Alhambre.Graena je u vreme
Muhameda III.Generalif je graen kao
vila.Vrtovi su prilagoeni neravnom
terenu.Odiu tiinom i intimnou.Po ulasku se
nailazi na izdueni pacio,ija je osovina
naglaena pravim kanalom koji je praen
saenim cveem i grmljem.Dvorite Mirador je
bio odvojeni vrt harema i karakteristian je po
bazenu u obliku irilinog slova obraslim
oleandrima.Iznad ovog dvorita nalazi se
uveno vodeno stepenite sa po jednom
fontanom na svakom odmoritu.
KARAKTERISTIKE ITALIJANSKIH
RENESANSNIH VRTOVA
Vrtovi su poeli da se rade po planskoj
zamisli,poveali su se i njihovo oblikovanje je
postalo sloenije i savremenije.Geometrija je
bila jae izraena i u razumnijoj formi
zastupljena.Javlja se stroija simetrija i po prvi
put ipkasti i izdeljeni parteri.Sve ee se
upotrebljavaju i drugi vrtni
elementi:lavirinti,osmanluci,paviljoni,fontane,v
etake peine i razno rastinje.Pojedini delovi
vrta su meusobno bolje usklaeni,staze su

vee,a iznad svega oblikovanje partera u vrtnoj

umetnosti cveta.Osea se uticaj antikog
doba,a to vidimo u korienju velikog broja
statua i raznog drvea.Njihova zajednika
karakteristika su terase koje se javljaju kao
posledica posebnog reljefa.Osnova je uvek bila
pravilna.Zelenilo je uvek vie sluilo
konstrukciji nego kompoziciji.Zelene mase su
bile oivljene skulpturama,a balustrade i
stepenita oiviene biljkama u
saksijama.Prirodni elementi iako korieni
obilnije nego u srednjem veku ostaju
sputani.Cvee je bilo retko i malo
korieno(rue,ljubiice,lavande,narcisi,ciklame
,zumbuli,jasmini,...)Od drvee se koristilo
dekorativno
drvee,voke,mirte,empresi,citrusi,..U
renesansnim vrtovima se javljaju tajna dvorita
Giardino Secreto-izdvojeni,ograeni prostori
na niem nivou u vrtu koji su sluili za
osamljivanje i nalaenje mira i odmor.
Najpoznatiji vrtovi ovog perioda su:Vila
Lante,Vila DEste,Vila pape ulija,Vila
Gamberaja i Vila Pratolino.
VRT VILE DESTE-ZA KOGA JE
IZGRAENA,KO JE PROJEKTANT,U KOM
PERIODU,GDE SE NALAZI,OSNOVNI
ELEMENTI KOMPOZICIJE(plan)
Izgraena je u Tivoliju,Italija u 16 veku,za
kardinala Ippolita DEste-a.Izgradio ju je Pirro

Ligorio.Vila-palata je na0stala preureenjem

nekadanjeg benediktinskog
samostana.Predstavlja tipian primer
renesansnog a ujedno i vodenog
vrta.Karakteristina je po mnotvu fontana i
prisustvu ogromnih koliina vode.itava jedna
reka je skrenuta da bi se vila snadbevala
vodom(reka Arno).Nalazi se na breuljkastom
terenu.Glavna osa kompozicije se provlai
sredinom vrta sa nizom arhitektonski
naglaenih motiva.Prvi popreni potez je
uvena aleja 100 fontana sa Rometom u
istonom i ovalnom fontanom u zapadnom
krilu.(bila je polukruno oblikovan nimfeum koji
se natapa bonim kanalom iz reke
Arno.Fontana je ukraena sa 8 figura nimfi koje
takoe izbacuju vodu.U sreditu se nalazi kip
Sibile a meu stenama krilati konj
Pegaz.)Sredinji motiv bosketirane padine u
glavnoj osi kompozicije predstavlja fontana
zmajeva.Na poetku donjeg izravnjenog dela
vrta nalazi se sklop od 4 ribnjaka koji se na
zapadu zavrava monumentom vodenih
orgulja.Pored ovih fontana tu se jo nalaze
i:fontana majke prirode,fontana
pehara,herkula,sove,,neptunova,i krug
empresa.
VRT VILE LANTE-ZA KOGA JE
IZGRAENA,KO JE PROJEKTANT,U KOM

PERIODU,GDE SE NALAZI,OSNOVNI
ELEMENTI KOMPOZICIJE(plan)
Izgraena je za kardinala Gamaru u 16 veku u
Bagnai,Italiji.Projektant je Vinjola.Posebnu slavu
ovoj vili su donele njene bate,pogotovo njeni
vodeni elementi,od kaskada do fontana i
grotoa.Glavni atraktivni deo vrta predstavlja
etvrtasti parter.Sredinu ovog pravilnog
izgraenog vrta ini vodeni parter sa krunim
ostrvcetom u centru.4 pravilno rasporeena
mostia spajaju ovo ostrvce sa ostalim
delovima cvetnog partera.Vrt se sastoji od
nekoliko terasa na koje se penjemo kamenim
stepenitem.Objekat se satoji od dva odvojena
paviljona.U gornjem delu kompozicije se nalazi
vodopad(vodeni lanac).Levo i desno uz etnicu
su blage stepenice i pravilno struene
ivice.Kao glavni motiv ove kompozicione
jedinice nazire se u osnovi fontana dei delfini.