UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA

SEMINARSKI RAD:
VISEĆI VRTOVI VAVILONA

NAZIV PREDMETA: PEJZAŽNA ARHITEKTURA

STUDENT: PROFESOR:
SVJETLANA ĐURIĆ 37/2018 PROF.DR.MAJA TODOROVIĆ/ ISKJERDO
SADRŽAJ:

1. UVOD………………………………………………………………………………..2
2. GRAD VAVILON………………………………………………………………….3
2.1. PROROČANSTVO…………………………………………………...3
3. ARHEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA………………………………………………4
4. IZGLED I OPIS VISECIH VRTOVA VAVILONA…………………………5
5. ZANIMLJIVE ČINJENICE……………………………………………………….9
6. ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………10
7. LITERATURA…………………………………………………….…………………11
 1. UVOD

Viseći vrtovi Vavilona jedno su od sedam čuda antičkog sveta i veruje se da su se nalazili na
oko 80 kilometara južno od Bagdada u gradu Al Hila u Iraku.
Prema legendi ova građevina bila je pokazatelj ljubavi kralja Nabukodonosora II prema
svojoj tužnoj ženi Amitis od Medije kojoj je nedostajao bujni, planinski pejzaž, brežuljci i
zelenilo njene domovine.
Govori se da je samim tim car odlučio da je joj kroz ove blistave vrtove približi Vavilon.
Vrtovi su se prostirali na četvorospratnoj kuli, koja je natkrivala mnoge građevine.
Od velikih kamenih ploča izgrađene su terase različitih oblika, na njima je čak bio rasut sloj
plodnog zemljišta iz kog su nicala stabla. Spratovi ove neobične oaze bili su povezani
stepenicama u beloj i ružičastoj boji.
Brigu o vrtovima i redovnom zalivanju biljaka, svakodnevno, vodili su robovi, koji su se
snabdevali vodom iz Eufrata. Samim tim, viseći vrtovi Vavilona opisani su i kao tehnološko
čudo jer su konstruisani tako da dovlače vodu iz Eufrata do vrha oaze okružene pustinjom..
Naime, ogromni stari grad Vavilon, čuven po svom bogatstvu, ljepoti i raskoši, bio je jedan
od najznačajnijih centara istočne civilizacije o kome su pisali mnogi: Herodot, Strabon,
Diodor Sicilijanski i mnogi drugi.
 2. GRAD VAVILON
Istorija nam govori da je naročito veliki procvat Vavilon dostigao u vreme cara
Nabukodonosora, koji je potčinio bogatu Siriju, učvrstio vlast u Fenikiji i zauzeo Jerusalim,
prestonicu Judejskog carstva.
U tim pohodima došao je do ogromnog plena i do većeg broja robova, što mu je pomoglo da
ostvari svoje grandiozne planove i stvori od Vavilona jedan od najblistavijih gradova Bliskog
istoka.
Pošto je pobedio cara Darija Trećeg u bici kod Gaugamele, Aleksandar Veliki krenuo je na
Vavilon. Očekivao je veliki otpor i bitku, međutim, lokalno vavilonsko stanovništvo,
nezadovoljno zbog poreza i ostalih dažbina, predalo je grad Aleksandru bez ikakve borbe, u
cveću i veselju.

Aleksandar Veliki proglasio je Vavilon prestonicom svoje države. On je i svoje poslednje dane
proveo je u Semiramidinim vrtovima, u prostorijama u kojima je nekad sedeo i vladao car
Nabukodonosor.
Kada je video da mu se bliži kraj, poželeo je da ga prenesu u onu istu odaju gde je nekada na
svom zlatnom prestolu sedeo car Nabukodonosor. Tu je Aleksandar Veliki izdahnuo,
trinaestog juna 323. godine pre naše ere.

2.1 PROROČANSTVO

Za Vavilon je vezana i priča o Isaijevom proročanstvu koje se navodno obistinilo. Prema

proročanstvu Vavilon je čekala propast koja ga je na kraju i zadesila. Kroz vekove, grad je
tonuo. Voda je uništila pločice, svodovi i stubovi koji su nosili vrtove su se obrušili, pa je grad
izgubio svu svoju nekadašnju raškoš i postao prava ruina. Ali i pored toga čuveni Vavilonski
vrtovi ostaće zauvek jedno od velikih čuda starog, antičkog sveta.
Prolazile su decenije, vekovi, nikli su novi veliki gradovi pored trgovačkih puteva, koji su
počeli da zaobilaze velelepni Vavilon. On je polako opadao, a vlaga je počela da nagriza
zidove čuvenog dvorca. Voda je lagano uništavala loše pečene glinene pločice. Pali su
svodovi i stubovi na kojima su se nalazile terase sa zelenim vrtovima. Mračno Isaijevo
proročanstvo se obistinilo: "Nastupila je propast obijesnog i praznovjernog Vavilona."
Priča o Visećim vrtovima Vavilona proširila se verovatno zahvaljujući vojsci Aleksandra
Velikog koja je, vrativši se u domovinu, pričala o raskošu Mesopotamije i lepoti Vavilonske
kule. Kao što to obično biva kad se nešto prepričava od usta do usta, opisi koje je vojska
davala vremenom su dobili nove detalje i takva izmenjena priča stigla je i do istoričara koji
su opisali arhitektonsko čudo u Vavilonu.
Po nekim istorijskim krugovima vlada mišljenje da su vrtovi u potpunosti izmišljeni,
međutim, poslednja istraživanja pokazuju da su građevine, nalik opisanoj zaista postojale.
 3. ARHEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA

Detaljni opisi visećih vrtova pronađeni su u delima grčkih istoričara Berosa i Diodora. U
tablicama iz vremena Nabukodonosora, međutim, ni na jednom mestu se ne pominje
postojanje visećih vrtova, iako se mogu naći opisi njegove palate i samog grada Vavilona. Sve
do 20. veka mnoge misterije vezane za viseće vrtove nisu bile otkrivene - čak se i danas
arheolozi bore da prikupe dovoljno dokaza pre nego izvedu konačne zaključke o tačnoj
lokaciji vrtova, njihovom sistemu navodnjavanja i njihovom stvarnom izgledu. Neki noviji
podaci ukazuju čak i da je vrtove sagradio drugi vladar - Senaherib, i to oko 1000 godina
ranije nego što se do sada smatralo.

Detaljne opise vrtova iznose i poznati starogrčki pisci tog doba - Strabo i Filo vizantijski.
Evo izvoda iz njihovih dela: "Vrtovi su oblika kvadrata stranice dužine oko četiri pletre
(stara mera za dužinu) Sačinjavaju ih lučni svodovi koji se uzdižu nad popločanim
osnovama, a terase su izgrađene stepenasto, jedna nad drugom pod različitim
uglovima..."; "U vrtovima se uzgajaju egzotične biljke posađene na same terase,
poduprte kamenim stubovima... Potoci vode teku s visina i spuštaju se u slapovima do
tla... Oni navodnjavaju sve vrtove, natapajući korenje biljaka i čineći ceo predeo vlažnim i
sparnim. Tako je trava stalno zelena, a drveće buja... Ovo umetničko delo kraljevskog
luksuza odaje utisak prirodnosti, jer se uticaj čoveka u održavanju ovih vrtova nikada ne
vidi."
Novijim arheološkim istraživanjima drevnog grada Vavilona u Iraku otkriveni su temelji
kraljevske palate, ostaci lučnih svodova i odličan sistem navodnjavanja u južnom delu
palate, kao i masivni zidovi debljine 25 metara za koje se pretpostavlja da su ostaci
samih terasa.

Takođe, o tome da je vilonski kralj sagradio te vrtove skoro da više nema sumnje. Godine
1899. nemački arholog Robert Koldvej započeo je iskopavanja Vavilona. U severoistočnom
delu južne kule našao je građevinu sa terasama i dubokim bunarma. Ovo otkriće se
poklapalo sa antičkim istorijskim izvorima. Koldvej je bio siguran da je našao Viseće vrtove i
to uverenje do danas nije ozbiljno opovrgnuto.
 4. IZGLED I OPIS VISEĆIH VRTOVA VAVILONA

Podaci o veličini Visećih vrtova razlikuju se od izvora do izvora.

Herodot je tvrdio da su spoljni zidovi Vavilona dugački 90 kilometara, debeli 24, a visoki 97
metara, a Diodor sa Sicilije zapisao je da su dimenzije Visećih vrtova bile 30 sa 30 metara i da
su izgrađeni na nivoe kako bi izgledali kao teatar. Neki tvrde da je za potrebe donošenja
vode korišćen Arhimedov vijak, a drugi da je voda verovatno stizala zahvaljujući kofama
okačenim na lanac koji su pokretala dva točka. Budući da su Viseći vrtovi bili podignuti iznad
krajolika, od erozije su ih čuvale ogromne kamene ploče koje su bile nepoznate tadašnjem
običnom čoveku iz tog kraja.
Nalazili su se iza visokih i čvrstih zidina carskog dvorca.

Foto: fakulteti.mk

Građen je prema planu u obliku pravougaonika, reka Eufrat delila ga je na stari i novi grad, i
bio je okružen dvostrukim prstenom zidina, na kojima je bilo osmoro vrata koja su nazvana
po vavilonskim bogovima.
Unutar svakog sprata bili su čvrsti svodovi od crepa, koji su se oslanjali na snažne visoke stubove.
Platforme terase bile su izrađene od masovnih kamenih ploča različitih oblika, a odozgo pokrivene
jednim slojem trske, i potom zalivene asfaltom.

Na sve to naliven je debeo sloj plodne zemlje, dovoljan da u njemu raste drveće, čak i čitava mala
šuma. Spratovi vrtova bili su spojeni stepenicama i pokriveni pločicama u beloj i ružičastoj boji.
Stubovi u vrtovima su dostizali visinu od 25 metara, te je bilo dovoljno svetlosti za rastinje. Na
polivanju tih neobičnih vrtova radilo je stotinu robova po celi dan, vukući vodu iz Eufrata pomoću
jednog velikog točka, koji je kožnim vedrima crpao vodu i iznosio je na površinu.

Foto: ancientcivilizationslist.com

Poznati starogrčki pisci toga doba, i Filon vizantijski, u svojim zapisima beleže da su vrtovi
kvadratnog oblika sa lučnim svodovima i da su sazidani stepenasto. Zabeleženo je takođe i
da su se uzgajale egzotične biljke, posađene na same terase, koje su podupirali stubovi.
Dalje, zapisi kažu da su se potoci vode spuštali u slapovima do dna i tako navodnjavali vrtove
i stvarali vlagu.
Drveće i cveće koje je pripadalo ovim vrtovima, sađeno je na malim veštačkim stepenastim
poljima, u čijem podnožju se nalazio veštački bazen, iz koga je voda bila podizana pumpama
na potrebnu visinu.
Da bi se stekao pojam o tome koliko je ova građevina bila impozantna, treba naglasiti da je
vrt bio prečnika 120 metara, da se uzdizao 25 metara u visinu, a da je za navodnjavanje ove
bašte bilo potrebno čak 35.000 litara vode.
5. ZANIMLJIVE ČINJENICE

• Pojedini pisci opisivali su Viseće vrtove Vavilona kao da vise u vazduhu pomoću
neke čarolije. Međutim, ime im verovatno dolazi od pogrešnog prevoda, i
jednostavno znači da su se nalazili na terasama ili su sađeni na više nivoa.
• Svaka strana vrta navodno je bila duga četiri pletera. Pleter je bio grčka mera koja
otprilike iznosi 30,8 metara. To znači da su vrtovi imali površinu od 1,52 hektara.
• Mišljenja stručnjaka o tome koliko je terasa bilo dosta se razlikuju. Najčešće se
pominje broj od pet terasa. Neki tvrde da su zidovi bili široki 7 metara, kako bi mogli
nositi veliko drveće.

Foto: Gather
 6. ZAKLJUČAK

Vavilon kao centar istočne civilizacije, predstavljao je pravi raj. Njegova lepota i raskoš, bili
su inspiracija mnogima, počev od osvajača i samog Aleksandra Velikog, do filozofa i pesnika i
ljubavi.
Tako zapanjujuće izgrađenih vrtova nije bilo u čitavom svetu.
Čitav Vavilon, a posebno vrtovi koji su, prema Herodotu, dostizali visinu od oko stotinu
metara, simbol je sjaja i raskoši koji je, nažalost, iščezao u prostoru i vremenu. Međutim,
legendarni Vavilonski vrtovi postali su i ostali jedno od sedam čuda antičkog sveta

Viseći vrtovi nisu samo arhitektonsko čudo. Možda bi danas trebalo da imaju dublje
značenje nego što su imali tad. Visina napretka naše civilizacije obrnuto je srazmerna količini
ljudskosti koje ulažemo u nju.
Kada bismo svu svoju zamisao o životu usmerili ka prirodi i očuvanju, živeli bi srećnije i
zdravije.
 7. LITERATURA

https://www.nationalgeographic.rs/vesti/9078-viseci-vrtovi-iz-vavilona.html

https://www.infobijeljina.com/vijesti/viseci-vrtovi-iz-vavilona-jedno-od-sedam-svjetskih-cuda-
starog-svijeta

https://www.opsteobrazovanje.in.rs/istorija/sedam-svetskih-cuda/viseci-vrtovi-vavilona/

https://www.svetputovanja.info/sedam-svetskih-cuda-semiramidini-viseci-vrtovi-u-vavilonu/

https://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/istorija/Viseci-vrtovi-iz-Vavilona-Zbog-ljubavi-u-
pustinji-nikle-oaze-zelenila-i-cvijeca/603018

https://edukacija.rs/zanimljivosti/viseci-vrtovi-vavilona

https://www.impulsportal.net/index.php/zanimljivosti/svastara/21807-viseci-vrtovi-vavilona-2