UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOLOKI FAKULTET

UVOD U PROUAVANJE JAPANSKE CIVILIZACIJE

Japanska odea
-Seminarski rad-

Mentor:
prof. dr. Ljiljana Markovi

Studenti: Tijana Levnaji 963/2011

Milica Abramovi 100767 (19)
Filip Vasi 977/2011

Beograd, maj 2012.

Smatra se da je najstariji vid tkanja u modernom

Japanu nastao u omon periodu. (okvirno
10,000pne 300pne) U koljanom nanosu u Mijagi
prefekturi pronaeni su komadii tkanine stare vie
od 5000 godina. Tkanina je bila nainjena od koe.
Meutim, to se nee pokazati kao materijal koji je
konstanta.Ovaj put, u Fukui prefekturi, u koljanom
nanosu je otkrivena tkanina od konoplja. Uz tkanine
su se esto nalazili predmeti od koske koji su naliili
iglama, to ukazuje na mogunost da su ovi ljudi
nosili odeu koja je bila ivena.
O odevanju drevnih Japanaca saznajemo iz
kineskih hronika i zapisa. Kineski putnici su opisali
kako su ti ljudi izgledali; mukarci su imali tetovae
i duge brade, dok su ene nosile jednodelne komade
odee, ovi ljudi su uglavnom nosili krzno. Kinezi su
oduvek bili ljudi sa ljubavlju prema modi i lepom
odevanju, i sa svakom sledeom dinastijom, sve je
bilo vie i vie varijacija u izgledu. Ipak, odea koja
je nastala pod uticajem dinastije Han (ili prosto
nazvana, Hanfu) je najdue dominirala. Oblaenje u
stilu Hanfu je moralo da potuje stroga kulturna

pravila. Kad uju za kimono, ljudi esto pomisle da

je to japanski izum, s obzirom da je to japanska
narodna nonja. Meutim, to nije tano; kimono kao
vid odee je nastao u Kini. Dinamina trgovina
Japana sakontinentalnim susedima u III veku
pomae da kineska odea i stil oblaenja stignu u
Japan, to nas dovodi do spomenutog hanfuku-a.
Nakon Han dinastije, uticaj su vrile Sui i Tang
dinastije, koje su jo uvek sprovodile bitna pravila
oblaenja: sva odea u Japanu se trebala nositi tako
to se leva strana preklopi preko desne. Noenje
desne strane preko leve je smatrano varvarskim u
Kini, stoga je pravilo levo preko desnog postalo
kljuno pravilo u noenju kimona jo od tad. Pored
kineskog uticaja odevanja, bilo je uticaja na
umetnickom, knjievnom i religioznom polju, sa
procvatom u Nara periodu.
Kineski kulturni uticaj je, dodue, doiveo pad
sa Heian periodom. Japanci su poeli razvijali
sopstveni umetniki oseaj, i svet oko njih poeli
doivljavati filozofsko-estetskim vrednostima, to
se naravno, odraava i na stil odevanja. Boje, slojevi

odee i teksture su se promenile i gotovo potpuno

otrgle od kineskog uticaja. Domorodaki, japanski
ukus, je krenuo da se razvija samostalno, sa
usponom u Heianu, i drastinim opadom u
Muromaiju. Pogledajmo kako se nain oblaenja
menjao kroz periode:
Japanska odea kroz istorijske periode - pregled

Period: omon (pre 300. pne)

Karakteristike: Nije bilo razlike izmeu muke i enske odee, uglavnom
jednodelna i nainjena od konoplje ili krzna.

Period: Jajoi ( 300.pne 300. )

Karakteristike: Stvaraju se razlike izmeu muke i enske odee. enska je
uglavnom jednodelna, muka je sloenija. Razvija se tehnika ivenja.

Period: Kofun ( 300. 550. )

Karakteristike: Odea sadri dva dela: gornji i donji. Preuzima se umee gajenja
svilenih buba. Poto nisu poznavali tehniku farbanja,tkanina svile je bila bela.

Period: Asuka ( 550. 710. )

Karakteristike: Unapreuju se metode ivenja,odea je postajala sve dua i ira.
Ve u ovo doba se javlja pojava odee koja simbolizuje status;boja odreuje rang

Period: Nara (710. 792.)

Karakteristike: Razvile su se tehnike bojenja svile. Odea poinje da dobija slojeve
i delove: gornji i donji delovi odee, jakne, suknje.

Period: Heian (792. 1192. )

Karakteristike: Izraavanje promene boja kroz etiri godinja doba kroz odeu. U
kimonoima ovog doba se ogleda duboka ljubav prema arima umetnosti Heianaca.

Period: Muromai (1192. 1573. )

Karakteristike: Uzdignue samurajske klase. Odea se poela praviti da bude
lagana i jednostavna za kretanje, to se slae uz dinamian ritam samuraja

Samurajski oklop

Japanski oklop je razvijan kroz IV do VI veka u

poetnim fazama, a savrentsvo dostie tek negde u
XVI, XVII veku.titnici su dodati tek u 14. a maska
u 16. veku. Potpun oklop ima vie od 20
delova,kako bi se osigurala maksimalna sigurnost
tela. Metalni deo oklopa su bili: grudni oklop, lem,
maska, titnici za ramena, ruke, ake i noge.
Celokupan oklop je bio dosta teak, stoga su ratnici
morali dobro da treniraju da bi ojaali svoje telo i
sposobnost da zapravo nose oklop i da se pokreu u
njemu lagano.
Poznato je da je bio skup i da mu je trebalo i do
godinu dana da se itav sklopi. Poetna forma
oklopa, koja se zvala tanko u centru panje je imala
metalni grudni oklop, koji je zapravo bio u
delovima. Delovi se zatim zapertlaju kanapom, da se
grudni oklop ne bi raspao. Zapravo, svezivanje
oklopa se smatralo vrstom umetnosti (odoi), i
zahvaljujui boji konopca ,samuraji su pokazivali

kom klanu pripadaju. Primera radi, Taibana klan je

koristio uti kanap, Taira ljubiasti, a Fuivara
zeleni. Nain zapertljavanja je pokazivao rang na
lestvici samurajske hijerarhije; tako, vrsto zapertlan
oklop su smeli da nose samo oni visokog ranga.

Razvoj samurajskog oklopa. Primetiti kako je na drugom dodata metalna zatita za

butine. Na sledeoj strani: slika potpuno opremljenog samuraja.

Samuraj sa ak 23 delova opreme. Vrhunac samurajske opremljenosti.

Period: Tokugava (1601. 1867.)

Karakteristike: Razvijen proces farbanja koji je otporan na naneenu boju. Tako su
se dobijali kimoni ukraeni sa mnogo boja. Obi poinje da se vezuje pozadi

Vrste japanske odee

Kimono

Kimono je, laiki reeno, narodna nonja

Japana. Sam termin je skovan veoma skoro kad je
Japan morao da proglasi svoju narodnu nonju i da
joj nadene ime. (Ki + mono = stvar za obui)
Kad se u ranijim vekovima nosio kao
svakodnevna odea, imao je razliite vrste koje su
odraavale drutveni status osobe. Tako na primer,
neudate devojke su nosile furisode, koji je
karakteristian po arama koje proimaju itav
kimono,veoma jarkim bojamai po veoma dugakim
rukavima; ili irotomesode, koji su nosile jedino
udate ene, koji je imao grbove porodice na sebi a
bio je blagih boja. Susohiki bi nosile maiko, mlade
devojke koje se ue da postanu geje Kimono je
mogao pokazivati i nivo sveanosti, u kom sluaju bi
svileni kimoni i oni koji imaju porodini grb na 5
mesta bili najsveaniji.

Kimono moe biti napravljen od svile, vune,

pamuka, I sintetike, postoje razliiti dezeni za
dekoraciju koji se ili veu ili tampaju na njima.
Zimi izpod kimona se moe nositi vie slojeva
tradicionalnnog donjeg vea, da zatite od hladnoe.
Kad se
obue, oko
vezuje
(pojas) koji
ukraen i
do 4
vezan na
naine.

kimono
struka se
obi
je predivno
moe bit i
metara dug i
razliite

Visina na kojoj je obi zavezan oznaava da li je

ena udata ili ne. Postoje razliite vrste obija sa
razliitim motivima. Postoje veoma formalne verzije
obija i manje formalne, neke se nose samo na
venanjima. Kae se da postoji vie od 300 naina
da se zavee enski obi, ali danas se uglavnom
koriste dva stila: taiko stil koji je tradicionalniji i
koriste ga udate zene; i drugi, fukura suzume, koji
obino nose neudate ene.
Muki obi moe da se podeli na dve vrste: kaku
ili heko. Prvi je napravljen od vrstog pamuka a
drugi od mekog materijala.

Delovi kimona:

1. ,
2. ,
3.
4.
5.
6.

7.
8.
9.
10.
11.

Primer materijala od kog se pravi obi:

Kad se bira kimono, moraju se pratiti odreena

pravila, tako da ene danas u Japanu uglavnom
izbegavaju da nose kimono ne bi li svojim izborom

prekrile neko od tih pravila. Ono to mora da se

pazi pri odabiru kimona jeste:
Starost onoga ko ga nosi
Formalnost prilike kada bi se taj kimono obukao
Godinje doba
Ukus onoga koji taj kimono nosi
Drutveni status
Nije uobiajeno videti muskarce danas u Japanu
kako nose kimono,i ukoliko je to sluaj, obino se
smatra da je moda glumac koji glumi zensku ulogu.

Geie

Kimono je kako vaan deo

obuke geii, tako i njihova
osnovna odea. One ue
kako da se brinu o njemu
ali ono to je najbitinije
jeste da ue kako da ga
nose. One jesu
profesionalci to se kimona
tie, one su ipak jedine ene
u Japanu koje ga nose svaki
dan. Geie nose posebnu
vrstu kimona koji istiu
vrat, ali ovakav kimono nose samo u posebnim
prilikama, dok svakodnevno nose obian kimono.
Ako su u pitanju mlae geie, nose kimone vrlo
jarkih boja, ako su u pitanju starije, ili one pri kraju
karijere, boje su neutralnije i kimono gubi na
arama.

Beli kimono na vencanjima

Kimono za venanje se
zove iromuku (shirobelo; muku-cisto),on se
nosi kao venanica, a na
prijemu mlada nosi
uikake,ogrta koji je
obino crvene boje I
veoma je teak.
Potrebno je bar tri sata da
se mlada spremi, obue
kimono, naminka i
namesti periku (kacura).
Ukoliko se ena udaje po
drugi put, ponekad nosi
plavi kimono.

U prolosti, da bi se oprao, kimono je morao da se rastavi i posle toga ponovo

saije. Zbog toga je tradicionalni kimono morao da bude runo iven i to je jedan

od razloga opada popularnosti svakodnevnog noenja kimona. I sada se kimono

pravljen po meri sastavlja sa posebnim slobodnijim avovima, koji su slobodniji i
ne dozvoljavaju kimonu da se guva.
Postoji poseban nain da se sklopi kimono:

Ovi metodi sklapanja tite kimono od guvanja i

cepanja kada je odloen. Kimono se obicno odlae
sklopljen u papir koji se naziva tatooi.
Kimono se provetrava redovno, a to se tie ienja,
nekima je lake da ga odnesu na hemijsko ienje,

koje je veoma skupo, ali ponovo manje skupo od

rastavljanja kimona,pranja, i ponovnog sastavljanja.
Ponekad hemijsko ienje nije mogue zbog toga
to bi se time mogla otetiti ara ili materijal kimona.
Jukata:Jukata bi moglo da znai odea za
kupanje, i to je i bila ranija uloga ove vrste kimona,
kad bi se nosila u onsenu,ili banji. Ipak, danas se
smatra manje formalnim kimonom jednostavna je
za oblaenje, nema komplekse are ni slojeve a
prozrana je pa hladi telo. Danas se mogu videti
devojke koje se ekaju u jukatama za vreme
festivala, ali takoe se mogu videti kako ih nose svi
u onsenu, posle kupanja.
unihitoe:U prevodu dvanaestoslojna odora,
unihitoe se jedino mogao videti na dvoru Heiana.
To su raskoni kimoni predivnih boja i scena
prikazanih na sebi,od godinjih doba do iscrtanih
vrlina, koji su nosile dvorjanke. Ipak, ovi kimoni su
bili veoma teki, a dvorjanke bi ih nosile svaki dan i
to do ak vie od 15 slojeva ! Smatraju se
najvrednijom japanskom odeom. U moderno doba,

japanske princeze e nositi unihitoe na svojim

venanjima.
Hakama:Hakama se sastoji od iroke, naborane
suknje,koja se nosi ispod kimona. Ranije su hakamu
nosili iskljuivo mukarci. Zanimljivo je napomenuti
da su rani samuraji obavezno nosili hakamu, kako
protivnik ne bi mogao da prati pokrete nogu. Odatle
i pravilo sedam nabora na hakami,dva napred i pet
pozadi, koji su simbolino predstavljali sedam vrlina
buida.Hakame su uglavnom neutralnih, tamnijih
boja, koje su uglavnom bile boje koje su nosili
mukarci.(siva, teget, braon) Izuzetak je hakama
koju nose miko, intoistike svetenice, koja je jarko
crvena.
Japanska obua: Japanci su, pored odee na
sebi, dobro obraali panju i na obuu. Recimo, uz
kimono su se uglavnom nosile tabi i zori (arape i
sandale) ali uz jukatu se ne nose arape, ve samo
zori ili geta. Tabi su arape koje imaju odvojen
palac, i predstavljaju tradicionalne japanske arape.
Uglavnom idu do lanka. Zori bi se mogle opisati

najlake kao (ironino) japanke. Imaju ravnu

platform za taban i kaii skroz napred koji odvaja
palace od ostatka prstiju (kao kod tabi) Napravljene
su od mekog materijala. Geta su sline zorima, ali
su napravljene od drveta i imaju visok on, koji je u
stvari sainjen od podupiraa.Varai su sandale
nainjene od slame, za koje je specifino da prsti
malo premauju platformu. Za vreme feudalizma su
ih uglavnom nosili obini ljudi, ali bi vezivali
drukije u zavisnosti od zanata kojim se bave.
Danas,dodue, jedino moemo da ih vidimo na
nogama budistikih monaha.
Promene koje su dole sa modernim dobom
Nakon drugog svetskog rata, dolo je do naglog
buma u vesternizaciji ljudi. Sa poetkom Meii
restauracije, ljudi su savetovani da odbace japansku
odeu i prime zapadnjaku. inovnicima je
nareeno da nose uniform dizajniranu po britanskoj i
francuskoj. Carska porodica se oblaila po ugledu na
zapadnjaku kraljevsku. Ipak, mnogi ljudi, naroito
ruralni i siromani su odoleli prilivu vesternizma.

Ipak, posle drugog svetskog rata, tanije ve do

1946. godine, modni magazini ureeni u
zapadnjakom stilu, koji savetuju japanske ene i
devojke kako da se oblae, su dobili na velikoj
popularnosti. Ovaj tip magazine je ak davao
uputstva kako da ene uzmu svoj kimono i prekroju
ga u haljinu, a muevljeve jakne u odela. Uskoro, po
ulicama Japana, svileni kimono bivaju zamenjeni
svilenim haljinama. Japanci su poeli oboavati
odela i haljine, u istom duhu kao Njujorani ili
Pariani.
Krajem XX veka Japan se ve polako vraao svojim
korenima. Poelo je polako pomirenje
wafuku(japanske odee) i yofuku-a(zapadnjake
odee). Naime, yofuku se nosi u svakodnevnom
ivotu, ali na posebne prilike, kao to su proslave,
festivali, venanja, sahrane, ljudi nose uglavnom
kimono.
Danas, irom sveta ljudi investiraju u Japansku
narodnu nonju. Kimoni i svila. Mogue je kupiti i
japanske ve napravljene materijale u svili ili

pamuku i podesiti ih po elji. Modna pista smatra da bogatstvo i

ivahnost modernog modnog dizajna i gracioznost i stil Obija nikad ne mogu poi
pogreno u kombinaciji !

Literatura

http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_clothing_and_textiles#Ancient_Japan
http://www.reconstructinghistory.com/articles/japanese-articles/a-brief-history-ofjapanese-clothing.html
http://www.iz2.or.jp/english/
http://ezinearticles.com/?History-and-Clothing-in-Ancient-Japan&id=1459760
http://www.ancientjapaneseclothing.org/
http://samurai-warriors.org/japanese-samurai-armor/

http://web.mit.edu/jpnet/kimono/kimono-history.html