Najvei uticaj Kine nakon uvoenja gvozdenih alatki i oruja imalo je uvoenje kineskog

pisma u Japan, to je omoguilo Japancima, koji su dotad bili potpuno nepismeni, da

vode zapise, pisu pisana nareenja i, vremenom, da itaju kineske knjige. Nakon
400.godine, kada je kralj kraljevine Peke poslao uenjake u Japan, u znak zahvalnosti na
pomoi koju su Japanci pruili 391. godine u ratu protiv kralja drave Kogurjo. Smatra se
da su ti uenjaci sa sobom doneli neka znaajnija pisana dela (moda primerak Analekta)
i jednu vrstu vebanke ili radne sveske, poznati Klasik hiljadu karaktera. Prvi istorijski
zapisi potiu od entuzijastinih, ali neuvebanih uenjaka, koji su bili pod uticajem
kineskih istorijskih klasika, i koji su smatrali pitanjem dravnog ponosa da ne zapisuju
jednostavne prie, ve da spise moraju prikladno ukrasiti. Niko ih ne moe kriviti, poto
ni kineski modeli nisu bili bez smelih izmiljanja i umetnikog ukraavanja. Takoe, tada
istoriari nisu zapisivali dogaaje onako kako su se zaista desili, ve su smatrali svojom
dunou da istorijske injenice prikau na nain koji uveliava vladarsku porodicu i
podrava institucije koje je vlada stvorila.
Japanska vlast uvia da ne moe uspeno da se suprotstavi snazi Tang carstva, pa stoga
odluuje, da bi najbolje bilo da odustane od Koreje i da se skoncentrie na uspostavljanje
prijateljskih odnosa sa Kinom. Ambasadori iz Japana su slati neredovno. Nezvanine ili
privatne posete Kini su bile mnogo vanije japanskim voama od diplomatskih
putovanja. Studenti, uitelji, monasi i iskuenici, umetnici, zanatlije i pravnici su putovali
izmeu Japana i kontinenta, i stvorili protok korisnog znanja na kojima se reforma
zasnivala.
Kineski uticaj se u principu vidi kroz hronike. Pojavljuje se tamo gde je najmanje
oekivan, npr. u narodnim pesmama za koje se kae da su veoma stare. Vidi se da su
japanski uenjaci mnoge pesme u Koikiju i Nihon okiju, iako su starije od ovih
dokumenata, doraivali i ulepavali kako bi bile u skladu sa kineskom poezijom. Ovaj
primer na interesantan nain svedoi o prestiu kineske kulture u 7. veku, i upozorava da
se nita iz ovih hronika ne moe smatrati isto japanskim.
Pri proceni znaaja kineskog uenja u Japanu, ne sme se prevideti injenica da je ono bilo
sredstvo za dobijanje viih pozicija. Po Administrativnom zakoniku (Joro, sproveden 757.
godine), u poglavlju koje se bavi postavljanjem na pozicije i unapreenjem, kao deo
literature za kvalifikacioni test pri zapoljavanju, je zahtevano poznavanje klasinih dela
kao to su Analekte, i Klasike porodinih odnosa. Ovo je ispit za poziciju najvieg
stepena. Da bi ispit bio poloen (ini), bilo je neophodno poznavati Wen Hsan, a
kandidat je morao da recituje i tumai stranice iz odreenih poglavlja. Ova pravila su bila
slina onima iz kineskih zakona, a interesantna je injenica koliki su znaaj pridavali
kinesoj poeziji. Vanost dela Wen Hsan je, po svemu sudei, bio toliki da se i u Kini i
u Japanu, za studenta koji je poznavao njegov sadraj, govorilo da je bio na pola puta od
uspeha na ispitima.

Razvoj trenutnog raspoloenja prema Kini je dobro prikazan u istoriji zvaninih misija
koje su slate u Kinu. Prva je bila pod vostvom Ono no Imoko, poslata u Kinu (u
prestonicu cara Sui dinastije) 607. godine. Posle dolaska na presto Ninmjoa 833. godine,
bio je dodeljen novi izaslanik, Fuivara Cunecugu, sa Ono Takamurom kao zamenikom.
Ovo je bilo dvadeset devet godina nakon poslednje misije, i izgleda da svrha ove misije
nije bila da se promovie prijateljstvo, ve da se nabave kineske knjige, slike i luksuzni
predmeti kao to su parfemi, s obzirom na to da je novi car imao ukus za fine stvari, a da
su njegovi prethodnici jo uvek bili ivi, uivajui elegantnu penziju. Ali, bilo je
neizbeno da se i oni razoaraju jer se, uprkos velikim pripremama, nova misija takoe
susrela sa nesreama. Potpuna misija je obino ukljuivala ambasadora, njegovog
zamenika, zvanino osoblje sekretara, tumae i brodograditelje, odreeni broj Kineza koji
su se vraali (najee monasi), i takoe Japance, koji idu u Kinu da ue medicinu,
proricanje (jin-jang), pisanje, muziku, astronomiju, kreiranje kalendara i slino. Ukupan
broj putnika je, ovom prilikom, iznosio skoro 600 osoba. Ekspedicija nije bila spremna da
isplovi sve do 836. godine; a pre ovoga, dvor je naloio da se upute molitve u Kitano
svetilitu svim into boanstvima, bez ikakvih izuzetaka. Unapreenja u inovima su bila
zabeleena na grobnicama poginulih u prethodnim misijama, kao pokuaj da se njihov
duh odgovori od bilo kakvih osvetoljubivih misli. Ali, misiju su takoe pogodili ozbiljni
gubici, i morali su da se vrate u Japan da ponovo opreme svoje preostale brodove.
Postojali su ponovni pokuaji da se voe puta podstaknu da isplove jo jednom, ali su oni
bili nevoljni i svadljivi; i misija nije ponovo zapoeta sve do 838. Godine. Misije su bile
prilino redovne sve do 838. godine, kada je zvaninik (Ono Takamura) odbio da
preuzme dunost kao zamenik voe misije koja je tad trebalo da krene. Sve vie je rastao
otpor prema ovim putovanjima, koja su uvek bila naporni i esto opasna, do te mere da
poezija Manjou esto dotie opasnosti sa kojom su se izaslanici suoavali, i molitvi za
njihov bezbedan povratak. Potreba za ovim zvaninim razmenama je do 838. godine je se
esto dovodila u pitanje. Misija iz 838. godine se vratila nakon nekoliko godina, i
Takamuri, koji je bio poslat u izgnanstvo, je bilo dozvoljeno da se vrati u prestonicu, i od
tog su trenutka misije obustavljene. Godine 894.,posle pedesetogodinje pauze, bilo je
predloeno da se misije obnove, ali osoba izabrana kao ambasador (Sugavara Miizane,
jedan od velikih ministara i proslavljeni knjievnik) je odbio, navodei nemire u Kini kao
jedan od osnovnih razloga.Ovo je bila istina; Tang dinastija je propadala i njihova propast
je dola ubrzo potom, 907. Godine. Glavni razlog za komunikaciju sa Kinom je bila elja
za znanjem, religijom, filozofijom, i, u manjoj meri, tehnologijom, a potranja za
kineskim dobrima je bila ograniena. Dvor je bio mnogo zainteresovan samo za odreene
kineske proizvode, i u periodu od 874 875. godine je poslao posebnu trgovaku misiju
da bi se kupio tamjan, parfemi i lekovi. Vlada je nastojala na tome da sprovede odreenu
kontrolu nad raspolaganjem stvarima uvezenim iz Kine. Trgovaki brodovi su na svojoj
povratnoj turi esto prvo stizali na Kjuu. Nije im bilo dozvoljeno da prodaju svoju robu
onom ko bi prvi ponudio, jer je to bilo strogo kanjivo zakonom. U delu koji se bavio
tritem i zabranama ,postojalo je pravilo da zvaninici imaju prednost nad privatnim
kupcima, iako se u praksi ova pravila nisu potovala. im bi vest o dolasku brodova u
luku Kjuua stigla do prestonice, plemii i ostali bogati ljudi su slali svoje izaslanike koji
su na aukcijama kupovali eljene stvari, pre nego to bi stigli vladini zvaninici. Zbog
ogromne elja za kineskom robom i zanimljivostima (ukljuujui i knjige), zvaninici su
bili bespomoni. Najtraenija roba su bili svici (sutri i klasinih kineskih dela), budistike

skulpture i slike, oprema za hramove, knjige stihova i proze, lekovi, tamjan i parfemi.
Tang dinastija je ve sredinom VIII veka poela da pokazuje znake slabosti, Kineski
presti je bez sumnje opao u Japanu, a japansko samopouzdanje je poraslo; i, iako odnosi
sa Kinom nisu nestali, a snaan kineski uticaj na uenje i religiju se nastavljao, Japan tei
ka osloboenju od kineskih uticaja, ali ne samo iz politikih razloga, ve i zato to
formiraju sopstvenu kulturu. Promenio se i knjievni ukus, pojavljuje se poezija na
japanskom, za razliku od prethodnog perioda kada je kineska poezija preovlaivala.
Razvoj hiragane daje knjievnosti ohrabrenje i stimulaciju. Nastaju Taketori Monogatari i
Kokinu (zbirka drevnog i modernog).
Moda je najupeatljiviji primer moi kineskih (tang) ideja nad japanskim bilo skoro
univerzalno verovanje vladajue klase u jin-jang ravnoteu. Skoro nijedna odluka nije
mogla da bude doneena u javnom ili privatnom ivotu Fuivara plemia a da se ne
konsultuje proroite. Njihovi metodi su bili korienje posebnih formula i prskanje
pacijenta hladnom vodom. Formule su bile preuzete iz Knjige Promena, tako da ovde
imamo veoma jasan primer kineskog uticaja na drevnom izvornom kultu. Oprez koji
ovek mora preduzeti protiv nesree je opisan kao monoimi, to grubo prevedeno znai
izbegavanje ili uzdravanje. Jedan veoma jednostavan oblik uzdravanja je bio ostati
kui, ne izvravati dunosti, ne ii u goste, ne ulaziti u rasprave. Ovaj metoda dranja
distance od nesrenih uticaja je bio dovoljno racionalan u svetlu kosmologije tog
vremena; i imao je vie prednosti, obezbeujui zauzetim dravnicima i umornim
bludnicima nepobitno opravdanje za samou.

Carski klan je imao odreene privilegije. Cilj klanskih voa je bilo pridobijanje moi, i
to su mogli postii tako to su postajali zatitnici trona, a ne uzurpatori. Soga no Iname je
uvideo odluio da bi najvie koristi dobio unitavanjem ili oslabljivanjem svojih
protivnika i vrenjem uticaja na poglavara drave tako to bi udavao Soga ene za carske
prineve. Soga no Iname (umro 570. godine, nasledio ga je Soga no Umako) je postao
Veliki ministar 536. godine. Klan Soga je znaajno doprineo sistemu politike vladavine
kao politike institucije, umanjujui carevu vladarsku mo, a u isto vreme odravajui
njegovu vlast kao simbol dravnog jedinstva. Carska kua je odolela mnogim nemirima
zahvaljujui tome to su suvereni carevali, ali nisu vladali, to je odlian nain za
dinastijsku stabilnost. Od najranijih vremena se smatralo da carevi imaju mistine moi,
kao to se vidi u zapisima carstva Vei, gde se spominje da je carica Pimiko zaarala svoje
ljude. Istorija Doba bogova, kako je opisana u hronikama, ne dodeljuje boanske moi
vladaru, ve podrazumeva da ih on ve poseduje. Evropski kraljevi su sebe nazivali
suverenima Bojom milou, ali su japanski carevi sebe smatrali otelotvorenjem
boga koji vlada zemaljskim kraljevstvom.
Ali je takoe istina to da je klan Soga, izuzev zloina Iemiija i Iruke, dosta dugo sluio
kao zatitnik prestola. naroito su vodili rauna o bezbednosti vladara, poto je mnogo
krvi Soga bilo u carevima. Soga no Iemii je poeo da se ponaa kao suveren. Izgradio je
sebi grobnicu carskih proporcija i dao visoke pozicije svom sinu Iruki i drugoj deci, ime
je uzurpirao prednost prestola. Iemii i Iruka su nastavili sa tiranskom vladavinom. iveli
su u utvrenim palatama i maltretirali lanove carske i plemikih porodica. Neizbean
sukob se desio 644. godine, kada se voa klana Nakatomi Nakatomi klan se uruuje sa
princom Naka no Ojeom i uspeva da uniti Imiija i Irukoa, to rezultuje abdikacijom
carice Kogjoku i na presto dolazi car Kotoku (645.g.). Car Kotoku odmah poinje da
dela.

Budizam - 527. Godine je poslata vojna ekspedicija u Koreju da sredi stanje oko
Mimane, plemenski voa Ivai sa Kjuua (koji je bio u savezu sa kraljevstvom Sila)
zadrao je due od godinu dana. Poraen je 528 29. Novi izaslanik biva poslat u
Mimanu, ali je doiveo neuspeh i bio opozvan. Drugi slubenik je poslat 530. godine,
lan Otomo klana, i uspeo je da sredi situaciju sa kraljem Pekea. Kralj Pekea je bio
spreman da Japanu vrati Mimanu, koju je Sila ve pripojila. Kraljevstvo Peke okree se
Japanu za pomo, i Jamato vladari obeavaju podrku. Kralj Pekea konstantno trai
pomo od Japana, i alje razne poklone. 552. godine poslao je u Japan bronzanu statuu
Bude , neke budstike spise i druge poklone, kao i pismo u kome hvali novu veru.
Generalno se ovaj dogaaj smatra poetkom uvoenja budizma u Japan. Nova religija
koju je korejski kralj predstavio japanskom dvoru veoma ivopisno navedena kao
najbolja od svih doktrina uzrokovala je mnogo nesklada na dvoru. Prvo su se
usprotivile klanske voe, ije su slube bile u vezi sa potovanjem originalnog kulta.
Najvei protivnik bio je klan Nakatomi. Glavni razlog rasprave nije bila istinitost nove
doktrine, ve konflikt izmeu konzervativnih sila i sve vee elje za politikom
reformom. Klan Mononobe, vojni klan, pridruio se i u otporu prema budizmu, ne toliko
iz verskih, ve iz nacionalistikih razloga. Pristalice budizma su bili klan Soga, iji je
voa, Veliki ministar Iname, smatrao da je novi sistem vladanja potreban kako bi se
slomila autonomija klanova i uvrstila mo suverena i postavljenih ministara. Sukob
meu dvema stranama je dugo trajao (oko pedeset godina od prvog do poslednjeg). Klan
Soga je postavio svetu statuu u istom hramu.Klanovi Mononobe i Nakatomi su se
protivili rekavi da to znai izazivanje besa bogova.Od tada se budizam uzdizao poto su
korisne strane delovale verodostojno, i opadao kada su se zla poput bolesti i sua
pripisivale njegovom usvajanju. U jednom periodu sumnje sveta slika je unitena i
baena u kanal. Nedugo potom je izbila epidemija ireva, i stanje se promenilo u korist
budizma. Umako je prikupio veliki broj sledbenika iz klanova koji su bili protivnici klana
Mononobe, i napao je Moriju u odluujuoj bitci kod igisena, gde je unitio klan
Mononobe. To se desilo 587. godine, i sledee godine je princ koga je Umako izabrao je
stupio na presto kao car Suun. Uniten je najvei protivnik budizma; klan Nakatomi
nije predstavljao pretnju kao ratniki klan; a nekada vojno mona porodica Otomo je
izgubila deo uticaja, delimino i zbog neuspeha u Koreji i delom zbog njihove voljne
podreenosti politikoj moi klana Soga, koji je bio na vrhuncu. Zbog toga se budizam
brzo uzdizao, zahvaljujui zatiti Soga klana, i do kraja 6. veka je bio dobro usvojen u
Jamatu, na dvoru i meu mnogim plemikim porodicama. Kada je carica Suiko stupila na
presto, Umako je za Prestolonaslednika i Regenta imenovao ne jednog od njenih sinova,
ve drugog sina cara Jomeija, princa Ujamadoa, koji je u japanskoj istoriji poznat kao
otoku Taii. Iako Umako nije sam bio religiozan, imao je veliku elju da iri budistiku
veru, poto je bio dovoljno mudar da vidi znaaj koji su nova znanja iz Kine imala za
Japan. Prvi konkretan znak irenja budizma je verovatno bila naredba izdata 685.prema
kojoj je u svakoj kui morao biti postavljen budistiki oltar i u njemu statua Bude i spisi.
ovo se verovatno odnosilo samo na kue zvaninika.
737. g. Japan zahvata epidemija velikih boginja. Da bi umilostili Budu izgrauju statuu
Bude 5m visoku, zvanu Daibucu. Plan nije bio sproveden nekoliko godina, delom zbog
manjka sredstava, delom zbog nedostatka potrebne vetine; ali na kraju je, posle mnogih

razoaranja zavrena 749. godine nakon konsultovanja boginje Amaterasu u hramu Ise. U
meuvremenu, zlato je pronaeno u udaljenoj provinciji Mucu, i poslato u Naru da bi se
iskoristilo za pozlatu statue. Onda je odrana izvanredna religijska ceremonija, kojoj su
prisustvovali car omu i svi prinevi, princeze, plemii, velikodostojnici, graanski i
vojni inovnici. Car je stajao u dvorani velike statue okrenut ka severu u poloaju osobe
koja trai prijem kod svog vladara; i veliki dravni minstar je istupio da se obrati statui
Bude u ime vladara, koristei ponizan jezik i izjavljui da je on, car, sluga tri dragocene
relikvije, ije se ime izgovara sa strahopotovanjem, koje potiu od budistike religije.
U ovoj izjavi nema pomena o boanskom poreklu carske kue; ali ubrzo potom, na
ceremoniji zahvalnosti objavljen je edikt u kome se vladar predstavlja kao otelovljeni
bog, i dalje govori: Od svih raznih zakona, sveta re Bude je najbolja za zatitu drave.
Dalje poklanja pirinana polja svetilitima bogova, i daje dozvolu budistikim
manastirima da poseduju zemlju za melioraciju . Videemo da je ovim potezima budizam
praktino usvojen kao glavna dvorska religija, iako oboavanje nacionalnih bogova kao
deo uobiajenih obreda nije odbaeno.

U istoriji monarhije u Japanu, osmi vek je upeatljiv po broju enskih vladara.

Carica Gemj, sestra bive vladajue carice, dola je na tron 708. godine, ne mnogo pre
selidbe u Naru. Nju je nasledila kerka 715. godine; a sledei vladar, car mu, posle
dvadeset etiri godine abdicirao je u avgustu 749. u korist svoje nevenane kerke, koja
je vladala prvo kao carica Kken od 749. do 758, a onda (svrgavajui sa vlasti cara
unina, zbog koga je abdicirala) kao carica toku od 764. do 770. godine. Ovo su bile
godine kada je mo budizma brzo rasla, i vrlo je mogue da su dvorske intrige
ambicioznih budistikih crkvenjaka imale veze sa dolaskom na vlast princeza od kojih se
moglo raunati na pobonu podrku za dobrobit svetenstva. Pria o naklonosti dvora
prema budistikoj crkvi je saeta u istoriji Todaiija, Istonog velikog manastira, koji je
osnovan 738. godine i za kratko vreme prerastao u najbogatiju i najuticajniju religijsku
ustanovu u Japanu. Uticaj budizma kao religije nije bio tetan, jer je promovisao uenje i
uveavao estetsko iskustvo japanskog naroda, ali takoe je sluio kao sredstvo
materijalnog napretka, jer je podsticao na razvoj zanatstva, razvoj infrastrukture i razvoj
agrikulture. Meutim, kao institucija, budizam je izvrio uticaj koji je na mnogo naina
bio tetan po dravu. Povlastice koje su dvor i plemike porodice dodelili velikim
manastirima su sluile da poveaju politiku mo crkve jer je (kao to smo videli iz
ivota monaha Dokjoa) autoritet carske kue bio ugroen. Ubrzo po ustolienju, car
Kanmu je izdao edikt ija je namera bila da ograniiizgradnju novih budistikih zdanja,
pristupanje monakom inu, kao i da sprei prodaju ili donaciju zemlje religijskim
institucijama.

Saio (767 822.) je kao mladi u Nari uio od kineskih uenjaka. Moe biti smatran
zaetnikom prakse osamljivanja u planinskim mestima, gde su monasi ili svetovnjaci,
sami ili u manjim zajednicama, mogli da se mole ili da vode asketski nain ivota. Stav
da su mesta na uzvisinama svetija nego druga, je takoe vodio graenju malih svetilita
ili skromnih kapela na uzvienjima udaljenim od gradova. Saio je vrsto verovao u
rigorozan trening i strog ivot ozbiljna, prava monaka disciplina koja je bila u
kontrastu sa lagodnim budizmom iz gradova i njegovom intimnom povezanou sa
dvorom. Zbog toga je njegovo pravilo bilo da iskuenici treba da ostanu godinama
osamljeni u planinama pre nego to bi se zamonaili. Malo svetilite koje je Saio
sagradio 788. je bilo na planini Hiei, uzvienju koje je gledalo na severoistok, gde se
nalazila budua prestonica; po premetaju, ovaj hram je dobio poseban znaaj, jer je
severoistok bio nazivan Kimon-om, ili Ulazom demona, odnosno oblau iz koje su,
prema kineskoj geomantiji, loi uticaji mogli da napadnu novi grad. Veoma paljivo
odao potovanje bogu ili bogovima Hiei planine, koje je nazivao Sano. Saio je privukao
panju cara Kanmua, i 804. godine je bio poslat da ui u Kini. Tamo je najvie panje
posvetio Tientai sekti. U Japan se vratio 805. godine kada je dobio dozvolu od dvora za
osnivanje Tendai Lotos kole budizma . Njegov manastir na planini Hiei je bio
proiren; mo i veliina manastira su rasli konstantno, odravajui bilske veze sa dvorom;
nakon ega je Tendai kola igrala vodeu ulogu u japanskom budizmu. Tendai kola je
rasla i bila uspena, stiui veliku mo i napredak. Svoj uspeh je dugovala svom
prilagodljivom karakteru. Presti Tendai sekte je time bio veoma veliki. Ali, vremenom
su se razvila razliita miljenja izmeu sledbenika Enina i sledbenika Enina, to je
dovelo do razdvajanja sekte, koja je sada bila podeljena u dva tabora, Sanmon ili Red
Planine, u Enrjakuiju i imon ili Crkveni red, u Miideri

Kukai, Kobo Daii- iao je u Kinu da ui, bio je privuen tantrikim budizmom. Ova
forma budizma nije bila kineskog porekla, ve kasnija verzija indijskog budizma. Nakon
to ga je Kukai predstavio Japanu, zauzeo je visoko mesto, pod imenom ingon (ingon
znai Istinita re). Bio je manje filozofski, a vie praktine prirode i dopadala se
narodu. Imao je veoma velik i koristan uticaj na japansku religijsku umetnost i bitno je
doprineo umetnosti uopte. ingon vidi ceo univerzum kao manifestaciju vrhovnog bude
Vairokane. Vrhovni buda je prisutan svuda i u svemu, u svakoj misli, svakom delu, svakoj
rei; tako da su sve bude i bodisatve deo Vrhovnog bude. Pomou ovog stava je bilo je
lako utvrditi da su into boanstva bila, ustvari, manifestacije Vrhovnog bude. Tako da
ova doktrina povezuje budizam i autohtonu religiju- intoizam. U svom najranijem delu,
Sankjo iki, Rasprava o tri doktrine, Kukai raspravlja o budizmu, taoizmu i
konfucijanizmu, i svojim eljama da ih spoji. Ne postoji nita to bi pokazalo da je Kobo
Daii imao politikih ambicija, i, iako je bio u dobrim odnosima sa dvorom, nije bio
miljenik cara Kanmua. Njegov uticaj na aristokratiju je bio velik, jer je bogatstvo i

opirnost rituala ingon sekte bila vana odlika ivota aristokratije, omoguavajui im
uivanje u drutvu i estetski ugoaj.
Uvod u reformu Kada je princ otoku postao Regent 604. godine je izdao Ustav od
sedamnaest lanova. Predstavlja skup moralnih i politikih principa za koje se kae da ih
je princ otoku smatrao osnovnim uslovima za reformu. Ako se Ustav od sedamnaest
lanova posmatra kao religijski dokument, jedini njegov zabeleen doprinos politikoj
reformi je bio uvoenje institucije ranka kapa, tj. poloaja dodeljivanih slubenicima i
ministrima koji su bili oznaeni kapama odreenih dezena i boja. Ovo je nesumnjivo bila
priprema za promenu plemikih titula u zvanine dvorske pozicije. Cilj ove izmene bio je
da se pokae da dvorski poloaji nisu bili nasledno pravo, ve volja vladara.
645.godine, nakon krunisanja cara Kotokua, veliki plemii su pozvani na dvor i
proglaena je doktrina apsolutne monarhije. Sledile su neke praktine mere, poput popisa
domainstava, popisa obradivog zemljita, nadzora monaha i monahinja, i nekih
procedura za reavanje albi. Kako bi se stvorila odgovarajua atmosfera, stupanje cara
Kotokua na presto je proglaeno kao poetak novog perioda, Taika perioda (Taika znai
Velika reforma); druge godine Taika perioda, 646., izdat je uveni Edikt o reformi od
etiri lana. Zemlja je bila podeljna na provincije (kuni), kojima su upravljali upravnici
(kami),a provincije su bile podeljene na okruge (gun ili kori), pod okrunim upravnicima
(guni)kako bi se lakes sprovelo oporezivanja koji je korien u Kini. Princ je zatim
imenovao guvernere i ostale slubenike u istonim provincijama,i svoje privatne posede
predao javnom sektoru za primer plemiima.Zabranjena izgradnja ogromnih grobnica,
izdata su nova pravila vezana za sahranjivanje, i osloboeni su privatni radnici, postavi
javno vlasnitvo. Na kraju je uspostavljen novi administrativni sistem, u kome je suveren
dodeljivao zvanine poloaje, prema fiksnom sistemu ranga, sa stalnim prihodima.
Problem je bio kako navesti plemstvo da se odreknu svoje zemlje i smatraju se slugama
cara i korisnicima, a ne vlasnicima svojih imanja. Plate su nadoknaivale ono to su
vlastelini i nii funkcioneri izgubili od direktog prihoda,pa je zato princip centralizacije
moi i dravnog poseda prihvaen bez mnogo otpora. Mnogi ljudi u raznim oblastima su
uvideli da se njihov poloaj poboljao, poto su dobili redovna primanja, odreeni
presti, i vei autoritet kao vladini slubenici.

Naredba da se ustanove dravni sektori i odreeni broj zvaninih biroa doneta

647.godine. Meutim, najverovatnije zbog okupiranosti vlade poslovima sa Korejom do
662. godine i potom ratovima za presto 671-672. godine, pripreme za uvoenje novog
sistema su odloene. Revizija normi je zavrena 702. goidne i uvedena je puna
organizacija administrativnih tela,Taihorjo ili Taiho-Taiho zakonikom. Po novom sistemu
centralna vlada se sastojala od dva dela: sekretarijat za versku slubu (ingi-kan) i
dravni sekretarijat (Dao-kan). Sekretarijat za versku slubu je imao prioritet nad
dravnim. Njegova funkcija bila je obavljanje velikih verskih ceremonija kao to su:
krunisanje vladara, nacionalno proienje, festival darivanja plodova prve etve,
odravanje hramova, dosciplina stareina hramova, kao i posmatranje i beleenje
8

proroanstava i boje volje. Upravljao je nad oboavanjem nacionalnih boanstava i nije

imao veze sa budizmom. Dravni sekretarijat je bio zaduen za svetovne aspekte vlasti.
Glavna dunost provincijskih i okrunih upravnika bila je da vodie rauna o prikupljanju
poreza, regrutuju radnu snagu za prinudni rad i odravaju mir.
Novi sistem je bio gotovo identina kopija Tang sistema, s tim to se prednosti
sekretarijata za verske slube nad dravnim veem razlikuje od kineskog originala.
injenica da se izuzetan znaaj pridavao svetenikim funkcijama vladara, pokazuje da
japanski reformatori nisu hteli da se odreknu nacionalne tradicije kraljevstva, prema kojoj
je vlast vladara sveta. Jo jednu bitnu razliku predstavlja to da je klasa u Japanu bila
utvrena rodjenjem, a ne steena. Hijerarhija u Japanu je uspostavljena roenjem, ne
talentom i sposobnou. Japansko drutvo je bilo aristokratsko i njegova istorija
konstantno prikazuje veliko interesovanje za poreklo, in i titulu. Ovaj problem je
otvoreno iznet u ediktu 682. godine, gde se istie da pri odabiru ljudi za slubu prvo se
uzimaju u obzir roenje, zatim karakter i na kraju mogunosti. Jedan od glavnih odseka je
bio posveen prouavanju prirodnih fenomena u vladine svrhe. Zvao se Omjo-rjo, ili biro
za jin-jang.Usvajanje jin-jang filozofije je upeatljiv primer delovanja kineskog kulturnog
uticaja. Uticaj konfucijanske filozofije je primetan, ali je bio i neizbean, jer su uili iz
kineskih zapisa i knjiga. Verovatno je da Japanci sedmog veka nisu u potpunosti razumeli
prirodu kineskog drutva, poto nisu proli kroz kinesko iskustvo, ve su bili primorani
da prihihvate glavne pretpostavke na kojima je ono bilo zasnovano.
Glavni zadatak reformatora, nakon to su se smestili u Naru 710 god, bio je da se
postaraju za pravilno sprovoenje Taih zakonika (porezi na zemljite). Jedini nain da
se razbiju klanovi jeste da budu lieni kontrole nad zemljitem. Zemljite se dodeljuje na
zakup onoliko pirinanog zemljita koliko je lanova porodice (favorizovanje velikih
porodica sa dosta robova), a za svakog lana porodice vaio je standard prema polu,
starosti i statusu (dva tana za svakog mukog lana preko 5 godina, 2/3 tog iznosa za
enskog lana starosti preko 5 godina, robovima se dodeljuje 2/3 iznosa u odnosu na
slobodne ljude, mukog i enskog pola). Revizija se vrila na svakih 5 godina. Postojao je
porez prema proceni prinosa na proizvodnju i porez u radu. Porez u radu bio je najgori
npr. vojna obaveza. Poresko optereenje, ukljujui primoravanje na javni rad i vojnu
slubu, je bilo toliko teko da je zemljoradnicima ponekad nedostajalo pirinanog semena
na prolee. Bili su duni da pozajmljuju, za otplatu prilikom etve, po pogubnim
kamatnim stopama. Ovaj sistem, poznat kao suiko, je izazvao sve vie i vie dugovanja i
shodno tome, izvrdavanje seljana. Sistem je omoguio progresivan pad ruralne
ekonomije, jer to su takse bile vie i naputanja zemlje ea, to je lokalni autoritet ee
morao da pribegava otrijim merama za vraanje pozajmjica u pirinu. Bio je poteban
registar, meutim, postojao je defekt u samoj emi, ali i nedostatak pouzdanih zvaninika
u provincijama. Nije sigurno da li je sistem ikada primenjivan u celoj zemlji ravnomerno.
Zmlja je dodeljivana plemiima i zvaninicima u zavisnosti od ranga, naravno i poreski
imunitet. Dolazi do ozbiljnih gubitaka u prihodu i umanjenog autoriteta vlade jer se
stvaraju podruja van nadlenosti vladinih organa zbog jaanja velikih zemljoposednika.
Ozbiljan nedostatak u tome to je sistem raspodele zemljita favorizovao domainstva
koja su imala veliku porodicu sa brojnim robovima, jer se dodeljivanje vrilo po glavi.
Manji uzgajivai sa malom porodicom i bez robova su loe prolazili, jer su oseali teko
breme poreza, a da ne pominjemo opasnosti od napada od strane jaih suseda. Mnogi

takvi siroti ljudi su oseali da njihova situacija nije bila poboljana novim ureenjem, i
neki su vie voleli da prebace svoje usluge veem privatnom zemljovlasniku nego da se
suoe sa sve veim nametima drave. Ediktom iz 685. godine zemljoposednici se
oslobaaju dugovanja. Bilo je potrebno krenje zemljita, a kako bi vlada podstakla
narod, obezbeuje privatizaciju u toku jedne generacije. Kasnije se taj period poveava
na dve, zatim tri generacije i na kraju dolazi do stalne privatizacije (743.g.). Pozajmice
pirinanih sadnica i stvaranje dobrotvornih itarica (gi) su mere osmiljene da ouvaju
seljake na zemljitu, ali usled loeg upravljanja i nezakonitog delanja lokalnih
zemljoposednika ovaj sistem ne uspeva u potpunosti. Edikt iz 722. godine bio je pokuaj
da se zaustavi nezakonito prisvajanje privatne svojine. 711. i 713. godine zakonom je
zabranjeno prisvajanje raskrenih pirinanih povrina (kondena) od strane plemstva i
manastira. Ali 749. godine poboni car mu je, prilikom posveivanja Velikom Budi
Nare, proglasio odluku da bi kondene trebalo dodeljivati raznim budistikim ustanovama
irom zemlje. Todaii dobija najvei deo. Porez je bio regularan za sve osim za
manastire, u ijem sluaju je podrazumevao vraanje novca. Sekularni vlasnici zahtevaju
sline povlastice. Mali zemljoposednici usled gubitka prihoda predaju zemljite
manastirima i sekularnim vlasnicima. Nakon zaduivanja pokuavali su sa podizanjem
hipoteke za koju su zalagali ene iz svoje porodice, koje bi bile uzimane kao posluga
ukoliko se hipotekane isplati. Raspodela valjane zemlje postajala je sve nepravednija.
Pod vladavinom cara Knina (770-81) dolo je do poravnanja rauna. On je iskorenio
loe linosti, reio se suvinih inovnika, i uveo politiku tednje. On (ili njegovi ministri)
su posveivao posebnu panju pitanjima lokane uprave i komunikacije sa udaljenim
provincijama, dok su u svim sem u nekolicini provincija vojne divizije rasputene, time
oslobaajui zemljoradnike velikog tereta. Sistem prinudne vojne slube se pokazao
pogubnim od svog uspostavljanja i sada je zamenjen sistemom stalne vojske, sastavljene
od vojno obuavanih ljudi. Ovo je bio poetak razlikovanja izmeu vojnika i seljaka, to
se moe posmatrati kao zaetak ratnike klase koja je sazrela u feudalno doba. Kurando
-dokoro, koja je osnovana kao sekretarijat palate, koji se bavio carevim poverljivim
poslovima i onime to se moe nazvati njegovim privatnim trokovima.
Posle 800 god IX vek u istoriji japanskog zakona, moe opisati kao doba zvaninog
zakonodavstva. Sistem se sastojao od dva lana: rjo,koji je ukljuivao i administrativne i
civilne zakone; i ricu, to su bile disciplinske regulacije i regulacije zabrane kaznenog
karaktera. Administrativni zakoni su sadrali imena, odseke, funkcije i primat svih
dravnih odseka i njihovih funkcionera; graanski zakoni su regulisali status pojedinca
od plemia do roba, njihove dunosti, obligacije, nagrade i kazne, ukljuujuii pitanja kao
to su brak, nasleivanje, oporezivanje, dravna i vojna sluba, hapenje, zatvaranje,
ceremonije, odevanje, aljenje, sahrane i upranjavanje religije.
Moda je najvanija od svih bila sluba kanpaku ili regenta. Regent za maloletnog
vladara, kao i za enskog vladara je bio seo. Odreeni moni dravni ministri su
nastavili da se ponaaju kao regenti ak i posle punoletstva vladara, i tada bi dobijali
titulu kanpaku, u praksi je bio diktator. Efekat ovakvih posebnih slubi je bio, naravno, da
oduzme mo od ministarskih organa, odeljenja i biroa formiranih pod Taiho zakonikom, i
da dozvoli najmonijim osobama na dvoru proizvoljno donoenje odluka. Kebiio je

10

osnovan kao gradska policija, koja je bila pripojena tabu straara, a kasnije postaje
nezavisna institucija. Nakon 816.g. sve se bre razvija. Ove i druge slube su svojim
nastankom ugrozile razraen administrativni sistem Taih zakonika.

Neuspeh- plan raspodele zemlje svakom domainstvu je poeo da se slama u VIII veku,
i, iako je vlada Heiana neumorno radila na tome da ga ouva, nije uspelo. Zapisi
pokazuju da je procedura bila jako nezgrapna, zahtevala je ispitavanja, registraciju,
inspekciju, obraun i izvetaj, toliko teke i dosadne da bi bilo naporno i za modernu
visoko obuenu graansku slubu da ovo sprovede u delo. Sistem raspodele na prvom
mestu nije uspeo zbog svoje nepodobnosti; nije bio odgovaraju u zemlji pirinane
kulture gde je zemljoradnik bio duboko vezan za malu parcelu koju je sam obraivao i,
bez obzira na titulu, smatrao svojom. Ovaj sistem nije mogao biti strogo sprovoen zbog
trenutnog stanja komunikacije izmeu oblasnih zvaninika, kojima je lokalno
raspoloenje bilo vanije od zakona. Iako je to bila njihova uloga, pristalice ovog sistema
nisu predvidele ishod programa melioracije i tekog poreskog tereta, prinudnog rada, i
vojne slube koji su tako kombinovani, terali zemljoposednike ovih dodeljenih teritorija
ili da prodaju, ili da daju pod zakup svoja polja uz preutni pristanak lokalnih zvaninika,
ili jednostavno da pobegnu i trae prebivalite negde drugde. Neke od ovih zloupotreba
su bar mogle da budu uklonjene da je centralna vlast bila u mogunosti da kontrolie
svoje predstavnike u provincijama, ali hijerarhija kineskog administrativnog sistema je
bila prebaena u Japan samo formalno, ali ne i sutinski, jer su mone linosti i institucije
odbijale da primaju nareenja od nove birokratije. Za uzrok ovog neuspeha se moe
uzeti u obzir injenica da je kineski sistem bio nepodesan za Japan, da je neureenom
drutvu u razvoju, bilo preuranjeno nametati komplikovanu proceduru koja nije mogla da
deluje tamo gde je komunikacija bila slaba i gde nije bilo dovoljno sposobnih i pouzdanih
lokalnih zvaninika da sprovode zakon nepristrasno. Ali pravi uzrok je bilo neto mnogo
dublje i ozbiljnije od pukog manjka sposobnih funkcionera. Uzrok je bilo sebino i
nepokorno ponaanje visokih plemia prestonice, koji su svojim uticajem mogli da
iskvare ili prkose vlastima u provincijama, od oblasnih upravnika do manjih prikupljaa
poreza.
Istorija VII, VIII, i IX veka se moe opisati kao nagomilavanje institucija prema
kineskom modelu i njihova postepena propast kako su ih smenjivale ili unitavala
domaa reenja. Moe se rei da su politike reforme bile prevremene, da su reformatori
bili preaurni ili u prevelikoj urbi. Japan u 7. veku nije bio dovoljno zreo za uvoenje
kompleksnog sistema koji je proizvod vekova kineskog iskustva. Postojala je granica
sposobnosti Japana da usvaja nove ideje u politikom pogledu, delimino zato to one
nisu nastale u Japanu, i delimino zato to je promena bila nepoeljna monoj manjini
koja je bila zadovoljna trenutnim stanjem stvari.
Ainu - Ustanci Ainu naroda u privm decenijama osmog veka su dosta osramotili
centralnu vladu, ija je kontrola nad spoljnim provincijama bila daleko od potpune. 720.
godine su se pokazali toliko neukrotivim da su se morale slati trupe iz devet oblasti radi
ofanzive. Ambiciozni Fuivara Nakamaro, tad poznat kao Oikacu, nije bio pasivan kad
11

je doao na vlast. Posebnu panju je posveivao vojnim pitanjima, i dok je bio savetnik,
planirao je liniju utvrenja na razmacima u severnim provincijama Mucu i Deva, koje je
trebalo da budu centar operacija protiv pobunjenikih starosedeoca. Njegov projekat,
meutim, nije uspeo, poto su Emii bili uporni borci, i godinama posle Oikacuovog
vrema nastavljene su pobune i upadi. Godine 776. garnizon u Tagi su unitili napadai,
koji su odravali ofanzivu sve do 790. godine, s vremena na vreme nanosei velike
gubitke japanskim pograninim silama. Oikacu nije imao vie sree ni u drugom
poduhvatu, kada je trebalo da poalje veliku ekspediciju protiv Koreje. Sastavio je
komisije da opreme nekih pet hiljada brodova, koji je trebalo da prevezu vojsku od
etrdeset hiljada ljudi preko moreuza. ini se da je tek umeren napredak bio postignut u
trenutku kada je projekat naputen po njegovoj smrti 765. godine, i nema sumnje da je
neuspeh ovih smelih poduhvata doprineo njehovoj propasti.
Car Kanmu (koji je nasledio tron 781. godine) je stabilno vladao, oslanjajui se na
sopstveno rasuivanje; i japanski istoriari se uglavnom slau da su mo i presti dvora
bili na najviem nivou tokom njegove vladavine. Umro je 806. godine, a njegovi
naslednici nisu bili u toj meri sposobni da bi se oduprli uticaju aristokratije. Fuivara
porodica je nastavila sa tenjom za sticanjem politike moi tako to je postavljala ene
iz Fuivara klana kao carsku pratnju ili konkubine, tako da su Fuivara plemii, kroz
svoje veze preko braka sa vladarima bili u mogunosti da obezbede znaajnije pozicije u
vladi, poevi od kancelara ili regenta. Tokom ovog veka glavni politiki problemi koji
su okupirali panju vlade su bili, pre svega, bavljenje kampanjama protiv nepomirenih
starosedelaca istonih i severnih provincija, koji su ometali stvaranje novih teritorija
namenjenih zemljoradnji;Plodna Kinai ravnica, nije mogla da snabdeva sve vei broj
ljudi uz rastui ivotni standard; tako da su preduzimljivi ljudi poeli da se sele istono u
potrazi za novim obradivim povrinama. Do svojih poseda su doli potiskivanjem
domorodaca Jeza (Ainu), iji su preci u velikom broju naseljavali Kanto ravnicu jo od
neolita. Iako su mnogi Ainu ve prihvatili situaciju i prijateljski iveli sa svojim
japanskim susedima, ipak se, naroito u severnim provincijama Mucu i Deva, zadrao
veliki broj onih koji se nisu slagali, ukljuujui i Japance koji su iveli sa Ainu narodom.
Ovi pobunjenici su vrili este upade na naselja juno od njihovih sopstvenih logora. Bili
su tvrdoglavi borci, ali vojna ispomo koja je poslata naseljenicima,nije uspevala da ih
kontrolie. Razlog za neuspeh je bio to to su vojne odredbe Taiho zakonika bile prilino
neadekvatne. Godine 701. posedovanje oruja kao privatne svojine je bilo zabranjeno,
uniforme dravnih inovnika nisu ukljuivale smrtnosno oruje koje bi predstavljali
njihovu mo, i zanimanja sa orujem nisu bila cenjena. Ovakvo stanje stvari je delom bilo
zbog ideja iz Kine; pridavalo se malo vanosti vojnom ureenju i posledica ovoga je bilo
neefikasno funkcionisanje sistema regrutovanja. Pogranina
vojska nije bila u
mogunosti da zadri Ainu napadae, i vlada je bila u obavezi da uvede nove vojne mere.
Odgovornost
za odbranu i ouvanje reda je bila smetena u ruke bogatih
zemljoposednika, koji su imali lokalnu mo, ali su uvali veze sa centralnom upravom,
koja je imala jak interes u zatiti privatne svojine. Ali, ovaj sistem nikada nije zapravo
zaiveo. Nakon uvoenja vojne slube javljali su se oruani napadi, to je bila posledica
12

uzdizanja ratnike klase. Pokoravanje Ainu naroda bilo je teko. Obini vojnici bili su
neuspeni. General istoka bio je postavljen na elo ovog zadatka, ali je preminuo a da nije
izvrio ni jedan napad. 789. g. vojska pod novim komandantom bila je poraena u Mucu
pa je komandant opozvan.Godine 791. je postavljen komandant na dui period, i data mu
je titula seito taii, ili Izaslanik za pomirenje Istoka; njegov zamenik je bio sakanoje
Tamura Maro, proslavljen u japanskoj istoriji kao uzor vojnih vrlina. Tamura Maro je
doao na front 793. godine, pre svog nadreenog, i 795. godine su se obojica trijumfalno
vratili u prestonicu. Njegov zadatak je bio toliko vaan u oima dvora da je titula Seitai
ogun ili General za pokoravanje varvara (Istrebljiva varvara), koju je on prvi stekao,
bila tenja najviih vojnih zvaninika u zemlji u narednih hiljadu godina. Uprkos Tamura
Maroovim ogromnim uspesima Ainu su nastavili sa upadima, sve do 811.
Trokovi ovih misija su bili veoma veliki. Teret je uglavnom pao na male zemljoradnike.
Novi zahtevani porez se odnosio na porez u radu i materijalima za izgradnju nove
prestonice. Godine 805. otkrivamo da su savetnici dvora raspravljali o pitanju Akta
milosti koji je trebalo da ukine neizmirene poreze i privatne dugove, i sloili se sa time
da su ljudi ispatali zbog trokova rata i izgradnje u prestonici. Bez sumnje su bili upravu,
ali ovo nisu bili jedini uzroci problema zemljoradnika i neuspeha autoriteta u
provincijama.

Fudjivare poticu od Kamatarija, koji je bio glavni autor reforme iz 645. godine,
stekli su jaku politiku poziciju zahvaljui uroenoj sposobnosti i praksi da venavaju
Fuivara keri za carske prineve. Njihov uspon je bio postepen. Iako su lanovi
Fujiwara porodice bili uticajni tokom vladavine ranijih vladara nakon preseljenja u novi
glavni grad 794., nisu dostigli istinsku upravljaku poziciju u dravi sve dok nisu pomirili
razlike u svom sopstvenom klanu koji je imao vie ogranaka, i reili se potencijalnih
rivala u linostima voa drugih istaknutih porodica, naroito Kiyowara, Tachibana, Ki i
Miyoshi, porodica koje su mogle da zahtevaju prava na uvaeno poreklo . Postojalo je
etiri ogranaka Fujiwara klana, osnova od etiri sinova Fubito. Do sredine 9. veka u
severnom ogranku je premaila druge u politikoj moi i bogatstvu. lanovi drugih
ogranaka su se ili preselili u provincije, gde su postali ratnici, ili su ostali u glavnom
gradu kao nie birokrate. Keri Fujiwara su ve u Nara periodu bile udate unutar carske
porodice. Kao po nekom pravilu, Fujiwara su postizale njihove ciljeve ne nasiljem, ve
besomunom upotrebom politikog pritiska, zbog njihovih branih odnosa sa tronom ili
uz pomo njihovog velikog bogatstva i sporednom uticaju u provincijama. Bili su veoma
svesni vanosti zemlje kao osnove moi; a njihovi posedi su se umnoavali jer su bili u
prilici da priute zatitu malih zemljoposednih porodica koje su predale njihova polja
Fujiwara plemikim vladarima. Zemljite je klju politike istorije Japana, u skoro
svakom pogledu. Prvi Fuivara na mestu regenta bio je Joifusa, koji je bio oenjen
erkom cara Saga, i upravljao je poslovima drave od 858.-872.g. Dobio je titulu seo
13

kada je car Seiwa stupio na presto (prvo dete car pod regentom), i on je bio prvi regent
nekraljevske krvi.Joifusu je nasledio Motocune ( regent cara Jozeija), i bio je kampaku
sve do njegove smrti 891., do kada je izdavao nareenja kao da je sam car. Motocune je
bio prvi od velikih Fuivara autokrata. Jozei je po prirodi bio zloinac, pa je Motocune
imao problema sa njim. Dao je ostavku, ali se kasnije vratio na dunosti reen da oisti
dvor od najnepoeljnijih elemenata.Jozei prinudno abdicira, a njegov naslednik sve
odluke prepusta Motocuneu. 887. Je preminuo, nasledio ga je sin, koji je karakteristian
po tome to nije roen od strane Fuivara majke (car Uda 887.-897.g.). Car Uda nije
voleo Fuivare i manevrisao je protiv Motocunea na razne naine, meutim, Motocune je
bio strateki potkovan, tako da je car Uda morao da popusti, ime Motocune zadrava
titulu regenta do svoje smrti. Tada car nastoji da pronae podrku u drugim porodicama
koje mrze Fuivare. Mladi car vladao je uz pomo saveta Mjoija i Sugivare. Abdicirao je
837.g. u korist cara Daigoa (13 godina), koji je takoe uspevao da vlada neko vreme bez
imenovanja Regenta ili Kampaku-a, oslanjajui se na savete Michizane-a i drugih. Car
Daigo, je eleo i da upravlja, ali i da je na carskoj poziciji,je uloio napor da slomi mo
Fuivara klana. Ali, ovaj napor je bio samo delimino uspean, i posle Daigove smrti
930. godine, postavljen je regent iz Fuivara klana. Postoji interesantan dokument,
poznat kao Kampyo Testament koji je bio sastavljen tokom Kampyo perioda (889-98) od
strane Cara Uda. To je papir sa savetima koji je adresiran na njegovom naslednika, u iju
e korist on abdicirati. Veina onoga o emu govori tie se linih stvari vladara. On moli
za oprez njegovog naslednika u prilikama kada se car pojavljuje na javnosti, preporuuje
mu da ne pokazuje ni zadovoljstvo niti ljutnju u izrazima njegovog lica, i uopte postavlja
otre standarde linog ophoenja. itav dokument izraava jak oseaj vanosti pravilnog
ponaanja, moralnih obaveza princa. U osnovi, ono promovie jednostavnost, skroman
nain ivljenja, strogu panju dravnih poslova, i konsultaciju sa odanim i sposobnim
ministrima. Dokumenti ovakve prirode nisu izuzeci, jer je bio obiaj od zavetaa da
ostavi za sobom savete.
Otada vladari nikada nisu povratili pun autoritet. Bili su tradicionalno potovani, ak i
oboavani kao poglavari nacije, ali im nije bilo dozvoljeno da koriste vrhovna politika
prava. Nisu svi bili sposobni da vladaju, i neki su u ranom uzrastu, abdicirali zbog
pritiska ili pretnjama. Drugi su se posvetili knjievnim poduhvatima, ili slikanju,
kaligrafiji, a neki su postali verni sledbenici budizma. Tokihira vai za namilosrdnog
diktatora ali je zapravo bio energian, praktian administrator koji je jasno video potrebu
za reformom upravljanja provincijama. Pokuao je da primeni jednostavniji nain
ivljenja, kao i na selu, gde nastojao da obuzda mo velikih zemljoposednika.
899.g. Potpuni prenos vlasti Fujiwara regentima se moe smestiti u 967. kada je Saneyori
postao regent (Kampaku) caru Reizei. Istinska pozadina moi Fujiwara nije bio poloaj,
niti sposobnost mukaraca Fujiwara porodice, ve brani uspesi Fujiwara ena. Fujiwara
koji bi mogao da zahteva najvii poloaj pod krunom nije neophodno bio i najstariji niti
najtalentovaniji lan klana, ve osoba koja je mogla da tvrdi da je najblii roak po
branoj liniji sa vladarom ili njegovim naslednikom- tast, zet, ili deda po majinoj strani.
Nasleivanje Kampaku-ovog mesta mora ii po starosnom redosledu. Ni pod kojim

14

uslovima ne sme biti odstupanja od ovog pravila. Kada je Kaneiye postao Regent njegov
poloaj je bio veoma jak. Pratio je svoje sopstvene sklonosti i nije se trudio da pokae
potovanje prestolu. Pojavio bi se na dvoru neprikladno odeven, ak samo nosei
potkoulju tokom vruine. Bio je glavni u svom klanu, imao je tri sina da ga naslede, i tri
plodne keri dobro udate na dvoru. Za njega bi se moglo rei da je ujedinio svu mo
Fujiwara porodice, jer su njegovi naslednici, generaciju za generacijom bili ti koji su
nasleivali najvia mesta i najveu mo, kao Sessho ili Kampaku. Njegova tri sina su

ga nasledila jedan za drugim, trei od njih je bio veliki Michinaga.

Miinagin naslednik je bio Jorimii, koji je bio na poziciji kanpakua pedeset godina,
tokom vladavine Go-Iioa (1016 1036.), Go-Suzakua (1036 1045.), i Go-Reizeija
(1045 1068.). Ovi vladari su i dalje bili pod uticajem porodice Fuivara, pa se tokom
njihove vladavine nije inilo da mo regenata slabi. Ali je, zapravo, bila na izmaku
delom zbog voenja poslova, jer je period vladavine Miinage karakterisala okrutnost i
koristoljubivost, i delom zbog toga to su rivalski klanovi poeli da jaaju.
Go-Iio 1032.g. ini dalje napore da zaustavi proces propadanja zemljita.
1040.g. Go-Suzaku dela u istom smeru. Go-Suzakua nije imao direktne veze sa
porodicom Fuivara i nije imao nikakvu odgovornost prema njima, niti im je dugovao
zahvalnost. Stoga se bez oklevanja upustio u politiku koja je bila vrlo nepovoljna po
interese Fuivara klana.
Ovaj trend se nastavio kako je Go-Sano, bio drugi sin Go-Suzakua, i nije imao direktne
veze sa porodicom Fuivara i nije imao nikakvu odgovornost prema njima, niti im je
dugovao zahvalnost. Bio je odluan da lino vlada, a ta odlunost je, kao i nenaklonost
prema porodici Fuivara, bez sumnje bila podstaknuta nesrenim dogaajem iz njegove
mladosti: iako ga je otac proglasio naslednikom Go-Reizeija (njegovog starijeg
polubrata), regent Jorimii se ovome protivio. Go-Suzaku bio je optuen za pokuaj
ubistva Go-Reizeija koristei ini, a on, sam, je iveo u strahu od nasilja. Nije
iznenaujue da je, kada je konano doao na tron, pokazao jaku elju da vlada bez
meanja drugih, i stoga se bez oklevanja upustio u politiku koja je bila vrlo nepovoljna po
interese Fuivara klana. Nije mnogo prolo pre nego to su regenti poeli da gube tlo pod
nogama, jer je Jorimiijev mlai brat, nakon to je doao na poziciju kanpakua 1069.
godine, izjavio da je njegova titula bila beskorisan ukras. Ovaj trend se nastavio kako je
Go-Sano, ohrabren i potpomognut dobrim savetnicima, preuzeo vostvo u pokuaju da
obnovi autoritet krune, koji su Fuivara plemii ili uzurpirali ili mu se nisu pokoravali.
Jedan od prvih poteza ozbiljnije politike je bilo uspostavljanje slube za registar zemljita
(Kirokuo). Go-Sano (1068.-1072.g.), oformio je zapisniku kancelariju i to je bio
poslednji pokuaj da se reformie sistem. Uveo je temeljnu istragu zvanja, to je stvorilo
uzbunu u Fuivara klanu i meu velikim ministrima. Uveo je neku vrstu dozvole za
imunitet, meutim, desilo se suprotno od eljenog, a to je da se broj imanja sa imunitetom
poveao tokom 11.v. Car Go-Sano je naalost preminuo 1073. godine, u ranoj trideset
devetoj godini, posle samo etiri godine provedenih na prestolu.
15

Car irakava(1072.-1086.g.) pokuao je da povrati autoritet carske vlasti time to uvodi

Insei sistem. Pod ovim sistemom bi imenovani vladar mogao po svojoj volji da abdicira,
postavljajui na tron naslednika i posle zamonaenja nastavio bi da upravlja dravnim
poslovima iz palate ili vile ili drugog mesta na koje se povukao. Jedan od prvih poteza
Shirakave je predstavljanje kirokuoa- sluba za registar zemljita, koja je trebalo da se
pozabavi oenima, jer su oni upravo ti koji su unitavali centralizovani administrativni
sistem. irakava je otuio veliki broj podruja javne zemlje kako bi poveao fondove za
svoje trokove izgradnje i ukraavanja manastira. Mandokoro sluba Fuivara klana sada
postaje odaja savetnika povuenog cara.
Kada je irakava preminuo (1129. godine), njegov unuk Toba je nasledio njegovu
poziciju i vladao zemljom do 1156. godine kao jedini zamonaeni car. Titularni car Toba,
abdicirao je 1123. godine u korist svog sina Sutokua. Toba je bio zao prema Sutokuu, i
time se razdor poveao. Stoga je insei sistem trajao sve ukupno sedamdeset godina, od
1086. do 1156. godine, zavravajui se Tobinom smru.
Glavna svrha ovakvog politickog uredjenja bilo je osloboenje od Fuivara regenata i
obnova carske kue, time to bi se stvorio autoritet nezavisan od majinske linije vladara.
Pored oformljenja ovakvog sistema, Fuivare su imale i druge probleme koji su
potpomogli njihov pad. ene iz ovog klana su poele da umiru mlade, i da esto raaju
ensku decu, da dosta njih je bilo i jalovo. Ovaj problem, uz dodatak meusobnih
razmirica u severnoj grani klana, stvorio je pogodnu klimu za osloboenje od uticaja
Fuivara. Fuivare nisu proterane po kratkom postupku, ve su postepeno gubili autoritet
i povlaili se sa znacajnih pozicija. Fuivare su zapoljavane ukolio su vredne toga, ali
lanovi Minamoto klana su vremenom dobijali vane pozicije, a takoe i bogatai. Iako je
mo Fuivara bila unitena, vladavina zamonaenih careva izazvala je niz drugih
problema, npr. odmazdu onih iji je opstanak bio ugoren. Zamonaeni vladari nisu imali
dovoljno novca kako bi odrali svoju visoku poziciju. Oni nisu imali prava na blagajnu,
ve su se oslanjali na prihode iz svojih vila. Zbog toga su obino bili prinueni da trae
pristalice, a oni bi zauzvrat sticali slube. Iako su nesumnjivo postojali neki izuzeci,
inilo se nova forma vladavine je uglavnom bila voena od strane ljudi, kojima je
nedostajala sposobnost i integritet. Ali jo znaajnije od politike aure tog vremena je
injenica, da je u poreenju sa poreklom plemia Fuivara porodice, veina novih ljudi
bila nieg ranga.
Termin jednostrani dualizam verovatno postojanje dve carske kue i vladavinu zvaninog
i zamonaenog cara, jer oni ipak vladaju na jednoj strani i bore se za isto.

Hogen buna (Hogen no Ran), po nazivu ere (Hogen, 1156 1158.), bila je prekretnica u
japanskom politikom razvoju, jer je zapoela prvu fazu evolucije feudalne drave. Goirakava imao podrku voa oba ratnika klana, Minamoto i Taira klanova; i iako su su

16

ratnici birali strane iz linih razloga, a ne zbog principa, prednost je bila u korist dvora, a
protiv pobunjenika. Okraj se dogodio nou;

Kampjo testament (Kampjo era 889.-898.g.) jeste spis sa savetima koje je car ostavio
svom nasledniku (car Uda caru Daigou) , u kome je opisao pravila ponaanja i moralne
obaveze cara, jednostavnost i skromnost, otra i stroga panja dravnih poslova i
konsultacije sa odanim i sposobnim ministrima.

KNJIZEVNOST
Koiki i Nihon-oki, sastavljeni 710. i 720., iako su sasvim sigurno napisani pod uticajem
kineskih kanona i sadre mnogo onoga to je vetako i zastarelo, oni su neverovatni
spomenici literature i riznice drevne tradicije, koju su trebale da ovekovee, ne unite.
Fudoki, topografsko istraivanje provincija, koje navodi njihove proizvode. Drugi
znaajan knjievni dokument je velika antologija poezije, poznata kao Manju,
zbirka stihova iz najranijih vremena sve do 760. godine. Sadri nekih etiri hiljade
pesama, dugih i kratkih, i moe se posmatrati kao odraz japanskog senzibiliteta sedmog i
osmog veka, moda sa nekim nagovetajima ranijeg ili u svakom sluaju jednostavnijeg
ivota u takozvanim Azuma-uta ili Istonim pesmama.
Postoji i spisak nazvan Nihon Genzaio Mokuroku (Lista knjiga prisutnih u Japanu),
koja je sastavljena oko 890. godine, i belei 1579 naslova i 16790 tomova.
Kineski stihovi, stvarani od strane japanskih pesnika, i zbog toga tek od njegove
vladavine postoje tri proslavljene kolekcije: Rjounu (815.), Bunka ureiu (oko 818.), i
Keikokuu (827.). Jedino su ove tri zbirke kineske poezije stvorene po naredbi japanskog
cara.
Miyoshi Kiyotsura- Peticija ili Izraavanje Miljenja iz 914. On osuuje porast luksuza i
ekstravagantne trokove i opisuje rastue siromatvo itave nacije. U svojim

17

preporukama on preklinje gospodara da regulie oblaenje u srazmeri sa rangom osobe

koja je u pitanju i da naredi velegradskoj policijskoj glavnoj komandi da se postara da se
njegovi edikti primenjuju. Pokazao kako je standard uenja veoma nizak. Univerzitet
poelo gledati kao na mesto razoarenja, na rodno mesto gladi i siromatva. Roditelji vie
ne ele da im se sinovi tu upisuju.
Peticija prestolu od Sugawara Fumitoki-ja iz 954. On kritikuje nie klase kao i ljude iz
viih klasa zbog troenja njihovog novca na graenje palata i manastira, ili za nabavljanje
ekstravagantnih odora i retkih i skupocenih luksuznih predmeta. On apeluje na ljude iz
vieg ranga da primerom povedu u jednostavniji ivot. On osuuje prodaju dravnih
poslova, i ostale vrste nelojalnog i neiskrenog ponaanja.

18