Друга је метода у томе да се забележе разлике између становништва земље

матице и становништва земље колонизовања која је истога порекла. Ово се

нарочито може посматрати код динарског становништва, које је са површи од
1000 или 1500 м висине сишло и населило се по равницама и језерским површима
Шумадије са висином од 100 до 500 метара.

Упоређујући психичке типове и друштвено уређење становника у земљи матици и оних који су се
иселили запажамо утицај географске и социјалне средине на еволуцију психичких особина. Ова
пресељавања и премештања су као нека врста антропогеографских експеримената, који нас тачно
могу обавестити о преиначавању психичких особина.

Напослетку, народи и етничке групе разликују се готово неприметним

нијансама у функционисању физиолошког живота. Изгледа да ове нијансе
одређују неки број унутрашњих промена, које чине основу разним осећањима и
разним психичким тежњама. Ова осећања, готово несвесна, често су узрок
разноликог начина мишљења и делања. Досад се није успело да се ове нијансе
похватају са довољно тачности. Можда ће се у томе успети развијајући
физиолошке и хемијске методе у испитивању људског организма. Изгледа ипак да
би резултати ових испитивања били у стању дати обавештења о неким дубљим
разликама између народа; бар би могли бити од исте толике вредности од колике
су и подаци антрополошких мерења.

Пре него што пређемо на психичку класификацију Јужних Словена, треба да укажемо на
њихово етничко јединство и на њихове заједничке психичке особине.