Милешевски манастир утемељен је на релативно равном терену на ушћу реке Косаћанке у

Милешевку с' почетка XIII века. Манастир је окружен стрмим литицама Титеровца са
североисточне стране. Само насеље је било окружено зидовима уз које су биле пропратне
просторије као што су: ћелије за становање, трпезарија, зграда управе кухиња, пекатра и
друго; док је сама основа била неправилног полигоналног облика које је условљено
близином речних корита док је облик манастирског насеља био по узору на српске
средњовековне манастире где је манастир био у средини тог комплекса.

Постсредњовековно раздобље

Обнаљања су била у XV и XVI као и у XVII столећу. Нове зграде које су рађене нису
пратиле старе средњовековне планове основа те је тако измењена старија основа насеља.
Проширењем на источној страни зашао је у падине Титровца. Монашке ћелије и оставе су
најбоље сачуване. Типско архитектонско решење примењено на овим зградама значила је
да се оваква јединица утастопно понавља. Ове монашке ћелије су биле угаоне основе, и у
њих се улазило из централног ходника, а код неких и на попречном зиду. Сви прозори
ових ћелија гледали су на цркву. Ломљени камен је био главни материјал за израду
грађевина. Унутрашњи зидови су били добро урађени, што значи да су били омалтерисани
и окречени, а понеки чак имали и сликану декорацију. Подови су били од малтера док су
неки били поплочани рустично обрађеним каменим плочама.