Постсредњовековно раздобље

Обнаљања су била у XV и XVI као и у XVII столећу. Нове зграде које су рађене нису
пратиле старе средњовековне планове основа те је тако измењена старија основа насеља.
Проширењем на источној страни зашао је у падине Титровца. Монашке ћелије и оставе су
најбоље сачуване. Типско архитектонско решење примењено на овим зградама значила је
да се оваква јединица утастопно понавља. Ове монашке ћелије су биле угаоне основе, и у
њих се улазило из централног ходника, а код неких и на попречном зиду. Сви прозори
ових ћелија гледали су на цркву. Ломљени камен је био главни материјал за израду
грађевина. Унутрашњи зидови су били добро урађени, што значи да су били омалтерисани
и окречени, а понеки чак имали и сликану декорацију. Подови су били од малтера док су
неки били поплочани рустично обрађеним каменим плочама.