Готика

Северно од Париза у коме је био краљев двор, налази се опатија Сан Дени (Saint Denis)
коју је почетком 7 века основао краљ Франака Дагоберт, на месту где је био сахрањен
први бискуп Париза Свети Денис. Дагоберт а потом и сви остали француски краљеви
били су овде сахрањени, због чега је посебност овог места за целу Француску изузетна.
Путир опата Сижеа
Антички куп од сардоникса 2.впне, са
златним оковом и стопом, Париз-
1137-1140.
Опат Сиже (1081-1151) је био
државник- саветник два француска
краља у дугом периоду 1122-1151,
естета, поета, познаваоц и патрон
уметности а пре свега опат једног од
најважнијих француских манастира-
Опатије Сен Дени.
Сиже је развио теорију о светлу
сматрајући да природно (Божанско)
светло lux, пролазећи кроз витраж
постаје lumen свето посвећено светло
које кроз око посматрача осветљава
iluminatio људску душу, уздижући је
ка божанском. То исто чине
рефлексије светла на племенитом
металу, што је разлог да се објекти
који служе култу њиме украсе како би
се на њима сијала Божанска светлост.
У Време кад је за Сижеа рађен овај
путир, 1140. године он је започео
реконструкцију манастирске цркве.
Витраж са приказом
Успења Богородице,
црква опатије Сен
Дени

Обнављајући апсиду-
хор цркве који садржи
најсветији део- олтар,
Сиже је отворио зидове
готичким луковима са
великим стакленим
прозорима украшеним
разнобојним
витражима.
Витражи са својим
бојама реферирају на
драго камење којима је
украшен небески
Јерусалим како је
описан у Библији.
Антички тањир (1в.) од
сардоникса са златним
делфинима, са
средњевековним украсом од
злата и драгог камења (9 в.),
указује да је традиција
рециклирања античких
драгоцености постојала током
целог средњег века. У време
опата Сижеа у чијој се
ризници налазио овај предет,
ова рециклажа добија
посебну сакралну конотацију.
“Кад ме лепота драгог
камења одвуче од
спољашњих брига, а уједно
наведе на размишљање –
преносећи материјално у
нематеријално – о
разноликости светих врлина,
тада ми се учини да видим
себе како обитавам у неком
чудном делу свемира који не
постоји у потпуности нити у
калу земаљском нити у
чистоти небеској; и како
милошћу Божијом могу бити
пренесен у тај виши свет на
анагогичан начин”- опет
Сиже белешке о зидању
цркве опатије Сен Дени
Кристална ваза краљице Елеоноре од Аквитаније- жене француског краља
Луја VII и Златни орао опата Сижеа- нека су од драгоцених дела која је
наручио опат Сен Денија да буду направљене од египатских (порфир)- тј.
Сасанидских (резбарени кристал) драгоцених предмета из ризнице.
Сижеов опис настао 1144-
1149 говори о чулној
љубави према
драгоценим
материјалима и указује на
неоплатонистичко
веровање- наслеђено из
учења Светог Дионисија
Аеропагита, да
посматрање лепоте може
да доведе гледаоца у
стање узвишене
духовности- тј да он
анагогично – духовно буде
пренет у неку другу
димензију- што је
својевремено било
оправдање за византијске
иконе.

Тај осећај узвишене

духовности како у 12 веку
тако и сада буде витражи
Сен Денија које су
изведени обиљем бојеног
и сафирног стакла.
Опат Сиже приказан је
у витражу како ничице
лежи пред ногама
Богородичиним на
сцени Благовести
Поводом освећења новог хора цркве опатије Сан Дени
опат Сиже записао је: “Кад се задњи део спојио са
предњим (нов хор са првозавршеним западном делом
цркве), црква је сијала осветљена у средини. Црква је
засијала дивном непрекинутом светлошћу својих врло
блиставих прозора, светлошћу која преплављује
унутрашњу лепоту цркве. Светло је племенито дело
умножено у наше време. Ја који сам био Сиже, био сам
надстојник док је то учињено”. (1144).

Сиже је новом техником зидања са преломљеним

луковима отворио зидове и пустио небеску светлост у
храм Божији.

Прве готичке грађевине настале су око 1140 у области

Ил де Франс која обухвата Париз са околином, да би се
у року од сто година прошириле на скоро целу Европу,
задржавши се негде попут Енглеске и 400 година. У
време свог настанка називан opus modernum и opus
francigenum (модерни или француски начин), током 13
века у местима где се ширио добио је локалне
карактеристике. У периоду 1150-1250 подигнуте су
велике катедрале.

Опходни брод – деамбулаторијум-

подигнут у време опата Сижеа 1144 на
источном крају цркве опатије Сен Дени
Основа хора цркве опатије сен Дени
Највећа новина у архитектури
цркве била је олтарска апсида,
издељена лепезасто у седам
клинова који се шире од олтара,
Транспарентна конструкција
изведена је у два полукружна низа
витких стубова који носе мрежу
сводне конструкције сачињене од
витких преломљених лукова.
Ојачане, кључне тачке ослонца,
подржане су споља контрафорима.
розета на западном прочељу цркве
Ентеријер базилике Сен Дени након завршених радова (13.век) у којима је у потпуности уклоњен свод
каролиншке катедрале и замењен новим, у време високе готике додати су и нови високи прозори и
нове велике розете на јужној и северној страни трансепта. Готичка архитектура била је окренута
сталном усавршавању синтезе технике и естетике.
Трансепт и јужна розета
 Истовремено са почетком Сижеове обнове цркве опатије Сан Дени (1135-1144) почела је са градњом
катедрала у Сенсу (1135-1148)- која је и прва градска готичка катедрала. Какве ће у већој мери почети да се
подижу широм Француске. За разлику од увек у великој мери романичког прочеља Сен Денија које се углада
на римске славолуке, прочеље катедрале у Сенсу у већој мери показује развој раног готичког стила, који ће
већ од почетка 13 века досегнути своје зрело доба.

Џамија Ибн Тулун у Каиру 9 век
Преломљени лук среће се још у старом веку у
архитектури Индије као и у арапској архитектури средњег
века, а у Европу стиже током Маварске владавине
Шпанијом, као и арапским освајањем Сицилије.
Повратак Сицилије у хришћанске руке под Норманима,
као и реконквиста првих шпанских провинција у 11 веку
свакако су допринели ширењу овог арапског утицаја на
норманску романику, тј. на формирање готичког лука, на
начин чије детаље не познајемо. Ребраста готичка
таваница као и велики отвори које је омогућио
преломљени лук веома брзо су заменили старе
романичке полуобличасте сводове и мале лучне
прозоре, омогућивши смањење масе зида.
Двориште краљевске палате Алкасар у Севиљи 14.в
 Сент Етјен у Кану 1066
Војвода Вилијем Копиле, ванбрачни син војводе од
Нормандије- касније познат као Вилијем Освајач, потомак
чувеног викинга Ролоа, и његова жена Матилдa краљица
Енглеске и војвоткиња Нормандије, oсновали су 1063
године манастир Светог Стефана (Saint Etien) у Кану у
Нормандији. Велику нову цркву нормандијски градитељи
почели су да зидају 1066. Обоје су сахрањени у овој
цркви, која је завршена у 13. веку,
Западна фасада цркве носи одлике норманске романике.,
чију троделну поделу фасаде снажним вертикалама и
систем звоника преузима рана готика на фасади у Сен
Денију.
Опат Сиже и његов архитекта осмислили су
прочеље које је реферирало структуром на Сан Дени (1135-1144)
фасаде норманских катедрала, попут
катедрале у Кану. Прочеље Сен Дени и
катедрале у Сенсу указују на недоумице у
развоју структуре фасаде, који ће се
разрешити са прочељем катедрале у
Шартру и Паризу.
Катедрала у Сенсу (1135-1148)
Портал цркве Светог Петра у Портал катедрале у Сенсу
Моасаку 1115-1130 1135-1148

Трансформација романичког у готички портал

Кружни рељефи у Сенсу алудирају на узор попут Константиновог славолука.
На северу Француске, недалеко од Париза налази
се место Шартр у које је од Константиновог доба
(4.век) постојало седиште бискупа. Црква у Шартру
била је седиште велике академије, место
крунисања неколико француских краљева и
посебно одана култу богородице, те је у граду
било пет цркава њој посвећеној. Карло Велики
даривао је Катедралу у Шартру кошуљом пресвете
Богородице коју је она носила кад је родила Исуса.
У време развоја Маријанског култа у 12 веку,
Шартр постаје важно ходочасничко место у коме
је од 1145-1220 погиднута нова катедрала.

Након што је прва катедрала изгорела 1020

подигнута је велика нова романичка базилика са
великом криптом. Црква је добила готички портал
и западну фасаду 1145-1155. У ноћи 10. јуна 1194
муња је запалила цркву и пожар је прогутао све
делове цркве сем западних кула, фасаде и крипте.
Чудо које је сасило реликвију свете кошуље у тако
разорном пожару дало је знак бискупу Рене-у и
грађанима Шартра да Она жели већу и лепшу
цркву као свој дом. Из целе Француске почеле су
да стижу донације за зидање нове катедрале чија
је обнова започела одмах након пожара.
Становници Шартра добровољно су вадили камен
из каменолома. Градња цркве је завршена до
1220. године а цела освећена 1260. године у
присуству краља Луја IX.

Једна је од ретких цркава које нису биле уништене

и опљачкане у француској револуцији. На исти је
УНЕСКО од 1979. године
Катедрала у Шартру западно прочеље
Краљевски портал 1145-55. Олтар 1220
Низом контрафора у Шартру обезбеђени су високи прозори који су били искоришћени за
величанствене удвојене готичке прозоре и розете испуњене витражима.
Техника бојеног стакла која је користила бојене оксиде била је у употреби у црквама од
раног средњег века, али је свој врхунац добила са готиком од друге половине 12 века.
Користило се пет основних боја: рубин црквена, сафирна плава, љубичаста, зелена и жута.
Најстарији сачувани витраж Шартра је Плава
Богородица Notre Dame de la Belle
Verrière. Постављена у прозор изнад
Краљевског портала средином 12 века и
преживела пожар 1194. године.
Западна розета постављена је над Краљевски портал 1215. Импозантних је димензија, ширине
31 метара. У Њеном центру је Христос Страшни судија, окружен са 8 анђела и четири симбола
јеванђелиста.
У наредном прстену
представљени су
апостоли, 12 племена
Израиља, а потом
панели са приказима
Страдања Христовог,
који се искупио за грехе
човечанства. Анђели са
трубама најављују
Христов други долазак
и Судњи дан, док
Анђели и демони вагају
људске душе
Јужна розета изведена је 1224 године.
Центру је приказан Христ Судија на дан
Страшног Суда. Окружен је са 4 јеванђелисте
и 8 анђела, а потом са 24 судије Апокалипсе
који у рукама држе различите музичке
инструменте. Јужну розету донирали су гроф
и грофица од Бретање чији симбол
представљају четворолисти са жуто плавим
шаховским пољем.
Северна розета датира из 1231. Четворолист са француским краљевским грбом ( fleurs-de-lis)
указује на то да је овај прозор поклон краљице Бланке од Кастиље, мајке Луја IX. Витраж
приказује Богородицу како седи крунисана као Краљица неба, у крилу јој седи мали Исус.
Окружена је са 12 зракова у којима су 4 голуба и 8 анђела. У следећем радијалном прстену је 12
јудејских краљева, Христових предака, а у спољном прстену приказано је 12 пророка.
На поду катедрале у Шартру
изведен је мозаик од белог и
црног камена ширине 32
метра који представља
лавиринт по коме су верници
ходили на коленима
прелазећи спиритуални пут
који опонаша ходочашће у
Јерусалим. Ово је најбоље
сачувани пример оваквог
мозаика, какав се среће и у
другим француским
катедралама. Пречник
мозаика следи пречник
западне розете.
Портал катедрале у Шартру
Западно прочеље 1145-55
На западном порталу Шартра 1145-1155 можемо
видети коначно формиран готички портал подељен
у три зоне: у приземљу је улаз фланкиран
колонетама са вајаном скулптуром старозаветних
краљева и краљица, кад којом је греда са приказом
апостола, над којима је у лунети христ Судија
окружен симболима јеванђелиста и надвишен
фигурама пророка исклесаним на тростепеној
аркади преломљеног лука.
Рано готичка скулптура Шартра чији развитак се прати на три портала (западни јужни и северни)
истиче витке фигуре које одражавају облик стубова, уоквирене цвећем, фигура које су фронталне, руку
приљубљених уз тело са тањирастим ореолима иза глава. Њихова стопала остављају утисак као да
лебде, драперија одражава занимање уметника за декорацију, присутно је стилизовање ситним
паралелним линијама које видимо на коси и бради. Лику и карактеру уметници су покушали да дају
индивидуалност а временом су постигли да скуптура не буде више само део стуба већ да скоро
слободно делује у простору. Скулптура јужног портала
Скуптура на порталу северног трансепта
Скуптура на готичким порталима наставиће свој развој током 13 и 14 века уносећи све
више натурализма- природности и чврстине, карактера и виртуозности. Скулптура
Благовести и Сусрет Марије и Јелисавете- портал катедрале у Ремсу 1275
Нотр Дам у Паризу
започета 1163
фасада 1200-1250

На прочељу Нотр Дам уведен је

ред и складни однос елемената
прочеља, величина и форме
портала и прозора, те
централне монументалне
розете, а фасада је добила
облогу од прозрачно вајане
камене чипке чиме је ублажена
тврдоћа норманске
архитектуре. Низови скулптура
у зонама портала, изведених
као слободне фигуре наместо
романичких колонета,
представљају старозаветне
краљеве и краљице, а њихов
ритам олакшава континуитет
пуног зида. Над порталом
пласиран је још један низ
скулптура, те је фасада постала
нека врста олтарске слике – са
главним сценама смештеним у
тимпаноне портала.
Пројекат цркве настао је 1163 године, и за разлику од
других катедрала које су подизане у етапама, Нотр Дам у
Паризу је прва целовито сазидана црква са свим
елементима готичког простора. Зидана од 1163 до 1250
она представља ремек дело готичке архитектуре.
Катедрала Француске престонице требало је да искаже
моћ бискупа и краља, који ће у 12 и 13 веку стећи углед и
моћ над властелом и утврдити положај француске круне и
цркве.
Прочеље носе четири масивна ступца између којих се
отварају три портала и воде у простор који је пројектован
у савршеном модуларном систему са лаким стубовима,
травејима које носе укрштени преломљени луци и
транспарентношћу главног и четири бочна брода. Широки
трансепт укршта се са главним бродом у средишту цркве
творећи моћну високу стаклену крлетку укрснице над
којом се издиже централни пинакл. Западни травеј
цркве- хор развијен по узору на Сен Дени у дуг свети
простор олтарске апсиде опкружен је деамбулаторијум -
дуплим опходним бродом којим је готичка архитектура
омогућила проток ходочасника- али и светлости. Од
најнижих до највиших зона црква је у потпуности
отворена великим, витражима украшеним прозорима.
Систем контрафора, преломљених лукова и стубова,
омогућио је прорачунат пренос тежине свода и притиска
зидова од врха до тла на иновативан револуционаран
начин, који ће се након Сен Денија и Нотр Дама где је
усавршен, из Париза и Ил де Франса, раширити Европом.
Укрсница катедрале
Нотр Дам у Паризу 1163-1250
Нотр Дам у Паризу 1163-1250
Рана готика задржава романичке галерије- које
ће се у високој готици -катедрала у Шартру,
у потпуности изгубити.
Главни брод катедрале Нотр Дам у Паризу
Рана готика- има високу галерију и шестоделне сводове. Главни брод катедрале Нотр Дам у Шартру
Зрела (Висока) Готика- уместо галерије уводи ниски трифоријум- уски пролаз са аркадицама, који
омогућава велике високе прозоре- чијој ширини доприноси јаки лукови четвороделних сводова.
Прикази демона и химери на катедрали
Нотр Дам у Паризу
Термин Гаргојл се односи
само на скулптуру кроз коју
се сливала у млазу вода са
крова катедрале.
Стил новог светла брзо ће постати
популаран. Стил је моментално пренет у
Енглеску где су француски освајачи -
Нормани у време наследника Вилијема
Освајача зидали нове цркве.
Након што је страдала у пожару (1167)
Катедрала у Кентебери- најважнија прва
опатија коју је основао Свети Августин у
Енглеској при својој мисији
покрштавања, била је подигнута нова
катедрала у периоду 1170-1177.
Направљени су велики прозори
украшени витражем. Сви профили на
луковима новог дела катедрале били су
изведени у најфинијој орнаментици.
Уклоњен је зид између трнсепта и хора,
те се сав простор сустиже централној
укрсници. Мајстори и материјал били су
довежени из Кана. Хроничари тог
времена забележили су да ништа слично
пре тога није виђено у Енглеској, а
посебно витражи на великим прозорима,
којима је испричан живот новог свеца
Кентеберија- Капела надбискупа Томаса
Бекета који је убијен 1170 у старој
катедрали и убрзо потом проглашен
свецем.
Хор и олтарски део
катедрале у Кентеберију
подигао је мајстор Вилијем
из Сенса који је завршавао
катедралу у Сенсу и
директно пренео готички
утицај у Кентебери.
Хор Катедрале у Кентеберију 12- век
Карактеристика готике у
енглеској била је издуженост
грађевине и другачије
решење олтарске апсиде
која је најчешће
правоуганона по угледу на
цистерцитске цркве. Енглези
нису потенцирали висину
грађевине на начин како су
то чинили француски
градитељи. Зато су
контрафори углавном мањи
или изостављени. Западно
прочеље је ниже и
хоризонтално, украшено
низовима статуа. Трансепти
су удвојени и истакнути као и
кула на укрсницом.
Катедрала у Солизберију
започета је 1220 и
представља врхунац ране
готике у Енглеској.
Сводови раних
готичких цркава у
Енглеској су
шестоделни,
стубови су
округли и
груписани у
снопове, а над
колонадом
главног брода
постављен је
трифоријум.
Украса скоро и да
нема.
Катедрала у
Солизберију
Краљ Хенри III је 1245 преуредио стару
Вестминстерску опатију у француском
готичком духу, са зракастим капелама и
високим луковима. Попут Ремса у коме су
крунисани француски краљеви,
Вестминстер је био место крунисања
Енглеских краљева.
Као наставак
апсиде Краљ
Хенри VII додао је
капелу посвећену
Богородици.
Ричард II обновио је
1394 Вестминстер хол –
највећа готичка
дворана 14 века.

У 15.веку обновљена је
капела Светог Ђорђа у
Виндзору. Њена
таваница одражава
нове декоративне
тенденције у енглеској
готици.
Капела Кингс Колеџ Чапел у Кембриџу Eнтеријер катедрале у Глостеру- завршене 1499
завршена је 1515. године
катедрала у Глостеру
Клаустар
катедрале у
Глостеру.
Сводови овог
типа
представљају
перпендикулар-
ну готику,
последњу фазу
развоја готике у
Енглеској која
траје од око
1330-1530
године
Међу најзначајнијим готичким катедралама Француске 13.века треба поменути Амијен и Ремс где се
наставља даља елаборација зрелог стила.

1220 Aмијен 1225-1299 Ремс

Сен Шапел у Паризу представља врхунац готике у смислу поништавања зидова о потпуног претварања
њихове масе у стаклену крлетку. Подигнута је у кратком периоду 1238-1245, а комплетно завршена
1248 за реликвију трновог венца коју је краљ Луј IX свети донео из Цариграда
Готика је изнедрила и врхунска дела европског златарства
Молитвеник Краља Филипа Лепог 1290
Готика је наставила да негује сликарство
минијатура, и илуминирани молитвеници који су
коришћени за приватну побожност постају веома
популарни. Популарност илуминације била је
таква да су од 13. века сем црквених књига
илуминиране повеље, законици, и друге
световне књиге. Зато се рукуписи не осликавају
само у манастирима већ у градским уметничким
радионицама. Детаљ рукописа из 13. века
Илустрације нотних свески
14-15 век
Илустација из готичког
бестијара 13.век
Бестијари су били збирке илустрација
постојећег животињског света у коме
су илустрована и необична створења
за које је готички човек веровао да
постоје- мада су уметници својој
машти давали додатно замаха у
њиховом опису.
Горлестонски псалтир – Енглеска 14.век познат је по духовитим минијатурама на
маргинама рукописа
Црни молитвеник- Фландрија 15. век исписиван је топљеним златом и сребром
на пергаменту које је утопљено у мастило
Молитвеник војводе од Берија
Браћа из Лимбурга 1411-1416
Најпознатији и најлепши готички
рукопис је Молитвеник војводе од
Берија који су 1411 започела браћа
Јан, Пол и Херман из Лимбурга.
Њихов рад на рукопису прекинула је
епиденија куге 1416 у којој су сва
тројца умрли.
Саставни део молитвеника је
Календар у коме су се сачувале неке
од најлепших илуминација. Оне нам
показују део дворске културе у време
готике, гозбе, обичаје, лов, дворце,
начин одевања на Бургундском
двору.
Молитвеник војводе од Берија:
Јануар и фебруар
Молитвеник војводе од Берија:
Мај и Јули
У периоду Готике
просторије су
украшаване
таписеријама које су
свој врхунац досегле
славним
Таписеријама “Дама
са једнорогом” које
се чувају у Паризу у
музеју Средњег века.
Настале око 1500
године ове таписерије
за тему имају пет
чула: укус, слух,
мирис, додир и вид.
Хвала на пажњи