СКРИПТА

УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ
 УСТАВНО УРЕЂЕЊЕ

1. ПОЈАМ УСТАВА

Под уставом подразумева се највиши правни акт једне државе.

Са уставом, као највишим правним актом, морају бити усклађени сви други
правни акти. Устав Републике Србије изричито утврђује апсолутну супрематију
Устава у односу на све друге опште правне акте, па тако прописује: „Устав је
највиши правни акт Републике Србије“. Сви закони и други општи правни акти
донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом. Као такав, устав
гарантује и штити људске слободе и права, уређује организацију власти и
ограничава политичку власт.

2. ПОДЕЛЕ УСТАВА

Уставе, према формалним мерилима, можемо поделити на:

-Чврсте и меке:

Критеријум поделе устава на чврсте и меке је поступак уставне ревизије. Ако је у

питању устав за чију је ревизију потребан сложенији поступак од редовног
законодавног поступка, сматра се да је у питању чврст-крут устав. Напрот томе, кад
за уставну ревизију није предвиђен поступак који би се разликовао од законодавног
или уопште није прописан ради се о мекој уставности.
У свету данас несумњиво преовлађује чврста- крута уставност.

-Писани и неписани устави

Критеријум за ову поделу је форма у којој је устав донет. Писани устави су они
који читаву материју излажу у писаном облику. Термин неписани устав, ипак треба
схватити условно, јер и у неписаним уставима има писаних норми. Неписани или
тзв.обичајни устави су састављени од уставних обичаја. У савременом свету
преовлађује писана уставност, док су неписани устави изузетак, а класичан пример
је, и даље, Енглеска.

-Кодификовани и некодификовани устави

Кодификованим уставима се сматрају они устави чије су норме садржане у једном
правном акту, а некодификованим у више правних аката. Кодификовани устав је
јединствен писани правни акт и он уређује целокупну уставну материју (као на
пример, Устав Републике Србије).
Некодификовани устави се одликују постојањем више писаних правних аката, који
садрже уставна правила (таква је, на пример, била Уставна повеља државне
заједнице Србија и Црна Гора, а данас је такав Устав Израела).
 -2-

-Октроисани устави, устави пактови и народни устави.

Према доносиоцу устави се деле на октроисане, уставне пактове и народне уставе.

-Октроисани (даровани, поклоњени) устави су они које доноси сам владар, односно
шеф државе, без учешћа представничког тела, или у најбољем случају уз саслушање
његовог мишљења. Ови устави представљају превазиђену категорију, а типичан
пример октроисаног устава је Устав Краљевине Југославије од 1931 године.

-Уставни пактови, историјски, такође претежно, припадају прошлости и они су

карактеристични за монахијски облик владавине (тзв.уставне монархије). Овакве
уставе усваја народно представништво, а коначну сагласност на њих даје монарх.
Пример таквог устава је Устав Краљевине Срба, Хрвата и словенаца из 1921 године
(Видовдански устав)

-Народни устави, спадају у уставе које усваја народно представништво или бирачи,
непосредним гласањем (референдум), и зато су они израз народне суверености.
Сходно томе, доминантна снага у држави је народ, а не монарх.

3. УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Устав Републике Србије, донела је Народна скупштина Републике Србије,

проглашен је на православни празник Митровдан 8. новембра 2006. године, када је
и ступио на снагу. Устав Републике Србије припада групи краћих устава, а
систематика уставне материје је једноставна. Има укупно 206 чланова, груписаних у
10 делова.
Устав започиње кратком преамбулом, у којој се, након позивања на државну
традицију српског народа, истичу разлози и циљеви доношења устава, даље се
наводи да је Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе,
заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске
демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским
принципима и вредностима.
 -3 –

4. ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ ПРЕМА УСТАВУ

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

1.ЛИЧНА ПРАВА И СЛОБОДЕ

Лична права и слободе су најнепосредније везана за достојанство човека, телесни и

морални интегритет личности и њену приватност.

1. Право на људско достојанство и слободан развој личности

2. Право на живот- Људски живот је неприкосновен, у Србији нема смртне казне,
забрањено је клонирање људи.
3. Неповредивост физичког и психичког интегритета-Нико не може бити
изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању,
нити подвргнут медицинским научним огледима без свог слободно датог
пристанка
4. Забрана ропства, положаја сличног ропству и принудног рада-Нико не може
бити држан у ропству или положају сличном ропству, забрањен је принудни рад.
Принудним радом се не сматра рад или служба лица на издржавању казне
лишења слободе, ако је њихов рад заснован на принципу добровољности, уз
новчану надокнаду, рад или служба лица на војној служби, као ни рад или
служба за време ратног стања или ванредног стања
5. Право на слободу и безбедност-Свако има право на личну слободу и
безбедност. Лишење слободе допуштено је само из разлога и у поступку који
су предвиђени законом.
6. Поступање са лицима лишеним слободе-Према лицу лишеном слободе мора
се поступати човечно и с уважавањем достојанства његове личности. Забрањено
је свако насиље према лицу лишеном слободе. Забрањено је изнуђивање исказа.
7. Допунска права у случају лишења слободе без одлуке суда-Лицу лишеном
слободе без одлуке суда, одмах се саопштава да има право да ништа не
изјављаује и право да не буде саслушано без присуства браниоца. Лице лишено
слободе без одлуке суда мора се без одлагања, а најкасније у року од 48 часова,
предати надлежном суду, у противном се пушта на слободу.
8. Притвор: Лице за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело
може бити притворено само на основу одлуке суда, ако је притварање неопходно
ради вођења кривичног поступка.
9. Трајање притвора: Трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време,
имајући у виду разлоге притвора.
10. Право на правично суђење-право на законити суд, право на одбрану (може се
бранити лично (укључујући одбрану ћутањем), право на стручну помоћ,
бесплатног преводиоца, право на бесплатног тумача, ако је слеп, глув или нем.
Претпоставка невиности, а ту је суштина да се свако смара невиним док се
супротно не утврди правоснажном судском одлуком.Право на жалбу, начело
двостепености суђења.
 -4-

11.Правна сигурност у казненом праву- Нико се неможе огласити кривим за

дело, које пре него што је учињено, законом или другим прописом заснованим на
закону није било прописано. Казне се одређују према пропису који је важио у време кад
је дело учињено, изузев кад је каснији пропис повољнији за учиниоца.
12. Право на рехабилитацију и накнаду штете- Ко је без основа или незаконито
лишен слободе, притворен или осуђен, има право на рехабилитацију и накнаду штете.

13.Право на правну личност-Свако лице има правну способност, односно

способност да стиче права и обавезе и да се користи својим слободама и
правима.Правна способност, за разлику од пословне, не може бити ораничена.
14. Право на држављанство-Устав констатује да грађанин има држављанство
Републике Србије, чије стицање и престанак уређује закон, с тим што искључује
могућнот да држављанин РС буде протеран, лишен држављанства или лишен права да
промени своје држављанство.
15. Слобода кретања и настањивања-Ова слобода подразумева слободу кретања
и настањивања грађана на целој територији Србије, без икаквих ограничења. То значи
да свако има право да се слободно креће и настањује у Репубоици Србији, да је напусти
и да се у њу врати (тзв.право на пасош). Међутим, устав предвиша да се оба ова права
могу ограничити законом, ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка
(забрана напуштања места боравка), спречавања ширења заразних болести или одбране
РепубликеСрбије.
15.Неповредивост стана-Стан је неповредив и нико не може без писмене
одлуке суда ући у тужи стан или друге просторије против воље њиховог држаоца, нити
у њима вршити претрес. Без одлуке суда, улазак у туђи стан или друге просторије,
изузетно и претресање без сведока, дозвољени су ако је то неопходно ради непосредног
лишења слободе учиниоца крив.дела или отклањања непосредне и озбиљне опасности
по људе и имовину.
16.Тајност писама и других општења-Тајност писама и других средстава
комуницарања је неповредива, одступања су дозвољена само на одређено време и на
основу одлуке суда, ако су неопходна ради вођења кривичног поступка или заштите РС
17. Заштита података о личности- Забрањује се коришћење података о
личности изван сврхе за коју су прикупљани, осим за потребе вођења кривиног
поступка или заштите безбедности РС.
18.Слобода мисли и вероисповести-Свако има право на слободу мисли,
савести и веросповести.
19.Приговор савести-лице није дужно да, противно својој вери или убеђењима,
испуњава војну или другу обавезу која укључује употребу оружја. Лице које се позове
на приговор савести мође бити позвано да испуни војну обавезу без обавезе да носи
оружје.
20.Слобода изражавања националне припадности. Ова слобода значи да је
изражавање националне припадности слободно и да нико није дужан да се изјашњава п
својој националној припадности.
 - 5–

ПОЛИТИЧКА ПРАВА И СЛОБОДЕ

Политичка права и слободе представљају различите облике учешћа грађана у

политичком и јавном животу земље.

Устав Србије, гарантује

1. слободу мишљења и изражавања
2.изборно право (активно и пасивно). Свако пунолетно и пословно способно
лице, има право да бира и да буде биран.
3.Слободу окупљања-обухвата сваки облик мирног окупљања грађана, и то без
одобрења, само уз уредну пријаву надлеђном органу
4.Слободу удруживања, политичког, синдикалног и сваког другог удруживања,
као и право да се остане ван сваког удруживања.
5.Право на петицију-Свако има право да сам, или заједно са другима, упућује
петиције и друге предлоге државним органима
6.Слобода медија-Свако је слободан да оснива новине и друга средства јавног
обавештавања, у Републици Србији нема цензуре. Надлежни суд може спречити
ширење информација и идеја само ради спречавања позивања на насилно рушење
уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета РС.
7.Право на обавештеност-Свако има право на истинито, потпуно и благовремено
обаештавање о питањима од јавног значаја и средства за јавно обавештавање су дужна
да ово право поштујул.

ЕКОНОМСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ

Устав РС, својим јемчи следећа економска права и слободе

1. Право на имовину-Јемчи се уживање својине и других имовинких права

стечених на основу закона, а одузимање или ограничење имовине дозвољено
је само у складу са законом.
2. Право наслеђивања-Јемчи се право на наслеђивање, у складу са законом
3. Право на рад-Свако има право на слободан избор рада, свима су под
једнаким условима осупна сва радна места. Женама, омладини и инвалидима
омогућују се посебна заштита на раду и посебни услови рада.
4. Право на штрајк-Запослени имају право на штрајк, у складу са законом.
 - 6–

СОЦИЈАЛНА ПРАВА И СЛОБОДЕ

Устав РС, јемчи следећа социјална права и слободе:

1. Слободу одлучивања о рађању.Свако има право да слободно одлучи о

рађању деце, а Република Србија подстиче родитеље да се одлуче на рађање
деце и помаже им у томе.
2. Посебна заштита породице, мајке, самохраног родитеља и детета. Мајци
се пружа посебна заштита и заштита пре и после порођаја, посебна заштита
се пружа деци о којој се родитељи не старају и деци која су ометена у
психичком и физичком развоју.
3. Здравствена заштита. Свако има право на заштиту свог физичког и
психипчког здравља. Деца, труднице, мајке током породиљског одсуства,
самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују здравствену
заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин.
4. Социјална заштита. Грађани и породице којима је неопходна друштвена
помоћ ради савладавања социјалних и животних тешкоћа, имају право на
социјалну заштиту. Запослени има право на накнаду зараде у случају
привремене спречности за рад, као и право на накнаду за случај привремене
незапослености у складу са законом.
5. Здрава животна средина. Право на здраву животну средину има свако, као
и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању. Свако је дужан
да чува и побољшава животну средину.

КУЛТУРНА ПРАВА И СЛОБОДЕ

Устав РС, јемчи следећа културна права и слободе:

1. Право на образовање- Ово право је признато сваком грађанину РС, с тим

што је основно образовање обавезно и бесплатно, док је средње образовање
само бесплатно, а није обавезно.
2. Слобода научног и уметничког стварања- Слобода научног и уметничког
стварања се сматра личним правом.
3. Аутономија универзитета- Имајући у виду да је за развој сваког друштва
улога универзитета од одлучујућег значаја, Устав РС, својим одредбаја
гарантује аутономију универзитета.
 -7-

ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

У Републици Србији живе припадници великог броја националних мањина.

1. Забрана дискриминације националних мањина-под истим условима као и

осталим грађанима, припадницима националних мањина јемчи се
равноправност пред законом и једнака законска заштита.
2. Слобода изражавања националног идентита-Нико није дужан да се у било
којој прилици изјашњава о својој националној припадности, ако то не жели.
3. Равноправност у вођењу јавних послова-При запошљавању у државним
органима, јавним службама, органима аутономне покрајине и јединице
локалне самоуправе води се рачуна о националном саставу становништва и
одговарајућој заступљености припадника националних мањина.
4. Забрана насилне асимилације-Устав РС забрањује сваку насилну
асимилацију припадника националних мањина, а такође забрањује
предузимање мера које би проузроковале вештачко мењање националног
састава становништва.
5. Право на очување посебности-Припадницима мањина се гарантује право на
изражавање, чување, неговање, развијање и јавно изражавање националне,
етничке, културне и верске посебности, на коришћење свог језика и писма,
на школовање на свом језику у државним установама, и др.
6. Право на удруживање и на сарадњу са сународницима-Устав РС посебно
издваја право националних мањина на удруживања и сарадњу с
сународницима у другим државама.
7. Развијање духа толеранције-За Устав РС положај мањина је од изузетног
значаја, због тога се подстиче дух толеранције, узајамног поштовања,
разумевања и сарадње међу свим људима, без обзира на њихов етнички,
језички или верски идендитет.
 -8-

5. ОБЛИК ВЛАДАВИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Према члану 1 Устава, Србија је држава републиканског облика владивине

(република).
По сваком конкретном тумачењу одредаба Устава Републике Србије, мора се
закључити да је овај Устав утврдио као облик владавине републику и од тога се, без
промене устава, не може одступити. Такво решење наставља традицију која је
постојала у југословенској уставности од укидања монархије.

6.ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Све до 1988 године, у СФРЈ, па ни у Србији, као њеном делу не постоји

вишепартијски систем.
Устав Републике Србије, каже да је „оснивање политичких странака слободно и да
се јемчи и признаје улога политичких странака у демократском обликовању
политичке воље грађана. Недопуштено је деловање политичких странака које је
усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских и
мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње.
Сходно томе, политички систем Република Србија постављен је као систем
представничке демократије-вишепартијски систем.

7.НАЧЕЛО ПОДЕЛЕ ВЛАСТИ

Устав Републике Србије утврђује поделу власти на законодавну, извршну и судску.

Однос ове три гране власти заснива се на њиховој равнотежи и међусобној
контроли. Судска власт, као посебна грана власти, различита од законодавне и
извршне је независна.

Носилац законодавне власти је Народна скупштина Републике Србије.

Носилац извршне власти је влада, а председник Републике представља Републику
Србију у земљи и иностранству и изражава њено државно јединство.
Судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне надлежности.
Не могу се оснивати привремени, преки или ванредни судови. Врховни касациони
суд је највиши суд у Републици Србији
 - 9–

8.ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ-НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Законодавна власт припада представничком телу кога непосредно бирају грађани.

На нивоу Републике Србије, то је Народна скупштина, коју чине народни
представници (посланици) изабрани по пропорционалном систему.

Народна скупштина РС, према Уставу Србије из 2006 године, доноси и мења устав,
одлучује о промени граница РС, расписује републички референдум, потврђује
међународне уговоре, одлучује о рату и мјиру и проглашава ратно и ванредно
стање, надзире рад служби безбедности, доноси законе и друге акте из надлежности
РС, даје претходну сагласност на статут аутономне покрајине, усваја стратегију
одбране, усваја план развоја и просторни план, усваја буџет и завршни рачун, даје
амнестију за кривична дела.

У оквиру својих изборних права, Народна скупштина:

1. бира Владу, надзире њен рад и одлучује о престанку мандата Владе и министара
2. бира и разрешава судије, тужиоце и њихове заменике, председнике судова
3. бира и разрешава гувернера Народне банке Србије и надзире његов рад
4. бира и разрешава Заштитника грађана и надзире његов рад

Састав Народне скупштине утврђен је Уставом. Она је једнодомно представничко

тело, које сачињава 250 посланика. Народни посланици се бирају на непосредним
изборима, тајним гласањем свих носилаца бирачког права у Републици. Народни
посланик представља грађане изборне јединице у којој је изабран. .
Начин рада: Народна скупштина ради на редовним и ванредним заседањима. Наиме,
редовне седнице се одржавају два пута годишње и трају најдуже 90 , дана. Прво
редовно заседање почиње првог радног дана у марту (пролећно заседање), а друго
заседање почиње првог радног дана у октору(јесење заседање). Народна скупштина
састаје се у ванредно заседање на захтев најмање 1/3 посланика или на захтев Владе
Изузетно Народна Скупштина се састаје и без позива, а на основу Устава у случају
проглашења ванредног или ратног стања (чл.106).
 -10-
ИЗВРШНА ВЛАСТ

Послове извршне власти обављају органи извршне власти: То су влада и председник

републике.

9.ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ

Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије.

Надлежности председника Републике:

1. представља Републику Србију у земљи и иностранству,

2. указом проглашава законе, у складу са уставом
3. предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, пошто саслуша
мишљење представника изабраних изборних листа
4. предлаже Народној скупштини носиоце функција, у складу са Уставом и
законом
5. поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога
Владе
6. прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника
7. даје помиловања и одликовања
8. врши и друге послове одређене уставом

Председник републике има право суспензивног вета у односу на законе које усваја
Народна скупштина. Након улагања суспензивног вета, закон се враћа скупштини
на поновно одлучивање. Ако скупштина одлучи да поново гласа о закону који је
председник Републике вратио на одлучивање, закон се изгласава већином од
укупног броја посланика (од 250 тај број износи 126), па је председник Републике
дужан да поново изгласани закон прогласи својим указом. Међутим, уколико
председник републике и поред тога не донесе указ о проглашењу закона, указ
доноси председник Народне Скупштине.

Председник републике, на образложени предлог Владе, може распустити Народну

скупштину.

Надлежности председника Републике у време ванредног и ратног стања.

Ако Народна скупштина није у стању да се састане, одлуку о проглашењу
ванредног или ратног стања доносе заједно председник Републике, председник
Народне скупштине и председник Владе. За време трајања таквог стања, председник
Републике овлашшен је на доношење уредаба са законском снагом. Све то се мора
поднети на одобрење Народној скупштини, чим она буде у стању да се састане.

Мандат председника Републике је утврђен на време од пет година, бирају га

грађани на непосредним изборима, тајним гласањем. Нико не може бити више од
два пута биран за председника Републике. У случају спречености председника
Републике д обавља дуђност или му мандат престане пре истека времена на које је
биран, замењује га председник Народне скупштине, најдуже 3 месеца.
 - 11-

Председник Републике Србије се због повреде Устава, разрешава одлуком Народне

скупштине, гласовима најмање 2/3 посланика(квалификована већина). Поступак
може да покрене Народна скупштина на иницијативу најмање 1/3 Народних
посланика. По покренутом поступку за разрешење Уставни суд дужан је да
најкасније у року од 45 дана одлучи о томе да ли постоји повреда Устава од стране
председника Републике или не.

9.ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Влада је носилац извршне власти у Републици Србији. У Републици Србији,

послови извршне власти су подељене измешу председника Републике и Владе.
Основне надлежности владе су:

1.утврђује и води политику

2.извршава законе и друге опште акте Народне скупштине
3.доноси уредбе и друге опште акте ради извршења закона
4.предлаже Народној скпштини законе и даје о њима мишљење кад их поднесе
други предлагач
5.усмерава и усклађује рад органа државне управе и врши надзор над њиховим
радом
6.врши и друге послове утвђене Уставом и законом.

Неке надлежности Влада дели са председником Републике. Влада има право да

предложи распуштање Народне скупштине (чл.109), а одлуку о распуштању
Народне скупштине доноси председник Републике. Када Народна скупштина није у
могућности да се састане, одлуку о проглашењу ванредног стања, доносе заједно,
председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе.

Избор-Кандидата за председника Владе народној скупштини предлаже председник

Републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа,
тј.представника. Влада је изгласана ако је за њен избор гласала већина од укупног
броја народних посланика. Кандидат за председника Владе Народној скуппштини
износи програм Владе и предлаже њен састав.
Мандат Владе траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала.
Влада којој је престао мандат може да врши само оне послове одређене законом, до
избора нове Владе.

Влада и сваки њен члан Владе имају право да поднесу оставку. Када председник
Владе поднесе оставку, његова оставка повлачи за собом и оставку целе Владе, јер
је он мандатар за састав Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у
року од 30 дана, од дана констатације оставке председника Владе, председник
Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише нове изборе.
 -12-
ДРЖАВНА УПРАВА

Државна управа је самостална, везана Уставом и законом, а за свој рад одговорна је

Влади. Послове државне управе обављају министарства и други органи државне
управе одређени законом. Послови државне управе и број министарства одређују се
законом

10.ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА

Заштитник грађана (омбудусман-потиче од шведске речи), штити људска права,

тако што проверава наводе жалиоца, критикује акте и службене радње органа
управе, указује на њихове недостатке и то објављаује, користећи при том медије и
средства јавног обавештавања, указује на недостатке у раду органа управе, али нема
овлашћења да сам поништава акте и радње управе.
Он није овлашћен да контролише Народну скупштину, председника Републике,
Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава.
Заштитника грађана бира и разрешава Народна скупштина и он је за свој рад
одговоран Народној скупштини.
Заштитник грађана ужива имунитет као народни посланик.

11.СУДСКА ВЛАСТ

Судска власт је јединствена на територији Републике Србије. Судови су самостални

и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других општих аката,
општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних
уговора.

У суђењу учествују судије и судије поротници, на начин утврђен законом. Суд суди
у већу, а законом се може предвидети да у одређеним стварима суди судија
појединац. Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само у складу са
Уставом.

Врсте судова: Судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне
надлежности. Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији. (чл.143).
Седиште Врховног касационог суда је у Београду. Председника Врховног
касационог суда, на предлог Високог савета судства, бира Народна скупштина.

Председник Врховног касационог суда бира се на период од 5 година и не може

бити поново биран.

Судске одлуке се доносе у име народа, обавезне су за све и не могу бити предмет
вансудске контроле. Судску одлуку може преиспивати само надлеђни суд, у
законом прописаном поступку.
Помиловањем или амнестијом, без судске одлуке, изречена казна може се
опростити у целини или делимично.
 - 13-

Судијска функција је стална. Изузетно, лице које се први пут бира за судију бира се
на три године.

Избор судија, Народна скупштина републике Србије, на предлог Високог савета

судства, бира за судију лице које се први пут бира на судијску функцију. Мандат
судији који је први пут изабран траје 3 године.
Високи савет судства бира судије за трајно обављање судијске функције, у истом
или другом суду. Високи савет судства одлучује и о избору судија који су на сталној
судијској функцији у други или виши суд.Одлуку о престанку судијске функције
доноси Високи савет судства, на захтев судије, наступањем законом прописаних
услова или разрешењем из законом предвиђених разлога, као и ако не буде изабран
на сталну функцију.

Судија је у вршењу судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону.

Судија има право да врши судијску функцију у суду за који је изабран и само уз
своју сагласност може бити премештен или упућен у други суд. Судија не може
бити позван на одговорорност за изрежено мишљење или гласање приликом
доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршење закона од
стране судије. Судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због
кривичног дела учињеног у обављању судијске рункције, без одобрења Високог
савета судства.

12.ВИСОКИ САВЕТ СУДСТВА

Високи савет судства је независан и самосталан орган, који обезбеђује и гарантује

независност и самосталност судова и судија, има 11 чланова. У састав судства улазе
председник Врховног касационог суда, министар правде, председник надлежног
одбора Народне скупштине, као чланови по положају и 8 изборних чланова које
бира Народна скупштина. Изборне чланове чине 6 судија, са сталном судијском
функцијом, два истакнута правника са најмање 15 година искуства у струци, од
којих је један адвокат, а други професор правног фракултета.

Високи савет судства бира и разрешава судије, у складу са уставом и законом,

предлаже Народној скупштини избор судија приликом првог избора на судијску
функцију, предлаже Народној скупштини председника Врховног касационог суда и
председника судова, врши и друге послове у складу са законом.
Против одлуке Високог савета судства може се уложити жалба Устаном суду, у
случајевима прописаним законом.
 - 14 –

13.ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО

Јавно тужилаштво је самосталан државни орган, који гони учиниоце

кривичних дела и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности
и законитости.
Оснивање, организација и надлежност јавног тужилаштва уређује се законом.

Републичко јавно тужилаштво је највише јавно тужилаштво у РС.

Републичког јавног тужиоца, на предлог Владе, по прибављеном мишљењу

надлежног одбора Народне скупштине, бира Народна скупштина.
Републички јавни тужилац се бира на период од 6 година и може бити поново
биран.

Јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца.- Јавног тужиоца бира Народна

скупшптина, на предлог Владе. Мандат траје 6 година и може бити поново биран.
Народна скупштина, на предлог Државног већа тужилаца, бира за заменика јавног
тужиоца лице које се први пут бира на ову функцију. Мандат заменику јавног
тужиоца, који се први пут бира на ову функцију, траје 3 године.Државно веће
тужилаца, у складу са законом, бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање
функције.

Државно веће тужилаца је самосталан орган који обезбеђује и гарантује

самосталност заменика јавних тужилаца. Државно веће има 11 чланова. У састав
улазе Републички јавни тужилац, министар правде, председник надлежног одбора
Народне скупштине, као чланови по положају и 8 изборних чланова које бира
Народна скупштина. Изборне чланове чине шест јавних тужилаца или заменика и
два угледна и истакнута правника, са најмање 15 година искуства у струци, од којих
је један адвокат, а други професор правног факултета. Мандат чланова Државног
већа тужилаца траје 5 година, осим за чланове по положају.

Државно веће тужилаца, надлежно је да предлаже Народној скупштини кандидате

за први избор за заменика јавног тужиоца, бира заменике јавних тужилаца за трајно
обављање функције заменика јавног тужиоца, бира заменике јавних тужилаца који
су на сталној функцији за заменике јавног тужиоца у другом јавном тужилаштву,
одлучује у поступку за престанак функције заменика јавних тужилаца, врши и друге
послове одређене законом
 - 15 –

14.УСТАВНИ СУД

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и

законитост и људска и мањинска права и слободе. Одлуке уставног суда су коначне,
извршне и општеобавезујуће.

Уставни суд одлучује о:

1. сагласности закона и других општих аката са Уставом,

2. сагласности потврђених међународних уговора са Уставом
3. сагласности статута и општих аката аутономних покрајина и јединица локалне
самоуправе са Уставом
4. сагласности општих аката организација којима су поверена јавна овлашћења,
политичких стрнака, синдиката, удружења грађана и колективних уговора са
Уставом и законом.

Свако је дужан да поштује и извршава одлуку Уставног суда.

Уставни суд чини 15 судија, који се бирају на 9 година, а једно лице може бити
бирано или именовано за судију Уставног суда највише два пута.

Пет судија Уставног суда бира Народна скупшптина, пет именује председник
Републике, а пет општа седница Врховног касационог суда Србије.

Председника Уставног суда из свог састава бирају судије, тајним гласањем, на

период од 3 године.

15.НАЧЕЛО УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ

Принцип уставности и законитости не могу се поистоветити са простим постојањем

устава и закона, већ морају значити обавезу свих и свакога да се у доношењу
правних аката и у предузимању материјалних радњи придржавају устава и закона.
Укратко, принцип уставности и законитости постоји само онда кад су обезбеђена
људска понашања која нису супротна уставу и закону.

16.НАЧЕЛО ВЛАДАВИНЕ ПРАВА

Владавина права почива на више уставних гаранција, међу којима су најважније:

хијерахија правних аката, супрематија устава, сагласност закона са уставом, општа
обавеза поштовања устава и закона и то како од стране грађана, на које се ти
највиши прописи односе, тако и од стране органа власти који те прописе доносе,
ограничење контроле власти, подела власти, независност судства, судска контрола
управе и др.
Устав Републике Србије, у складу са овим начелом, дефинише Србију као државу
засновану на владавини права и социјалној правди, утврђује принцип поделе власти
и независног судства, прописује обавезу повиновања власти Уставу и
законима(чл.3) и др.
 - 16 –

17.ПРОМЕНА УСТАВА СРБИЈЕ

Поступак промене Устава Републике Србије, уређен је чланом 203 самог Устава.
Према овом члану предлог за промену устава може поднети:

-најмање 1/3 од укупног броја народних посланика

-председник Републике
-Влада
-Најмање 150.000 бирача

Народна скупштина Републике Србије има искључиву надлежност да одлучује о

промени устава, а предлог за његову промену мора бити усвојен двотрећинском
већином од укупног броја народних посланика.
У случају да се предлог за промену устава не усвоји, ревизији Устава се може
приступити, по тим питањима, тек по истеку годину дана. Ако Народна скупштина
усвоји предлол за промену Устава, онда приступа изради акта о промени Устава, а
после тога и његовом усвајању двотрећинском већином од укупног броја посланика.

Такође, Народна скупштина може (што не значи да мора) одлучити да акт о

промени Устава и грађани потврде на референдуму.

Међутим, Народна скупштина је дужна да акт о промени Устава стави на

референдум ради потврђивања, ако се промена Устава односи на преамбулу Устава,
начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашење
ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и
ратном стању или поступак за промену устава.

Ако се акт о промени Устава Републике Србије стави на референдум, ради

потврђивања од стране грађана, онда се они изјашњавају најкасније у року од 60
дана од дана усвајања акта о промени Устава, а промена је усвојена ако је на
референдуму гласала већина изашлих бирача.