1 Drugi deo.
Motivacija t emocije
ći velikoj sioženosti čovekovih mental-
nih procesa, jcdna osoba možc istovre-
meno da bude u nekoliko međusobno
podudarnih situacija. Čovek kome se Jice
zacrvenilo, može biti, ponovno do-
življava jedan prošli doživljaj, ali on u
isto vreme nastavlja da bude sve-stan, u
izvesnoj meri, svoje neposredne
objektivne sredine. Dok reminiscira, on
još uvek u izvesnoj meri obraća pažnju
na mašinu na kojoj radi, i još uvek
jednim uhom pazi na razgovor svojih
kolega — radnika.
Obično jedna od nekoliko istovre-
menih situacija trenutno je istaknutija i
privlači veću pažnju, to jest pređstav-lja
„figuru" na „pozadini" drugih. Ali. postoji
isto tako i brzo pomeranje, pri čemu je
sada jedna nova situacija istaknutija
nego ona prethodna. Na-ravno, postoji i
inierakcija izmedu tih istovremenih
situacija. Svaka od njih pomaže da se
ona druga uobliči i iz-meni. Napola
opažen podrugljiv ton konverzacije
kolega — radnika ukiapa se i pojačava
prošlu neprijatnu situa-ciju koje se
čovek sada priseća; ose-ćanje srama koje
ta situacija izaziva dovodi do toga da mu
sada ruke drhte dok radi za mašinom;
naglo uplttanje jednog novog faktora,
kao što je ula-zak gazde, naglo prekida
nekoliko psi-holoških situacija koje su
jedan mo-menat pre toga postojale i
uspostavlja jednu sasvim novu
psihološku situa-ciju..
IjSratak nšzjme) Životni prostor jc
sveukupni psiholoski svet u kome osoba
postoji, uključujući prošlost, sadašnjost
i budućnost, konkretnu i apstraktnu, ге-
alnu i nerealnu. Pojedinci se u vclikoj
meri razlikuju po opsegu i bogatstvu
diferenciranosti životnog prostora, kao i
u pogledu jedinstva njegove struktu-re.
Životni prostor je izgrađen od ^e-likog
broja regiona (aktivnosti), ođ kojih neki
predstavljaju pozitivne cilje-уе, a drugi
stvari koje se izbegavaju.
Postoje velike razlike u tome koliko su ti
regioni jednoj osobi pristupaćni.
Čovekovo ,Ja'\ iako je obično naj-
važniji deo životnog prostora, ne leži
nužno u samom njegovom centru. Vre-
menska perspektiva životnog prostora
možc biti veoma različita; ona je usko
povezana sa stavovima i motivima jed-ne
osobe. Osećanje bliskosti čovekovog „ја"
sa drugim ljudima Ш objektima u
životnom prostoru naziva se identifi-
kacijom. činioci koji utiču na identifi-
kaciju složeni su, pri čemu faktori
perceptivnog grupisanja igraju važnu
ulogu.
Опај aspekat životnog prostora koji se
u datom momentu doživljava kao
najistaknutiji naziva se psihološkom
situacijom. Njena struktura zavisi od
ukupnog trenutnog sklopa draži, kako
unutrašnjih tako i spoljašnjih. Osoba
može u isto vreme da bude u nekoliko
podudarnih (poklapajućih) situacija, a to
ima značajne posledice za njeno po-
našanje, pošto obično postoji interakci-ja
izmedu različitih psiholoških situa-cija.
Motivi i čovekovo »ja«
Mćijisiaknutije svojstvo svesnog do-
iivjjavanja u većini psihološlah situaci-
ja sastoji se u postojanju motiva. Osoba
opaža poremećaje i ncdostatke koji se
odnose na nju samu i na njenuokoiinu,
oseća potrebe i želje, postavlja ciljeve
i formira namere, vrši izbar i hoće,
upušta se u akciju. Emocionalni doživ-
Ijaji su intimni sastojci svih tih aspeka-
ta motivacije. ______
jPpremećaji i nedoslaci (рогаапјка-
1
nja).\U izvesnim psihološkim situacija-
ma postoji samo mir, red, dovoljnost. Ali
takve situacije su izuzetak. Najveći deo
vremcna osoba je svesna različitih vrsta
i različitih količina neugodnosti,
poremećaja i nedostataka (pomanjka-
nja).
. ^Poramećaji koji se odnoze na čpve- \
'kovo „ја". .Mr.ogi od Lih "рогзгаесаја
opažaju sc kao stanja samoga „ја",
naročito tela. Čovek može da se oseća
anksiozan, razdražen, potišton, ,,pra-
zan". On može da oseća neprijatnost i bol,
zamor, grčeve u stomaku, mišić-nu
napetost itd. To su uopšte uzev neprijatna
osećanja, mada čcsto samo u blagoj mcri
neprijatna. Ona se često opažaju u vezi sa
izvesnim nedostaci-ma ili pomanjkanjima,
ili se opažaju kao „signali" tih
nedostataka ili po-manjkanja. Grčevi u
stomaku se opa-žaju kao znak za
nedostatak hrane u organizmu; zamor sc
opaža kao nedo-statak odmora.
Glava VIII. „Ја"
Čovek takode često opaža poreme-
ćaje i nedostatke koji se tiču odnosa
između ,Ja" i njegove okolinc. Osoba
opaža da će brzi automobil upravo na-
leteti na nju, da stoji u blizini odvrat-nog
objekta, da stolica na kojoj sedi samo što
se ne prevrne. Ona takođe može da opazi
da nije završila zadatak na kome je
radila, da u banci nema dovoljno novaca
da pokrije svoje ra-čune, da ne zna
odgovor na problem koji je uočila.
Čovek naročito opaža poremećaje i
nedostatke koii se tiču njegovih odnosa
sa drugim Ijudima. On se oseća izolo-
van od društva, oseća da drugi domi-
niraju nad njim, oseća da ga drugi ne
cene, ili da on druge ne razume, vidi da
ne ide ,,u korak" sa svojom grupom.
Najzad, on možc da opazi različite
poremećaje i nedostatke koji postoje u
objektima i događajima spoljašnje sre-
dine i koji nemaju nikakve direktne veze
s njim. To jest, to nisu njegovi
poremećaji i nedostaci, već nctlostaci
koji su „tamo napolju". Čovek vidi da je
neko napustio nezavršen posao, da
merdevine nisu na odgovarajući način
prislonjene na zid, da automobil samo
što nijc naleteo na pešaka, da dete u
očajanju plače.
Moramo dobro da razlikujemo opa-
ženi poremećaj od onog što bi se moglo
objektivno definisati kao poremećaj ili
nedostatak (pomanjkanje). U tclu mo-že
stvarno postojati ncdostatak hrane, a da
čovek to ne opazi. Dva čoveka kojc osoba
posmatra mogu se među-sobno svadati,
a da to osoba ne shvati. Obrnuto,
poremećaju ili nedostatku ko-ji ona
opaža objektivno ne mora ш-ita da
odgovara; čovck može da oseća da ga ne
voli neka druga osoba koja ga u stvari
voli.
\iPotrebe.\Samo opažanje poremcćaja
i nedostataka koji se odnose na čoveko-
vo„ja"iH na njegovu okolinu još uvek пе
predstavlja motivaciju. Da bi bila
motivisana osoba mora najpre da oseti
đa_je nuznodaukloni, ublazt ili popra-vj
vostojeće stanje. Takvo osećanje
nužnostiJiaziva se poirebom. Covek može
da oseća potrebu da ublaži bol, da svoje
telo ponovo napuni hranom, da skoči u
stranu pred 'automobilom koji se
približava, da završi nezavršen zadatak,
da se pridruži nekom društvu.
2
Treba istaći da psiholozi termin
„potreba" upotrebljavaju na mnoge
različite načine. Neki govore o stvar-nim
organskim nedostacima ili teles nim
zahtevima kao o ..fiziološkim ili biološkim
potrebama". Drugi taj ter-min rezervišu za
doživljavanje tog ne-dostatka i govore
o ..doživljenim po-trebama". U celoj ovoj
knjizi termin „potreba" biće korišćcn
samo na ovaj poslednji način.
Potreba obuhvata osećanjc da je osoba
obavezna ili prisiljena da učini nešto u
vczi sa doživljenim poremeča-jem ili
pomanjkanjcm. Neugodnosti i poremećaji
koji se opažaju kao bliži čovekovom „ја"
pre će izazvati takve potrebe nego
neugodnosti i poremečaji koji su
udaljeniji od čovekovog ,.ja". Tako, na
primer, verovatno je da će telesne boli,
emocionalna stanja i spo-ljašnje prctnjc
čovekovom „ја" bitiiz-vor potreba. AU
čak \ poremećaji koji se opažaju kao
veoma bliski čoveko-vom ,,ja" ne moraju
u svim situacijama da izazovu potrebe.
Čovek može da opazi da je umoran, ili
gladan, ili da mu se podsmevaju, ili bilo
šta dru-go, a da pri tome on ne oseti da je
obavezan da bilo šta učini u vezi s tim. To
je narocito tako kada je zaokupljen
drugim aktivnostima koje imaju pr-
venstvo, ili kada opaža porcmećaj kao deo
šireg sistema događaja koji će na kraju
ublažiti poremećaj i bez njego-vog ličnog
učešća. Javljanje potreba zavisi od
posebnog načina na koji oso-ba opaža
celokupnu situaciju.
Kada se identifikujemo sa nekom
drugom osobom, stičemo izvesno ose-
ćanje povezanosti sa sudbinom te oso-be.
Njena uznemirenja ili patnje mogu da
izazovu potrebe kod nas; mi se ose-ćamo
obaveznim da preduzmemo ak-ciju koja
će popraviti postojeću situa-ciju. Ali
identifikacija nije uvek bitna. Ponekad,
kada posmatramo samo ne-kog
poznanika ili stranca koji rešava neki
problcm. mi osećamo neku prisil-nu
potrcbu da se umešamo i da mu ukažemo
na ..očigledni" polu'et koji on ne uspcva
da. vidi. U takvim sluča-jevima mi smo u
velikoj meri ,,anga-žovani zadalkom"; mi
osećamo potre-bu da dovršinio ili rešimo
zadatak, ali nikako ne zato što opažamo
da zada-tak ima neki direktni značaj za
nas same.
Intenzitet opažene neugodnosti ili
veh'činc poremećaja ili pomanjkanja je
značajan faktor za javljanje potre-be.
Glava VIII. „Ја"
Postoji prag ispod koga opaženi
poremećaj nije dovoljan da izazove ne-ku
potrebu da se s tim nedostatkom čovek
bori; kada se taj prag prevazide
poremećaj će izazvati pntrebu..Potre-be
su, prcma tome, u suštini ono što bismo
mogli nazvati ,,nagonima po-manjkanja"
(„nagonima ncdostatka"). One služc za to
da se otkloni nepoželj-no stanje; njihov
cilj je da se ponovo uspostavi stanje
mirovanja, đovoljno-sti, ravnoteže, koje
je privremeno bilo poremećeno. Potreba
postoji samo do-tle dok se poremećeni
uslovi opažaju.
Na primer, ako jedan organski nedo-
statak još uvek postoji ali se iz bilo kog
razloga više ne opaža, potreba će
iščeznuti
Međulim, nije celokupno ponašanje
upravljeno osećanjem nužnostl da se
ukioni neugodnost ili neko pomanjka-
nje. Priča o motivaciji sađrži nešto više
od priče o težnji za mirom, do-voljnošću,
ravnotežom. To će postati jasno kada
počnemo da govorimo o ,,željama".
želje. želje su osećanja težnje, ape-
tita, žudnjc, poriva koje čovek đoživlja-уа
kao upravljene ka izvesnim objek-tima ili
stanjima. Čovek oscća želju da poljubi
svoju devojku, da shvati teoriju
relativiteta, da vidi nove stvari i da-leka
mesta; :on oseća želju da nauči španski,
da vozi trkački automobil, da ide u
bioskop, da pojede tanjir fran-cuske
supe s lukom.
Čovek zamislja da mu te aktivnosti
mogu pružiti , žadovoljštvo, zadovolje-
nje, ,,užitak". On ove ne opaža kao da
nastaju iz stanja neugodnosti, pomanj-
kanja ili poremećaja, kao sto je slučaj sa
potrebama. Te aktivnosti nastaju manje
- više „spontano" ili kao rezul-tat
čovekovog mišljenja, prisećanja ili
opažanja željenih objekata. Čovek opa-ža
da izvesne stvari želi radi njih sa-mih. Da
grubo kažemo, žclje su upra-vljene
zadovol.jstvu, a potrebe izbega-vanju
bola, pri čemu lermine ,,zado-voljstvo"
i ,,boi" upotrcbljavamo u najširem
mogućem smislu.
Važna razlika izmedu potreba i že-lja,
kao dve glavne klase motivacionih snaga,
lako se gubi iz vida zato što potrebe i
želje mogu da hudu intimno povezane. Na
primer, potreba za hra-nom često jc
povezana sa željom za hra-nom. Na
Osnovu grčeva u stomaku po-stajemo
svcsni jednog nedostatka i mi osećamo
3
potrebu da to stanjc ublažimo uzimanjem
hrane; u isto vreme pred-stava o hrani
može za nas da bude veoma atraktivna i
poželjna, ne usled potrebe da glad
ublažimo, već kao izvor zadovoljstva. U
stvari, mnoge naše želje nastale su
upravo kroz proces zadovoljenja potrcba.
To jest, izvesne aktivnosti smo preduzeli
da bismo u-blažili neprijatno stanje, a
zatim smo oLkrili da su te aktivnosti po.
sebi pri-jatne; otuda čovek može početi da
ih želi radi njih samih, sasvim nezavisno
od stanja potreba.
Druga osnovna veza između potrc-ba i
želja počiva na srećnoj okolnosti da je
zadovoljenje potreba obično izvor
zadovoljstva. To jest, obično uživamo u
radnjama koje ublažuju neprijatnost,
popravljaju poremećaj ili uklanjaju ne-
dostatak. Redukcija tenzije je obično izvor
zadovoljstva. Nc postoji nikakav suštinski
razlog zašto bi to tako moralo da budc. U
stvari, to ponekad i nije tako; u mnogim
slučajcvima zadovoljc-nje potrebe nije po
sebi naročito pri-jatno, a ponekad
redukcija tenzije mo-že da bude
neprijatna. Uzimanje hranc pri bolnim
povredama grla:а može da dovede do
redukcije gladi, ali bez uži-
vanja.
Takode može da se desi da se želja
pretvori u potrebu. Jedna uporna žclja,
koja postaje sve intenzivnija bez po-
stizanja zadovoljenja, može se preo-bratiti
u potrebu. Tada osoba teži za-dovoljenju
ne zato što anticipira zado-voljstvo, već
zato da bi ublažila po-trebu.
;
Кга*а/с_Ј£гпп£1Жо da čovek doživi
nedostatak (pomanjka-nje) ili poremećaj
stanja sopstvenog ,Ja" ili svoje okohne i
kada oseća nuž-nost da poremećeno
stanje popravi. Po-tnebe nisu isto što i
objektivni zahtevi te-la i sredine; da li će
se i na koji način će se potreba javiti,
zavisi od posebnog načina na koji se
celokupna neposredna situacija opaža.
Želje su osećanja apc-tita, tcžnje, poriva u
odnosu na aktiv-nosti koje pružaju
zadovoljstvo. One nisu poput potrcba
zasnovane na ne-kom pomanjkanju.
Međutim, potrebe i želje se mogu često
međusobno mešati — tako da jedna
dovodi do druge. Ali iako su potrebe i želje
čcsto mečiu-sobno povezane, one se
moraju razli-kovati. To razlikovanje
potrcba i želja od vitalnog je značaja za
Glava VIII. „Ја"
razumcvan,ic proccsa motivacije. Ta
razlika nam pomaže da damo pravu
sliku o bogat-stvu i složenosti naših
motivacionih doživljaja, kao što ćcmo
videti u de-setoj glavi. Ona nam pomaže
da izbe-gavamo opštu pogrešnu
pretpostavku prcma kojoj celokupna
motivacija slu-ži izbegavanju ili
uklanjanju neprijat-nih stanja. Ta
razlika održava u našoj slici o motivaciji
odgovarajuću ravno-težu izmedu
pozitivnih i negativnih sila, između
apetita i averzija, između zadovoljstva i
bola, jeđnom reči, izmc-đu „nagona
obilja" i ,,nagona pomanj-kanja".
Ciljevi, U svojoj sredini čovek opaža
đljeve koji su u stanju da uklone njego-
ve potrebe i zadovolje njegove želje. Ka-
da oseća žeđ, pijenje vode iz obližnje
česme predstavlja cilj. Kada oscćapo-
trebu za društvom, učestvovanje u partiji
bridža predstavlja cilj. Kada oseća
potrebu da čita nešto prijatno, čitanjc
određene knjige iz biblioteke predstavlja
cilj. Česma, partija bridža i knjiga su
ciljni objekti (goal-objects); pijenjc vode,
igranje karata, čitanje knjigie
predstavljaju ciljne aktivnosti (goal-
activities).
Opažanje cilja zavisi uglavnom od
prethodnog iskustva jedne osob^. Ona je
naučila koji će ciljevi zadovoljiti posto-
jeću potrebu; obično čovek nauči da se
to može postići sa bilo kojim od neko-
liko različitih ciljcva. Mcdu ovima iz-
vesni ciljevi se opažaju kao pogodniji
nego drugi, pošto su u prošlosti lakše,
redovnije i potpunije redukovali neku
potrebu Ш zadovoljili neku želju.
АИ isto tako postoji i preferencija
ciljeva. Od nekoliko alternativnih ci-
Ijeva, koji su manjc-više podjednako
pogodni za zadovoljenje date potrebe ili
želje, čovek jedne pretpostavlja
drugima. On anticipira da će jedan cilj
pružiti više zadovoljstvanego drugi
sasvim nezavisno od jednostavne funk-
cionalne korisnosti. Grčevi u stomaku
mogu biti ublaženi jedenjem različitih
jela, ali čovek može da da prednost
prženom skakavcu nad biftekom, ili
plavom siru nad sladoledom — opet
zavisno od prethodnog ucenja i isku-
stva.
Naravno, često opseg alternativnih
ciljeva koji mogu da zadovolje datu
4
potrebu ili želju može biti sasvim ogra-
ničen. Čovek želi da bude voljen i da voli
samo jednu određenu devojku i ni .jednu
drugu; on želi da čita samo jed-nu
određenu knjigu i ni jednu drugu; on
žarko teži da postane šampion u bacanju
diska, a ne šampion u pliva-nju, sprintu
ili šahu.
Prirodno, jedna potreba ili želja javlja
se u konkretnoj psihološkoj si-tuaciji.
Tako sadašnja percepcija cilja zavisi od
postojanja i pristupačnosti drugih
različitih mogućih ciljeva u da-toj
situaciji. Pod određenim uslovima ono što
se nalazi u čovekovom vido-krugu biće
prihvaćeno kao odgovara-jući cilj. Čovck
razgleda jelovnik koji mu stoji na
raspolaganju i odabire naj-bolju od
ponuđenih stvari, iako ta stvar može biti
daleko manje cenjena nego neke druge
stvari kojc on može da za-misli.
Atraktivnost jednog cilja u veli-koj meri
zavisi od njegove relativne preferencije u
odnosu na druge trenu-tno pristupačne
ciljeve. Trenutno naj-bolja hrana, ili
knjiga, ili devojka, ili postignuće može biti
visoko cenjen i žarko željen cilj, iako u
neko drugo vreme, u prisustvu vrednijih
ciljeva, taj cilj može čoveku da izgleda
inferi-oran i neprivlačan.
^_и/шгГ^^"3^еТ^сШШ ^ovek ne opaža
samo ćiljeve; on opaža i puteve koji do
njih dovode. Kako će se jedan put opaziti
zavisi od celokupne situaci-je. Na osnovu
ranijeg iskustva čovek stvara ,.kognitivne
mape" svoje sredine, koje mu kazuju šta
čemu vodi, ka-ko da odavde stigne tamo.
Puteve mo-že da opazi kao jasne ili
nejasne, kra-tke ili duge, lake ili teške.
Može da ih opazi kao sastavljene od
mnogih suk-cesivnih delova, ili „когака",
ili kao sastavljene od malog broja
sukcesivnih delova.
Čovek takođe opaža prepreke koje se
moraju savladati da bi se cilj mo-gao
postići. Prepreke mogu biti fizi-čke, kao
što je, na primer, neka ogra-da, ili mogu
biti socijalne, kao što je loše poreklo koje
mu ne daje dobru kvalifikaciju za željeni
položaj; ili, pre-preke se mogu sastojati u
misaonom procesu, kao što је, na primer,
nepo-znavanjc upotrebe logaritama.
Najinteresantnija činjenica percep-cije
ciljeva i puteva do ciljeva sastoji se u
promeni izglcda cilja i drugih po-vezanih
delova sredine u vezi sa potre-bama i
željama. Kada potreba ili že-Ija postane
Glava VIII. „Ја"
intenzivnija, povećava se privlačnost
ciJjnog objekta ili ciljne ak-tivnosti; kada
se jedan cilj postigne, nje-gova
privlačnost može da opadne, ili da se
preokrene u potpunu neprivlač-nost.
Prepreke koje stoje na putu do cilja
mogu da dobiju negativan izgled koji
postoji sve dotle dok se prepreka ne
savlada. Veoma važna pojava je javljanje
potciljeva (međuciljeva). Put do cilja često
se opaža kao sastavijen od izvesnog
broja delova; svaM taj deo predstavlja
poseban potcilj (međucilj) koji se mora
ostvariti da bi se došlo do krajnjeg cilja.
Ti potciljevi dobijaju mnoge opažajne
karakteristike samih ciljeva; oni postaju
atraktivni, za nji-ma se teži, a njihovo
ostvarenje pruža zadovoljstvo. U stvari,
oni ponekad po-staju cilj za scbe,
nezavisno od cilje-va kojima su
prvobitno služili. Na pri-mer, visoke
ocene su za učenika koji je želeo da se
upiše u medicinsku ško-lu u počctku
bile samo potcilj; ali vre-menom on može
da počne da želi viso-ke ocenc radi
zadovoljstva koje mu one same po sebi
pružaju.
^Nivo ašpirdctje] Ne postoji samo
namera đa~seTTeki cilj postigne, već i
namera da se on postigne na određen
način, za određeno vreme, sa određe-nim
stepenom napora i sa određenim nivoom
delatnosti.
Naročito u vezi sa onim zadacima koji
pogađaju osećanje ličnog uspeha,
č^vek^ostavlja niz standarda koje želi da
osfaffla-JE£3fe3t postavlla određen nivo
aspiracjje^ SpTmterliezi da 100 ja-rdi
pretrči za 9,2 sekunde, student teži da
postigne prosečnu ocenu 9. Cilj je pri
tome da se doživi osećanje zadovo-ljstva
koje je povezano sa ličnim uspe-hom.
Postoje mnogi faktori koji utiču na
postavljanje određenog nivoa aspi-racije.
Prirodna je tendencija da se on postavi
što je moguće više tako da pru-ži
maksimalno zadovoljenje. Ali postoji
tendencija koja sprečava da se taj nivo
postavi suviše visoko usled straha od
neuspeha. Pri oceni date situacije Iju-di
prilično realistično dovode u ravno-težu
te dve tendencije. Čovck postav-Ija nivo
aspiracije dovoljno visoko da bi mogao
da doživi osećanje uspeha, ali ne tako
visoko da spreči verovatno-ću njegovog
postizanja. Pri tome glav-nu ulogu igra
ranije iskustvo sa izvrša-vanjem
5
zadataka određene vrste. Novi nivo
aspiracije se postavlja u vezi sa ranijim
raskorakom između nivoa aspi-racije i
stvarno postignutog uspena. Ako je ranije
podbacio, čovek sada snižava nivo
aspiracije; ako je ranije postigao ili
prevazišao postavljene ci-ljevo, čovek sada
podižc nivo aspira-cije. Uopšte uzev, novi
nivo aspira-cije postavlja se tako da bude
ujzves-noj meri, ali nikako ne suviše,
iznad prethodno stvarno postignutog
nivoa delatnosti.
Međutim, postoje i drugi činioci.
Opažanje standarda svoje sopstvene
grupe ili drugih grupa igra značajnu
ulogu. Na nivo aspiracije jednog poje-
dinca utiče opažanje tuđih aspiracija i
tuđih postignuća. Otuda on ponekad
svoje standarde postavlja suvise visoko, te
otuda ne uspeva da ih ostvari po-što ,,nije
igrao na nivou svoje lige". Drugom
prilikom, on može svoje stan-darde da
postavi suviše nisko, da uspe suviše lako,
te da otuda ne doživi stva-rno osećanje
zadovoljstva. Bistar stu-dent koji želi da
prođe sa jednom „Ijudskom šesticom"
nema pravo ose-eanje zadovoljstva kada
je dobije.
Postoje ogromne idividualne razlike u
postavljanju nivoa aspiracije. Posto-je
Ijudi koji se plaše neuspeha, te otuđa
nikad ne aspiriraju dovoljno visoko;
postoje i osobe koje su u pogledu svo-jih
sposobnosti ,,nerealistične,> i čije su
aspiracije uvek suviše visoke; naj-zad,
postoje osobe koje postižu zrelu
uravnoteženost između ta dva ekstre-ma.
(Videti prilog 51).
(Volja, konfIikt_Uzbiir.LNamere, do-bre
ilizle, nisu dovoljne. Da bi se radnja
odigrala, nužno jie uspostaviti most
izmedu namere i započinjanja akcije;
arijentacija na cilj mora biti preobraćena
u stvarno stremljenje ka ciiju; zupčanik
na kvačilu mora bi-ti zahvaćen. To nas
vodi jednom od naj-težih problema,
ljudske motivacije, pro-blemu volje.
Gospodin Obični može ujutru ležati u
krevetu sa potrebom da ustane, sa
namerom da ustane, a da se ipak ne
pokrene. „Duh hoće, ali je telo slabo". Svi
smo mi dobro upoznati sa tim čes-tim
raskorakom između naših motiva i naših
radnji. Taj raskorak često na-zivamo
nedostatkom Г..уо1'је>|1 (»snagfi
volje")_in_stručnjje...abwZJjo.?n.
Glava VIII. „Ја" 6

Pozivati se na „snagu volje", ne individue u datoj situaciji. Da bi-smo je

predstavlja nikakvo objašnjenje. ,,Sna-ga razurneli, moramo da uzmemo u obzir
volje" nije jedna crta iičnosti, kao što je celokupnu motivacionu situaci-ju.
to fizicka .snaga ili inteligencija. Ona je Do sada smo govorili o potrebama i
karakterističan način ponaša-nja željama, cfljevima i namerama, bez
7 Drugi deo. Moiivacija г етосгје
P R I L O G 51
Postavljanje nivoa aspiracije
Nivo aspjracjje koji pojedinac
postav-.ija u odnosu na izvršenje nekog
zadatka određea je brojnim i _dimermjajnaj)jegove~ličhosti..
raznovrsnim falc-. torima.
1) Nelci od faktora odnosc sc
na_pb-
JcktiDnu_j)rirofa^zd^tka_ kako jc jedna
osoba opaža. Kada opazi da je jedan
zađatak stvarno težak, ona će, pod
odre-denim uslovima, težiti da svoj cilj
po-stavi niže nego kada je u pitanju
zada-tak za koji misli da je relativno
lak.
2) Pojedinčeva procena teškoće jed-
nog zadatka očigledno je povezana sa
vznijhn doživljajem uspclm_Ш_ neuspeha na
tonTTallatUuriNa oshovu tog prethod:'
nog uspeha stvara se jedna vrsta ,,ni-
voa adaptacije" na osnovu koga se pro-
cenjuje sledeći verovatni nivo
uspešnosti, Takođe postoji značajan
transfer sa dru-gih ranijih doživljaja
uspeha ili neuspe-ha, pri čemu količina
transfera zavisi od opažene sličnosti
sadašnjeg zadatka i prethodnih
zadataka.
3) . Jedan drugi značajan faktor je
JtepejLlićnc angažooanosti osobe u za-
datku. Рп vtsokom stepenu "ličntf ahga.
žovanosti, osoba je u većoj meri oset-
ljiva na lični uspeh i neuspeh, te će se
njen nivo aspiracije na odgovarajući na-
čin menjati. Objektivne studije
pokazuju da pri postavljanju nivoa
aspiracije ob-jektivna svojstva zadatka
igraju manju ulogu kada je stepen lične
angažovano-sti veći. štaviše, pri većem
stepenu lične angažovanosti, postoji
veća opštost nivoa aspiracije jedne osobe.
To jest, osoba je u većoj meri sklona da
svoj nivo adap-tacije postavi ili
dosledno visoko i!i do-sledno nisko u
jednom širokom opsegu sasvim
različitih zadataka.
4) Nivo adaptacije je u značajnoj
merhpod uticajem spoljnšnjih^ normi
radjL
i _ aspiracija . kdjerpoštavlja grupa
Tvojpj
pojedinać pripada ili koju poštavljaju
druge grupe. Te norme predstavljaju
referentni okvir na osnovu koga pojedi-
nac donosi sud o sopstvenoj delatnosti.
Brojni ckspertmenti pokazuju da se
nivo
aspiracije na jednom zadatku koji poje-
dinac postavlja. može značajno pođići
ili spustiti davanjem informacija (tačnih
Ш pogrešnih) o relativno niskom ili vi-
sokom uspehu u radu i namerama
grupe.
Naravno, nemaju sve grupe podjednako
snažan uticaj- na nivo aspiracije jedne
osobe. Da bi grupna погша imala dej-
stva, ona mora da pripada grupi koja je
psihološld znaeajna za pojedince.
5) Najzad, karakteristične tendencije
u postavljanju nivoa aspiracije jednog
pojedinca-usbQ_su_povezane sa
različitim
Jedno ispitivanje dece iz četvrtog,
pe-tog i šestog razreda, koje je izvela
Pau-lina Sirs (Pauline Sears) sa
Jeilskog unt-verziteta, baca svetlo na
neke od gore naveđenih tačaka. Deca
su za ispitivanje izabrana na osnovu
njihovog školskog uspeha ili neuspeha
u aritmetici i či-tanju. U laboratoriji
njima su dati ari-tmetićki zadaci i
zadaci čitanja. Nivo aspiractje na tim
zadacima utvrđen je na taj način što je
od dece traženo da procene, posle
završene jedne strane vež-banja, koliko
će im vremena biti potrebno za sledeću
stranu.
Rezultati su pokazali da je postavlja-
nje nivoa aspiracije u laboratorijiskim
gadacima od strane dece bUo usko
pove-zano sa njihovom prošlom
istorijom us-peha i neuspeha sa tom
vrstom školskog gradiva. Na primer,
deca koja su bila uspešna u aritmetici
pokazivala su ten-denciju da „svoj cilj
podižu" kada su u laboratorijskom
testu iz aritmetike pre-lazila sa stranice
na stranicu. Ali nivo koji su ta deca
postavJjala bio je ,,'ra-^ zuman" po
tome što je ukazivao na prL Iično
skromna očekivanja u napredovanju od
zadatka do zadatka. Sa druge strane,
deca koja su u školi pokazivala izvestan
neuspeh, postavljala su svoj nivo aspi-
racije na sasvim drugaciji način. Neka
deca su pokazivala tendenciju da svoj
nivo aspiracije postave suviše nisko, iz-
ražavajući tako svoje očekivanje da
nema verovatnoće da u sledećem poku-
šaju budu bolja ili čak podjednako
dobra kao u prethodnom pokušaju.
Druga deca su pokazivala tendenciju
da nivo aspi-racije postave nerazumno
visoko, daleko iznad onog što bi se od
njih realno mo-glo očekivati.
SEARS, P. S. 1940. L-rvels of aspirMion of
academically successful and unsucccssful children. J.
abn. Psychol., 35, 498-536.
pominjanja bitne činjenice da u isto
vreme mogu da postoje mnoge Tazličite
potrebe, želje, ciljevi i namere. Ljud-sko
bićc je veoma složeno; njegov svct
neposrednog iskustva sadrži mnoge po-
trebe i želje, mnoge ciljevc i namere,
mnoge različite puteve do ciljeva, mno-
ga pozibivna i negativna svojstva nje-
gove sredine.
Otuda doživljujemo različite konfli-
kie. čovek je u isto vreme vučen u ne-
8 Drugi deo. Moiivacija г етосгје
koliko suprotnih pravaca. Stcpen doži-
vljenog konflikta može biti veoma ra-
zličit, počev od jedva doživljenog, pa sve
do krajnje snažnog strcsa koji do-vodi
do opšte pafalize. U jedanaestoj glavi
govorićemo o posledicama konfli-kata
па ponašanje i o načinima na koji se
konflikti razrešavaju. U vezi sa sa-
dašnjom diskusijom treba samo istaći
da su mnogi slučajevi prividnog nedo-
statka „volje" u stvari slučajevi konfli-
kta u kome jedan niz tendencija posta-
je dovoljno snažan da nadvlada supro-
tne tcndencije. Pošto je čitao o mogu-ćoj
vezi između pušcnja i raka na piu-ćima,
gospodin Obični sc čvrsto rešio da
napusti pušcnjc. Ali uprkos toj od-luci,
on uskoro podleže iskušenju i po-činjt
ponovo da puši. Međvtim, razlog za to
ne leži u tome što on nije dovolj-no
naprcgao „snagu svoje volje", vcć što su
tendencije koje ga na pušenje gone
(prosto uživanje u pušenju. ukla-njanje
nervoze, socijalna participaci-ja, ili bilo
šta drugo) postale u jednom momentu
dovoljno snažne da nadvla-daju njcgov
strah od гака.
Pored direktnog koflikta u okviru
jedne jcdinstvene neposredne situaci-je,
postoji znaeajan faktor situccija ko-je se
mečusobno роМараји, koje зшс već
ranije opisali. čovek može istovre-meno
da doživi dvc iii više situacija, od kojih
svaka ima manje rnoći nego jedna
jedinstvena situacija. čovek koji leži u
krcvetu može da ..zamišlja" sebe kako
uslaje da bi doručkovno i da isto-
vremeno „zamišlja" sebe u dubokom
raskošnom snu. Ali on takoč!e jednim
delom svoje pažnje može da razmislja o
problemu koji pokušava da reši, ili da
se priseća avanture iz prethodne ve-
čcri. Deljenje pažnje na nekoliko situ-
acija dalje smanjuje verovatnoću da će
čovek delovati u skladu sa bilo ko-jom
od postojećih namcra. Njegovo da-Ije
ležanje nijc stvar nedostatka ,,sno-ge
volje", već pre posledica deobe pa-žnje.
Usko povezan aspekt tog problcma
je pojava „inhibitorne reflcksije" („га-
zmišljanja"). Čovek može da provcde
dobar deo svoga vremena razmisljaju-ći
ili „vršeći introspekciju" situacije u kojoj
se nalazi, umesto da dela. Rezul-tat jc
često izmerijena perspektiva iz koje. se
neposrcdno daia situacija sa-gledava.
Na primer, radnja koja tre-ba
ncposredno da se izvrši meri so na
osnovu dugoročne vremcnske perspck-
tive („Zašto bih danas ustao, kada će-
mo svi pre ili kasnije umreti?"), vre-
dnost radnje se -potcenjnje („Zašto bih
ustao da glasam, kad je moj glas samo
jedan ođ milion glasova?"). u valjanost
radnjc se sumnja ("Ako ustanem iz
kreveta, otkud znam da me г.екс loše
vesti ne čekaju?"). Sve su fco đemorali-
zatorske misli koje koče akciju, i kcje. u
ekstremnom slučaju, od pasivnosti
pravc vrlinu. Hamlet je dao klasičan
izraz tom stanju:
. . . i iako prirodnrt boju odluke prevuče
boljkom misli bteđa sen, te preduzeća
velika i smelc oiud okrenu svoj iok i
gube ime dela".
Postoji takode paraliza usled pcrfe-
kcionizma. čovek koji mora đa ima sa-
vršeno zađovoljavajuću situaciju, koji
mora da bude savršeno siguran u
pcsle-dice aktivnosti, savršeno siguraii
da je u pravu. savrseno siguran da je
sagie-dao sve stranc probiema — takav
čo-vek ne može da dela. Zasio jedan po-
jedinac kompulzivno zahteva savršen-
stvo, zašto trpi inhibiciju usled preko-
mcrnog razmišljanja, zašto doživljava
situacije koje se međusobno isprepli-ću
(poklapaju), mesto jedne jedinstve-ne i
proste situacije — to su pitanja koja se
odnose na njegov jedinstven razvoj i
njegovu ličnosfc.
Ovde možemo da ukažemo na cen-
tralni faktor koji omogućuje jednoj o-
sobi da dela, da izvrši svoju volju. On
se sastoji u shvatanju nuznosti da se
izvTŠi nesavrsen izbor. Shvatanje činje-
nice da čovek mora da bira, da uvek
mora da bira bez potpunog znanja, da
svaki izbor sadrži žrtvovanje nečeg dru-
gog — to su elementi koji pomažn iz-
ražavanje volje.
^Slobodna volja"^ Ali, možemo li mi
stvarno izvršavati svoju volju? Pita-nje
slobodne volje se vcčno postavlja. Pire
svega, moramo napraviti razliku
izmedu opažanja da imamo ili nemamo
slobodnu volju, i šireg filozofskog pi-
tanja o postojanju slobodne volje. Ovde
se intcresujemo samo za prvo pitanje,
koje predstavlja ograničeni perceptiv-ni
problem.
9 Drugi deo. Moiivacija г етосгје
Jasno je da Ijudi često sraatraju da
imaju slobodnu volju. Osnovni razlog za
postojanost pojmova volje i slobo-dne
volje, uprkos nemilosrdnih napada
nekih mislilaca, leži u činjenici da mi
redovno imamo doživljaj da vršimo
voljne radnje. Može biti da smo u pot-
punoj zabludi. Kada bismo imali više
znanja, možda bismo uvideli da se spe-
cifični izbor koji smo izvršili može po-
tpuno predvideti na osnovu naše uku-
pne strukture i na osnovu ukupne si-
tuacije sa kojom smo suočeni, upravo
isto onako kao što na osnovu poznava-
nja uslova draženja i orijentacije po-
smatrača psiholog može da predvidi
koja će se konkretna percepcija poja-
viti.
Pa ipak „fikcija" slobode, ako je ona
uopšte fikcija, sasvim je uz nas
prirasla. Mi se mučimo birajući, ose-
ćamo se krivim zbog „pogrešnih" iz-
bora. Mi se ne ponašamo kao kada bi-
smo zaista bili ubeđeni da nemamo ni-
kakvu slobodu. Neko je rekao da se
čovekova jedina sloboda sastoji u nje-
govoj sposobnosti da dobrovoljno iza-
bere ono što mora; ali i u tom tvrđe-nju
se još uvek podrazumeva da čovek vrši
izvestan stvaran izbor.
[Faktori „slobodne uoZjef'. Jiedan od
glavnih faktora koji nam pomaže da
objasnimo čovekovu percepciju sop-
stvene slobodne volje sastoji se u og-
romnoj složenosti njegovog iskustva.
Što je veći opseg i raznovrsnost stvari
kojih je čovek svestan — što veći broj
mogućnosti sagledava, što je njegova
vremcnska peirspektiva šira, što je
raznovrsnost porteba i želja koje ose-ća
veća — verovatnije je da će imatd
utisak da je sposoban da slobodno bira
i odlučuje. To verovatno dolazi usled
toga što jic u složenoj situaciji teže
opaziti stvarne veze između uzroka i
posledica. Sto je opaženo uzrokovanje
manje jasno, više ima mogućnosti da se
situacija sagleda ne kao determini-
sana, već kao otvorena za sile slobod-
nog izbara.
Širina opaženog prostora ,,slobod-
nog loretanja" (videti stranu 218) je-ste
drugi faktor koji određuje oseća-nje
spostvene slobodne volje. Čovek ko-ji u
svojoj, fizičkoj, socijalnoj i konce-
ptualnoj sredini vidi puno pristupačnih
regiona, može scbe da opazi slobodnim
ne samo spolja, već slobodnim i ,,iz-
nutra".
I Prisila (kompulsija), Razlika iz-
me3u"spoljašnje i unutrašnjc slobode
postaje naročito jasna kada pređemo
na suprotnost slobode — na prisilu.
Stalno doživljujemo da izvesni ob-jekti,
zbivanja i ljudi zahtevaju od nas da
izvršimo određene stvari. Otac narcđuje
detetu poslušnost; oluja nas nagoni u
kuću; socijalna uloga zahteva od jcdne
osobe da se pridržava etike-cije. Sve te
situacije se opažaju kao zahtcvi
postavljcni čovekovom „ја", koji nastaju
izvan čovekovog „ја", ko-
Glava VUL Ja" 231
jisuu sušfcini „strani" čovekovom „ја".
Postoji potreba da te zahteve ispuni-mo,
ali izvesno je da mi ne želimo da to
činimo.
Takvi zahtevi uglavnom dolaze iz
spoljašnje sredine, ali se oni mogu do-
živeti i kao da dolaze iz našeg sopstve-nog
tela. Jedna intenzivna i neprekidna
telesna potreba može izgledati kao da je u
izvesnom smisiu „eksternalizova-na", kao
da je van našeg realnog „ја". Ona nam
postavlja određene zahteve i, ako je
dovoljno intenzivna, može nas prisiliti da
delamo po njenom điktatu; možemo tad
da osećamo da smo u „пје-noj vlasti", da
smo „robovi" svoje so-pstvene telesne
potrebe. Pored toga, takvi zahtevi mogu
dolaziti i iz delova našeg „ја" koji su
takođe u izvesnoj meri „eksternalizovani".
Griža save-sti našeg boljeg „ја" prisiljava
nas da delujemo na određen način.
Svi ti zahtevi — zahtevi iz spoljaš-ne
sredine, iz tela, zahtevi savesti — mogu
nas u stvari prisiljavati da de-lujemo na
određen način, ali, pri tome još uvek
postoji utisak izvesne ,,unu-trašnje"
slobode; još uvek sam „ја" onaj koji voljno
ispunjavam te zahteve, još uvek postoji
mogućnost da ođbi-jem njihovo
zadovoljenje. Ali i ta „unu-trašnja"
sloboda takođe može biti iz-gubljena. Mi
možemo doživeti impulse koji se u nama
rađaju i radnje koje su u skladu sa tim
impulsima, koji se javljaju bez ikakvog
osečanja da nasa sopstvena volja u пџта
učestvuje. Mi se osećamo bespomoćni u
kandža-ma tih „autonomnih" sila.
Na primer, postoje takozvane _opse-_
sije, kao što su stalne i neizbežne op-
sesivne misli jedne umno bolesne oso-be
da je izvršila „neoprostiv greh", ili kao što
je mnogo trivijalnija opsesi-ja čoveka na
ulici kome neka melodija ne može da
izađe iz glave. Postoje zatim, takozvane
kompulzije, kao što je stalno pranje ruku
mentalno neu-ravnotežene osobe, ili
brižno izbegava-nje da stanemo na
pukotinu trotoara dok idemojilicom.
Međutim, treba na-glasiti da zahvaljujući
osnovnoj ten-denciji da se u sopstvenom
iskustvu načini smisaoni red, takvi
impulsi i radnje koji izgledaju „iracionalni"
br-zo se podvrgavaju interpretacijama koje
ih u svesti individue čine „racio-nalnim",
bez obzira kako iracionalnc i dalje
izgledale nekom spoljašnjem posmatraču.
Pranje ruku je neophodno „da bi se
uklonili nevidljivi mikrobi"; izbegavanja da
se stane na pukotinu trotoara
predstavljaju samo jednu „igru".
Kratak rezme^ProbleiiLprevođenja
namere u radnju predstavlja problem
,voljef Slabost „volje" („snaga volje") može
se bar delimično razumeti kao re-—
'zultat konflikta između suprotnih moti^
_ya, kao rezultat postojanja međusobno
poklapajućih (podudarajućih) situacija
koje umanjuju uspešno angažovanje
'osobe u bilo kojoj od tih sitUacija,: kao
rezultat inhibitornog dejstva pretera-nog
introspektivnog razmišljanja, kao režultat
nerealističkih standarda per-f ekcionizma.
t Sasvim nezavisno od šireg pitanja.
stvarnog'postojanja slobodia volje, po-stoji
tendencija da ljudi sebe opažaju
""Kab~3a imaju „slobodnu volju" da vrše
izbor i da svoje namere izvrše. Pod
određenim uslovima postoji tendenci-ja
da se čovek oseća slobodnim kada mu je
životni prostor u većoj meri di-ferenciran
i kada mu je veći opaženi „prostor
slobodnog kretanja". Suprot-no tom
osećanju „slobodne volje" je-ste osećanje
prisile koje se može opa-ziti kao da
nastaje izvan samog „ja" u obliku sila
koje potiču iz spoljašhje sredine ili od
drugih Ijudi, ili koje kao da nastaje
izmtra, kao kada se čovek oseća
emocionalno gonjen „ira-cionalnim"
opsesijama i „kompulzija-ma„.
„ЈГа" u aEcijiT? Najzad moramo da
razma£ramo covekov doživljaj sopst-venog
delanja, njegovo stvairno kreta-
12 Drugi deo. Motivacija г етосгје

P R I L O G 52

Grailijent cilja kod pacova

13
Godine 1935. na univerzitetu u
Cikagu Kreč jc razvio jedan metod za
merenje cilju usmercne motivacije
kod pacova.
Pacov je iz polazne prostorije trcao
ka kutiji sa hranom. pri čemu je na
sebi imao jedan okovratnik (kaiš) za
koji je bio privezan kanap knji je
sputavao nje-govo kretanje. Kanap je
bio odvezivan konstantnom sporom
brzino-n na t a j па. čin što se odvijao
ва jednog cilindra koji se okrelao
pomoću clcktričnog motora. Pacov
nije mogao da prolazi kroz aparat brže
nego što je motor oslobađao žicu, bez
obzira koliko je snage upotrcbljavao.
Kanap jc prolazio kroz jadnu
zakačaljku koja jc bila pričvršćena za
fiksirnnu op-rugu; kada je životinja
kanap vukla, opruga se istezala. Na
taj način pokre-taua jc jcdna pisaljka
koja je na pokre-tnom smotuljku
papira prevuuenom vo-skom beležila
Drugi deo. Motivacija г етосгје
ncprekidun zapi:; o veličini sile kojom
jc pacov vukao kanap ka cilju. Na t a j
način je, kao što je na crtežu
prikazano, pacov sam ispisao zapis o
svom strcmljenju ka cilju. Tipičan
zapis jednog pacova prikazan је na
prvom grafikonu.
Vredno je zapisati sledeće:
1) Izgleda da postoje dokazi da se
tenzija smanjuje kada pacov uđe u
,,re-gion cilja1' (kutija sa hranom), čak
i рге nego što je ciljni objekat (hrana)
stvarno dosegnut.
2) Smanjcnje u jačini vuce kanapa u
sredini grafii;ona određeno je bočnim
pregradama koje za životinju ni u
kom siučaju ne predstavljaju
prepreku. Oče-vidno one služe kao
jedna vrsta per-ceptivnili ,,orijentira" i
funkcionišu kao neka vrsta „potcilja".
Dolaženje do tog potcilja praćeno je
privremcnim smanje-njem vučenja
kanapa; kada se to mcsto
14 Drugi deo. Motivacija г етосгје

njc u pravcu traženog cilja. Kako se

aktivnost odvija, opažena situacija se
stalno menja; kada čovek stigne do od-
rcđene tačke na putu do cilja, on situa-
ciju sagledava iz pomalo izmenjene
perspektive. On može da opazi da put do
cilja nijc onako lak ili da nije onako
težak kao što je pretpostavio, da je sam
cilj više ili manje privlačan nego što je
on zamišljao, da su drugi su-protni
ciljevi uklopili u celokupnu sliku.
Glava VIII. „Ја" 15

P R I L O G 52 Gradijent
cilja kod pacova
 Glava VIII. „Ја"
jednom prođe, životinja opet počinje
da vuČe punom snagom. Kada se
bočne рге-grade uklone, životinje više
ne pokazuju nikakav znak smanjenja
vuče kanapa na tom mestu.
Na drugom grafikonu prikazano je
dejstvo progresivnog zasićenja nagona
gladi па grzdijent vucenja kanapa ka
cilju. životinje su izvele Sest
uzastopnih pokušaja sa trominutnim
hranjenjem u kutiji za hranu posle
svakog pokušaja. Na grafikonu je
16
prikazan zapis prvog i šestog
pokušaja. Uočite da je u prvom
pokušaju životinja skoro od samog
po-četka snažno vukla kanap, dok je
u šestom pokušaju, рге koga je
pctnaest minuta jela, životinja počeia
slabo da vuče, ali je postepeno
postigla prilićno visok nivo vuče kada
se sasvim pribli. žila cilju. čak i kod
site životinje pri-vlaćnost hrane je
veća kad joj jc živo-tinja bliža.
Glava VIII. „Ја" 17

KRECH, D. 1035.
Measuremcnt oi tenrinn.
Рарег resd nt Symposium
on Topolouical Peynliolosy.
Вгуп Mu\vr Colleee.

Č I N U A SA
HRANOM

4 .A
POCE ULAZ U C I N I J A 5A
KUTIJU HRANOM
TAK SA
CILJEM
 Glava VIII. „Ја" 18

Sve te promenc menjaće čovekovu primer, hrana); сгЦпе aktivnosti (goal-

motivaciju od momenta do momenta, te activitiies) jesu na-meravane aktivnosti
u odnosu na objekat cilja (na primer,
otuda njegova kasnija aktivnost mo-že
jedenjc hrane).
da se usmeri u novim pravcima i da
Faiuomski ud. Doživljeno osećanje ko-je
uzme nove oblike.
se obično srećc kod osoba kojima
Kad su jednom sve prepreke do ci-lja
usled toga što postoji tendencija da
savladane, čovek može da doživi oštar
potrebe i želje, pošto je konzumatorna
pad u napetosti čak i pre nego što sc
aktivnost završena, budu smanjene ili
sam cilj ostvari. Alkoholičar koji je
da potpuno nestanu. Kada se to desi,
očajnički žudco i koji je na kraju uspeo
privlačna svojstva cilja mogu da pre-
da dode do novca da bi kupio željeno
trpe .oštru promenu, pri čemu se at-
piće, može, pošto konač-no đrži čašu u
raktivna svojstva srrianjuju, a možda
ruci, da odloži stvarno pijenjc, posto je u
čak i potiskuju ranije skrivenim oso-
stanju da se opusti i da uživa u
binama.
saznanju da ga više ništa ne može
Ali šta se dešava onda kada čovek ne
sprečiti da pije. Njegova per-cepcija da
uspe da postigne cilj? Čovek može da
se sasvim sigurno nalazi u regionu cilja
podbaci usled „nerealističkog" po-
može, naravno, biti sas-vim pogrešna.
stavljanja nivoa aspiracije, usled рго-
U prilogu 52 opisana je jedna ekspe-
pusta da opazi pristupačan put do cilja,
rimcntalna studija u kojoj su objek-
usled nepredviđenog uplitanja izvesnih
tivno merene pojave tenzije duž puta ka
prepreka i suprotnih ciljeva. Čovek tad
cilju i pri dolasku u region cilja.
doživljava osećanja frustra-cije i
JPostizanje cilja može da dovede do
neuspeha, koja mogu biti pro-praćena
različitih osećanja. Čovek može da ima
pojačanim potrebama i že-ljama, iii,
osećanjs uspeha i zadovolj-stva; Ш sc
obrnuto ,njihovim promena-ma ili
može osećati razoča-ran. Takva osećanja
nestankom. U jedanaestoj glavi detaljno
mogu poticati usled sagledanja
ćemo raspravljati o onome ato se zbiva u
celokupne situacije iz sasvim nove
ponašanju i iskustvu osobe koja ne
perspektive, koja sa-drži pogled unazad,
uspeva da ostvari pos-tavljeni cilj.
na osnovu koga postignuti cilj sada
izgleda manje po-željan, uloženi napor
nepotreban, a cena suivše visoka.
Jedan od razloga za takvu negativ-nu
naknadnu ocenu dolazi, naravno, je neki ud amputiran da taj ud još uvek
postoji. Ta iluzija može posto-jati
neograničeno vreme. Idcalno „ја" (lični
Rečnik ideal, cngl. self-ideal). Tzgrađeno
shvatanje jedne osobe o tome kakva
Abulija. Smanjena sposobnost da se
treba da bude i šta treba da radi. Idealno
započnu voljne radnje i donesu od-
,,ja" pru-ža standard naspram koga se
luke.
osta-tak čovekovog „ја" procenjuje i to
Barijcra (prepreka). Nešto što čovek upoređenje predstavlja osnovni čini-lac
opaža kao smetnju za postizanje ci-Ija. motivacionih i emocionalnih do-življaja.
Barijere mogu biti fizičke pre-preke, Idealno ,,ja" je produkat psihološkog
socijalne ili „unutrašnje" u mentalnim razvoja i u značajnoj meri jc pod
procesima same osobe. uticajem socijalnih fak-tora.
Cilj. Stanje ili aktivnost koja može, ka- Identifikacija. Pojava da čovek opaža i
ko čovek vidi, da uldoni njegove po- oseća naročito blisku povezanost
trebe i zadovolji njegove želje. Ciljni sopstvenog „ја" sa nekom drugom
objekti (goal-objects) jesu oni ob-jckti osobom (ili grupom). Sopstveno „ја" sc
u spoljašnjoj sredini ka ko-jima je opaža kao da je „prošireno" tako da
upravljena motivisana ak-tivnost (na obuhvati i druge osobe i ono što se
 Glava VIII. „Ја"
clrugoj osobi dešava oseća se kao da
se u izvesnoj meri dešava i sa sopstve-
nim „ја". Identifikacije su naučene kao
deo psihološkog razvoja. One su
delimično upravljane perceptiv-nim
organizacijama, kao što je orga-
nizovanje na osnovu sličnosti ili blis-
kosti.
Ja. Ono „ја" Ш „mene" koga je čo-vek
svestan u svojim mislima, ose-ćanjima
i aktivnostima. Čovekovo „ја" kao i
bilo koji drugi opaženi objekat,
posedujc strukturu sa raz-ličitim
svojstvima, podložno jc raz-voju i
promenama. Termin „ја" treba
razlikovati od termina „ego", „ličnost" i
„organizam". „Ја" je samo jedan deo
ukupne ličnosti poje-dinca.
Ličnost. Celokupna psihološka struktu-
ra pojedinca koja obuhvata njego-ve
sposobnosti, crte ličnosti, motive,
navike, saznanja, kao i njihov slo-ženi
sklop. Ukratko, sve što psiholog može
da kaže o jednom pojedincu,
predstavlja deo definicije njegove
ličnosti.
Nivo aspiracije. Standard delatnosti koji
čovek sam sebi postavlja u od-ređenoj
cilju usmercnoj aktivnosti. Osećanja
uspeha Ш neuspeha odre-đena su
odnosom između nivoa aspi-racije i
kasnijeg stvarno postignutog nivoa
delatnosti. Nivo aspiracije od-ređen je
brojnim faktorima, uklju-čujući i
ranije doživljaje uspeha Ш neuspeha
u datoj aktivnosti, kao i normama koje
uspostavlja socijalna grupa.
Opsesija. Neizbežna misao koja se stal-
no vraća, koja često uznemirava i koja
neprijatna.
Potcilj (međucilj). Poseban deo na pu-tu
do cilja koji je nužno dostići da bi se
ostvario krajnji cilj. Na osnovu
iskustva potciijevi mogu da postanu
ciljevi za sebe.
Potrcba. Čovekov doživljaj poremeća-ja
Ш pomanjkanja u sopstvenom
„ја", Ш u spoljašnjoj sredini, koji
zahteva aktivnost kojom se uklanja,
ublažuje i popravlja to stanje. Potre-ba,
pri ovakoj upotrebi tcrmina, od-nosi se
na doživljeno psihološko stanjc, a ne na
objektivni zahtev ljudskog tela. Potrebe
mogu ali i ne moraju da se poklapaju sa
19
objek-tivnim telesnim zahtevima, zavisno
od ukupne psihološke situacije. Po-trebe
služe uklanjanju stanja nedo-stataka;
njihov je cilj ponovo uspos-tavljanje
stanja psihološke ravnote-že. One su
rezličite od želja, mada su često intimno
povezane sa želja-ma.
Prisila (kompulzija). Doživljavanje
neodoljivih impulsa da sc dela na
određen način, iako je sama osoba
svesna da je ta radnja iraci-onalna i
nepoželjna.
Prostor slobodnog kretanja. Subjcktiv-na
impresija jedne osobe o stepenu
slobode sa kojom može da se kreće u
svom životnom prostoru. Širina
prostora slobodnog kretanja određe-na
je ne toliko apsolutnim brojem
pristupačnih regiona, koliko brojem
takvih regiona u odnosu na broj re-
giona koje čovek opaža kao poten-
cijalno, ali ne stvarno pristupačnim.
Psihološka situacija. Čovekov nepo-
sredan doživljaj sopstvcnog „ја" i
životnog prostora. Ona se definiše
subjcktivno, a ne onako kako bi je
neki spoljašnji posmatrač mogao da
definiše. Psihološka situacija se od
momenta do momenta menja u vezi sa
neprekidnim promenama u vezi sa
sklopom spoljašnjih i unutrašnjih
draži.
Psiholoske situacije koje sc poklapaju
(podudaraju). Dve Т više psihološ-kih
situacija koje istovremeno posto-je u
jednoj individui. Pojedine situa-cije se
razlikuju po stepenu u kome privlače
čovekovu pažnju, te otuda i u stepenu
u kome odreduju njego-vo ponašanje.
Put do cilja. Put za koji čovek misli da će
ga dovesti do cilja. Put može sadržavati
stvarno fizičko krctanje, ili druge vrste
motorne aktivnosti, ili či^to mentalne
akte.
Regioni životuog prostora. Sve potenci-
jalne aktivnosti, bilo koje vrste. ko-je
čovek može da zamisli da ih iz-vodi.
Nclci regioni su atraktivni, neki su
negativni, a većina ih je po vred-nosti
ncutraina. Nisu svi regioni životnog
prostora podjednako pristu-pačni
(videti „prostor slobodnog lcre-tanja").
Slobodna volja. Doživljeni utisak da je
osoba slobodna da vrši izbor i za-
počinje voljne radnje. Psihološko pi*
 Glava VIII. „Ја"
tanje o percepciji „slobodne volje"
treba razlikovati od šireg filozofskog
pitanja koje se odnosi na njeno stvar-
no postojanje.
Višesiruka Hčnost. Redak poremećaj kod
koga postoje dve Ш više prilič-no
izdvojene „Iičnosti"(,,.ia") u jed-noj
istoj individui. Alternativne lič-nosti
mogu imati veoma različita svojstva, i
može se desiti da ličnost iz jednc faze
ništa ne zna o drugoj disociranoj fazi.
Volja. Sposonbost da se izvrši izbor i da
5c započne voljna radnja. Volja nije
svojstvo jedne individue, već
karakteristično ponašanje u jcdnoj
situaciji. Postoji tcndencija da se ona
snažmje"-nanifestuje kada je manji
broj konfliktnih sila i kada je manja
podela pažnje па veći broj
istovremenih (poklapajućih, podudar-
nih) psiholoških situacija.
20
Želja-. Osećanje apetita, čežnje ili po-riva
koje osoba doživljava kao up-ravljene
ka izvesnim objektima, uslovima ili
aktivnostima. Želje nisu isto što i
potrebe. One ne nastaju usled opažaja
stanja nedostatka (po-manjkanja), već
na osnovu opaža-ja da je neka stvar
.sama po sebi u stanju da nam pruži
zadovolje-nje ili zadovoljstvo. Može se
reći da želje predstavljaju pozitivan
ele-ment u motivacionoj slici o čoveku.
Životni prostor. Ukupno shvatanje sve-ta
pojedinca u komc on postoji i u kome
se ponaša. Životni prostor obuhvata
njegove percepcije, zna-nja i uverenja;
njcgovu vremensku pcrspektivu
okrenutu unapred i ui)a-zad; stvari
apstraktne isto onako kao i konkretne,
nerealne isto onako kao i rcalne.
21
Sugestije za dalje čitanje
Leioin, K. 1935. Djjnamic theory of
pers07iality. New York: McGraiv-Hill.
Prvi veoma uticajan izveštaj na
engleskom jeziku o teorijama i eks-
perimentima Lcvina i njegovih sa-
radnika o psihološkim konfliktima,
tenziji itd. Sadrži diskusiju o čoveko-
vom ,,ja" i životnom prostoru.
Marphy9 G. 1947. Personality: a bioso-
cial approach to origins and struc-
ture. Neio York: Harper.
Obuhvatan tretman teme, uključu-
jući izvanrednu diskusiju o pojmu
Drugi deo. Motivacija i етосгје
SheriJ, M. and Cantril, H. 1947. The
psychology of ego involvement. Neiv
York: Wiley.
Stimulativan pregled i diskusija
velikog dela istraživanja i teorija o
motivacionoj angažovanosti čoveko-vog
„ја". Sadrži diskusiju o formi-ranju,
promenama i slomu čovekovog „ја".
Symonđs, P. M. 1952. The ego and the
selj. Neiu York: Appleton~Century--
Crojts.
Detaljan opis pojmova ,,ego" i ,,ja", sa
posebnim naglaskom nanji-hove
dinamičke aspekbe.
 G L
Emocije kod čoveka
——---------<^>^>^>------------------
и— mocije predstavijaju jedan od [г*
najosnovnijih doživljaja sopstve-ne
ličnosti. Mi oscćamo bes. strah,_'adost i
žalost; oseca'mosclu'fvi, ponosni i tenziteta osećanja emocionalni doživ-ljaji
posramljeni, bedni i zadovolj-rii sobom,
osećamo divljenje i čuđenje, ljubav i
mržnju.
U^najširem psihološkom smislu ter-
riiin emoclja odnosL_se_jna uzbuđeno
stanje organizma koje.se manifestuje na
tri sasvim različita načina: 1) emo_-
cionalnim doživljajem, npr. osoba ose-ća
bes;. 2X emocionalnim- ponašanjem,
npr. osoba grdi i napada svoga mući-
Ле1ја__3) fiziološkim promenama u telu,
прт. krv jurne u lice, srce udara brže jtd.
Ta tri aspekta cmocije su intimno
povczana, kao što ćemo to odmah vi-deti.
U ovoj glavi, međutim, mi se pr-
venstveno interesujemo za emocional-ni
doživljaj (experience). U glavama X i XI
raspravljaćemo o dejstvu moti-vacionih i
cmocionalnih stanja na po-našanje, a u
glavi XII o fiziološkim aspcktima emocija.
Djmenzije emocionalnog doživljaja.
Teško je uneti izvestan red u opis
zbunjujući velike raznovrsnosti emoci-
onalnih doživljaja. Jedan način da se tom
zadatku pristupi sastoji se u tom« da se
nade ograničeni broj opštih ,,di-menzija"
koje se sadrže u opisu svih emocionalnih
doživljaja. Četiri takve glavne dimenzije
А V А I X
su: intenzitet oscća-nja, nivo tenzije,
hedonistički ton i stepen sIoženostL.
[TitienzitetjMećanja] U pogledu in-
se kreću od jedva primetne nijanse
trenutnog raspoloženja do naj-snažnijih
strasti. Bes možc da varira od slabe
uznemircnosti do snažnog gne-va; radost
može da varira od blagog zadovoljstva do
potpune ekstaze. Sto jc vcći intenzitet
veća je i tendencija da celo čovekovo „ја"
bude obuhvaće-no, da bude ,,u
kandžama" emocijc.
$ivo tenzife) Iako tcžimo da sve
emocije smatramo za osećanja agitira-
nosti i uznemirenosti, jasno je da se
emocionalni doživljaji u velikoj mcr.i
razlikuju u pogledu nivoa tenzije.
Ten-.zija sejjdnosi na impuls lca
jiktivnosti, Osoba osećaTđaTjelznutra
nešto goni da napada prepreku koja je
frustrira, da beži od opasnog objekta, da
igra sa zanosom. Ovde smo imali
„aktivne" emocije. „Pasivnije" ili „mirnije"
e-mncije ne moraju da sadrže takav
impuls ka akciji; tužna osoba možeda
sedi bez želje da se pokrene, zadovo-
ljena osoba ne oseća potrebu da deluje.
„Aktivne" i „pasivne" emocije podjed-
nako su bitne za osobu, podjednako
obuhvataju čovekovo ,,ja". Razlika iz-
među njih leži u stepenu asociranog
razdraženja i jačini impulsa koji goni na
akciju.
 Jntc^zitei^sećanja-i-nivo-tenzije.su,
često u koreteciji,, Visok stepen tenzijc
vrlo čcsto znači i intenzivnije osećanje.
Ali snažan intenzitet takode se može naći
kod emocija sa malom tenzijom, kao npr.
u dubokoj dcprcsiji.
Hedomsjički ton. Emocionalni__do__
življaji se veoma razlikuju po svojoj
prijatnostl ili.neprijatnosti, tj. po onom
šlp se slručno naziva njihov hedonisti-čki
ton. Osećanja tuge, sramote, stra-ha,
kajanja očigledno su neprijatna, đok su
osećanja radosti, ponosa, zado-voljstva
sobom. poštovanja očigledno prijatna. Za
neke emocije teže je od-ređiti mesto na
kontinuumu prijatno-sti i ncprijatnosti.
Osećanje sažaljenja ili čuđenja ili
iznenađenja ne mora da bude ni sasvim
prijatno, ni'sasvimne-pri.jatno.
Intcnzitet osećanja uticaće naravno
na hedonistički ton._BIaga srdžba ne
mora da bude naročito neprijatna. ali
stanje gneva je nepri.jatno. Postoji čak
interesantan paradoks da emocija koja
se obično oseća kao prijatna mo-žc cla
postane tako intenzivna da bude
neprijatna, kao npr. glad; ili, blaga
nogativna emocija može da se oscti kao
prijatna, npr. tuga u kojoj ima
prijalnosti. gohcavi strah („Vi me plašite,
gospodine" kažc devojka svomc veštom
prosiocu, „ali to nije dovoljno za brak")
itd.
^tepen složengstij Upravo navedeni
parao^lčšrukazuju na važnu činjenicu da
su emocionalni doživljaji često ve-oma
slozeni, da ^eds^aj^aj^5/c_£p Cpatterns)
različitih osećanja. Tvli često osećamo da
se nalazimo u stanju „пе-opisive"
emocije i upravo taj kompleks clcmcnata
dovodi do nemogućnosti da opišemo
jedan emocionalni doživljaj, da kažemo
da li je on prijatan ili nc-prijatan.
Nasuprot tome, veliki broj naših
emocionalnih doživljaja jc jedno-stavan i
nekomplikovan; mi osećamu čist užas
prilikom zemljotresa, ćisto oduševljenje
u trenutku iznenadne sre-će, čistu žalost
zbog smrti svog volje-nog psa.
^Opis ешосЦаЈ Najsmelije pokušaje
diskripcije konkretnih emocionalnih do-
življaja učinili su pcsnici, dramski pis-ci,
novelisti. Upravo na tu literaturu mi se
obično pozivamo kad hoćemo da po-
kažemo šta to znači osećati Ijubomoru,
strah, kajanje, krivicu, ekstazu. No i
porcđ bogatstva jczika, ipak nešto ne-
dostaje čak i u najboljim literarnim
opisima. Piščeva veština uspeva da da
samo skclet potpunog doživljaja ka-kav
mi sami osećamo; JDpgatstvo i
suptilnost emocionalnog doživljaja * p-r-
kose raspol&živonl rečniku.
U laboratorijskoj mctodi opisivanja
emocija od subjekta se zahteva da
okarakteriše razHcile emocije nizom
opštih fizionomskih tcrmina, koji se
razlikuju od uobičajenog jezika des-
kripcije, i koji pokušavaju da naznaće
osećanja rečima koje pre mogu da
posluže kao indikatori nego direktni
opisi. Prilog 53. opisuje jedno ispitiva-nje
te vrste.
jjelesna osećanja\ Stanje u kome se
našc telo nalEtzTveoma je istaknuta
komponenta emocionalnog doživljaja.
Glava IX. Emocije kod čoveka 24

P R I L O G 53 „Crvena"
zavist, „zelena" tuga
 Glava IX. Emocije kod čoveka
Da И je strah „rapav" ili „gladak",
„mokar" ili ,,suv", „uglast" ili ,,okru-
gao", ,,tih" ili ..glasan", ,rprazan" ili
,,pun", „zelen" ili. „crven"? U jednom
svom istraživanju Blok (Block) je
takva pitanja postavljao* subjektima
u pogledu sledećih 15 emocija: ljubav,
gnev, zavist, poniženjerTiostalgija,
ponos, strah, do-saaa, ~zadovoljstvo,
simpatija, tuga, bri-" ga? ushićenje,
krivica, očeidvanje. Nje-gbva je
namera bila da ispita način na koji
ljudi doživljavaju različite emocije,
služeći se fizionomskim terminima
(vidi str. 27) koji se obično ne koriste
za opis emocije. On je pretpostavio da
će taj postupak dati bolju
fenomenologiju emocija nego što je
ona koju pruža uobi-čajeni način
opisivanja, koji je obojen čistim
verbalnim konvencijama i stere-
otipijama.
Od 40 studenata i 43 studentkinja
tra-ženo je da svaku od 15 emocija
karakte-rišu na osnovu niza od 20
pari fizionom-skih termina. Opšti
rezultati pokazuju veoma visok stepen
slaganja u pogledu karakteristika koje
subjekti daju za sva-ku posebnu
emociju. Muškarci i žene su posebno
analizirani i pokazalo se da, sem kod
emocija tuge, postoji visok stepen
poklapanaja u opisima mladića i
devo-jaka. Za opis emocije tuge, pored
mno-gih termina . kod kojih se
muškarci i žene slažu, žene
upotrebljavaju izraze kao Sto su
„niska",, „zelena", „slaba", „glatka" i
„okrugla", dok su muŠkarci tu
emociju jcarakterisali kao „visoku",
„crvenu", „jalcu", „rapavu" i „uglastu".
Statistički je izračunafc stepen slič-
nosti između opisa svake posebne
emo-cije i opisa svih drugih emocija.
Nađene su velike razUke u opisima
različitib emocija. Na primer, osećanja
krivice i brige opisivana su veoma
sličnim fizio-nomskim izrazima, kao
što je bio Slučaj i sa emocijama zavisti
i straha, odušev-
25
Ijcnja i ljubavi. Suprotno tome,
postojale su velike razlike u opisima
đrugih pa-rova emocija, kao Što su
emocije krivice i zadovoljstva, dosade
i Ijubavi, nostal-gije i gneva. Kod
trećih parova emocija sličnost je bila
ravna nuU; to jest, po svojim
fizionomskim značenjima jedne
emocije nisu bile ni slične sa drugim
emocijama ni različite od njih. Primeri
ove vrste jesu strah i dosada,
simpatija i ponos, krivica i nostalgija.
Treba istaći da se gornji nalazi ne
mogu objasniti samo na osnovu
uobiča-jene jezičke upotrebe. Pre
svega, ne po-stoje čvrsto utvrđene
verbalne konven-cije za označavanje
većine emocionalnih stanja. A i one
malobrojne konvencije koje postoje ne
moraju da se poklapaju sa
fizionomskim terminima koje stvarno
upotrebljavamo u fenomenološkom
opisu emocija. Na primer, pokazalo se
da je zavisl češće bila karakterisana
kao ,,cr-vena", nego kao „zelena".
Jedno prcliminarno uporedenjc
razli-ćitih kultura izvršcno je prhnenom
gorc opisanog postupka na jednom
broju mu-škaraca i žena u Norveškoj.
Utvrđeno je da su opšti opisi emocija
koje su dali američki i norveški
ispitanici veoma SlL čni. Međutim,
postojale su izvesne upad-Ijive razlike
izmeflu pripadnika dve kul-turne
grupe u pogledu sličnosti opisa
između pojedinih parova emocija. Na
pri-mer, Amerikanci su Шџи i kriuicu
opisi-vaii vrlo sličnim terminima, dok
Norve-žani nisu videli vezu između
ove dve emocije. Ovaj nalaz može da
ilustruje jedan uspešan pristup
međukulturnom is-pitivanju
vrednosti i stavova.
BLOCK, }. 1D57. Studies in the plienomc-nology ot
emotion. J. abnorm. soc. Psychol.. 54, 3:18—63.
 Glava IX. Emocije kod čoveka
Mi osećamo napetost, suvoću grla, ku-
canje srca, nesvesticu, znojenje, sla-bost
udova. Osećamo da naše telo vi*ši
različite radnje ne kontrolisane voljom
— kao što su plakanje, smejanje, drh-
tanje, reakcija iznenađenja. Taj boga-ti
kompleks organsldh i kinestezićkih
percepcija doprinosi emocionalnom do-
življaju. Ove komponente mogu biti
jedva primetne ili dominantne; takođe
one se mogu opaziti kao centralne u
celokupnom emocionalnom doživljaju Ш
kao sasvim sporedne.
Ponekad se ođgovarajuće emocije
mogu izazvati namernim započinja-njem
izvesnih telesnih reakcija koje su pod
kontrolom volje, kao sto su sme-janjie i
plakanje. Isto važi i za izvesne poiožaje
tela koji su vezani za neke emocionalnc
doživljaje; položaj povije-nosti i cdređivanju prirode emocionalnog doživ-
zgrčenosti može ponekad da iza-zove
makar i samo jedno bledo osećanje
anksioznosti, smejanje može da dovede
do prijatnog osećanja, mrstenje do ra-
zdraženja. Na taj način glumac koji
prikazuje jednu emociju može istu u
izvesnoj meri i stvarno da doživi. Ve-
rovatno da ta mogućnost da se na
osnovu telesnih izraza mogu izazvati
odgovarajući emocionalni dozivljaji,
počiva na činjenici da takvi telesni
izrazi, putem rani.ieg učenja ili instik-
tivno, sačinjavaju karakteristični deo
celokupne emocije.
Samo postojanje izvesnog broja te-
lesnih osećanja neće po sebi i za sebe
izazvati jednu emociju. Situacija mora
da bude takva da se lako može opaziti
na odgovarajući način, a uloga telesnih
osećanja je u tome da potpomognu
viđenje situacije na taj određen način.
Tako, žena koja Ijušti luk obično place
bez osećanja tuge; ali ako je njen muž
baš u tom trenutku rđavo postupao
prema njoj, suze koje je luk izazvao
mogu lako da izazovu osećanje tuge.
(Vidi prilog 54). __________
^Ј^траТлЈдТ, stmpatija^ kqjwolemen-
tarHo^^UkoIikopercepcija sopstvenin"
telesnih stanja može da indukuje emo-
ciju, možemo da govorimo o izvesnoj
vrsti „БатотгШкс^е" emocija. Slično,
kada opazimo spoljašnje telesne izraze
26
emocija kod drugih Ijudi, ista emocija
muže biti indukovana i kod nas samih.
U ovom slučaju mogli bismo da govo-
rimo o ,,emocionalnoj zarazi". Izgleda da
zaista postoji puno dokaza za takvu
„zarazu": jadikovanje naricaljke in-
đukuje žalost i kod nas; dečje smeja-nje
nagoni nas da se i mi sami smeje-mo;
izraz straha kod drugog može da
podstakne strali i kod has samihj<ada_
nas je ,,zahvatila"_ emocija drughVi
kada'isifu i sami izražavamo, govorima.
o empatiji sa drugima. Ali i ovde pri-
P R I L O G 54 },HIadua"
emocija
U sledcćem eksperimentu Maranjon
(Maranon) je na inventivan naćin poka-
zao kritičnu ulogu opažene situacije u
ljaja. U neutralnoj laboratorijskoj situ-
aciji ispitanicima — Ijudima adrenalin je
injekcijom ubačen u krvotok. Kao što
ćemo u glavi 12. videti, adrenalin proiz-
vodi izvesne fiziološke promene koje obi-
ćno srećemo u stanjima jakih emocija.
Postavlja sc pitanje: kakav će efekat
imati takve fizioluđke promcne stvorene
injekcijom adrenaiina kada ne postoji
spoljašnja situacija pogodna za izaziva-
nje emocija?
Ispitanici su saopštavali da su
ора/лЦ fiziološka dcjstva kao što su
znojenje, drhtanje itd. Ali su te doživljaje
oni opi-sivali kao neobične doživljajc
kojima ne-dostaje pravi emocionalni
kvalitet. Oni su opisivani Uao neka vrsta
..hladne" cmocije, kao bleda kopija
ranijih emo-cionalnih doživljaja.
Ispitanici su opisi-vali svoja osećanja
pnmedbama kao što su: „osećam se kao
da sam poplašen*'. ,,osećam se kao da
imam veliku tremu. a ipak sam miran".
Ovde imamo jednostavan priraer si-
tuacije koja po svojoj psihološkoj prirodi
nije takva da izaziva pravu emociju i u
kojoj veštačiđ indukovane telesne pro-
mene. veoma slične fiziološkim promena.
ma u pravim emocionainim stanjima.
nisu po sebi bile dovoljnc da izasovu prave
emocionalne doživljaje.
ćitalac bi sad mogao da zamišlja re-
zultat jednug hipotetičkog eksperimenta.
u kome bi adrenalin bio dat putem
injek-cije dok bi se ispitanik nalazio u
situaciji koja nije sasvim neutralna u
pogledu sposobnosti izazivanja emocija.
Naime, situacija bi, mada ne sasvim
adekvatna za izazivanje emocionalnih
reakcija, mo-gla da emocije izazove uz
izvesnu inten. zifikaciju. Kakvo će
dejstvo adrenalin imati pod takvim
 Glava IX. Emocije kod čoveka
okolnostima? Da 1, ćc sc prag
emocionalnog nadraženja spu-stiti?
MARANON. G. 1024. Rcvuc fuincalse d'en-_o:rinologle,
2, 301.
sustvo ili odsustvo situacije koja ima
neke smisaone veze sa specifičnom
emocijom igra značajnu ulogu. Ako ne
možemo da vidimo čega se druga oso-ba
plaši ili zbog čega plače, mi ćemo
verovatno ostati hladni.
Kada ne opažamo jednu situaciju na
Išti nacin kao-što to ciru лека dru-ga
osoba, emocionaini izrazi te osobe ne
moraju da pokrenu slične emocije kod
nas, čak i kada imamo-bliske od--nose
sa njom.^Ono__š£o čemo čcsto u takvirn
slučajevima osećati jeste sim-patija —
na primer, majka oseća za-štitnlčku
nežnost kada njcno prepia-šeno dcte
plače. Naravno, mi možemo da osećamo
i komplementamu emociju zivisno od
toga kako mi opažamo situr aciju. Ako
smatramo da smo gnev dru-ge osobR mi
izazvali i da je on na nas upravljen,
skloni smp da osećamo pre strah nego
gnev. Isto tako kada vidimo osobu koja
је postiđena, ne moramo da osećamo
sram na osnovu empatije, već pre gnev
upravljen na onu osobu koja je izazvala
sram kod postidene osobe.
\Emocionalna radnja] Specifičnom
karaktcru ^emocionalnih doživljaja u
značajnoj meri doprinose i posebne
radnje koje vršimo. Mek. Dugal (Mc
Dougall), 1923, bio je.jedan od prvih \
kpji_ju__jiaglašavali usku povezanost
emocija i aktivnosti (za koju je on ve-
гоуао da je instinktivnog porekla),
ukazujući da strah i bežanje, gnev i
napadanje, materinska osećanja i za-
štita prirodno uvek idu zajedno kao
delovi jedinstvenog ponašanja.
I Neodređene situagijej. Mi smo do
sada naglašavali^HaTovek svoja emo-
cionalna stanja opaža kao smisaono
oovczana sa izvesnim konkretnim
svoj-stvima neposredne situacijc; on
oseća da je njegov strah povezan sa
puškom koja je na njega uperena, da
njegova radost nastaje usled uspešno
položenog ispita, da je njegovo
estetsko uzbuđe-nje prouzrokovano
ođređenom slikom, da su njegove
27
seksualne želje uprav-Ijene na
određenu devojku. Ali često postoje
cmocionalna stanja u kojima je odnos
sa spoljašnjom situacijom daleko
manje jasan ili u kojiraa se emocija
doživljava kao nepovezana sa
spoljašnjom situacijom. Na primer,
osoba oseća anksioznost bez nckog
jas-nog kognitivnog sadržaja; osoba ne
može da kaže zašto se oseća anksioz-
nom ili zbog čega bi trebalo da bude
anksiozna. (Ova pojava se ponekad
naziva ,,nevezanom" anksioznošću).
Što su takve nepovezane етоспе
intenzivnije, тапје je verovatno da će опз
ostati nepovezane. Na osnovu po-
znavanja perceptivnih organizacionih
tendencija koje stalno dejstvuju u in-
dividui, možemo da očekujemo da će
postojati tendencija da se emocionalni
doživljaji osmislc u odnosu na celoku-
pnu situaciju. Llkratko, psoba će jednu
emociju ..vezati" za odgovarajuči aspekt
situacije, a ako je potrebno učiniće to i
izmišljanjem situacije. Na primer,
oscćanje besa koje se u osobi polako
skuplja kao posledica niza ma-njih
sekiracija i koje u početku osoba ne
doživljava u vezi sa nečim određc-nim,
odjednom se doživljava kao bes
upravljen na prodavca koji je bio ,,ne-
učtivM.
^Kratak^f^ime^ Emocionalni doživ-ljaj
ле organizovan sklop osećanja koja
nastaju opažanjem telesnih stanja i
procesa, percepcijom emocionalnih iz-
raza i percepcijom adaptivnih radnji.
Priroda jednc posebne emocije od-
ređena je posebnom psihološkom situ-
acijom.
^^Situaciona analiza speHficniK^rnoci-
VJaTlmajucf u^vifliTbesKrajnu
raznovrs-" nost situacija u kojima
čovek može da se nađe, moglo bi se
očekivati da se emocionalni doživljaji
opiru svakoj kla-sifikaciji. Pa ipak u
jeziku postoje nazivi za specifične
emocije i ovi us-pešno ukazuju na
izvesne opšte ,,tipo-ve" emocionalnih
doživljaja koje mi u sopstvenom
iskustvu lako razlikujemo. Mada je
jedan doživljaj gneva, na pri-mer, u
izvesnoj meri raziičit od svakog drugog
doživljaja „gneva", ipak izgleda da
 Glava IX. Emocije kod čoveka
postoji nešto što je zajednićko svim
,,doživljajima gneva". To oprav-dava
traganje za posebnim sklopom
(pattern) situaeionih determinanti u
svim tim slučajevima, pošto mi pret-
postavljamo da postoji nužan odnos
izmedu situacionog sklopa i izazvane
emocije.
Kao što smo ranije napomcnuli, u
primarne elemente koji sačinjavaju
sklop neposredne situacije ubrajamo
potrcbc i želje, namere i težnje ka cilju,
objckte i događaje u sredini, kao i mesto
koje čovekovo ,,ja" i ti -objekti i događaji
zauzimaju u celokupnom životnom
prostoru onakvom kako je u datom
trenutku opažen.
Kada budemo analizirali specifične
emocije, videćemo da svako od tih
situacionih svojstava igra veću ili ma-
nju ulogu. Tako kod nekih emocija
recimo kajanja, ključni moment pred-
stavlja vremcnska perspektiva okrenu-ta
ka prošlosti (ono što je trebalo da
učinimo — ili što nije trebalo cla uči-
nimo), za neke druge emocije, recimo
radost, ključni faktor je rezultat aktiv-
nosti upravljene cilju.
Razmatranje emocija veoma je
zgodno izvršiti na osnovu sledećih šest
osnovnih klasa, polazeći od najosnov-
nijih i u najvećoj meri ka cilju usmere-
nih emocija.
1) Primarne emocije, na primer,
radost, strah, gnev, tuga.
2) Emocije koje se odnose na čul-nu
stimulaciju, па primer bol, odvrat-nost,
užas, uživanje.
3) Emocije koje se odnose na sa-
moocenu, na primer sram, ponos ose-
ćanje krivice.
4) Етосгје koje se odnose na druge
Ijude, na primcr Ijubav, mržnja, saža-
ljenje.
5) Emocije vezanv. za proceirjiva-nje,
na primer humor, lepota, čuđenje.
6) Raspoloženja, kao na primer ne-
raspoloženost, anksioznost, odušvlje-
n^e.
Pfimarne emocije
Radost, gnev, strah i tuga često se
označavaju kao najosnovnije Ш pri-
marne emocije. One se tako nazivaju iz
28
višc razloga. One se javljaju rano u
razvoju individue: situacije koje ih
izazivaju u osnovi su jednostavne; one
su intimno povezane sa aktiv-nošću
upravljenom cilju, te su otuda često
asocirane i sa visokim stepenom tenzije.
Postoji tendencija da se emocije
smatraju razornim i ometajućim. Ta
tendencija prenaglašava nepoželjnc as-
pektc einocija. No, emocije imaju i
pozitivne aspekte. Naglasićemo zato te
pozitivnc aspekte počinjući svoje izi*=*
ganje opisom cmocije radosti.
Radost. Bitni situacioni uslov radp-1
sti je da Čovek teži ka izvesnom cilju i ■
da ovaj ostvari. Intenzitet radosti zavisi
od nivoa tenzije koja se u čoveku na-
gomila u toku motivisane aktivnosti,
Kada cilj nije naročito važan, emocija
koja se javlja može da bude samo bla-go
zadovoljstvo; ako je cilj izvanredno
važan, rezultat može da bude ushiće-na
radost.
Radost je emocionalni ekvivalent
smanjenja Tenžije đd koga dolazi usled
postizanja cilja. Naglost sa kojom se cilj
postiže i tenzija smanjuje, utiče na
intcnzitet radosti. Kada čovek lako
pobeđuje u igri, on može da oseti ume-
reno radovanje; ali pobcda u posled-
njem trcnutku, kada je sve izglcdalo
izgubljeno, može da izazove emocional-
nu ekstazu.
Napred rečenim ne tvrdi se da je
osećanje radosti koje dete ima kad do-
bije novu igračku identično sa oseća-
njem radosti koje ima jedan Arhimed
kada rcši jedan komlikovan problem.
Niti je divlja radost koju čovek oseća kad
vidi svog neprijatelja pobcđenog ista kao
i ekstaza radosti u religioznom
raspoloženju.
Mi se ovde ne interesujemo za sve
moguće specifične ciljeve čije ostva-renje
može da dovede do osećanja ra-dosti,
niti se bavimo različitim nijan-sama
osećanja radosti. Osnovno je ov-de da
vidimo da je postizanje cilja i smanjenje
tenzije bitni situacioni či.ni-lac emocije
radosti.
jGnev. Osnovni uslov da se gnev iza-
zove je prepreka u postizanju _nekog
_cilja, naročito onda kada je to spreča-
vanje trajno, sa postepenim nagomila-
 Glava IX. Emocije kod čoveka
vanjem tenzije. . U početku ne motra
postojati ništa drugo do slabo osećanje
Ijutnje i uznemirenosti; sa produžetkom
stanja i'rustracije čovek može da po-
stane zaista gnevan, pa čak da dospe u
stanje razbesnelosti ili mahnitosti.
Osujećenje cilja neće u svim sluča-
jevima dovesti do gneva. Kao što će-mo
videti u glavi 11, a takođe i u glavi 24,
osujećenje u postizanju cilja može da
ima različite posledice, od kojih je gnev
samo jedna. Do kojih će posledi--ca
doći, dobrim delom zavisi od toga da li
se može identifikovati neka pre-preka
koja stoji na putu do cilja. Ako •čovek
jednostavno ne može da vidi šta ga
sprečava u postizanju cilja, gnev se po
svoj prilici neće pojaviti; ali ako -on
sagleda (taćno ili pogrešno) pre-preku
koja mu zadaje muke, naročito ako mu
se to osujećenje čini u izvesnom smislu
„neopravdano" ili „namerno" ffi
„zlonamerno", gnev će se verova-tno
javiti i izraziti u agresivnoj akciji
usmerenoj protiv objekta koji sprečava
ostvarenje cilja.
Strah. RadostJ gnev su u izvesnom
smislu emocije „pristupanja" („аррго-
_Ш_"Уј to jest one u sebi sadrže težnju
fca cilju. Strah je, sa druge strane, emo-
cija „izbegavanja4,,avoidance"); on se
karakteriše bežanjem od opasnosti. Po-
što je svet pun potencijalnih opasnosti,
strah је veoma čcsto đoživljena emo-cija.
Izvesni posmatrači ljudske priro-de
stavili su ga čak u srž ljudskog po-
našanja; prema njihovom gledištu „strah
je onaj koji čini da se svet okre-će".
Bitna karakteristika situacije u kq-joj
se'strafi'javlja'jeste percepcija opa-snog
objekta ili pretnje. Ključni mo-rhenat u
situaciji izgleda da je nedo-štdtalč moći
29
ili sposobnosti da se čovek sa opasnošču
bori. Ako on ne zna ka-ko da se od nje
odbrani, a naročito ako vidi da je
odstupnica presečena, strah se javlja.
Najdublji užas može se iza-zvati
osećanjem nemoći u vlasti sve-moćne
sile, kao što je zemljotres ili neka druga
prirodna katasrofa, ili — u mnogo
manjoj meri — strogim oče-vim
pretnjama, onakvim kakve one de-tetu
izgleđaju.
Vremenom možemo da se navikne-
mo na opasne objekte živeći u njiho-voj
sredini bez uzbune; to se dešava stoga
što smo naučili da se borimo sa njima.
Ali ako se neposredna situacija izmeni,
tako da naši dobro utvrđeni na-čini
upravljanja tim objektima otkažu, javlja
se strah.
Naročito je značajno da neočekiva-ne
promene u našoj uobičajenoj sredi-ni
mogu da izazovu strah. Kao da smo naš
svet tako organizovali da u njemu
budemo zaštićeni — i svaki poremećaj
tog reda može trenutno da izazove strah.
Opšte je poznato da promene u
svakodnevnoj sređini malo dete čine
anksioznim i zastrašenim. „Strah od
nepoznatog" nije samo literarni izraz
pošto je opšte utvrđeno da strane i ne-
poznate pojave mogu đa izazovu strah
kod posmatrača. To je veoma primitiv-na
reakcija koju zapažamo i kod ži-votinja.
(Videti prilog 55)
Upravo kođ straha srećemo najsna-
žniju emocionalnu zarazu, možda jaču
nego kod bilo koje druge emocije. Opa-
žanje, slušno ili vizuelno. da je neko
drugi u stanju jakog strana često će kod
posmatrača izazvati paniku, čak i onda
kada ništa drugo u datoj situa-ciji ne
postoji što bi moglo da izazove tu
emociiu.
30 Drugi deo. Motivacija i emocije

P R I L O G 55 Strah od
ncpoznatog kod šimpanzc
31 Drugi deo. Motivacija i emocije

U jednom nizu eksperimenata u izvor straha je prefcjđ te

Јегк-sovim (Yerkes) laboratorijama za koordinisane sekvence.
biolo-giju primata, Heb (Hebb) je kod Strah se na taj način
tride-set šimpanzi ispitivao reakciju sagleda kao direUlna
straha prilikom pokazivanja neobičnih posledica duboke
i nepoz-natih objekata. đezorgani-
Upotrebljeni objekti su bili: glava
majmuna, lobanja, Ijudska glava
(viđena kroz jedan prozorčić),
anestezirani šim-panzo, slike, igračke
— životinje. Ovi test — objekti su
izloženi šimpanzi đok јо ovaj bio u
svom svakodnevnom ka-vezu. Životinja
je privučena ivici kaveza pružanjem
male količine hrane, Zatim je
pričvršćeni poklopac jedne kutije bio
podignut i na taj način test — objekat
izložen. Strah je bio pripisan šimpanzi
ako su se mogii videti jasni znaci uzmi-
canja od posmatranog objekta. Uz
takvo uzmicanje postojali su znaci
neobičnog uzbuđenja, kao što su
crekcija dlake, cviljenje. gestovi,
pretnje itd. ncposrcdm zacije moždanih procesa,- -0
Iz podataka jasno izlazi da je neobična, mrtva i iznakažena tela
najsna-žniji činilac straha uslovio izazivaju per-ceptivne i intelektualne
nedostatak bilo kakvog reagovanja cele procese koji su ncspojioi sa vcć
životinje (nncslczirani šimpanzo) ili postojcćim i ustaljenim sekvencama
ncdostatak tela kada se glava vidi. aktivnosti — i usled toga se javlja
Hebovo objašnjenje izgleda otprilike strah.
ovako: 1) kada je stimulisan jednim Reakcije straha — uzmicanje ili be-
ob. jektom, šimpanzo na osnovu žanje — teži da povrati ,,moždanu
prethodnog učenja očekuje neke druge ravno-težu" na taj način što životinju
dogadaje (na primer, kada vidi glavu uklanja iz celog kompleksa
on očekuje da vidi i ostatak tela); 2) uznemiravajućih i nespojivih draži.
neurološki to znači da kao posledica
draženja takvim i takvim objektom u НЕВВ. D. O. 1940. On the nature of fear. Рзусћо!.
mozgu životinje počinjc da sc odvija Rev., 53, 253-70.
koordinisana sek-vcnca ncronih procesa-, 3)
32
Jeđna važna komponenta u mnogim.
situacijama straha je vremenska per-
spekliva okrenuta budućnosti, to jest mi
prcdvidamo ono što će se desiti i
zadržavajući se u mislima na tim zbi-
vanjima, stvaramo stanje snažnog an-
ticipatornog straha. Najgore mučenje
ponekad je ono koje snalazi zatvore-nika
u njegovoj ćeliji pre nego što ga odvedu u
ćeliju za mučenje; zubari to dobro znaju.
Ta anticipacija predstojećih opas-
nosti obično se doživljava kao anksio-
znost (strepnja).
Neorganičene mogućnosti zamišlja-
nja budućih zbivanja pružaju nam ne-
presušeno „gorivo" za anksioznost. Po-
red to^a sama kompleksnost sveta u
kome živimo je takva da mali broj lju-di
može da bude siguran da je zaštićen od
svih mogućih opasnosti.
^eakcw^_trzm^) (strartle). Pre
mnogD^gooMnT^Volion (1924) je ekspe-
rimentisao sa strahom kod male dece
L^akliučio ie da su krjtičke_ draži za
strah nagli gubitak. telesne podloge i
iznenadni jak zvuktJ3d tih dana psiho-
lozi su u laboratorijama često ekspe-
rimentisali sa izazivanjem takozvane
reakcije trzanja — koju smo i mi svi
ispitivali na manje fin način plašeći
druge osobe sa onim ,,bu". Psiholozi su
bili naročito zainteresovani za sklop
fizioloskih promena i telesnih izraza pri
reakciji trzanja, pretpostavljajući da taj
sklop reakcija Hči na onaj koji po-stoji u
strahu i da je ispitivanje rea-kcije
tržanja jednostavan način da se ispituju
efeldi straha. Očigledno je da u
trenucima kada smo iznenada trgnu-ti
često osećamo trenutni strah. Ipak ne
možemo da izjeđnačimo reakciju tr-zanja
sa strahom; u mnogim slueajevi-ma
reakcija trzaja ne izaziva strah, već pre
sasvim različite reakcije, kao što je, na
primer, smeh.
Iznenadna draž može da dovede do
,,okidanja" emocije straha samo onda
kada i ostatak situacije vrsi usmera-
vanje u tom pravcu. Uocimo kako su
različiti emocionalni efekti kada gla-
sno i iznenadno viknemo „bu" na uho
osobe koja noću cita neki uzbudljivi
Drugi deo. Motivacija i emocije
kriminalni roman iii na uho osobe
koja sedi na fudbalskom stadionu i
posma-tra igru. U prvom slučaju
može da do-đe do pojave straha; u
drugom će ve-rovatno pre doći do
iznenađenja, sme-ha, nerviranja; ili će
sve proći bez ne-ke naročite reakcije.
Žalost. Radost, gnev i strah povezani su
sa"težnjom ka cilju ili'sa izbegava-rijem
opasnosti. Tuga je u vezi sa дп-bitkom
nečega čemusmo težili ili neče-ga što
smo cenili. Jačina ovog osećanja zavisi
od vrednosti objekta; obično naj-dublja
tuga nastaje usled gubitka vo-ljene
osobe, mada duboka osećanja tu-ge
mogu da nastanu i zbog gubitka ce-
njenog poseda. Postoje slučajevi inten-
zivne i trajne tuge; ali postoje i brojne
nijanse tuge sve do jednostavnog ose-
ćanja razočaranosti i žaljenja. " Radost,
gnev i strah jesu tipične i „aktivne"
emocije sa velikim stepenom tenzije,
Tuga je najčešće tipično ,,mirna" emocija
koja se u manjoj meri ka- f rakteriše
tenzijom i aktivnošću. Medu-tim postoje
očigledni siučajevi u koji-ma se tuga
manifestuje plakanjeni i clrugim
aktivnim izrazima. čovek koji vidi voljenu
osobu u opasnosti, poku-ša da je zaštiti i
ako u tome ne uspe, može tim gubitkom
da bude doveden. u stanje najsnažnijeg
očajanja. Na ma-nje snažnoj skali
osećanja — igrač ko-ji je izgubio
utakmicu počinje da jeca, dete koje vidi
da mu je voljena igra-čka uništena može
da doživi eksplozi-ju plača. U
slučajevima smrti bližnjih cesto postoji
„odložena reakcija". Naj-pre. covek
doživljava izvesnu vrstu šo-fca,
manifestujući pri tom izvesnu vr-stu
„umrtvljenosti"; čovek sam i oni oko
njega mogu da budu iznenađeni ne-
dostatkom pravih emocija. Ova I'aza
obično је praćena periodom u kome se
gubitak jasnije shvata i čovek mo-že da
doživi pravi grč bola usled ža-Iosti, sa
visokim stepenom napetosti i aktivnih
izraza.
Sa izvesnom verovatnoćom može se
tvrditi da ta žalost nastaje zato što u
svojim mislima zamišljamo mnoge že-
Ijene i potrebne stvari kojih nas gubi-tak
voljene osobe zauvek lišava. Ka-da Čovek
s vremena na vreme dođe u kontakt sa
33
različitim objektima koji ga podsećaju na
voljenu osobu — sa nje-nim odelima,
knjigama, fotografijama — ponovo se
javlja pojačana svest o značaju gubitka;
takav je slučaj sa de-tinjim igračkama
(„Voleli smo da se igramo zajedno, a
sada se više nikada nećemo igrati") i
knjigama („Tako je želeo da nauči da čita
i ja sam želeo da mu pomognem u tome,
ali sada je sve prekasno"). I sa „žaokom"
svakog novoopaženog aspekta
pretrpljenog gu-bitka nastupa nov talas
tuge. Čak'i on-da kada su se emocije već
odavno sti-šale, kada iznenadno
naiđemo na neki zaboravljeni predmet
koji je pripađao dragom pokojniku, mi
ponovo bivamo ophrvani tugom. U
ovome, opet, viclimo kritičnu ulogu koju
situacioni fak-tori imaju u određivanju
emocija.
Kao i kod svih drugih emocija, cela
priča ne sastoji se samo u prostom gu-
bitku nečeg što smo cenili. Jer mi zna-
mo mnoge slučajeve u kojima gubitak
nečeg vrednog nije praćen tugom. U ne-
kim kulturama smrt voljene osobe nije
prilika za tihu žalost; voljena osoba je
tad ponovo srela „očeve" i otišla na
„srećna lovišta". Iz toga jasno sledi da je
ključni momenat to kako se gu-bitak
opaža, u kakvom širem kontekstu se
opaža. Neposredni lični gubitak može
biti ublažen daljom pcrspek-tivom:
pokojnik je sada srećniji ,,i on čeka da
me susretne posle smrti". Na mnogo
trivijalnijoj skali osećanja žalosti —
izgubljena igra se shvata sa-mo kao
jedna od mnogih koje će se još odigrati,
slomljena igračka se može za-meniti
jednom lepšom itd.
Iako smo tugu svrstali u primarne
emocije, zajedno sa radošću, gnevom i
strahom, ona u izvesnoj meri izglcda kao
manje primitivna emocija. Uopšte nije
izvesno u kojoj se meri tuga sreće kod
životinja nižih od čoveka. Kod de-ce,
takođe, tuga se razvija kasnije od drugih
primarnih emocija. Izgleda da postoji
veća složenost osnovne situaci-je u kojoj
se tuga javlja, da se u ve-ćoj meri
zahteva shvatanje gubitka i posledica do
kojih on dovodi, da posto-ji veća
zavisnost od budučnosti u vre-menskoj
orijentaciji pojedinca. Sve to može da
premaša mentalne kapacitete životinje i
malog deteta.
Drugi deo. Motivacija i emocije
Jedan drugi faktor je od naročitog
značaja za cmociju tuge. U većoj meri
nego sto tovažiza radost, gnievi strah,
situacioni sklop u kome se javlja tuga
sadrži konkretne objekte. Tuge nema bez
konkretnog objekta koji se ceni i koji je
izgubljen.. Kod radosti, gneva i straha
obejkti takočte igraju izvesnu ulogu, ali
to je u manjem stepcnu nu-žno. Mi
možemo da osećamo neodre-flenu
radost, srdžbu neupravljenu na ncki
objekt, strah od nečcga ,,što i sami ne
znamo šta je", ali tuga se uvek odnosi na
neki određeni objekt. Vero-vatno da ne
postoji „slobodno lebdeća" tuga.
Emocije koje se odnose na
čulno draženje
U ovu klasu spadaju oni emocionalni
doživljaji prijatnosti i neprijatnosti ko-ji
nastaju kada neki objekti draže naša
čula. Draženje može biti blago ili in-
tenzivno. Emocije koje na taj način na-
staju, pokazuju tendenciju da budu up-
ravljene ka pozitivnim ili negativnim
objektima.
Bol. Fizički bol je najvažniji slučaj*
emocionalnog uzbuđenja koje nastaje
intenzivnim fizičkim draženjem. Pri sla-
bim intenzitetima osećaji bola se mogu
opaziti kao sporedni za čovekovo „ја", i
oni ne moraju da izazovu ni doživljaj
neke emocije, niti reakcije izbegava-nja.
Kod većih intenziteta javlja se ne-
prijatnu emocionalno stanje, a kod kraj-
nje intenzivnog bola dolazi do oštre
emocionalne agitiranosti.
Intenzitet doživljene emocije u ve-likoj
meri zavisi od razumevanja pri-rode
emocionalne situacije u kojoj se bol
javlja. Bolna emocija je često po-jačana
strahom. Unutrašnji bol čiji iz-vor nc
znamo može da bude veoma
uznemirujući, pogotovu ako smo sklb-ni
da mislimo da on može da ima ko-bne
posledice," kao što je slučaj kod га-ka.
Kada se jednom utvrdi da je bol
bezopasan, intenzitct bolne emocije mo-
že u velikoj meri da sc smanji.
Emocija boli ima paralelna svojstva
sa emocijom sti'aha; ta paralelna svoj-
stva su u tome što se, pre svega, obe te
emocije pojačavaju sprečavanjem
34
mogućnosti izbegavanja neprijatne si-
tuacije i, zatim, što se obe te emocije
ublažavaju saznanjem da smo u stanju
da vladamo situacijama koje te emo-cije
izazivaju.
Oclvratnost. Postoje različite vrste
objekata koji kad sie vide, pomirišu,
okuse ili dodirnu izazivaju odvratnost, to
jest oštro neprijatno asećanje koje sardži
jaku tendenciju izbegavanja i izrazite
osećaje koji nastaju usled te-iesnih
promena kao što su muka i po-vraćanje.
Ovde je opet blizalc dodir sa čovekovim
„ја" ono što je najvažnije. U našoj.kulturi
ljigavi objekti, kao što je puž, teže da
izazovu jaku odvratnost. To osećanje je
mnogo jače kada objekt nije samo viđen
već i kožom dodirnut.
Treba istaći da pod odvratnošću po-
drazumevamo samo onu primarnu emo-
ciju koja sadrži bitne telesne senzacije
koje nastaju_usied muke i sličnih pro-
mena. U svakodnevnom govoru taj ter-
min se često upotrebljava na jedan
uopšteniji način, to jest njime se ozna-
čava bilo koje averzivno osećanje: „0-na
je odvratna osoba", ili „sam sam sebi
odhratan". Ali ove emocije su mno-go
složenjje i njih ćemo razmatrati ka-snije
kada budemo govorili o emocija-ma koje
se odnose na sopstvenu ličnost i na
druge Ijude. Naravno, neospor-no je da
drugi Ijudi mogu ponekad da izazovu
autentična osećanja odvratno-sti. U
nekim kulturama dodir osobe iz niže ili
„nečiste" kaste može da izazo-ve pravo
osećanje odvratnosti, pa čak " i muke.
OČigledno, kulturni standardi i sastavni deo samog zadovoljstva, a ne
specifična prošla iskustva individue
odlučuju koji će objekti izazvati pravo
osećanje odvratnosti.
Nezadovoljstvo. Kod bola i odvrat-
nosti jasna osećanja telesnih promena
sačinjavaju bitni deo emocionalnog do-
življaja; Pored te dve određene nega-
tivne emocije, postoji velika, nedovolj-no
određena klasa neprijatnih emocio-
nalnih doživljaja koja se odnosi na
ogroman broj draži. U nedostatku boljeg
Drugi deo. Motivacija i emocije
termina mi smo tu klasu emocija nazvali
nezadovoljstvima; to su osećanja
averzije, odbojnosti, patnje; ta ose-ćanja
su uglavnom upravljena na ne-gativne
objekte.
Po intenzitetu ova osećanja mogu da
se kreću od manjih razdraženosti i
nerviranja (videti prilog 56) do kraj-njeg
užasa, koji se javlja kad prisus-tvujemo
snažnim afektivnim događaji-ma, a
naročito groznim nesrećama, sakaćenju
tela, rušenju objekta. Inten-zitet užasa
određen je stepenom blis-kosti Ш
identifikacije sa drugim Ijudi-ma ili
objektima. Snažno osećanje uža-sa biva
izazvano kada vidirao da je vo-ljena
osoba ubijena ili u velikoj opasno-sti, ili
kada vidimo kako se uništava svojina
koju cenimo, kao što je to slu-čaj u
požaru. I kao što je slučaj sa stra-hom i
gađenjem, užas je još više poja-čan sa
osećanjem nemogućnosti da na događaje
utičemo.
Zađovoljstvo. Veliki broj objekata i
događaja može kod nas da izazove pri-
jatna osećanja. Te emocionalne doživ-
ijaje možemo da nazovemo zađovoljslvi-
ma, nasuprot prethodno opisanim neza-
dovoljstvima. Ova osećanja variraju po
intenzitetu od manjih prijatnosti, ugod-
nosti, dopadanja, pa sve do najviše' ek-
staze.
Emocije zadovnljstva no treba br-kati
sa radošću koju smo ranije opisa-li. One
nisu osećanja naglog popušta-nja
tenzije, već su pre pozitivna uži-vanja.
One takođe često sadrže oseća-nja
razdraženja, ali to razdraženje je
prethodni uslov njegovog javljanja.
Izvori zadovoljstva su kao i kod
nezadovoljstva, tako reci neiscrpni._ Ne-
ka od njih su prijatne senzacije u te-lu
kada je ono dodirivano, glađeno ili
milovano. Neka od njih nastaju kao
rezultat percepcije telesnih pokreta i
telesnog funkcionisanja (zadovoljstvo
usled mičićne aktivnosti, ritmičke igre,
pevanja) i ođ osećanja koja su poveza-na
sa umerenim stepenom telesnih po-treba
(prijatna glad, prijatan umor).
35
P R I L O G 56 507 stvari
koje nas nerviraju
Godine 1928. Kejsn (Cason) je
ispiti. vao stvari koje ljude nerviraju.
Na uzor. ku od preko hiljadu osoba
oba pola, u rasponu od 10 do 90
godina, širokog op-sega u pogledu
inteligencije, bogatstva, fizičkih
karakteristika, rase, religije i mesta
stanovanja (svi ispitanici su bili
Amerikanci). Ispitanici su procenjivah
507 stvari koje nerviraju;, kategorije
na skali procene kretale su se od ,,do
kraj-nosti nervira" do „пе nervira". Tih
507 procenjenih pojava predstavljale
su bri. žljiv izbor iz mase od 21 000
sakupljenih odgovora jedne velike
grupe osoba.
Kejsn je verovao da u nije specifičan samo za
svakodnevnim poslovima civilizovanog
čoveka jednosta-vne i često trivijalne
sekiracije i nadra-ženja imaju veći
adaptivni značaj nego snažniji oblici
emocija, koji su daleko češće
ispitivani. Averzije za koje se on
interesovao bile su konkretne i
objekti-vne, a naročito one kod kojih
je postojao izvestan iracionalni
aspekt. Neke od tih ,,sekiracija" bile
su dovoljno snažne da se mogu
klasifikovati kao gnev; druge su bile
stvar odvratnosti; treće su sadr-žavale
elemenat straha.
Tih 507 averzija klasifikovane su U
pet grupa, a većina ih je pripadala
grupi ,,ljudsko ponašanje". Pet
kafcegorija i procenti za svaku
posebnu kategoriju bili su sledeći:
18
,8
12
,5
5,
Prosečni rezuitat za neke specifične averzije
Drugi deo.. Motivacija i етосгје
Ljudsko ponasanje Stvari i Procena
aktivnosti koje nisu ijudske t
prirode, izuzimajući odela 59,0
Odela i način odevanja
Promenljive fiziČke karakte-
ristike ijudi
Trajne fizičke karakteristike
ljudi
Neke od 507 averzija
naveli smo dole. U svakom
posebnom slučaju pokazan
je prosečan rezultat za
muškarce i žene. Mogući
opseg rezultata se kreće od
0 do 30.
Može se uočiti da veliki
broj stvari koje nerviraju
godinu 1928, već da važi i za
naŠe vreme. Sa druge
strane, neke druge od tih
aver-zija jasno ukazuju na
promene u običa-jima i
standardima čak i u tom
kratkom vremenskom
periodu. Bilo bi interesan-
tno uporecliti takvu jednu
iistu averzija sa listom koju
bismo dobili od Bantu
plemena iz Afrike. Moglo bi
se desiti da se neke od tih
507 averzija javljaju svu. đa
kao bazične Ijudske averzije
(аппоуа-nces), ali verovatno je da
bismo za većinu našli da su vezane za
specifični kulturni okvir.
CASON, H. 1930. Common аппоуапсез: a
paychologlcal study ot cvery - day aversione and
lrritatlons. Psychol. Mong. 40, No. 1, 1—2ЕЦ.
36 Drugi deo.. Motivacija i етосгје

Averzije Mušk. Ženc

28.5 29,3
čovek koji mi kašlje u lice 28,0 28,3
Kad ćujem ili vidim da neki čovek
svirepo postupa sa životinjom 24,0 25,5
Smrad smeća 23,0 18,5
Kada mi osoba u automobihi koji 21,3 19,00
vozim 15,3 21,3
govori kako da vozim Kad moiam da
siđem sa pločnika da bih 16,5 18,3
prošao pored Ijudi koji su zauzeii ceo 6,8 19,3
pločnik 14,0 10,8
Kad vidim osobu da čačka zube 11.8 9,5
Kada vidim ženu da puši cigaretu na
ja- 10,5 8,3
vnom mestu Da sam suviše blizu
partnera sa kojim
igram
Prosjak koji prosi na javnom mestu
Kad su novine neuredne pre nego što
po.
čnem da ih čitam Kad vidim
podšišanu kosu na ženi preko
40 godina
 Glava IX. Emocije kod čoveka
Druga čulna uživanja odnose se na
spoljašnje objekte, na njihovu tekstu-ru,
boje, oblike/na njihovc zvuke, uku-se,
mirise. Postoje i_bezbrojne vrste
aktivnosti u kojeTse upustamb TK6je~še
oko nas izvode i koje nam pružaju ~za-
dovoljstvo — igranje igara, čitanje,
mišljenje, bavljenje sportom, vrsenje
prijatnog posla, igranje baleta, izvođe-
nje burleske, igranje fudbala.
Emocije koje se odnose na
samoocenu
Osećanja uspeha i neuspeha, srama,
pohosa, krivice i kajanja .jcsu emocije
kod kojih je bitni momenat percepcija
sopstvenog ponašanja j/__orfHOS_ na rar
zličite standarde ponašanja. Može se
sumnjati u to da niže životinje mogu da
dožive emocije ove vrste pošto kod njih
ne postoji nikakva sposobnost da
opažaju neke standarde ponnšanja i da
opažaju svoje ponašanje u odnosu na
standarde. Isto tako, sasvim je jasno da
se te emocije javljaju tck postcpc-no kod
Ijudskog deteta; mala deca ne osećaju
sram, i treba dosta vremena da prode
pre nego što je dete u stanju da oseti
kajanje.
Oscćanja uspeha i ncuspcha. Posti-
zanje cilja i propratno opadanje ten-zije
dovodi, kao što smo videli, do cmocija
radosti. Ali pored ove po-stoji i jedna
kompiikovanija situacija u kojoj se
opažaj kvaliteta sopstvene delatnosti
upoređuje sa sopstvenim na-merama.
Osećanja uspeha i zadovolj-stva ne
moraju uvek da prate izvrše-njc nekog
zadatka. Ta se osećanja jav-l.jaju samo
onda ako je čovekova paž-nja
konccntrisana na ono što je on po-
stigao; te emocijesu^idređcne nivgom
aspiracije (vidi str. 226—7). Ako čovek
smatra da-je-dostigao-ili-premašio svoj
nivo aspiracije,_ra_a se emocija zado-
voljstva. Ako on oseća da je podbacio.
37
pojaviće se osećanje neuspeha i
poti-.štenosti.
Uspeh i neuspeh se moraju
defini-,sati na osnovu sopstvenih
percepcija, na osnovu sopstvenog nivoa
aspiracije. Čovek može da oseća da je
postigao uspeh i onda kada drugi oko
njega sma-traju da nije; isto tako, čovek
može da oseća da je podbacio i onda
kada drugi procenjuju da je uspeo. Kao
što smo več videli kada smo govorili o
nivou adap-tacije, covek može da shvati
da je svoj ciij postavio suviše nisko, tako
da se oseća bedno i onda kada ga
ostvan. Spoljašnji uspeh može da ima
ukus „ос pela u ustima" i to osećanje
može biti pojačano opaženim kontrastom
izmcdu pohvala kojc nam drugi daju i
sopstve-nog unutrašnjeg suda o
neuspehu.
Time, naravno, nećemo da kažemo da
će se uvek kada čovek opazi da njegova
delatnost ne dostiže njegove standarde
pojaviti osečanje potišteno-sti zbog
neuspeha. Као što ćemo u kasnijirn
glavama videti, postoji mnogo izvora
samoodbrane protiv tog oseća-nja
neuspeha; čovekove emocije mogu da
budu sasvim suprotne — na pri-mer,
osećanje mržnje prema dru^ima koji
uspevaju, osećanje srdžbe na samog
sebe itd.
Iako su standardi delatnosti koji
direktno određuju šta će čovck doživc-ti
kao uspeh. a šta kao neuspeh pre
unutrašnja, lična nego spoljašnja, so-
cijalna stvar, jasno je da socijalni faktori
igraju ogromnu ulogu u obliko-vanju tih
unutrašnjih standarda. Ćo-vek postavlja
i prilagođava svoje stan-dai-de obazirući
se u izvesnoj meri na standarde drugih
ljudi; jer, pre svc-ga, on se često takmiči
sa drugima, i opšti načini procenjivanja
delatnosti njemu su snažno nametnuti.
Štaviše, sama priroda socijalnog življenja
čini ga veoma osetljivim na sudove koje
dru-gi stalno o njemu donose. čak i
sama percepcija aopstvenog „ја" u velikoj
meri zavisl od percepcije socijalnos sveta.
250 Drugi deo. Motivacija i eTtiocije
 Ponos i sram. Kada uspeh ili neuspeh
u vSSTal^štizanjern nekog cilja čovek
opazi kao znak mnogo osnovnijeg posti-
gnuća ili nedostatka sopstvenog „ја",
mogu da se pojave dublje i važnije emo-
cije ponosa i srama. Uopsteno govoreći,
osećanje ponosa javlja se kada osoba o-
paža da je njcno ponašanje u skladu sa
onim što se naziva pojam o idealnom
„ја". Obrnuto,, osećanje srama na-staje
kada čovek opaža da njegovo po-našanje
ne postiže ono što idealna sli-ka o sebi
zahtcva. Međutim, samo opa-Lanje da
postoji nesklad između „ја" i ideainog
r,ja" nije uvek dovoljan us-lov za pojavu
osećanja srama. Ljudi mogu da pokažu
realističko prihvata-nje tog raskoraka
između „ја" i ideal-nog „ја" isto onako
kao što u opitima sa nivoom aspiracije
neki subjekti ne osećaju nikakav
neuspeh zbog toga što ne postižu svoj
nivo aspiracije. Oni su očevidno u stanju
da shvatc prirodnost delatnosti koja ne
doseže svoj ideal, ali koja je praćena
stalnim naporom za postizanje idcala;
ukratko, takvi ljudi pokazuju zdravo
razumsko prihvatanje slabosti u Ijudskoj
prirodi, kako kod sebe samih tako i kod
drugih.
Sa druge strane, postoje snažne sile
u društvu usmerene na to da pojedince
nagnaju da sopstveno ponašanje i vla-
danje neprekidno ocenjuju prema di-
ktatima idealnog „ја"; na taj način, vrlo
je verovatno da će se emocije po-nosa i
srama javiti u nekom socijal-' nom
okviru, kao što je to slučaj u gru-pi Ijudi.
Na primer, kao sastavni deo socijalnog
vaspitanja dece roditelji i drugi namerno
pokušavaju da kođ de-ce izgrade takve
samoocenjivačke stavove. Detetu koje je
pogrešilo, oni govore: „Zar se ne stidiš
pred samim sobom?" ..Misliš П da si se
ponasao onako kako sam znaš da ,je_
pravilno?" Ili mogu da ukažu na
ponašanje dru-gog deteta u datoj
situaciji kao.na „model": „Zar ne može_
da se pona-šaš onako kao što se Džoni
ponaša?"'
Ovo su očigledne i direktne primene
spoljašnjih socijalnih standarda na sa-
moocenu i ponašanje. U velikoj meri
spoljašnji standardi na kraju bivaju
internalizovani. Standardi koje je jedna
osoba u početku opažala kao nešto njoj
spoljašnje, sada" se opažaju kao
sopstveni standardi, tj. oni sačinjavaju
trajni deo čovckovog „ја", ne zavise-ći više
od primene aktuelnih socijal-nih sila.
Internalizovani socijalni standardu
Postoje, naravno, različiti stepeni i ra-
zličite vrste te „internalizacije". Kod nekih
ljudi i kod nekih drustava stan-dardi
ponašanja nisu sasvim interna-lizovani:
spoljašnji znaci odobravanja i
neodobravanja grupe predstavljaju i dalje
glavni činilac. Čovek oseća sram > kada
grupa pokazuje"13a rie odobrava /
njegovo ponašanje i oseća ponos kada l
grupa izražava svoje odobravanje.
Fraza „izgubiti obraz" lepo ukazujena tu
usku povezanost srama sa spoljaš-njom
socijalnom ocenom.
Kod drugih Ijudi i drugih kultura
idealno „ја" je potpuno „internalizo-vano".
Čovek nosi svoj zakonik kao deo samog
scbe i poštuje ga bez ob-zira na
neposredno prisustvo ili odsus-tvo
spoljašnjih socijalnih ocena. Da bi bio
posramljen, nije potrebno da ga drugi
ispituju jjošto on sam sebe ispi-tuje; nije
potfcbno da ga neko drugi osuđuje pošto
on kao da samog sebe gleda kroz
perspektivu drugih. Čovek potajno
posramljen još uvek može da oseća da je
„izgubio obraz" i da izvrši harakiri.
Nc treba da prenaglašavamo kraj-nosti
spoljašnjcg ili „interno^" statu-sa
standarda jedne ličnosti. Većina ljudi
doživljava obe te vrste sila. Kada jc u
samoći individua ne regredira na
asocijalno stanovište, niti se onda kada se
nalazi medu Ijudima isključivo pod-vrgava
ocenama onih oko sebc.
Neki aspekti slike o idealnom „ја"
naročito su osetljivi na ocene koje
društvo daje. Primeri su spoljašnje
„zamke" socijalnog statusa, kao što su
socijalni položaj i posedi. Spoljašnji izgled
je takode veoma dobar primer. Najsnažnije
osećanje srama može se pojaviti kod
adolescenta zato što on veruje da drugi
vide da je on nespre-tan, bubuljičav ili da
nosi pogrešnu vrstu odela umesto
prihvaćcne adole-scentne uniforme-plave
farmerke i ka-ubojske čizme, kašmir i
ogrlice i bilo šta drugo što lokalni običaji
diktiraju.
Krivica i kajanje. Osećanja krivice i
srama nisu identična i ako su često usko
povezana. Kxivica_je_osećanic„rđayog
delanja, prekršaja i ono je uvek doživ-
Ijeno kao neprijatno i bolno. Osnovni
uslov da se ova emocija javi sastoji se u
opažanju da se sopstvena aktivnost u
datoj situaciji ne poidapa sa „pravom'" ili
„moralnom" ih „etičkom'" radnjom koju
situacija zahteva.
Osećanje krivice može biti lako i pro-
lazno, lakši oblik, „griže savesti". Di, a to
je druga krajnost, ono može biti bes-
krajno mučenje u „agoniji savesti". Blaži
stepeni osećanja krivice mogu ponekad
da budu u izvesnoj meri čak i prijatni i
zabavni po svom tonu. To ne mora da
nas začudi ako imamo u vidu da
čovekkrši ono što misli da je „pravo"
često samo zato da bi postigao snažnije
pozitivno zadovoljstvo. Kao što su to
antropolozi i drugi naučnici pokazali,
društvo teži da stvara moral-ne zabrane
upravo zato što postoji društvena nužda
da se kontrolišu iz-vesne aktivnosti koje
su po sebi po-željne: „Zabranjeno voćc je
najslađe". Štavišc, sam akt kršenja
pravila često sam po sebi donosi
zarlovoijstvo zato što se doživljava kao
uspešno prkoše-nje spoljašnjem
autoritctu, kao izraz autonomije i snage
čovekovog „ја".
Na ovom mestu ne možcmo da raz-
matramo osnovno pitanje o izvorima
čovckove vere u „ispravnost" ili „ро-
grešnost" izvesnih radnji (videti glavu
23). Ali činjenica je da čovek opaža
svoja dela na taj način i kada on opa-zi
da je prekršio moralne principe,
osećanje krivice se neposredno nado-
vezuje.
Specifičnost krivice. Ovde je važno
uočiti da postoje velike razlike u to-me
kako čovek shvata uzroke svog osećanja
krivice. On može da vidi sa-svim
odredeno šta se upravo od njega
„zahteva" i da sasvim jasno shvati kako
je prekršio postavljene zahteve.
Verovatno da će popratno osećanje
krivice biti direktno i eksplicitno veza-no
za njegova dela: „Osećam se krivim zato
što sam dopustio da mi prodavac vrati
veći kusur". Ali druge situacije mogu da
budu daleko složenije tako da čovek ne
vidi jasno šta se tačno od njega zahteva i
kako se njegova dela odnosc prema tim
zahtevima. Osećanje krivice koje na taj
način nastaje ne mora da bude
eksplicitno.povezano sa nekim
konkrctnim činom ili nekom od-ređenom
karakteristikom situacije. Svi mi
možemo da osećamo ncodređcno i
možda čak i snažno osećanje krivice kad
Ijudi zarate. Postoji neka vrsta „slobodno
— lebdećeg" osećanja kri-vice, isto onako
kao što postoji „slo-bodno — lebdeća"
anksioznost. U stva-ri, komponenta
anksioznosti je značajna karakteristika
takvog nejasno defini-sanog i na izglcd
iracionalnog oscća-nja krivice; postoji
anksiozno osećanje krivice kod koga nije
jasno odakle i zašto se javljaju osećanja
strahovanja ili straha ili teskobe; čoveku
nije jas-no ni to kako da modifikuje svoje
po-našanje da bi sprečio osećanja krivi-ce.
Kao zatvoreniku u Kafkinoj noveli Proces,
čovek ne zna za koji je pres-tup optužen.
Upravo u slučajevima neodrcčlenog
osećanja krivice postoji tendencija da se
krivica opazi kao duboko povezana sa
samim čovekovim „ја"; nisu poje-dina dela
čovckova rđava ,već je on sam rđav čovek.
Najdublje i najsnaž-nije emocije lcrivice —
kao što su one koje srećemo kod ljudi koji
sami sebe fanatično kažnjavaju ili koje
srećemo kod duševnih bolesnika —
upravo su ove vrste; čovekovo „ја" nalazi
se u žiži i ono je osnovni izvor svih rđavih
akata.
Objekuvizacija krivice. Postoje zna-
čajne razlike u stepenu „objektivizaci-je"
krivice. S jedne stranc (jedna krajnost),
vidimo da se krivica odnosi samo na
pojedinačni akt. I ako se čo-vekovo „ја"
opaža kao suštinski aktcr U celokupnom
aktu. sam akt nije bitna karakteristika
čovekovog „ја", vcćpre periferna. Sa druge
stranc (druga kraj-nost), krivica se
doživljava kao greška našcg „ја", kao moja
zla priroda, kao „rđavo — ја,т; rđav akt ne
samo da pripada meni već je od mene
proizve-den.
Razlikovanje različitih tipova ose-ćanja
krivice usko je povezano sa problomom
uklanjanja tih osećanja. Verovatno da je
lakše osloboditi se osećanja krivice koje je
u većoj meri „objektivizirano" (to jest koje
je u većoj meri eksplicitno povezano sa ne-
kim pojedinačnim aktom). Takva ose-
ćanja su manje sklona da perzistiraju u
sopstvenoj sliqi o sebi. Ponekad se govori
da katolička ispovest i oproštaj grehova
postižu taj cilj; čovek nastav-lja sa
osećanjem da je „očišcen" od osećanja
krivice. Akti pokajanja koje svestenik
zahteva jesu akti koji poniš-tavaju ili
popravljaju rđava dela. U grubl.jim
oblicima protestantizma, sa druge strane,
čovek može biti prisiljen da „živi" sa
svojom krivicom, da je stalno oseća i da
njome biva kažnjen; čovek jc prisiljen da
spozna svoj os-novni greh od koga može
da sc spase samo'iikianjanjem greha sa
sebet po-moću vere i dobrih dela, ili od
koga nema nikakvog spasenja pošto jc
greh „prvobitni".
Krivica nasuprot sramu. Činjenica da
se krivica može doživeti kao „ob-
jektivizirana", u osnovi nepovezana sa
realnom slikom o sebi, pomaže nam da
objasnimo razliku između osećanja kri-
vice i osećanja srama. Osećanja krivi-se
bez asociranih osećanja srama mo-gu
lako da se pojave kada čovek osc-ća da
je njcgova krivica periferna u odnosu na
njegovo realno „јам — či-njenica da je on
počinio rđavo delo nema nikakve veze sa
suštinom njegp-ve slike o samom sebi.
To se naročito često dešava onda kada
Ijudi racional-no ne prihvataju
spoljašnje moralne standarde, alf su i
pored toga u do-voljnoj meri podvrgnuti
njihovoj emo-cionalnoj snazi da osete
osećanje kri-vice kada ih prekrše.
Nasuprot ovom, osećanje srama može
da postoji bez asociranih oseća-nja
krivice. U stvari, to je češća po-java.
čovck može da oseti sram kada drugi
primcte da je upotrebio pogreš-пп
viljusku na nekoj otmenoj večeri, ali on
tad ncće osetiti krivicu. Njegov sram
proističe iz osećanja da je od sebe
napravio budahi pred drugima, ili otifda
što nije uspeo da se ponaša ona-ko kako
tb zahteva njegova idealizo-vana slika o
sebi kao „vaspitanom" čoveku. Pri tom
ne postoji povod za osećanje krivice,
pošto nikakvi moral-ni standardi nisu
prekršeni.
Pretpostavimo, sa druge strane, da
čoveka uhvatc da krade viljušku sa
s'tola za ručavanje. U tom slućaju mogli
bismo cla očekujemo da ćc on doživeti
kombinaciju osećanja srama i krivice.
Postoji veliki broj situacija u kojima se te
dve cmocije mogu naći povezane. Drugu
vrstu primera imamo u shvatanju da je
„rđavo" ili „grešno" ili „ncmoralno" ne
živeti potpuno pre-ma zahtevima
idealnog „ја". Tako, na primer, roditelji
mogu đa vaspitavaju dete da se ono
oseća moralno obavez-nim da živi u
potpunom skladu sa za-htevima
ide.alnog „ја" inače neće odu-žiti svoj
dug prema roditeljima za njihovu ljubav
i staranje. Ako dete u tomc ne uspe, ono
se oseća i posramljeno i krivo. Takođe
postoje i kulture koje posebno
naglašavaju moralnu oba-vezu ,,da se da
sve od sebe", da se ostvare Lični ideali,
koji su, naravno, obično oni kojc jc samo
društvo pro-glasilo. U takvim društvenim
sredina-ma neuspešna osoba će verovatno
osc-ćati kombinaciju srama i krivice; tako,
dete koje slabo prođe na školskim
testovima može da oseća krivicu, kao što
je oseća i neurotik koji nije uspeo dobro
da se prilagodi društvu, ili žena koja
odabira neku karijeru i pri tnme ne
uspeva da ostvari svoj (ili društve-ni) ideal
supruge i majke.
Кајапје. Kajanje (engleski ,,remor-
se"'što doiazi od latinskog „ponovo gristi")
predstavlja emociju koja se javija kada se
osvrćemo na našu ak-tivnost u
prethodnim situacijama i ima-mo
uznemirenu savcst zbog loših dela. Ton
ove emocije nikada nijc prijatan, kao što je
to bio slučaj kod nckih ob-lika osećanja
krivice. -Kajanje je~bo-•lan doživljaj, u
stvari, mnogo nepri-jatniji nego i samo
osećanje krivice koje se javilo u vreme
kada smo neku radnju izvršili. Nije nužno,
naravno, da se osećanje krivice javi
istovremeno sa izvrscnom radnjom. Često
tek ret-rospektivno sagledamo da sama
priro-da naših dela i njihove posledice
prcd-stavljaju kršenje onog što je „pravo".
To može da .dolazi usled toga što kas-nije
postoji veća mogućnost da sagle-darno
stvarnc poslcdice sopstvenih dela, ili usled
toga što kasnijs ne postoji onaj aspekt
trcnutne motivacije koji teži postizanju
zadovoljstva i koji je u datom trenutku
zasenio moralnc zah-teve date siluacije.
Štaviše, čovek često opaža da je
trenutna rđava radnja proistekla iz
nesavladivih. ..iracionalnih" impulsa u
čijim se ..kandžama" on osećao bes-
pomoćan. U sećanjima na tu situaci-ju
verovatno se jačina tih impulsa ncćc u
potpunosti reprodukovati i to takođe može
da dovede dotle da nam se kasnije u većoj
meri čini da jedan akt zaslužuje osudu.
Intcnzitet oseća-nja_kajanja može biti i
posle mnbgo godina krajnje snažan. Jcdan
od iz-vora intenzivne uznemircnosti koji
pra-ti kajanje leži п svesti o nemoći da se
ranije počinjena dela poprave. „Sada je sve
prekasno; ništa ne mogu sada da učinim
da stvar ispravim!" Ta vre-menska
perspektiva okrcnuta prošlosti predstavlja
kritičnu karakteristiku si-tuacijc u kojoj
se kajanje javlja.
Kratak rczime. Neke od najvažnijih
emocija u čovekovom motivacionom ži-
votu jesu one koje nastaju usled opažc-
nog odnosa izmedu sopstvenog ponaša-
nja i standarda koje je postavio sam čo-
vek ili drugi ljudi. Osećanja uspeha ili
ncuspcha izazvana su delatnošcu koja
dostiže ili ne dostiže postavljeni nivo as-
piracije. Ako ta osećanja uspeha i
neuspeha čovek vidi i kao indikatorc
mnogo osnovnijeg postignuća ili nedo-
statka sopstvenog ja, mogu se pojaviti
mnogo dublje emocije ponosa i srama.
Ovo jc naročito tačno onda kada su
evaluativni standardi „internalizova-ni"
kao kod idealnog „ја".
Kada čovek opazi da je prekršio
„moralnc" zahteve, javlja se osećanje
krivice. Osećanja krivicc mogu da bu-du
neodredena u pogledu svog izbora.
Ponekad se krivica objektivizira i pri-
pisuje „lošim" delima; u drugim prili-
kama ona jc u vcćoj meri subjektivizi-
cana i pripisuje se „lošem „ја". U ovom
poslednjem slučaju osećanje kri-vice će
se verovatno mešati sa osc-ćanjem
srama , ukoliko osoba opazi da rđavo
delo predstavlja neuspeh da se živi u
saglasnosti sa zahtevima idealnog „ја".
Ali ma koliko da su ovc dve emocije
često blisko povezane, srara i krivica
ipak nisu iste emocije.
Oaećanje samosvcsti. Tmamnogo so-
cijalnih situacija—u kojima je čovek
potpuno svestan da se nalazi u neposre-
dnom ccntru pažnje drugih ljudi — on se
oseća sarnosvestan (self-conscious)
zbo'g~novog oblika brkova, ili kada ulazi
u prostoriju punu ljudi, ili kad
pozdravlja publiku, ili kad domaćici
prospe kafu na sto, iii kad sedne za
klavir da svira. Njegova je per-cepcija,
naravno, često sasvim pog-rešna, pošto
se može desiti da ga drugi Ijudi, u stvari,
uopšte ne posma-traju. Postoji
tendencija da prenagla-simo interes
drugih ljudi za nas same i ta tendencija
proističe iz izuzetne važnosti koje naše
„ја" ima 1 1 našem sopstvenom životnom
prostoru. Ne samo da je teško da sebc
vidimo onako kako nas drugi vide, već je
isto tako teško da ne vidimo sebe onako
kako nas drugi ne vide. Osećanje
važnosti našeg „ја" može da prenaglasi
verova-nje da је pažnja drugih
upravljena na nas, aii to može da učini i
osećanje infcriornosti, plašljivosti i
stidljivosti.
Zato što čovek vidi da је pažnja
drugih upravljena na njega i on obra-ća
pažnju na sebe. Ako opazi da je stav
drugih kritičan, ili da će verovat-no biti
kritičan, može se pojaviti ose-ćanje
neprijatne zbunjenosti. Čovek se oseća
nespretno, nelagodno, oštro je svestan
svog izgleda, odela, pokrcta, manira.
Emocionalna uznemirenost, na primer,
trema pred nastup, može po-nekad da
bude veoma snažna; čovek doživljava
oscćanje potpune konfuzije, paralize misli
i akcije. Percepcija sa-me tc
neadaptiranosti situaciji dalje pojačava
osećanje izgubljenosti.
Ali emocionalne poslcdice mogu biti i
sasvim suprotne. Ista objcktivna si-tuacija
može biti opažena u sasvim različitom
svetlu. Čovek može kod drugih Ijudi da
zapazi (ispravno ili po-grešno) stav
divljenja, poštovanja i po-zitivan interes za
njegovu ličnost; u datom momentu ti
drugi Ijudi su nje-gova ..pažljiva publika"
pred kojom on ,.izvodi predstavu".
Propratna ose-ćanja su po tonu prijatna i
mogu da dostignu prilično visok stepen
ushiće-nosti. Ta osećanja su često
pojačana osećanjem zadovoljstva kada
osoba ima utisak da je u svojoj „predstavi"
uspela. Naravno, uspeh se ponekad
sastoji samo u privlačenju pažnje đru-gih
osoba, bez obzira na kvalitet nji-hovih
stavova. Dečak može da se „pokaže" pred
svojim drugovima bez-^ obzimim delima;
adolescent ima pot-rebu da privuče
pažnju, te se otuda upušta u ludačka
jurenja automobi-lom, nosi pripijena
kožna odela itd. U patološkim slučajevima
odrasli ljudi mogu da izvrše bizarnc radnje
pa čak i užasnc zločine da bi na sebe
skrenuli pažnju publike.
Emocije koje se odnose na druge
ijude
Dobar deo našeg emocionainog ži-vota
nastaje iz odnosa našeg „ја" pre-ma
drugim Ijudima; cmocije te vrste
upravljene su na druga bića. Takva
osećanja prema drugim osobama (i
drugim spoljašnjim objektima) često se
tokom vremena iskristališu u trajne
emocionalne dispozicije ili stavove.
Ljuhav. Pod rečju Ijubav podrazu-
mevamo kako trajne emocionalne dis-
pozicije pmma đrugoj osobi tako i ne-
posredne doživljaje jakih emocija u
prisustvu druge osobe.
 Osećanje ljubavi može da ima raz-
Ličite oblike zavisno od prirode opaže-
nog odnosa izmedu objekta i našeg ,.ja".
Nežna i zaštitnička osećanja koja su. u
materinskoj Ijubavi centralna proisti-ču
iz percepcije deteta kao slabijcg bića
kome je potrebna pomoć. Uzbu-đenje i
zanos koji nalazimo u roman-tičnoj
Ijubavi nastaje iz želje i očeki-vanja
blizine voljenog partnera i ideali-zovanog
maštanja o zajednićkoj sreći. Snažni
elcment seksualnog razdraže-nja koji
ponekad srećemo u nekim emocijama
ljubavi, ocigledno nastaje kada čovek
opazi da seksualne кагак-teristikc druge
osobc odgovaraju nje-govim seksualnirn
željama. Ljubav deteta prema majci
može da sadrži kao osnovni element
osećajne potrebe da bude zaštićeno i
pomognuto. U emo-ciji ljubavi mogu biti
izraženi čak i elementi potčinjenosti i
straha, kao što su oni koje moćni otac
izaziva kod deteta.
Emocije ljubavi mogu se javljati u
svim tim oblicima i još u mnogim drugim
i intenzitet doživljaja može se kretati od
blagog do snažnog, stepen napetosti
može varirati od sasvim blage naklonosti
do najsnažnije burne strasti. šta je,
zapitajmo se sad, zajedničko svim tim
emocijama što narn dozvoljava da ih
nazovemo ljubavlju? Tzgleda da je srž
osećanja ljubavi osećan.je da nas drugi
privlače, želja da budemo pri-vučeni.
Jasno je takođe da se naše „ја" u velikoj
meri identifikuje sa drugom osobom.
Pored toga postoji suštinsko osećanje
odanosii drugoj osobi. Sa stanovišta
osobe koja voli, ljubav je uvek i
nužno ,,ncscbična" jer inače ne bi bila
ijubav. Sasvim je druga stvar da li je
ona, sa stanovišta nepristrasnog
posmatrača zaista nese-bična. Svi mi
poznajemo slučajeve lju-bavi koje ćemo
nazvati scbičnom, kao što je. na primer,
„ljubav" ambicioz-ne i posesivne majkc
prema svojoj ćerci.
Pored toga intenzitet uzbuđenja za-
visi od nekih drugih faktora, kao što su
pristupačnost ili nepristupačnost
voljenog objekta („Odsutnost čini srce
mekšim", ali samo dotle dok ne važi
ono ,,dalje od oka. dalje od srca!")
Nedostupni objekat ljubavi se voli sa više
žara; osujećena želja srca da bu-de u
blizini voljene osobe dovodi do povcćane
tenzije i pojaeanih osećanja.
Roniantična Ijztbav. U „romantičnoj
Ijubavi" srećemo u velikoj meri ele-menat
nemogućnosti potpunog kontakta i zato
nije čudo da se ona najčešče dešava kod
onih koji su razdvojeni. Kada je jednom
cilj ostvaren, pre iii kasnije medeni mesec
se završava i sve je manje verovatnoće da
će se „romantična ljubav" nastaviti. Ne
radi se o tome da tu postoji rušenje iluzija,
mada se i to može dogoditi. Tu se pre
svega radi o promeni psi-hološke situacije
koja više ne pred-stavlja pogodan okvir za
„romantićnu Ijubav". Prepreke koje su
razdvajale ljubavnike su otpale, cilj je
ostvaren; zajednička uživanja ne mogu se
više u mašti idealizovati.
Videli smo već i kod drugih emocija da
promene situacije dovode do pro-mene u
emocionalnom doživljaju. De-vojka koja je
zamišljala brak kao idiličnu romansu koja
se nikad ne za-vršava, sa hroničnim
emocionalnim intenzitctom kakav postoji
za vreme udvaranja, i nehotice je
pretpostavila da će psihološka situacija
uvek ostati ista. Ona sada nalazi da vrsta
Ijubavi koja se kod supružnika javlja ni iz-
bliza nije onako hronično intenzivna i da
je priroda „bračne ljubavi" sasvim
drugačija.
Ljubav prema samom sebi. Intere
santna je činjenica da Ijubav, kao i mnoge
druge emocije, može da bude upravljena
na sopstveno „ја", isto kao što može da
njime bude pokrcnuta. Boginja Nemesis je
učinila da se Narcis zaljubi u sopstvenu
sliku u vodi, te se otuda Ijubav prema
samom sebi na-ziva narcizam. Vcrovatno
da svako od nas ima takva osećanja u
izvesnoj meri. ali postoje ljudi kod kojih je
Ijubav prema samom sebi najintenziv-nija
ljubav koju mogu da dožive. Po-nekad ta
Ijubav prema samom sebi ima jasne
seksualne komponente, kao što nalazimo
u slučajevima autoerot-skog ponašanja,
kod koga fantazije nisu usmcrcne na
seksualne odnose sa drugim ]judima, već
su koncentrisane na sopstveno telo.
44
Ljubomora. Izgleda da nijedna erno-
cija riije ravna ljubomori po broju i op-
segu mogućih komponenata. Gde bismo
drugde našli povredenu ljubav, gnev,
mržnju, tcskobu; osećanje da smo od-
bačeni, prezreni, ismejani; osećanje
neuspeha, potištenosti,čak i srama?
___Osnovna karakteristika situacije u
kojoj se emocija ljubomore javlja sa-stoji
se u percepciji da se naklonost voljene
osobe okreće ka nekom drugom više nego
prema nama. Postojanje ri-vala (realnog
ili zamišljenog) nužan je t'aktor. Ncka se
pogled voljene osobe žadrži čak i samo
prolazno na пзкот drugom, osećanje
ljubomore se odmah javlja.
Intenzitet Ijubomore često izgleda
aeodmeren situaciji; kao i Otelo, čovek je
u velikoj meri predisponiran na tu
emociju i na najmanji povod. Predis-
pozicija individue ka ljubomori zavisi od
nekoliko faktora. Jedan od f'aktora je,
naravno, intenzitet ljubavi, naro-čito
onda kada su potrebe i želje stal-no
nezadovoljene zbog toga što ljubav nije
uzvraćena. Drugi faktor je udarac
osećanju samopoštovanja kada čovek
opazi da voljcna osoba više ceni nje-govog
rivala nego njega samog. što je čovek
manje signran u scbe, ovaj fak-tor će
igrati sve veću ulogu. Ako čo-vek
pokazuje tendenciju da sumnja u to da
njegovo realno „ја" doseže nje-govo
idealno „ја", on će biti naročito
..orijentisan" da svugde vidi dokaze tog
raskoraka. Mi smo već ukazali na to kako
takvi lični stavovi mogu da pre-
disponiraju čoveka da u nedovoljno ja-
snoj situaciji (na primer, u pogledu ko-ji
je voljena osoba uputila nekoj dru-goj
osobi) vidi dokaze za takvu jednu
interpretaciju ličnih nedostataka.
Dosad smo se uglavnom bavili lju-
bomorom koju pokazuju odrasli u svo-jim
ljubavnim odnosima. Dru^i važan oblik
Ijubomore nalazimo u bliskim e-.
rriocionalnim odnosima koji postoje iz-
medu clanova porodice. Dete može da
asoća intenzivnu ljubomoru na novoro-
đenu bebu osećajući da se pažnja i
Ijubav roditelja premešta sa njega na
novo dete. Muž može da oseća Ijubo-
moru na novopridošlu bebu osećajući da
mu je ženina pažnja sad uskraće-na.
Dete može da oseća ljubomoru na odnos
izmertu majke i oca osećajući oca kao
rivala u borbi za majčina ose-ćanja. Ova
Drufji deb. Motivacija i emocije
činjenica je, naravno, sa-držana u dobro
poznatom Edipovom kavipleksu, koji je
Frojd opisao (vide-ti str. 640).
Zavist. Zavist je drugi primer nega-tivne
emocije koja zavisi od odnosa na-šeg" „ја"
prema drugoj osobi. Bitna ka-rakteristika
situacije u kojoj se ova emocija javlja je
jednostavna; opa-zamo da druga osoba
poseduje ne-što za čim i mi sami žudimo.
No, to očigledno nije sve, jer time se ne ob-
jašnjava zašto pod takvim uslovima po-
nckad osećamo zavist, a ponekad ne.
„sledan- faktor od koga zavist zavisi jeste
intenzitet željc za objektom; ako je želja
slaba, manje je vcrovatno da ćemo osećati
zavist prema nekoj osobi; pre ćemo imati
samo osećanje manjc frustriranosti zbog
toga što odgovara-jući predmet ne
posedujemo. ^Drugi fak-tor je sledeći:
zavist će se pre javiti ako želj'enu stvar
opažamo kao retku,
tako da posedovanje te željene stvari "očl
strane neke druge osobe onemogu-ćuje nas
da je imamo. Taj faktor je potenciran u
onim slučajevima kada postoji izvesna
mogućnost da opazimo nepravednost u
tome što neka druga osoba, a ne mi,
poseduje željeni prcd-met. To može biti
slučaj, na primer, onda kada neko drugi
umesto nas po-seduje nešto, i kada
smatramo da taj posed nije stečen ličnom
vrednošću ili u nekoj specijalnoj situaciji,
već „пе-pošteno". To ukazuje na treći
faktor / koji može da ima značajnu ulogu..
Oso=;'. ,ba kojoj zavidimo mora da zauzima
centralno mesto u našem životnom pro-
storu (vidi str. 216). Prethodni negati-vni
stav prema jednoj osobi može kod nas da
stvori predispoziciju za osećanje mržnje
prema njoj, koje je često glavna
komponenta osećanja zavisti. Ali čak i
pozitivan stav prema osobi, kada se sa
njom identifikujemo, može da pojača
zavist.
Mi ne osećamo isti stepen zavisti zbog
dobre sreće prema nekoj osobi koja nam je
sasvim, daleka, na pri-mer kada čitamo da
je Maharadža od Japore na svoj rođendan
dobio poklon od platine koji je bio težak
koliko i on sam. Ali ako dobra sreća
posluži na-šeg brata, mi možemo da
osetimo in-tenzivnu zavist. Maharadža od
Japore ne predstavlja istaknuti deo našeg
ži-votnog prostora i stvari koje se njemu
dešavaju nisu tafco pristupačni regioni
našeg životnog prostora. Ali brat je
istaknuta figura i mi znamo da je nje-gova
45
sreća potencijalno i za nas ostva-riva. I
kao što smo videli (str. 218), kada nam je
jedan potencijalno pristu-pačan region
zabranjen, negativna ose-ćanja mogu da
se pojave.
Mržnja. _Mržnja, _kao i ljubav, obu-
hvata dve karakteristike: jednu trajnu
dispoziciju i intenzivno emocionalno
stanje koje se periodično izaziva. Oči-
gledan uslov za izazivanje osećanja
mržnje je prisustvo omrznute osobe ili
predmeta. Osećanje mržnje je po-iačano
u onim situacijama u kojima postoje i
druge negativne emocije. Prcpreka u
ostvarenju cilja, pretnja, Ijubomora i
zavist samo će još više pojačati osećanje
mržnje. Izgleda da se sve te negativne
emocije u da-toj situaciji lako kanališu
prema jed-nom cilju. Skoro svaka osoba
koja već posejduje neke negativne
karakte-ristike, lako će postati objekat
mržnje.
Sama srž emocije mržnje je u želji da
objekt mržnje uništi. Mržnja nije samo
jednostavno osećanje nenaklo-nosti,
averzije ili odvratnosti prema nekom
predmetu, pošto bi ta osećanja dovela
samo do reakcije izbegavanja. Mi ne
težimo da uništimo ono što ne vo-. limo;
mi to jednostavno izbegavamo.
Međutim, mržnja je u suštini emocija
koja u sebi sadrži pristupanje objek-tu.
Mi tražimo predmet mržnje, ne mo-žemo
da se oslobodimo opsesivnih mi-sli o
njemu i nismo zadovoljni sve dok ga ne
uništimo.
Omrznuta osoba nužno mora da igra
centralnu ulogu u našem životnom pro-
Drufji deb. Motivacija i emocije
storu. Као što možemo da zavidimo sa-mo
onoj osobi koja nam јз psiholoski bliska,
tako isto možemo da mrzimo samo
psihološki blisku osobu. U izves-nim
slučajevima, kao što su tradicio-nalne
krvne osvete ili patološke fiksa-cije,
perzistentna mržnja može da za-dobije i
izvesne pozitivne karakteristi-ke u
životnom prostoru osobe. Osoba „neguje"
svoju mržnju, pothranjuje je i upravlja
mnogo pažnje i napora ka predmetu
mržnje. Kada na kraju pos-tigne svoj cilj i
uništi objekt mržnje, ona može da oseti i
izvestan gubitak. Predmet mržnje postao
је, u stvari, centralan i potreban objekat
koji osmi-šljava svet jedne osobe. On joj je
po mogao da organizuje niz stabilnih uve-
тепја i stavova oko te negativne vred-nosti.
,,Voli svog neprijatelja" može da ima više
od jednog značenja.
Mržnja prema samom sebi. Upravo kao
što postoji Ijubav prema samom sebi, tako
postoji i mržnja prema sa-mom sebi.
Čovek može da otkrije da su mu mnogi
aspekti sopstvene lično-sti mrski, on može
da shvati da je po-stizanje cilja bilo
sprečeno sopstvenim nedostacima,
sopstvenim kukavičlu-kom, sopstvenim
greškama ili sopstve-nom glupošću. Pošto
od sebe samog ne može da pobegne, a
normalno bi bilo da takve neprijatnosti
izbegava, javlja se jedno trajno osećanje
mržnje prema samom sebi. Kao i kod
svake druge mržnje, u srži mržnje prema
samom sebi leži želja za uništavanjem i
povre-đivanjem; čovek ponižava samog se-
be, kažnjava samog sebe, mentalno il ;
fizički i konačno može čak da izvrši i
samoubistvo.
46
Specijalan slučaj mržnje prcma se-bi
možemo da sretnemo kod osoba koje su
zbog svog rođenja ili odgoja prisi-ljene da
se identifikuju sa grupom koju ne vole,
kao što je religiozna ili rasna-manjima, ili
neka posebna ckonomska klasa. Čovek
možc da ne podnosi gru-pu zato što njene
vrednosti nisu i nje-gove (na primer, sin
bogataša ne pri-hvata nejednaku
raspodelu bogatstva,1 a sin siromašnog
čoveka se stidi svog „niskog" porekla), ili
zato što prihvata standarde vcćine (na
primer, Jevrejin koji usvaja antisemitizam
društva u kome živi). Posledica prisilne
identi-l'ikacije sa grupom-može- biti
mržnja prema sopstvenoj grupi — grupi
sa ko-jom čoveka neopozivo identifikuju
— i mržnja prema samom sebi kao čla-nu
te grupe.
Druge emocije prema Ijuđima. Od
cmocija koje se' odnose na druge ljude ;
ljubav, mržnja, zavist i Iju-bomora sadrže
visok stepen tenzije. Čovek je aktivno
motivisan i pokušava da dođe do stvari
koje drugi ljudi mo-gu da mu pruže ili
uskrate. Otuda se te cmocije posebno
karakterišu aktiv-nošću, razdraženjem i
uznemirenošću.
Postoje i druge vrste emocionalnih
odnosa prema ljudima koji obično u
manjoj meri dotiču čovekovo ,,ja" i koji su
manje povezani sa težnjom ka cilju.
Tipicno za te emocije je da se tiču procena
drugih osoba. Iz tog raz-loga one su usko
povezane sa stavovi-ma, to jest sa stalntm
perceptivniin i afektivnim
predispozicijama za neke objckte,
uključujući i ljude. Stavovi su, kao što
smo već videli, takode sa-stavne
komponente ljubavi i mržnje. Kao što je
slučaj i sa ckugim vrstama stavova, tako i
emocije koje se odnoT se na druge Ijude
mogu biti pozitivne ili negativne.
Pozitivna osečanja. Osećanje dopa-
danja prema drugoj osobi može da bude
veoma različito, počev od ume-rene
prijateljskc naklonosti pa sve do strasnog
zanosa Ijubavi. Ovo osećanje će biti
utoliko jače ukoliko se naše ,,ja" u većoj
meri identifikuje sa dru-gom osobom (i
obrnuto, vcći stepen dopadanja teži da
pojača osećanje identifikacije). Očigledno
da je dopa-danje usko povezano sa
opažajem da druga osoba ima poželjne
kvalitete, naročito one koji su sadržani u
Drugi deo. Motivacija i emocije
slici o sopstvenom „ја" ili u slici o ideal-
nom „ја".
Mcđutim, odnos između opažanja
sopstvenog „ја" i opažanja drugih osoba
nije jednostavan. O.soba koju o-pažamo
kao veoma sličnu nama sami-ma ne mora
da nam se naročito do-pada, pošto kod
nje možemo da vidimo osobine koje ne
volimo ili mrzimo i kod nas samih.Čak i
kad vidimo da neka osoba poseduje
svojstva koja su sadržana u našem pojmu
o idealnom „ја", to ne mora da nas navede
da budemo oduševljeni tom osobom. Jer
ona možc da nas podseća na sopstvenc
nedostatke, da nam bude stalan prekor.
Mi prema njoj možemo da osećamo
duboko divljenje, ali bez isto tako in-
tenzivne naklonosti.
Izgleda da najintenzivnije dopadanje
osećamo onda kada opažamo da neka
druga osoba veoma liči na nas po oso-
binama ličnosti i aspiracijama. Takođe 1
izgleda da u takvom slučaju možemo \ da
osećamo najveći stepen identifika-cije sa
drugom osobom, što se naročito
manifestuje u osećanju simpatije za takvu
osobu. Daleko je teže oscćati istu vrstu
simpatetičnog zanosa za o-sobu kojoj se
duboko divimo; čini se kao da je osoba
kojoj se divimo uda-Ijena i na izvesnoj
distanci od nas. Da bismo osetili stvarnu
simpatiju za ne-kog heroja ili boga, izgleda
da je po-trebno da se on spusti na
„ljudskiji" nivo, a pod ovim poslednjim
svako podrazumeva svoj sopstveni nivo,
jer šta bi za jednog čoveka bilo „čoveč-
nije" od njega samog?
Ako vidimo da neka osoba ima kva-
litete koje smatramo inferiornim, a ipak
nam se ta osoba dopada, kvalitet naših
drugih osećanja prema njoj biće različit.
Mnogo je teže identifikovati se sa takvom
osobom. Umesto da ose-ćamo simpatiju
prema njenim patnja-ma, kod nas se
javlja osećanje saža-Ijenja. Emocionalni
izraz ,,Tamo bih samo sa božjim
blagoslovom pošao!" ima prizvuk
žrtvovane superiornosti; mi možemo da
sažaljevamo nesretni-ka, ali nije lako
zamisliti da smo mu mi zaista slični.
Identifikacija je i na druge načine
značajna u određivanju naših osećanja
prema drugima. Nema sumnje da nas
ljubav čini slepima za nedostatke vo-ljene
osobe, ali kada se jednom ti ne-dostaei
opaze, oni mogu da dovedu do naročito
oštre kritike. Izgleda kao da neuspeh ili
rđavo ponašanje osobe sa kojom se
47
identif'ikujemo osećamo kao sopstven
neuspeh ili sopstveno loše po-našanje.
Pored ovog dejstva identifi-kacije, rđavo
ponašanje voljene osobe izgleda nam
posebno značajno zato što je i sama
voljena osoba za nas značajan objckat. Iz
tih razloga ma'nc voljene osobe dobijaju
veći značaj i izazivaju snažnije osećanje
prekora nego što bi izazvalo isto
ponašanje ne-ke druge osobe sa kojom se
ne iden-tifikujemo. Ali kritični stav i
osećanje prekora još uvek mogu da imaju
pre pozitivan nego negativan ton. Možemo
da imamo osećanje „uniženosti", ali uz ovo
može postojati u osnovi i ose-ćanje
„razumevanja", ,,opra5tanja". To,
naravno, nije uvek slučaj. Isto o-nako kao
što čovek može da oseća intenzivne
negativne emocije krivice, srama i mržnje
prema samom sebi, tako isto može da
oseća neoprostivi gnev prema osobi sa
kojom se u velikoj meri identifikuje. Pod
ovim poslednjim uslovima identifikacija će
vremenoni verovatno oslabiti ili će biti
potpuno prekinuta.
_ Dopadanje i identifikacija često nas
dovode u bliži kontakt sa drugim o-
sobama. Posledica toga je veća mo-
gućnost opažanja novih svojstava i a-
spekata ličnosti u većem broju situa-cija.
To iskustvo ima povratno dejstvo na naša
osećanja. Povratno dejstvo može biti
pozitivno — sve što više o jednoj osobi
saznajemo, sve više vrli-na otkrivamo, te
je osećanje dopada-nja sve intenzivnije
(,,poznavati znači voleti"). Povratno dejstvo
može biti i negativno — sve što više stvari
otkri-vaino, sve nam se manje jedna
osoba dopada („poznavanje rađa prezir").
"Negativna osećanja. , Osećanja ne-
dopadanja se po intenzitetu kreću. od
najblaže averzije sve do najdublje mržnje.
Opažaj negativnih kvaliteta jedne osobe je
osnovni uzrok nedopa-đanja. Ti negativni
kvaliteti mogu biti *u tome što se neka
osoba ne ponaša u skladu sa vrednostima
do kojih mi držimo, ili su ti negativni
kvalitett direktno vezani za saznanje da je
dru-ga osoba opasna za nas ili da nas
sprečava u postizanju naših ciljeva.
Kao i kod pozitivnih osećanja, in-
tenzitet nedopadanja zavisi od stepena
angažovanosti našeg ,,ja". Postoji po-java
koja bi se mogla nazvati nega-tivna
angažovanost (negative involve-ment), kod
koje opažamo da je naše ,,ja" direktno
Drugi deo. Motivacija i emocije
suprotstavljeno drugoj .osobi, da je s njom
u konfliktu, da zastupa oprečne vrednosti.
Negativna angažovanost znači da čoveka u
većoj meri pogađa takva jedna osoba nego
neka neutralna osoba. Negativno an-
gažovanje može da se javi zato što
opažamo da smo sa nekom drugom
osobom na izvestan način svrstani u istu
grupu, tj. da između nas postoji neka
vrsta prisilnog odnosa. Na pri-mer, čovek
može da ne voli ili čak mrzi članove svoje
sopstvene porodice, ali da ih ipak zbog
socijalnih i drugih činilaca doživljava kao
sebi bliske, ali negativno povezane sa
njim. Isti je slu-čaj sa nesimpatičnim
članovima tima Ш radne grupe, ili na široj
skali od-nosa. sa nesimpatičnim
sugrađaninom.
Negativno angažovanje može se javiti i
onda kada se druga osoba, iako nije član
iste grupe, opaža kao prepreka ili
„opasnost" po sopstvene ciljeve.
Ne treba zamisljati da je negativno
angažovanjc najveće za osobe koje su nam
пајтапје slične. U stvari, naj-snažnije
negativno angažovanje može da se javi u
vezi sa osobama koje su nam po
mnogočemu sasvim slične, ali se od nas
razlikuju po nekim kritičnim negativnim
osobinama. Da bi dve stva-ri izgledale u
najvećoj meri različite i protivne, one se
moraju opaziti kao veoma slične po mnogo
eemu, čime se naglašavaju bitna svojstva
u kojima se dve stvari razlikuju. Ako su
dve stvari potpuno neslične, one se
jednostavno nc upoređuju. Tsto tako,
upravo ona oso-ba koju opažamo kao
sasvim sličnu sebi možc da bude predmet
naših naj-ogorčenijih osećanja.
Kao i kod pozitivnih osećanja, spe-
cifični kvalitet negativnih osećanja dc-
limično zavisi od opažene superiorno-sti ili
inferiornosti druge osobe u od-nosu na
nas. Prema osobi koja nam se ne dopada i
koju smatramo inferior-nom ili slabom,
možemo da osećamo prezir,
omalovažavanje, podrugljivost; prema
osobi koja nam sc ne dopada i koju
smatramo superiornom ili jakom možemo
da osećamo zlobu. Kada o-s.obu koja nam
se ne dopada ne opa-žamo kao posebno
superiornu ili infc-riornu, možemo da
osećamo antipatiju ili nedostatak
simpatije.
Činjenica da narn se jedna osoba ne
dopada često znači da tu osobu iz-
bcgavamo. Posledica toga je gubitak svake
48
mogućonsti da osobu drugačije vidimo.
Na taj način osećanje nedo-padanja u sebi
sadrži „ugrađen" me-hanizam koji služi za
to da osećanje nedopadanja produži u
nedogled time što onemogućava da se
povoljni podaci o jednoj ličnosti zapaze.
Kratak rezime. Izgleda da se mnoge
emocije kojc se odnose na ocenjivanje
drugih Ijudi mogu smestiti na jednu
dvadimenzionalnu „mapu"; na jednoj osi
predstavljen je stepen dopadanja ili
nedopadanja, a na drugoj osi pred-
stavljena je opažcna superiornost ili
inferiovnost druge osobe u odnosu na
nas. Na slici 77. data je Bdemonstracija za
neke od osnovnih emocija.
SLIKA 77. ,,Mapa" cmocionalnih
stavova prema drugim Ijudima koja
dozvoljava da se svakoj emociji odredi
mesto u odnosu na dve dimenzije. Tako,
rra primer, lijutnja i divljenje sadrže isti
stepen osećanja in-feriornosti, ali se
nalaze na suprotnim stra-nama dimenzije
dopadanja — nedopadanja.
Етосјје vezane za procenjivanje
Drugi deo. Motivacija i emocije
Prelazimo sad na grupu emocija koje
se karaktcrišu ocenjivackom ori-
jentacijom prema stvarima i zbivanji-ma u
svetu i sopstvenom položaju u „kosrničkoj
shemi stvari".
Ilumor i smeh. Kompleks emocija koji
se odnosi na zabavu i veselje bio je
predmet brojnih studija psihologa, Шо-
zofa, književnika i drugih stručnjaka.
Zajedničko jezgro svihjtakvih emocija je
prijatno po osnovnom tonu, ali posto-ji
veliki broj različitih osećanja kojami
globalno svrstavamo pod rubriku hu-mora
i svako od njih ima svoj jedin-štveni
osećajni kvalitet; takav je slu-čaj sa
duho^ntošću, komedijom, satirom,
šalom, burleskom itd. Upravo iz tog
razloga bili su neuspešni mnogi pokušaji
da sc otkrije jedan zajednič-ki situacioni
činilac humora.
Pored toga, postojala je izvesna zbrka
između posebnog načina izraža-vanja
osećanja humora, naime smcha i prirode
unutrašnjeg doživljaja koji se izražava. Ne
postoji jedna jedina re-akcija smeha, već
mnoge koje se raz-likuju po kvalitetu i
detaljima. Covek možc da urla od smeha,
ili da se samo smeši;on može da vrišti, da
se prigušeno smeje, da se cereka7 kikoće,
gro-hotom smeje, da klikće, da se zaceni
od smeha. Poseban kvalitet svake ove
vrste smeha odražava razlike u celo-
kupnoj situaciji koja smeh izaziva. Smeh,
kao i svaka druga motorna re-akcija
organizma, možc biti izazvan vcoma
velikim brojem različitih i če^ sto
nepovezanih draži. Smeh može da ima
slabe ili nikakve vcze sa humo-гош. On nc
mora da izražava uživanje, već pre
preteranu napetost u nepri-jatnoj
situaciji, kao što je slučaj kod
49 Đrugi deo. Motivacija i emocije

P П I L 0 G 57
Sinrt, seks i humor
50
Dobar doo psiholoških spekulacija
o osnovama humora sumirao je
KJugeL (Flugel), koji, pored drugih,
diskutuje sledeće motivacione funkcije
humora. ' Izražavanje superiomasti^ U mno-
gim slučajevlmaTnlrnor izražava
čovckov stav superiomosti ргепш
drugima. To-mas Hobs (Tlmmas
Hobbes) je to odavno tvrdio kada je
humor okarakterisao kao
......iznenadnu pobedu koja nasta.ie
u-
sled naših vrlina u uporcđenju sa
slabo-stima drugih . . .'* „Kod velikog
broja viceva lako je uočljiv elemenat
nipoda-štavnnja i!i podsmevanja
manjinskim grupama, kao što su, na
primer. šale koje se odnose na
..pijanog Irca", ,,ćut. Ijivog- farmera"
ili ,,neobrazovanog Crn-ca"
да) Izražaoanje____agregffe. _ Humor jc,
naravno, veoma pogodan način za
Izra-žavanje agresije na siguran,
socijalno prihvatljiv i u izvesnoj meri
indirektan način. (Ukazivano je na
sličnost facijal-nih izraza kod smeha i
prezira, kao i iz. medu smeha i
pokazivanja zuba!) Fnne kad liumor
počiva na agresiji koja se oscća premn
ljudima koji imaju supcrior-niji
status, ili ljudima koji pokazuju spo-
Ijnšnje rnake ličnc važnosti.
Pompczna osoba koja sc oklizne o
koru banane može da izazove buru
smcha, dok hogalj u toj situaciji to
svakako ncće.
Agresija je često napolje usmerena.
kao štc jc to slučaj u ćestim antisemil-
skim %'icevima. Ali ona takođe može
biti upravljena i na sopstvcnu ličnost,
kao što je slučaj onda kada
antisemitske viceve pricaju sami
Jevreji. Spoljašnji i unu-trašnji pravac
agresije ponekad može biti zgudno
kombinovan. Jevrej koji se karta kaže
svom partneru ..Kakav si ti to čovek
kad igraš kartc sa čovekom koji sebi
dazvoijava da igra karte sa tobom?"
<_}. Izrazaoanjc scksunlnosli.1 Očigledni
elemenat šeksualnosti* i prezir. (Videti prilog 57.).
nopristojnosti ko-ji mnogi vicevl
sndrže ukazuje da humor pruža
zgodan način za istraživanje ia-kviJi
socijalno zabranjenih misli. Flugel
ukazuje da scksualni viccvi eesto
imaju k-arakter ..zavođenja" slušaoca,
to jest bvaj kao da jc pozvan da
„učestvuje" u seksualnom prestupu.
f
4. Odbrana od stvavnosti. U humoru je
uvck bitan jedan aspckt ,.igre" i ne.
realnosti. Stvar je u tome što humor
čo-veku može da posluži kao jedan
način zaštite od muka i opasnosti koje
u stvar nosti sreće. Tako, na primer.
mi možemo da sc smejemo da bismo
sprečili oseća-nje lične poniženosti ili
da bismo sebe zaštitili od prejakog
bola zbog tragične nesreće drugih
ljudi. Postoji ,,crni hu-mor" kojim se
čovek koji je u škripcu šuli da bi se
odbranio od surove realnosli.
Osuđcnog kriminalca pitali su: ,,želiš
li ncšto da kožeš pre nego sto te
obese?" — a on je odgovorio: .tkecite
sudiji ria je na kraju, može biti, učinio
Đrugi deo. Motivacija i emocije
jednu do-bru slvar; ovo će biti jedna
dobra lck-cija za menc".
Humor. kao šlo vidimo. mnogo
znaći za sve ljude.
Flu£el, J. C. Ilumor and Inuchter, U Папс. book
of social psycholorjy, G. Llnzev (ed) Cnmbridge,
Mass.: Addlson - Wesly.
„histeričnog smeha" ili „nervoznog
smeha", ili u slučaju kad dete goiica-
mo i kada „pretnja" napadom izaziva
tenziju koja se kroz smeh smanjuje
(uočimo da čovek ne može da izazove
smeh golicajući samog sebe). Srneh
može da izražava naglo^ popuštanje
tenzije koje nastaje usled postizanja
cilja i smeh tada izražava osećanje
radosti. On može da odražava opšte
oduševljenje i stanje dobrog osećanja
koje smanjuje prag reakcije smeha.
Teorije smeha. Isto onako kao što
ne postoji jedan jedinstveni situacioni
izazivač smeha, ne postoji ni jedna
jedinstvena teorija koja daje adekvat-
no objašnjenje za sve različite vrste
humora. Dve od mnogobrojnih teorija
humora privukle su naročitu pažnju.
Prva teorija sugerise da humor do-
zvoljava čoveku da na jedan socijalno
prihvatljiv način izrazi svoju superi-
ornost, agresiju ili seksualnost i da se
brani od opasnosti koje vrebaju u re-
alnosti. Osnovni povod za^humor je,
pcuovpj teoriji.Zpercepcija neuspeha
osobe, institucije Ш ponašanja koje ne
volimo ili mrzimo. Smeh izražava
triumf, superiprnost, podsmevanje ili
Druga teorija smatra da je perccp-
cija neprikladnosti suština komične si-
* tuacije. Neprikladnost znači da se
de-lovi situacije na izvestan način ne
„uklapaju". Naravno, ono što naziva-
mo „uklapanjem" zivisi delimično od
našeg prošlog iskustvo. Činjenica da
mi ponekad nalazimo da su običaji ili
odela ili maniri ljudi u stranim ze-
mljama komični dolazi usled tog ele-
menta neprikladnosti. Ono što je za
nas novo često izgleda neprildadno.
Ali , nije novina ono što stvara
komičnost. Nema ničeg smešnog u
opažanju jed-ne sasvim nove stvari.
Ono što je po-trebno jeste viđenje
starih stvari u no-vim i neocekivanim
odnosima. Štaviše mora postojati
nešto što nas najpre upravlja u
51
jednom pravcu, a .zatim naglo vodi u
suprotnom. Taj elemenat iznenađenja
ili neocekivanog zaokreta je bitna
stvar1).
Kada jašući kroz vrelu suvu pusti-
nju naiđemo na golišavo dete koje
puzi po pesku — to može da bucle po-
vod za iznenađenje, ali teško da će biti
i povod osećanju komičnosti. Ta situ-
acija рге može da izazove sažaljenje i
užas. Ali može da bude komično ako
sretnemo grupu džentlamena koji
nose na glavi polucilindre, pionirsku
mara-mu o vratu i koji su obučeni
samo u bikini kostim.
Ključni momenat je ovaj: situacija
kako smo je najpre videli (vrcla, suva
pustinja) stvara očekivanja koja se
naglo prekidaju sasvim suprotnim do-
gađajima koji sami po sebi nisu
nespo-jivi sa osećanjem zabave i
humora.
Što je početno očekivanje snažnije,
utoliko bolje; isto tako što je nesklad
veči utoliko bolje. To je, u stvari, su-
ština pričanja viceva. Postoji stalno i
postepeno izgrađivanje jednog pravca
misli, sa tenzijom koja stalno raste
kako se dogadaji redaju — i u završ-
nom momentu pričc pravac se naglo
menja, čovek je iznenađen, tenzija
opa-da. Verovatno da će sarao blago
oseća-nje humora biti vezano za
slučajeve u kojima postoji samo nagla
promena u pravcu. Da bi se humor
podigao do svog vrhunca, potrebno je
da se krajnji is-hod „uklapa". To jest,
obrtna tačka vi-ca mora da je takva
da sve ono što je prethodno rečeno
ima potpuni smisao; stvar je samo u
tome što je slušalac bio zaveden.
Estetska osećanja. Kompleks
emoci-onalnih doživljaja_koji izazivaju
estet-ski objektii situacije, relativno je
malo ispitivan od strane psihologa,
mada su
'J) U rckstu sada dolazi rcčcnica
koja se ne možc sa smislom prcvcsti
na nas jezik. Rečenica glasi: ..The
/ncongruous is not sim-ply /]o?
7 c o n g r u o u s " . Kada bismo slobodno
prema engleskom on'ginalu stvarnli
nnše reči, onda bismo navedcnu
rečcnicu prevcli ovnko:
„Protivprikladno nijc isto što
ncpriklndno".
o njemu pisali brojni autori. Očigledno
je da je estetsko osećanje-prijatno i da
njegov" intenzitet može da se kreće od
Đrugi deo. Motivacija i emocije
tihog uživanja do ekstaze radosti. Ali
ovo šfo s~mo~rekli daleko je od toga
da bude čitava priča; inače se estetska
uživanja ne bi mogla razlikovati od
mnogih drugih. Takođe, često postoji
jedna snažna komponenta
začuđujućeg oscćanja „pravog" ili
„potpunog", kao da upravo sada, u
ovom trenutku čovek stiče „uvid" u
celinu stvari. Matemati-čar koji
sagleda jedno „divno" rešenje, naučnik
ili mislilac koji dobija „divnu" ideju
može da doživi jednu takvu au-
tentičnu estetsku emociju.
Treba istaći da se estetska oseća-
nja ne javljaju samo u vezi sa ,,zva-
ničnim" delima umctnosti. Ona se
mogu pojaviti na svakom mestu i u
svako vreme. Najveći deo rada
eksperimenta-lnih estetičara bio je
upravljen, narav-no, na konkretne
atribute umetnićkih dcla koji ova čine
lepim. Malo je paž-nje posvećeno
potpunoj situacionoj ana-lizi estetske
percepcije koja bi obuhva-tila i
umetnički objekt i ličnost posma-
trača.
Čuđenje i divljenje. Situacije koje
sadrže objekte, sile, zbivanja koje opa-
žamo kao svemoćne, čudne,
neobjašnji-ve izazivaju osećanja
čuđenja i divlje-nja. Ono što te objekte
i zbivanja čini dostojnim čuđcnja i
divljenja jeste up-ravo to što ih
doživljujemo kao__v.elike, moćne i
mistcriozne i уап mogućnosti našeg
shvatanja. Ogromnost Velikog
kanjona izaziva emociju čuđenja i div-
ljenja kod posmatrača; tako je to i sa
snažnom olujom. Usamljeni čovek koji
stoji ispod zvezdanog neba može biti
ispunjen čuđenjem i divljenjem, naro-
čito ako razmišlja o univerzumu i ako
j° pritom svestan svoje sićušnosti.
Sve što doprinosi da čovek izgleda
moćniji u datoj situaciji, dovodi do
sma-njejna divljenja i čudenja. Majka
koja anksiozno pazi da joj dete ne
padne preko ograde bez sumnje će
osetiti manje divljenja prema VeUkom
kanjo-nu. Konteplativni čovek ispod
zvezda-nog neba koji oseća aktivan
svrab nala-zi da je teško istovremeno
češati svo-je telo i osećati misteriju
kosmosa.
Ukoliko se osoba oseća bespomoć-
nom u protivstavu sa moćnim objckti-
ma i događajima, može se pojaviti i
52 Đrugi deo. Motivacija i emocije

emocija straha i strepnje. Svest da je gon^ule"rOsećanjeJusamlje-.nbsti

jedan moćan objekat, iako može se^izbcći samo onda kada
dobroname-ran, udaljen, jpostoji Tazvijen život u grupi_i ideriti- I
nepristupačan, u izvesnom smislu fikacija_sa oTnlgim^osobarna.
uzvišen, dodaje jednu kompo-nentu
osećanja svečanog poštovanja i
potčinjenosti, tj. osećanje strahopošto- Rospoloženje
vanfa.
^Prožimajuća i. prolazna.
Vrste religioznih doživljaja. Disku- emocionaL jia stanja^ koja nazivamo .
sija o čuđenju, divljenju i strahopoš- raspolo-" želijima daju" afektivnu
tovanju vodi nas prirodno do važnih _obojenost celokupnom našem
pojava religioznih emocija. U svim -trenutnom ~doži-vljavaju^ Oha'su
ljud-skim društvima ljudi su tonaliteti u kojima je nase iskustvo
doživljavali snažne emocije u vezi sa uredcno kao što su dur i mol u
svojim shva-tanjima o božanskim i muzici. Raspoloženje teži sve da
natprirodnim silama, bilo u obliku preplavi i često se oscća kao da ne
jednog boga ili mnogo bogova, u pripada samo sopstvenoj ličnosti, već
obliku vrhovnog bića, univerzalnog isto tako i spoljašnjoj sredini koja se
duha ili apsoluta. Рге više od pedeset opaža kao da i sama ima isti ton ra-
godina, Viljcm Džems (Vi-Uiam spoloženja. Melanholičnoj osobi svet
James) je napisao nenadmašnu iz-gleda melanholično; srećnoj
knjigu u kojoj je analizirao te snažne osobi ,,sve je u iredu sa ovim svetnrn".
reiigiozne emocije. (Videti prilog 58). Glavna karakteristika raspoloženja
leži u činjenici da ne postoji jasna
Usamljenost. čovek kojLsam ..stoji svest o zasnovanosti na
ispod zvezdanog ncba može najpre karakteristika-ma konkrctne
ose-ćati čudenje, budući da je svestan situacij&Mismnmelanho lično
bes-skrajnosti svemira u upoređenju raspoloženi,relaksirano zadovoljni
sa sbpstvenom Hčnošću. Ali to ili,,bodrog duha",ali nismo u stanju
osećanjc je krhko, centar pažnje teži daot krijemo kako ta raspoloženja
da se preme-sti na čovekovu ličnost i izrastaju iz neposredne situacije. Mi
kao rezultat toga u njegovom iskustvu se često mu-čimo tragajući za akcijom
granica iz-među sopstvenog ,,ja" i koja bi nas oslobodila neprijatnog
raspoloženja ili produžila prijatno.
ostatka sveta može biti pojačana.
Odjednom konstan-tujemo da smo
Upravo ta beskraj-nost
žrtva neobjašnjivih raspoloženja koja
univerzumaanože.da dovede čove-ka
mogu da nas „drže" uprkos
dotle da se oseti odvojen, izolovan, svakovrsnim promenama u ne-
izgubljen u toj čelini i da, na taj način, posrednoj situaciji, a zatim, isto tako
kod njega stvori snažno osećanje iznenadno, ona isčezavaju.
usam-ljenosti. Vrste raspoloženja. Upravo zbog
Samo prisustvo drugih ljudi nije tog nedostatka povezanosti sa
do_-voljno da se savlada osećanje specifičnim svojstvima neposredne
usam-Ijenosti. Najsnažnija osećanja situacije teško je opisati tačan kvalitet
usamlje-nosti ponekad su izazvana bilo kog poseb-nog raspoloženja. Pa_
onda kada je individua'.usred gomile ipak _koi svih -raspolo7.enja.dva
ošnovna svojstva se ističu:_(l) stepen
drugih ljudi, „usamljene
tenzije (2) prijatnost
53 Drugi deo. Motivacija i emocije

P R I L O G 58
Rcligiozne ernocijc
54 Drugi deo. Motivacija i emocije

Psihološku kompleksnost kažemo, uobičajeno podrhtavanje

religioznog senlimenta" uspešno je ćovekovih grudi, samo što ga u ovom
opisao Viljem Džcms u sledećem slučaju izaziva pojam o božjoj
pasusu. odmazdi; religio zno slrahopoštovanje
,,U psihologijama i filozofijama ista jc ona organska drhtavica koju
reli-gije srećemo autore koji osećamo kada sc u su-mrak nađemo
pokušavaju da odrede Sta je u šumi Ш u plnninskim gudurama,
zapravo ..rcligtozni senti-ment". samo što ovoga puta dolazi od pomisli
Jedan autor ga povezuje ва ose- na naše nalprirodnc odnose: slično _e
ćanjem zavisnosti; drugi ga izvodi iz sa svim drugim različitim sen-
straha; treći ga povezujc sa timentima koji igraju ulogu u životu
seksualnim životom; neki drugi ga rc-ligiozne osobe. Kao konkretna
identifikuju sa osećanjem stanja du ha sačinjena od oscćanja
bcskonacnog itd. phts spccifičnc vrste objekata,
Već i ti sami različiti načini religiozne emocijc su, na. ravno,
shvntanja navode na sumnju da on psihološki entiteti koji se razlikuju od
može da budc jedna specifična stvar; i clrugih konkrctnih emocija; all nema
od časa kad pristanemo da termin osnovc za pretpostavku da postoji
„religiozni senti-inent" trctiramo kflo jedno-stavna apstraktna ..rcligiozna
kolektivno ime za mnoge sentimente emocija" kao posebno mentalno
koje religiozni objekti mogu na smcnu stanje, prisulno bez izuzetka u
da izazivaju, uvidećemj d;i on svakom religioznom doži-vljaju . . .
vcrovatno ne sadiži nista što bi imalo Tako, dakle, izgleda da ne po-stoji
neku nsihološku spccil'ičnu prirodu. nikakva demenrarna religiozna
Postoji religiozni strah, religiozna emocija, već sumo opšti rezcrvoar
ljubav, religiozno divljenje, religiozna emo-cija koji religiozni objekti mogu
radost itd. Ali religiozna Ijubav je da ko-riste . . . "
sumo čovekova prirodna emocija
ljubavi upravljena na religiozni
objekat; religiozni slrah je sa-imi JAMES, W. Ш2.Тћс varlctlcs of rcllglous
obićan strah od opasnosti, tako da схреНопсе. New York: Longmnns, Green.
 Glava IX. Emocije kod čoveka
Ш neprijatnost. Tipovi raspoloženja. iz-
gleda da se javljaju u suprotnim paro-
vima. Mi prirodno mislimo o vedrom
raspoloženju nasuprot depresivnom, o
srećnom raspoloženju nasuprot tužnom,
o mirnom nasuprot napetom,
Gruba topografija stanja raspoiože-
nja'može se skicirati uzimanjem u ob-zir
dva faktora: prijatnosti ili neprija-tnosti i
stepena napetosti, na način koji je
prikazan na tabeli 1. Na njoj može-mo
videti da onda kada prijatna ras-
položenja poređamo u niz po redu ten-
zije koja opada, odgovarajući parovi na
dimenziji neprijatnosti raspoređuju se po
upravo obrnutom redu tenzije ko-ja
raste.
Ova gruba analiza ne uzima u obzir
bezbrojne nijanse i suptilne gradacije
među raspoloženjima. Mrzovoljno ra-
spoloženje može biti kiselo, mrko, mra-
čno, gorko; tužno raspoioženje može
odisati nostalgijom; napcto raspolože-nje
može biti obojeno anksioznošću; veselo
raspoloženje može biti razdraga-no,
frivolno, srdačno.
TABELA
tome što ni jedan aspekt situacije ne
dominira sigurno nad drugim. Brojni
kompleksni činioci simultano deluju i
utiču na ličnost u različitim pravcima. Ni
jedno posebno svojstvo situacije ni-je
dovoljno snažno da dominira proce-som
opažanja jedne osobe. Čovek do-življava
jedno ukupno osećanje koje predstavlja
rczultat svih dejstva u jed-noj kombinaciji
koja se nc može ana-lizirati.
Naša opažanja, kao što smo opširno
pokazali u prethodnim glavama, poka-
zuju tendenciju da daju realističku sliku
spoljašnje situacije; ponekađ_je_
upravo_fconrrast između_izgljaa-spoija-
šnjih stvaridjiaših unutrasnjih raspor
loženja onaj faktor- koji raspoloženje-
pojacava. Mi smo još više mučeni kon-
trastom izmedu našeg „mračnog" ras-
položenja i „svetlosti" dana i „vcselo-sti"
pnih oko nas. U drugim prilikama baš
slaganjc i/.među-naših raspoloženja i
izgleda okoline pojačava raspoloženje.
Tmurni pejza*2 se slaže sa našim tmur-
nim raspoloženjem, vesela muzika se slaže
sa našim vedrim raspoloženjem.
1
 Prijatno raspoloženje
(oisoka tenzijaj veseo
srećan
zadovoljnn
(niskR tenzija) miran
Determinante raspoloženja. Takve
suptilnosti u obojenosti raspoloženja i
neprimetnost njihovih promena ukazuju
na činjenicu da su bitni situacioni čini-
oci raspoloženja veoma složeni. Medu-
tim, relativno mali broj ispitivanja bio je
usmeren na specifične uslove pod
kojima se različita raspoložcnja javlja-ju,
menjaju i nestaju.
Verovatno da razlog za taj nedosta-
tak uviđanja veze izmcdu raspoloženja i
posebnih svojstava situacije leži u
ushićcn Ncprijatno raspoložein'e
deprcsivan (niska tenzijaj
nasupr mrzovoljan turoban
ot nezadovolian ,. . ...
(visoka tcnznn)
napet
U stvari, odgovarajuće „raspoloženje"
spoljašnje sredine može da učini „га-
zumljivim" inače neobjašnjivo Čoveko-vo
raspoloženjc. Razlog koji se može dati za
svoju potištenost jesu uznemi-ravajuće
ratne priče i nesreće koje is-punjavaju
prve stranicc dnevnih lis-tova.
Međutim,—isto-kao što_J mala-pro:
mena na slici ili u simfoniji ili u soci-
jalnom dogadaju može iznenadno da
doprinese sasvim drugačijem izgledu,
266 Drugi đeo. Motivacija i emocije
isto tako^mala promena u nekom as-
pektu neposredne sredine može da do-
vede-do -nagle i za individuu neočeki-
vane promene u raspoloženju.
Dinamika emocionalnih
doživljaja
U kontinuiranom toku našeg sves-
nog života emocionalni doživljaji su u
stalnoj promeni. Osećanje zadivljenog
čuđenja pod zvezdanim nebom polako se
menja u osećanje usamljenosti. Žar-ka
osećanja prema voljenoj osobi naglo se
transformišu u isto tako žestoku lju-
bomoru. Osećanje razdraženosti poste-
peno prerasta u ljutnju, a zatim i u bes,
dostiže kulminaciju u burnoj eks-ploziji,
a zatim se završava osećanjem mira.
U ovom poslednjem primeru nagla
promena u emociji paralelna je sa nag-
lim opadanjem tenzije. Ali nije svaka
redukcija tenzije nagla. Ponekad kada
cilj nijc postignut, ili kad se snažna ek-
splozija nije staložila, postoji veoma
sporo opadanje napetosti, Sa takvim
sporim opadanjerri mogu da se jave
različite promene u kvalitetu emocije.
Opšta posledica je neprijatno osećanje
frustrirane nedovršenosti, razdražljivo-
sti. Na primer, takvo stanje možc doži-
veti žena koja je bila dovedena do
visokog stanja seksualne uzbuđenosti,
ali bez postignutog orgazma, ili besan
čovck koji otkriva da nije u stanju da
svog protivnika (objekta svojih besnih
napada) izazove (i kada se svakako "neće
desiti da učtiv odgovor „окгепе njegov
gnev", već će pre „pojačati spuiani bes").
Trajanje nekih emocionainih stanja je
vcoma kratko — jcdna munja oseća-nja
povredenosti dode i prođe pre nego što
može da bude u potpunosti izraže-no;
kod epizoda potpuno razvijenog besa, ili
žalosti, ili srama, ili humora trajanje
može da bude stvar minuta ili časova;
raspoloženje zadovoljstva iii
obcshrabrenosti može da bude rela-tivno
neprekinuto danima, pa čak i 'du-že.
Ovde imamo u vidu trajanje nepo-
srednih emocionalnih doživljaja, a ne
trajanje odgovarajućih stavova. Očig-
ledno je da mnogi naši emocionalni
stavovi prema predmetima i ljudima
traju u toku dugih vremenskih perioda
našeg života, ali trenutno doživljavanje
tih stavova dolazi i prolazi sa prome-
nama ncposredne situacije.
Naš cilj na ovom mestu jeste da da-
mo objašnjenje tih stalnih promena ii
neposrednim emocionalnim doživljaji-
ma.
Činioci promena u emocionalnim do-
življajima. Vrednost situacione analize
emocija sada postaje jasna: takva nas
analiza, ako je potpuna, osposobljava da
predviđamo, pa čak u izvesnoj mcri i da
kontrolišemo promene u emocional-norn
doživljaju. Jer suština jerinog emo-
cionalnog doživljaja jeste u njegovoj za-
konitoj povezanosti sa karakteristićnim
sklopom u kome on nastaje. Kada se
izvesni aspekti situacije izmene, po
pravilu promeniće se i emocija na od-
govarajući način. Razlozi zbog kojih
sesituacija mcnja mogu biti mnogi.
Promene u sreclini. Spoljašnja sredi-
nsfse stalno mcnja. Promene u toj sre-
dini mogu biti izazvane spoljašnjim si-
lama ili Ijudskim ponašanjem. U sva-
kom slučaju, promene u srcdini tcže da
dovedu do promena u izgledu sredi-ne,
uz koje idu i preokreti u emocional-nom
doživijaju. Napad u bcsu može da uništi
prepreku koja vrši frustraciju; strah koji
paralizu.je mož-i da dovede čoveka
upravo na dohvat opasnog ob-jekta.
Naročito u vczi sa emocijama koje su
upravljene na druge ljude delu-ju takva
povratna dcjstva (feedback) sredine.
čovekova ljubomora može vo-ljenu osobu
da baci u ruke njegovog ri-vala; osećanjc
mržn.je može da izazove recipročno
osećanje mržnje drugih lju-di; osećanje
divljcnja može da pod^ta-
Drugi deo. Motivacija i етоогје 267
kne onoga kome se divimo na još veća
postignuća.
Perceptivna intenzijikacija. Usled po-
stojećeg emocionalnog stanja percepcija
srcdine.se menja. Preplašenom čoveku
svi ranije neutraini objekti sada izgle-
daju opasni i oni, dalje, jos više po-
većavaju anksioznost; voljena osobaiz-
gleda još privlačnija, što još .više po-
jačava ljubavni žar; zbunjen čovek vidi da
ga svi posmatraju, te je stoga još više
zbunjen. Postoje i druga perceptiv-na
dejstva sem pojačavanja iste emo-cije. Na
primer, osećanje gneva prema nekoj
osobi može da dovede do toga da
„bpazite" njene nedostatke, a ovi, opet,
mogu da izazovu osećanje prezira na-
mesto osećanja besa.
Ideacioni tofc.Emocionalni doživljaj,
rekli smo to ~ ranije, jeste jedan ,,opo-
smiš", koji sadrži misli isto onako kao i
percepcije i osećanja. Tako jedna emocija
može da „otkači" misli koje će zatim na
nov'način usmcriti emocional-ni doživljaj.
Osećanje neuspeha u vezi sa jednim
zadatkom može navesti čove-ka da misli o
svojim opštim nedostaci: ma, rađajući na
taj način osećanje sra-ma; ovo ga, opet,
podseća na široke mogućnosti
usavršavanja koje mu je u prošlosti
njegova porodica obezbedila — i usled
toga se rađa osećanje kaja-nja. Ali do
kraja još nismo stigli: okre-nutost
prošlosti navodi da se seti svog brata koji
ima u svemu uspeha i koga nikad nije
voleo, te se javlja osećanje mržnje itd. Ceo
taj tok promenljivih emocionalnih
doživljaja može se odi-grati za kraće
vremc nego sto je potre-bho za njegov
opis.
Očigledno je da ne možemo da pred-
vidimo tačan sled cmocionalnih prome-na
koji će se odigrati kod jedne osobe.
„Putevi" sukcesivnih „oposmiševa"
razlikuje se od osobe do osobe, i od mo-
menta do momenta kod iste osobe.
Трак,-za svaku individuu postoji priličan
ste-pen pravilnosti u strukturi takvih
emocionalnih „puteva'*. Tako, na primer,
kod jedne osobe postoji daleko veća ve-
rovatnoća da će stanje gneva biti nepo-
sredno praćeno stanjcm srama, dok je
kod druge osobe verovatnije da će gnev
biti praćen osećanjem ogorčenosti ili
straha.
Zasićenje emocionalnog doživljava- i
nja. .J?Đstoji pojava ždšićenja emocio- /
nalnog doživijavanja, shčna zasićenju koje
postoji u percepciji usled duieg izlaganja
draži. Ako je to tako, jedan od uzroka
konačnc promenc dugotraj-nog
emocionalnog stanja može da bude
postepeno „zamaranje" ili „otupljenje"
efekata sa protekom vremena. Pqsl§ prave
opsade neprekidne žalosti 'izvori ( , suza
presuše. Vremenom i osećanje srama
splasne. ^umor na kraju otupi. Sve ove
promene delimično zavise od promena u
situaciji. Vic nije onako smcšan kada se
ponovi zato što njegov „neočekivani" obrt
nije 'više neočeki-van.
Verovatno da postoji i pravo zasiće-nje
afekata koje se javlja bez svih tih
situacionih promcna. Ta pojava (zasi-ćenja)
može se nadvladati u cilju pro-duženja
emocionalnog stanja samo od-govarajućim
zamišljanjem novih aspe-kata situacije koji
će izazvati osećanje ili nalaženjem novih
draži koje će podr-žati emociju. Čovek se u
žalosti namer-no podseća na sve ono čime
će ga gu-bitak voljene osobe pogoditi;
prezrena osoba može sama sebe da
kažnjava sramom prisiljavajući se da misli
na sve one načine na koje se obrukala;
scksualno razdraženje može biti održa-
vano traganjem za uvek novim i sti-
mulišućim oblicima seksualne aktivno-sti.
Kontrola emocionalnih đoživljaja.
Poznavanje nekih cinilaca emocionalnih
promena omogućava nam da pcistupimo
problemu kontrole emocija, kako sopst-
venih emocija tako i emocija drugih ljudi.
Treba odmah da napravimo razlikuizmeđu
kontrole spoljašnjeg izraza emocije i
kontrole doživljaja emocije.
Izražavanje emocija. Kada se u sva-
kodnevnom govoru prica o ,,potrebi
emocionalne kontrole", često se misli na
spoljašnje izražavanje emocija. Sti-snuta
gornja usna, Jjubazan osmeh, sti-snuti
zubi imaju za cilj da prikriju unutrašnji
nemir. U interesu civihzo-vanog života sa
drugim ljudima, impuls za udaranje u besu
mora se obuzdavati, seksualni impuls
mora se sputati. U pri-logu 59. diskutovali
smo o nekim teš-koćama u prepoznavanju
emocionalnih izraza.
Nesumnjivo je da takva kontrola
spoljašnjih emocionalnih izraza i impul-sa
ka akciji ima izvesno dejstvo i na
unutrašnji emocionalni doživljaj. Na
primer. verovatno je da ćc inhibiranje
telesnog izraza ponekad ublažiti i inten-
zitct samog emocionalnog doživljaja. Ali
mogu da postoje i nenameravani i da-
lekosežniji efekti takve spoljašnje kon-trole.
Obuzdavanje socijalno nepoželjnih
impulsa rnože, u stvari da pojaća emo-
cionalnu želju ili, pak, njihovo osujeći-
vanje može da dovede do gneva, ogor-
čenja ih mržnje prema objektu koji vrši
frustraciju. Neprelcidna inhibicija emo-
cionalnih izraza može da stvori trajnu i
duboko usačtenu apatiju ili gubitak
spontanosti u emocionalnom životu.
Kontrola situacije\ Sta je, onda us-
pcšniji način kontrole embcionalnih do-
življaja? Pošto, kao što smo videli, jav-
Ijanje emocionalnih doživljaja zavisi od
skiopa neposredne situacije, odgovor na
gornje pitanje glasi da situaciju trcba
menjati na odgovarajući način. Uprav-
Ijanje situacijom je ključ emocionalne
kontroie i ono sc može primeniti kako na
kontrohi sopstvenih tako i na kontro-lu
tuđih emocija.
Naravno, to je upravo ono što mi u
svakodnevnom životu stalno radimo. Mi
možemo da ublažimo osećanje srama
zadržavajući se u mislima na našim
vrednim osobinama ili uporedujući svoje
nedostatke sa nedostacima mnogo -gorih
ljudi; mi možemo da smanjimo
zbunjenost u jednoj socijalnoj situaciji
punoj stresa prieanjem vica koji će sve
nasmejati i skrenuti kritičku pažnju sa
nas (možda je to psihološka osnova u-
staljene tradicije da se govor započinje
nekom duhovitom pričicom); mi ćemo
rashladiti naš trenutni bes brojanjem do
deset (iii nekog većeg broja), čime će-mo
sebi omogućiti da situaciju vidimo na
ncšto drugačiji način. Mi se osloba-damo
osećanja straha, krivice i potište-nosti
težeći da ova u svojim mislima stavimo u
mnogo širu vremensku i ži-votnu
perspektivu: Kakvo značenjeima to za moj
ceJokupni život? Kakve raz-like može to da
stvara i posle godinu dana?
Jedan posebno moćan način kontrole
sastoji se u otkrivanju postupaka koji u
datoj situaci.ji pružaju čoveku širi „prostor
slobodnog kretanja" (videti stranicu 218).
Naša frustracija neće biti kanalisana u
pravcu besa, već će biti skrenuta na drugu
stranu ako mozemo da sagJedamo druge
moguće puteve do cilja; naš strah će biti
smanjen ako vi-dimo neki mogući izlaz iz
situacije. Kao interesantna ilustracija ovog
po-slcdnjeg slučaja moze da posluži napra-
va koju je izmislio jedan dentista da bi kod
svojih pacijenata ublažio prcterane emocije
anticipiranog bola. On je na-bavio jedno
zvono na koje je pacijent mogao da zazvoni
kadgod je želeo da zubar prekine busenje;
već i samo po-stojanje tog potencijalnog
načina izbe-gavanja bola u velikoj meri je
smanjilo uobičajene emocionalne krize, čak
ion-da kada pacijenti uopšte nisu upotreb-
ljavaii zvono.
Gornjim se ne želi reći da smo mi uvek
uspesni u našim naporima da kon-
trolišemo tuđe i naše emocije. Poicušaji da
ublažimo osećanje krivice pokuša-vajući da
taj doživljaj smestimo u š4ru životnu
perspektivu, može da nas do-vede do još
dubljeg osećanja krivice i očajanja ako se
pri tom pokušaju jave
Glava IX. Emocije kod čoveka
P R I L O G 59 Prepoznavnnje
einoclonalnih izraza
Vekovno opšte Ijudsko iskustvo
izgle-da nepobitno dokazuje da su
Ijudi uglav-nom u stanju da otkriju
emocije koje drugi ljudi doživljavaju
jednostavno po-smatrajući njihov izraz
Иса, gestove itd. Sa drugc slrane,
posloji obilje dokaza i o neuspelom
identifikovanju emocional-nih izraza.
Smešak na licu koji izražava nervozni
strah može biti pogrešno pro-tumačcn
kao zadovoljstvo; ukočeno lice i bledilo
mogu da ukazuju pre па bes nego na
bol ili rešenost.
Izvi'šeni su brojni eksperimenti sa
ci-Ijem da se utvrdi upravo koliko
tačno posroatrači mogu da procenjuju
emocije drugih ljudi samo na osnovu
spoljašnjih izraza. Ncki od glnvnih
rezultata su sledeći.
1. Sklop facijalnih izraza jedne iste
emocije u velikoj meri se razlikuje od
individuc do indiviđue. U jednoj od ra-
nijih studi.ia Lendis (Landis) je
fotogra-
fisao Иса svojih subjeknta ка vreme
dok
su oni učcstvovali u slcdećim
stvarnim
emocionalnim situacijama: mirisanjc
amonijaka. slušanje glasnog tona,
posma-
tranje pornografskih slika, slusanjc
mu.
zike, opisivanjc neprijalnog događaja
kojj
je nekad ranije doživljcn, sečenje glave
pacovu tupim nožem, dobijanje
elcktrič-
nog šoka itd. Na osnovu detaljne
analize
pokreta facijalnih mišićn za vreme
sva-
ke od izazvanih emocija. on je
zaključio
da kod njcgovih ispitanika ni za jednu
emociju ne postoji zajednički
eksprcsivni
sklop Verovatno da na osnovu samo
facijalnih izraza različite emocije ne
mogu da budu razlikovane od strane
po-
smatraća.
Delimičan razlog za taj
iznenadujući nalaz može biti taj što jc
Lendis u svom ispitivanju uključio
samo mali broj Ш ni jednu stvarno
prijntriu emociju; drugi podaci
pokazuju da se najpouzdanije ra-
zlikovanje emocionalnih izraza sreće
kod izražavarija prijatnosti nasuprot
neprija-tnosti. Pored toga, naravno,
Lendis se ogranićio samo na facijalni
izraz i to na jednu analitičku studiju
detalja u izrazu, a ne na donošcnjc
suda na osno-vu totalne perceptivnc
impresije lica.
62
2. Ovaj poslednji postupak koristilo
je nekoliko ispitivača koji su od
posma-
traća zahtevali da imenuju emocije na
statičnim fotografijama lica.
Fotografije su dobijene tako što je
profesionalni glu-mac pozirao i namcmo
r
prikasivao za-htevanu mociju.
Rczultati su pokazali da su
posmatrači, mada sposobni da u
izvcsnoj meri lačuo identifikuju
prikaza-ne emocijc, pokazivali
tendenciju da pra-ve velike greške.
Izvesni parovi cniocija bili su retko
brkani, na primer Ijubav i prezir;
drugi parovi emocija često su brkani,
na primer strah i bes. Važno је
napomcnuti da }ч kod takvili slika sa
raznim pozama uloga namerne
socijalne konumikacije velika. tlspeh
u prcpozna-vanju facijalnih izraza
emocija pod tim uslovima može da
nam kaže nešto o socijalnoj percepciji
emocija, ali malo o razlikovanju
emocionalnih izraza kada je inclividua
sama i kada ne teži da рге-nese svoje
emocionalno stanje drugima.
Uzgrcd rečeno, pokazalo se da
izvesne facijalne karakteristike u većoj
meri izra/.avaju emocije nego druge.
Danlap (Dunlap) je sekao fotografije
napola ta-ko da se o očima i ustima
moglo po-slepeno suditi. On je našao
da usta pru-žaju mnogo više
informacija o emociji u kojoj se ličnost
nalazi nego sU) to čine oči, uprkos
konvencionalnom vcrovanju u
obrnuto.
3. što se veći broj ekspresivnih zna.
kova dodaje facijalnom izrazu, tačnost
u identifikaciji cmocije u velikoj meri
se povećava. Dodatni znaci su vokali-
zacija, telesni položaj, gestovi ild.
Svi takvi znaci su pod uticajem kul-
turnog učenja. Gestovi koji prate
jcdnu datu cmociju sasvira su različiti
kod rođenog Italijana ili rođenog
Islanđanina. Ako se japanski kelncr
nasmeje pošto je prosuo supu na nas,
da li trcba da se osetimo uvređeni zalo
što nam se bn ,,pot-smeva"?
Verovatno ne ako znamo ua je za
Japanca osmch u takvo.j siluaciji
pravi način da izrazi svoje oscćnje da
je bio nesmotren i nespretan.
LANDIS. C. 1924. Studies of emotionnl ГРДС-tions П.
Gcneral bebavior and facinl схрге-sslon. J. comp.
Psychol. . . , 4, 447—501.
DTTNLAP, K. 1927. The role of еуе - тич-cles and
mouth — museles ln thc cxpressions of the ematlona.
Genet. Psvchol. Monog.. 2, No. 3.
270 Drugi đeo. Motivacija г emocije
misli o besmislenosti našeg života uop-
šte. Jedna poscbna situacija može da
deluje tako intenzivno da su namerni
pokušaji da se ona izmeni uzaludni:
uzasom pogođen čovek ne nalazi se u
stanju u kome može da kontroliše svoje
emocije. Kada emocije niču iz veoma
snažnih emocionalnih stavova ličnosti,
teško je stvoriti odgovarajuće situacio-ne
promene. Vidimo to kod predrasuda i
Ijubavi.
Emocije — razorue ili konstruktivne.
Šta je razlog interesovanju za emo-
cionalnu kontrolu? Sa stanovišta djru^
štva kontrola je važna zato što ona
sprcčava aktivnosti koje su često dru-
štvcno opasne, kao što je to agresija. Sa
tačke glcdanja individue, kontrola.
emocionalnih stanja smatra se kao po-
željna zato što ona štiti od razornih dej-
stava koje emocije imaju na prilagoda-
vanje sredihi.
Svima nam je dobro poznato da
emocije često imaju negativna dejstva na
postizanje ciljeva. To je u tolikoj meri
jasno da su neki psiholozi tvrdili da su
efekti emocija uvek negativni i razorni.
Njihov argument je bio t a j da su
racionalni procesi nužno poremcćcni kad
se emocije jave, a to je uvek štet-по za
postizanje postavljenih ciljeva. Drugi
psiholozi nemaju tako mračno shvatanje
o vrcdnosti emocija. Slažući se s tim da
emocije često imaju razorno dejstvo na
racionalne procese, oni i u-kazuju na
vrcdnost emocija kao ener-gizatora
aktivnosti organizma.
Emergentni efekti. Telesne promene
koje prate emocije kao što su .gnev i
strah Kenon (Cannon 1929) је nazvao
emergentnim reakcijama, reakcijama na
opasnost. Prema njegovoj teoriji te
telesne reakcije (ubrzano disanje, po-
većan krvni pritisak, povećana mišićna
napetost itd.) mobilišu organizam za brzu
i snažnu aktivnost. Detalji tog shvatanja
prikazani su u glavi 12. Po-plašen čovek
je u stanju da brže beži ispred svojih
gonioca, razbesnela osoba napada svog
protivnika sa više snage. Na taj način,
tclesne promene koje pra-te emocije
mogu da potpomognu posti-zanje cilja
Međutim, ova dejstva imaju ogra-
ničenu korisnost. Preplašen čovek u
brzini može da previdi ncki pogodniji
način da izbcgne svojim goniocima;
razbesnela osoba može nesmotreno da
napadne neprijatelja koji je daleko jači od
nje i da na taj način bude potučena ma
koliko da joj bes daje snage za bor-bu.
Uzele sve zajedno činjcnice nas, iz-
gleda, vode sledećim gcneralizacijama: 'l)
Kod tako aktivnih emocija kao što su
gnev i strah, emocije omogucuju snažnije
motorne reakcije, 2) intenzivan gncv
istrah mogu da ometaju racional-ne
procese; 3) da H_će emocije imati
pozitivno ili rušilačko dejstvo zavisi od
pnsebnih karakteristika situacijc. Da
ilustrujemo ova tvrđenja. S jedne stra-ne,
igrač tenisa koji је ljut gubi finu
koordinaciju mišićnih pokreta koja je
nužna za dobru igru; sa druge strane,
imamo olimpijskog šampiona u baca-nju
kugle od 3 kg koji saopštava da pre
svojih veličanstvenih hitaca on samog
sebe emocionalno uzbuduje time što na-
merno kod sebe stvara osećanje mržnje
prema nekoj osobi. Sličan je primer sa
političkim vođom čija je mržnja prcma
suscdnoj zemlji tako intenzivna da ga
sprečava da postigne sporazum sa su-
sedom, sporazum koji bi bio od stvarne
koristi i za njegovu zcmlju. Suprotan
slučaj u pogledu efektivnosti cmocija
imamo kod pravedno razgnevljenog ćo-
veka koji prcdvođi druge upravo sna-gom
svojih gnevnih ubccTenja.
h'rajni^ejelct^ Može se. takođe po-
staviti pitanje o poželjnosti ili nepoželj-
nosti manje aktivnih emocija, tj. kod
onih emocija koje u manjoj meri sadrže
komponentu telesne energije i motorne
akcije. Uopste rečeno, kada govorimo o
tim manje aktivnim cmocijama, ma-
65 Drugi deo. Motivacija г emocije

Drugi deo. Motivacija г етосгје 271

66
nje se interesujemo za neposredne ne-
gativne ili pozitivne posledice na prila-
gođavanje situaciji — kao što je to siučaj
kod straha i gneva — i u većoj meri nas
interesuju dalekosežne posie-dice na
ponašanje čoveka. Kako, dakle, stvari
stoje sa posledicama emocija kao što su,
na primer Ijubav i ponos?
Svakako da ljubav može da odvuče
od racionalnih aktivnosli. Ćovckova spn-
sobnost da o voljenoj osobi govori i sudi
na jedan objektivan način može biti
smanjena. Ali, sa druge strane iju-bav
može da poveća razumevanje dru-gih
ljudi, čineći čoveka tolerantnijim
Rečn/k
Emocija. Uznemireno stanje organizma
koje se na irazličite načine odražava u
emoeionalnom doživljaju {osećanje
emocije), u emocionalnom ponaša-nju
i u izvesnom kompleksu fizio-loških
reakcija.
Emocije koje se odnose na čuluo đra-
ženje. Vrsta emocija (na primer bol,
odvratnost, uživanje) koje se u naj-
većoj meri odnosi na prijatna ili пг-
prijatna senzorna draženja.
Emocije koje se odnose na druge Ijude.
Vrsta emocija koja nastaje uglavnom u
vezi sa opaženim odnosima sa dru-gim
ijudima na koje su te emocije (na
primer Ijubav, zavist, sažaljenje)
upravljene. Takva osećanja često se
kristališu u trajne emocionalne
predispozicije ili stavove.
Empatija. Doživljavanje iste emocije koju
neka druga osoba izražava (na primer
osećanje straha kada druga osoba
pokazuje znake straha). Treba
razlikovati od simpatije.
Emocije koje se odnose na samoocenu.
Vrsta emocija (na primer sram, po-
nos, krivica) u kojima je bitni činilac
percepcija sopstvenog ponašanja u
odnosu na različite standarde ponaza
greške drugih i u većoj meri zainte-
resovanim za saznanje drugih osoba.
Ljubav može da proširi čovekov
životni prostor, da mu otvori nove
perspektive.
Preterano osećanje ponosa može da
odvede osobu na stranputicu; zahvalju-
jući sujeti i uobraženosti, čovek može da
se izgubi: „Ponos ide pre patia". Ali, i
Drugi deo. Motivacija г emocije
obrnuto, ponos može da da jaku potporu
vrednim nastojanjima.
Kada u četvrtom delu knjige bude-mo
razmatrali emocionalni razvoj lič-nosti i
njena životna prilagođavanja,
upoznaćemo se i sa posebnim načinima
pomoću kojih emocije mogu da izazi-vaju
kako korisna tako i štetna dejstva.
šanja i vladanja, kako spoljašnje ta-
ko i unutrašnje.
Emocije vezane za prooenu (apprecia-tive
emotions). Vrsta emocija (na primer
humor, lepota, čuđenje) koja se
karakteriše ocenjivačkom orijen-
tacijom prema objektima i događa-
jtma u svetu i sopstvenom mestu
u ,,kosmičkoj shemi stvari".
HedonisUčki ton. Onaj aspekt emocio-
nalnog doživljaja koji se odnosi na
stepen prijatnosti ili neprijatnosti e-
mocionalnog osećanja.
Narcizam. Osećanje Ijubavi prema sebi
samom koje često sadrži jednu ero-
tičku komponentu.
Negativna angažovanost (negative in-
volvement). Opažaj uske i,tprisilne"
povezanosti ili odnosa sa drugim oso-
bama (ili grupom) prema којој ima-mo
negativna oscćanja.
Primarne emocije. Vrsta emocija (na
primer radost, bes, strah, žalost) koje
se obično smatraju za najosno-vnije,
najjednostavnije i najprimitiv-nije i
koje su po pravilu povezane sa
težnjom ka cilju i visokim stepe-nom
tenzije.
Raspoloženja. Prožimajuća i prolazna
emocionalna stanja ( na primer tu-
robnost, anksioznost, vedrina) koja
Leže da daju afektivnu boju celokup-
nom trenutnom doživljaju jedne oso-
be.
Reakcija trzanja. Sklop telesnih reakci-ja
koje se javljaju kao rezultat nag-log
intenzivnog draženja, kao šlo jc, na
primer јак zvuk. Reakcija trzanja nije
identična sa reakcijom stra-ha.
Simuatija. Doživijavanje jedne pozitiv-ne
emocije koja se odnosi na emo-
cionalno stanje ili situaciju druge
osobe, kao što je materinsko oseća-
nje zaštitničke nežnosti prema svom
67 Drugi deo. Motivacija г emocije

preplašenom detetu. Simpatija je tifikacija sa drugom *osobom. Treba

utoliko veća ukoliko je veća idcn- razlikovati od empatije.
68 Drugi deo. Motivacija г emocije

Sugestije za dalje čitanje

Cannon W. B. 1929. Bodily changes in
pain, hunger, fear, and rage (2nd ed.)
New York: Appleton-Ceniurtj-
Crofls.
Opis klasičnih eksperimenata o i'i-
ziološkim pratiocima emocionalnih
stanja.
Dunbar, F. Emotions and bodily chan-ges
(4th ed.). New York: Columbia Univ.
Press.
Detaljan opis istraživačke literature o
psihosomatskim udnosima.
Rejjmert, M. L. (ed.) 1950. Feelings and

emotions. New York. McGraw-Hill.

Simpozijum na kome su učestvovali
brojni autoriteti iz ove oblasti psiho-
logije.
Ruckmick, C, A., 1936.The psychology of
feeling and emotions. New York:
McGraw-Hill.
Udžbenik koji daje pregled ranijih
istraživanja i teorija emocija. Young, P.
T. 1943. Emotion in man and animal New
York: Wiley.
Opširan udžbenički tretman psiho-
loških problema emocija.
 G L
Covekovi motivi
C ovek je od davnina razmišljao o
svojim motivima i o motivima
drugih ljudi. Još od biblijskih vre-mena,
od mita o ubistvu Aveija, nala-zimo
uporno traganje za „razlozima"
ponašanja — za motivima.
Traganje za motivima je odraz po-
trebe da se osmisle događaji koji se
zbivaju u svetu pojedinaca: komple-ksno
ponašanje druge jedinke, drugog
organizma, može se „razumeti" ako ot-
krijemo neki motiv. U tom smislu, pod
motivom se podrazumeva ono što orga-
nizam pokušava da uctni, ono što poku-
šava da izvrši.
Shvatanja o Ijudskoj prirodi
Odgovori dati na pitanje „šta je to
motiv" veoma se razlikuju od epohe do
epohe i od kulture do kulture. ,,Obja-
šnjenja" su zavisila od tada prihvaćene
koncepcije čovekove prirođe г njegovog
mesta u itniverzumu. Međutim, ova
shvatanja ne bi trebalo prihvatiti samo
kao „antički kuriozitet". Makoliko da su
bila nedovoljna da potpuno objasne
složenost ljudske motivacije, u svakom
od njih otkrivamo esencijalnoarno istine.
Moderno shvatanje, mada u izmenje-
nom obliku, odražava svaku od ranijih
koncepcija.
А V А X
[čovek, igračka sudbine. Često je
smatrano da je čovek pasivni in-
strument natprirodnih sila које po-stoje
van njega. Ovim natprirodnim silama
tokom vekova pridavane su ra-zne forme
i različiti izgledi, ali sve su imale jednu
zajedničku osobinu: ijudi su ih smatrali
centrom čovekove moti-vacije. ,,0ni"
pokreću čoveka u akciju. Bogovi Olimpa
uživaju u suparništvu i međusobnim
sukobima, koristeći čove-k a kao piona
u svojoj igri. Tri suđaje predu i seku nit
života i na taj način određuju čovekovu
sudbinu. čovekovi motivi nisu 7ijegovi,
već njihovi. Čovek nije drugo do bojno
polje natprirodnih sila. Po nekim
shvatanjima, sile dobra i zla otimaju se o
njegovu dušu. Po dru-gima, neshvatljive
sile unapred utiru put kojim se čovek
fatalisticki kreće, nesposoban za bilo
kakva odstupanja.
Motivacija je, po ovom shvatanju, van
ličnosti i, u stvari, van okvira za-
konitosti i determinizma. Ovako posta-
vljen, problem motivacije i nije pro-blem
kojim treba da se bavi nauka zato što ne
postoji način kojim bi naučnik mogao da
meri ili kontroliše natpriro-dne sile koje
motivišu čoveka. Ipak, bar do izvesnog
stepena, Čovek može da se suprotstavi
zahtevima spoljašnjih sila: može da
umilostivi duhove raznim ritu-aiima.
Verovanje da čovek može .da umilostivi
bogove pretpostavija đa on, bar do
izvesnog stepena, razume nji-hove
emocije i motive. Na primer, bo-govima
Olimpa pridavane su sasvim Ijudske
osobine, želje, osećanja i sla-bosti. Izlazi
da su antički Grci znali mnogo o
motivaciji, ali je njihovo ,,ob-jašnjenje"
ljudskog ponašanja bilo na neki način
„projektovano" u bogove. Ovo, naravno,
srećemo i kod sasvim ra-zličitih kultura.
Pripadnici takozvanih „primitivnih"
civilizacija takođe obja-šnjavaju
ponašanje ovim„spoljašnjim" putem.
Međutim, ovo nije sprecilo pri-mitivca da
uoči pravilnosti po kojima specifična
stanja ličnosti dovode do specifičnih
aktivnosti.
^jčovek — racionalni gospodak Po-
drucje čovekove kontrole nad upi-
verzumom postepeno še širilo, pa dola-
7imo do novia shvatanja o uzrocima
ljudskog ponašanja. Sudbina je, kao po-
kretač ljudske aktivnosti, sasvim odba-
čena. Čovek je sada gospodar svoje
sudbine. Njegovi prohtevi i želje, stre-
mljenja i ciljevi su njegovi, a ne nat-
prirodnih sila. Objašnjenje čovekovog
ponasanja leži u njemu samom:* čovek
je taj koji misli. odlučuje, rezonuje i
dela. Ponašamo se ovako ili onako zato
što procenjujemo situaciju, ođmerava-
mo posledice određenog ponašanja i
konačno, delamo u skladu sa rezultati-
ma racionalne analize situacije. ^oti-
vacija se sada nalazi u svesti, zakoni-
tosti motivacije su zakonitosti racional-
nih procesa. Biramo ono šta ćemo da
radimo, a radimo ono šta smo izabrali.
Čovekova volja je slobodna.
Ciljevi primene ovih racionalnih pro-
cesa mogu, svakako, da budu različiti.
Ponašanje ličnosti može biti usmereno
da se doživi maksimum zadovoljstva, a
minimum neugodnosti (tzv. hedoni-zam)
ili da se, pre svega, zadovolje vlasttte
potrebe (egoizara,) ili potrebe drugih
ljudi (altrinzam) ili da se teži za
religioznim iskupljenjem i spase-njem.
O^'akvo racionalističko shvatanje
ljudske prirode i motivacije ipak ne može
izbeći a da do izvesne mere ne vodi
računa i o fizičkom telu. Problem
povezanosti duha i tela (odnosno men-
talnog i fizičkog sveta) leži u centru
problema motivacije. Tako je francuski
filozof Dekart smatrao da telo i duh čine
dve zasebne sfere*. Neke motiva-cione
snage potiču iz spoljašnjeg, fizič-kog
sveta i one su deo fizičkog dela životinje,
dok su druge deo mentalnog sveta. Po
njemu, ove dve vrste motiva-cionih
snaga na neki način koordinira-ne su
radom pineaine žlezde, jednog organa u
mozgu.
^čovek — mašina. Shvatanje po ko-me
su i telo i duh izvori motiva, nije
zadovoljavalo one koji su bili spremni da
u potpunosti odbace mentalne fak-tore i
da izvore motiva traže isključi-vo u
fizickim silama. Po njima, čovek jte
mašina, znatno složenija od bilo koje
fizdčke mašine, ali je ipak samo ma-
šina.
Problem rnotivacije postao je na taj
način izlišan, zato što se nikad ne pi-
tamo šta motiviše jedan jednostavni
mehanizam. Zadovoljavamo se objaš-
njenjem da svaki deo nekog mehaniz-
ma, kada se jednom stavi u pokret, iza-
ziva pokretanje nekog drugog dela i ta-
ko mehanizam funkcionise kao ceiina.
Ne razmišljamo nikad o motivaciji zvo-na
na ulaznim vratima. Dovoljno je znati
da pritisak na dugme prekidača zatvara
strujno kolo, struja protiče kroz žice,
elektromagnet izaziva vibra-cije čekića
koji udarima o zvono stva-га zvuk.
Bilo je pokušaja da se i čovekovo
ponašanje objasni prema ovom modelu
„pritiska na dugme". Fizičke energije
(stimulusi) pogađaju receptore, impul-si
se prenose nervnim sistemom do mišića
koji se aktiviraju i daju odgovor na
određeni stimulus. Tako bi celo-kupna
slika ponašanja bila svedena na
sekvencc draži i odgovora. Razumeti
ponašanje znači razumeti koji stimu-lusi
i kako izazivaju određene reak-cije. Što
se tiče unutrašnjosti mehaniz-raa, ostaje
samo da se odgovori na pi-tanje kako
su ,,žice" u tom mehanizmu spojene.
Ovaj model jetna neki način, veoma
privlačan zato što jc „raskrstio" sa
zbunjući i'složenim pitanjem moti-vacije.
Po njemu, konačan i potpun opis
Ijudskog ponašanja samo je određena
vrsta analize funkcionisanja unutar-njih
mehanizama pomoću kojih objaš-
njavamo rad komplikovane mašine.
Izgleda da se izvesnc komponente
ponašanja organizma zaista mogu ob-
jasniti prihvatanjem koncepcije „jedno-
stavne mašine". Ovo naročito važi za
reflekse i tropizme.
 Refleksu Svima nam je dobro poz-nat
patelarni refleks. Provera ovog refleksa
deo je neurološke rutine i treba da
pokaže da li nervni sistem ispravno
funkcioniše. Ovaj jednostavni, nehotični
i očigledno automatski pokrct mišića je,
na pi*vi poglcd, sasvim ja-san primer
mehaničkog, odnosno ,,ma-šini sličnog"
ponašanja. „Dugme" je pritisnuto (lakim
udarom po kolenu), impuls je poslat iz
kolena kroz kičmenu moždinu nazad do
miškia noge i maši-na je proradila (noga
odskače). Pita-nja o svcsti, svrsi i cilju
izgleda da su sasvim izlišna.
Svakako da je ponašanje, u većini
slueajeva, znatno složenije od patelar-ne
reakcije. Međutim, i mnogo slože-nije
ponašanje je objašnjavano tako što se
pretpostavilo da se veliki broj jed-
nostavnih refleksnih mehanizama me-
đusobno tako povezuje da, kao konačni
odgovor, daju složeno ponašanje „ог-
ganske mašine". Smatralo se da je-dan
refleksni odgovor izaziva pojavu drugog
refleksnog odgovora, a_c_eio-kupno
ponašanje jedinke poslćdica je
"uspostavljanja dugog lanca »refleksa.
Ma koliko ovakav pristup izgleda
prihvatljiv za razumevanje urođenog
ponašanja, teško je pomoću njega ob-
jasniti složeno ponašanje koje pretpo-
stavlja učenje i koje obuhvata mnogo
više nego što je automatsko odvijanje
niza jednostavnih i urodenih refleksnih
mchanizama. Ovaj nedostatak otklonjen
je uvođenjem pojma „uslovljenog re-
fleksa" (vidi poglavlje XV) kod koga se u
organskoj mašini jednostavnim
asociranjem stvaraju nove veze tipa
stimulus — odgovor.
Tropizmi. Nešto slično mehanicisti-
čkom objašnjenu čovekovog ponašanja
srećemo u studijama tzv. iropizama koji
se javljaju kod insekata i nižih životinja.
Ovde se radLo koordiniranim ..prisilnim
pokretima" koji su odgovor prganizma na
ođređene situacije koje deluju kao
stimulus.-
Ove tropizme (naziv potiče od gr-čke
reči „okretanje"), često srećemo u
prirodi: suncokreti se tokom dana
okreću ka suncu, noćnog leptira privia-
či plamcn, bubašvaba beži od svetlo-sti.
Ovo su urođeni, „prisilni pokreti" koji se
ne mogu menjati i koji služe biološkom
održanpi jedinke. Organizam se stavlja u
aktivan odnos prema И-zičkoj sredini, ali
tropizam je aktivnost koja nc uključuje
znanje o situaciji ili svest o svrsi ili cilju
takvog ponašanja.
Korisna orijentacija organizma po-
sledica je delovanja urođenih unutar-
njih mehanizama koji usmeravaju or-
27(3 Drugi deo. Motivacija i emocije
ganizam tako da na spoljašnje stimu-
liranje odgovara specifičnom rcakci-*
jom.Ovi mehanizmi se mogu objasniti na
vcoma uprošćen način (Sl. 78).
Bez obzira na jednostavnost ili slo-
ženost unutarnjih mehanizama, a jasno
jc da su troptzmi kocl viših životinja
znatno složeniji, osnovno je da je po-
našanje podstaknuto i upravljano sti-
mulusima iz spoljašnje snedine (virii
priloc; 60).
POZlTIVNI FOTOTROPIZAM
NEGATIVNI FOTOTROPIZAM
SLIKA 76. Shcmatski prika- pozitivnog
i negativnog fototropizma kod
hipotetske ,,ri-ne". Svetlost koja pada na
„око" stimulira ..peraja" preko ..nerava"
koji su naznačeui linijama koje
spajaju ,,oči" i „регаја". U slućaju pozitionog
fororropismn ncrvi su ukrštcui tako da
intenzivnija svetlost koja dopirc na desno
„око" aktivira levo ,.pe-rajc" i životinia
pliva prema svctlosci. U slućaju negativnog
fototropizma ncrvi nisu ukršteni i sada
intenzivnija svetlost, koja dopire na desno
,.oko", aktivira de-sno ..peraje" tako da se
životinja plivajući povlači od svctlosti;
nakon toga se, pod uticajem podjednake
stimulacije oba „ока" životinja udaljava
od svetlosnog izvora.
Treba napomenuti da je tropistička
koncepcija ponašanja korak dalje od
shvatanja koje se bazira samo na ref-
leksima. Ovdc sc govori o određenom
obliku stimulacije, a ne o jedncm je-
dinom stimulsu, govori se o određe-nom
obliku ponašanja,* a пе o jednom
jednostavnom odgovoru. U tom smislu,
tropistička koncepcija delimično izbe-
gava uski segmentni pogled na ponaša-
nje koji je karakterističan za koncep-ciju
reflcksa.
\Jednostavna mašina nasuprot fizi-
čkoni sistemu. Treba naglasiti da se
shvatanje čoveka kao mašine odnosi na
poređenje čoveka sa sasvim jedno-
stavnom mašinom. Mečtutim, ovaj po-jam
ne treba brkati sa mnogo širim pojmom
fizičkog sistema. Suština jed-nostavne
mašinc jc u tomc da kod пје postoje
rjgidno spojeni delovi čije su jiksirane
pntanje kretanja striktno od-ređene
okolnim uslovima. Kao piimer može da
posluži kretanje klipa unutar zidova
cilindra. Međutim, ovo nije je-dini modcl
fizičkog sistema. Kretanja planeta u
Sunčevom sistemu odvijaju se po tačno
definisanim fizičldm zako-nima, pa ipak
se nijedno od tih kreta-nja ne vTŠi po
nepromenjivo fiksira-noj putanji. Dok se
idip u cilindru kre-će samo dole — gore,
ili miruje, kre-tanje jednc planete rczultat
jc dejstva celog jednog polja gravitacionih
sila koje je, opet, posledica interakcije
krc-tanja i mase te planete i kretanja i
masa svih ostalih objekata Sunčevog
sistema. Promene na drugim objcktima
dovešće do trcnutnog i odgovarajućeg
prilagođavanja u kretanju te planete. U
tom smislu, Sunčev sistem je dinami-čan
fizičkt sistem: promena u bilo kom delu
sistema dovodi do ujednačujućih i
kompenzirajućih promena u ostalim de-
lovima sistcma.
Shvatanjc o čoveku — mašini pos-
tepeno se kretalo od shvatanja da je
covek prost mehanizam sa rigidno po-
vezanim delovima do modernog shva-
 P R I L O G 60 Pacov kao
tropistička mašina
Рге nekoliko godina Krozije i stepeni
Pinkas su izvcli niz eksperimenata 20 „ 44,5 „
kojima je trebalo da pokažu da čalc i 25 „ 52,9 „
sisari ispo-Ijavaju tropističke
odgovore. Ustanovili su da kod 30 l( 57,4 „
mladih pacova postoji nega-tivni 35 н 64.0 „
fototropizam. Kada se kod pacova 40 „ 69,8 „
starili 9—14 dana jedno oko stimulira 50 „ 77,9 ..
svetlošću, žtvotinja se u krugu ili spi- 60 „ 84,7 „
rali udaljava od svetlosti. Kad se oba
oka stimultraju svetlošću nejednakog 70 „ 88,3 „
in-tenziteta, životinja se ponaša lako Autori su verovali da su ovi
da se udaljava od intenzivnije matematički odnosi dokaz
svetlosti sve dok se intenzitet tropističkog odgovora u kome pacov
svetlosti, koja pada na oba oka, ne ispoljava tendenciju da se pri
izjednači. kretanju postavlja tako da mu telo
bude simetrieno stimulirano silom
gravi. taeije i ostalim silama koje
deluju na životinju prilikom te
aktivnosti.
Posebno je zanimljiva jcdna studija
ovih istraživača u kojoj su ispitivaii
dej-stvo kombinnvanog stimuliranja
žlvotinje gravitacijom i svetlošću koja
jc usmerena niz nagib pločc. Cilj je
bio da se vidi da U će nova putanja
kretanja biti jed-nostavno rezultanta
dve zasebne putanje gravitacionog
tropizma i negativnog foto-tropizma.
Krozije i Pinkas izveštavaju da
ponašanje pacova u ovo] situaciji
zaista potvrđuje njiliove malematičke
pretpostavke. Po njima ova studija
,,do-kazuje da spajanjem dve vrste
nadra-žaja pacov počinje da sc
ponaša kao mašina".
Međutim. docnija istraživanja
dovode u sumnju adekvatnost
jednostavnog tro-pisličkog objašnjenja
i ukazuju da fak-tori posturalnih
refleksa i učenja mogu uticati na
rezultate i da postoje velike
individualne razlike među pacovima
uz hitna odstupanja od matematičkih
pred-viđanja. Pacov je možda mašina,
Ugao a Ugao b ali ne i jednostavna tropistička
mašina.
15 stepeni 32,6
 Sledeći nalaz je da se mladi pacovi
pužu uz nagnutu ploču po putanji čiji
je ugao (vidi sliku, ugao b) u
konstantnom odnosu sa uglom
nagiba ploče (ugao a). Istraživači su
našli stedeće prosečne vrednosti za
uglove a i b i dali matcma-tičku
formulu koja odražava stalni od-nos
između promena vrednosti b i odgo-
varajućih promena vrednosti a.
CROZIER, W. J . and PINCUS. C . 1D2G. Thc
geotroplc conduct of younf* rats. J . gen. Phy-siol..
10, 257-fi9.
CROZIER, W J., and PIN'C'JS, G. 1027. On the
equilibratlon oi' geotropic ancl
excitation in Ihe rat. J. gen. i Juysiol., ifl, 119—24.
tanja organizma kao dinamičnog fizi-
ckog sistema sa fleksibilnom sposob-
nošću prilogođavanja.
Čovek — životinja. Darvin je, bez
sumnje, bio prvi koji je čoveka
shvatid kao životinju. Međutim,
njegove tvrd-nje iznete u teoriji
biološke evolucije izazvale su
preispitivanje čovekovog shvatanja
sebe i univcrzuma. Ovo je, opet,
dovelo do oštre borbe mišljenja koja je
godinama odjekivala kroz na-učne
rasprave.
Jedna od posledica darvinizma
bilo je traganje za zajedničkim
osobinama u ponašanju čoveka t
životinje. Jed-nostavnija objašnjenja
coveicovog po-našanja tražena su u
modelu.ponašanja životinje. Ovo
pojačano interesovanje za ponašanje
životinja dovelo je do ši-reg gledanja
na složenost tog ponaša-nja. Tako je
teorija evolucije dovela ne samo do
„srozavanja čoveka" već i do
„uzdizanja'1 nižih životinja. Tako-đe je
primećeno da mnoge ,,niže" ži-votinje
vrše aktivnost usmerenu odre-đenom
cilju, ispoljavaju emocije, op-redeljuju
se za monogamne seksualne odnose,
pokazuju materinsku nežnost prema
svojim mladuncima, bivaju fru-
strirane i „neurotične", ,,razmišljajuM i
stvaraju hipoteze priiikom rešavanja
problema i saraduju sa drugim jedin-
kama. Ovakve opservacije trebalo je
da dovedu u sumnju potrebu da se
čo-vekovo ponašanje objašnjava na
spe-cifično Ijudski način.
Urođeni падопЦ Smatralo se da u
osndvi motivacije leži izvestan broj
organskih motiva i da oni pokreću
čo-veka na aktivnost. Ovi nagoni su
tesno \poyezani sa fiziološkim
zahtevima te-la i fizičkog opstanka.
To su: potrcba za hranom, vodom,
kiseonikom, izbega-vanje bolnih
stimulusa i slično. Po svoj prilici, ovi
urodeni nagoni su nas-tali tokom
evolucionih procesa, tokom
procesaprirodne selekcijei utom
smislu treba da služe funkcijama
photoiro-pic
neophod-nim za održanje organdzma.
Objašnje-nje motivisane delatnosti
bilo je uglav-nom svedeno na
objašnjenjia kako se nagoni
aktiviraju, kakav je njiliov efe-kat na
ponašanje i kako se, prcma to-me,
zadovoljavaju. Na primer, nedos-
tatak hranljivih materija u organizmu
dovodi životinju do nemirnog stanja,
životinja postaje aktivna, nalazi i jede
hranu, telo se ponovo snabdeva
hran-ljivim sastojcima i nagon je
zadovoljen.
Izvedem nagoni{ Posmatrano iz
gor-njeg aspekta7 svi ostali motivi
mogu se smatrati sekundarnim i
izvcdenim iz tih osnovnih telesnih
nagona. Individua uči kako da
zadovoiji te nagone i kroz prbces
učenja stiče nove nagone. JNa
primer, tražeći partnera za zadovolje-
nje seksualnog nagona, moguće je
nau-čiti da u tome pomaže društveni
ugled. Tako se postepeno, učenjem,
stiče tež-nja za ugledom. Iz ovog
aspekta, težnja za moći može se
shvatiti kao tcžnja ko-ja služi
zadovoljenju bazalnog — seksu-alnog
nagona. Tako je objašnjenje
kompleksne motivacije svedeno na
raz-radu urođenih bioloških
tendencija.
Instinkti. Urođiene biološke
tendencije ponekad se nazivaju
instinktima. Primer instinktivne
radnje imamo kodosekoja u gnezdo,
pored svojih jaja, polažepa-ralizovanu
gusenicu tako da miadi mogu da se
hrane čim sc izlegu. Drugi pri-mer
imamo kod mrava koji „muzu" biljne
vaši. Bilo je pokušaja da se i mnoga
druga izuzetna ponašanja inse-kata i
životinja objasne urođenim svoj-
stvima nervnog sistema, koji, nakon
što je jednom aktiviran, daje ovakvo
složeno ponašanje. Tako bi instinkt
bio više nego urođeni-nagon zato što
uklju-čuje i^nagon i odgovarajuće
ponašanje koje dovodi do zadovoljenja
nagona. SmaLralo se da i aktivnost
čoveka — životinje delimično izazvana
biološ-Idm instinktima.
Čovek — produkt društva. Na prvi
pogleđ, izgleda, spremni smo da us-
vojimo \i3oma irazličita shvajtanja o
čoveku kada objašnjavamo njegovu
prirodu i njegovo ponašanje kao po-
sledicu uticaja društva i kulture u
kojoj je rođen i u kojoj živi. Po ovom
shvatanju, vrste njegovih motiva za-
vise od zahteva njegove socijaine gru-
pe. Čovek je ogledalo kuiture u kojoj
živi, njegovi motivi, želje, ciljevi i na-
mere odrazi su društvenih potreba.
Zanimljivo je da je darvinističko.shva-
tanje i ovde imalo uticaja: čovek je
socijalna životinja isto onoliko koliko
je i biološki životinja. Kao što je
prirodna selekcija tokom procesa
evolucije stva-rala ijudsko biće, sa
ljudskom moti-vacijom, isto tako se
pretpostavlja da postoji i socijalna
selekcija i socijalna evolucija kroz
koje je čovek tako ofor-mljen da je
omogućen opstanak i funk-cionisanje
socijalnih grupa.
Shvatanje da je eovek društveni
pro-dukt ne negira postojanje
bazainih fizioloških nagona koji su
neophodni za biološki opstanak. Na
primer, po-treba za hranom se sreće
u svakom društvu. Međutim, način
na koji se ta potreba uklapa u
celokupno motivi-s'ano ponašanje
ličnosti određen je drušfvom i
veoma.se razlikuje kod po-jedinih
društvenih grupa. Sociolozi i Pojam „socijalnog determinizma"
antropolozi pokazuju da postoji
besko-načno mnogo nijansi u vek žrtva motivacionih sila nad
vrednostima ko-je su vezane za
zadovoljenje potrebe za hranom i svim
onom što je sa tim u vezi.(Na primer,
posebni načini doba-vljanja i specifičnih
uzimanje hrane, specifične vrste
hrane koja se konzumira itd.)
Međutim, potreba za hranom zajedni-
čka je za sve ljude.
Kulturalni relativizam. Isticanje da
je čovek socijalni produkt najsnažnije
; se odrazilo u doktrini kulturalnog
relati-vizma-koji_ izmeciu ostaiog,
tvrdi da se ljudske vrednosti mogu
razumeti jedino u odnosu na
određenu kulturu. Ne mo-žemo
uopšteno tvrditi da je ovo ,,dobro", a
ovo „loše", nego samo da je ovo dobro
u ovoj kulturi, a „loše" u onoj kulturi.
„Ljudska priroda" u jed-noj kulturi
nije nužno „ljudska priroda" u
drugoj.
Posmatrano iz ovog aspekta,
jedin-ka uči obicaje svoje kulturne
sredine dok teži za zadovoljenjem
svojih primi-tivnih fizioloških
potreba.Čovek usvaja običaje, rituale,
vrednosti svog druš-tva i njegova
motivaciona struktura je uglavnom
oblikovana ovim socijal-him
uticajima. Biološkim nagonima se,
stoga, pridaje minimalna uloga; oni
šluže jedino biološkom opstanku
orga-nizma, dok je sve ostalo produkt
uticaja društva.
,]
Socijalni determinizam. Shvatanje
da'lje čovek proizvod društva često je
tesno povezano sa postulatima
socijal-nog determinizma. Ova
doktrina tvrdi da postoje „zakoni"
druŠtva, socijalnih organizacija i'
istorijskih tokova koji natkriljuju
individualnu „Ijudsku pri-rodu". To
jest, čovek je samp jedinka, samo
jedan deo većeg socijalnog siste-ma i
njime upravljaju zahtevi sistema kao
celine. Čovek bespornoćno plovi na
talasima istorijskih tokova, on je
zubac na točku mašine, on je samo
naprava kroz koju se ispoljavaju
neumoljive sile ekonomskog
determinizma.
vraća nas ponovo shvatanju da je čo-
kojima on ima malo kontrole. Prema
koncepci-ji socijalnog determinizma,
prosečan čovek nije čak ni svestan
determinanti svojih
motiva. Jedino oni koji se
profesionalno bave studijom društva
mogu da prate njihov razvoj.
Čovek — nesvesno biće. Blisko
gor-njem shvatanju jeste i shvatanje
da su čovekovi bazalni motivi
nesvesni. Čovek nije. svestan pravog
razloga većeg dela svoga ponašanja.
Pravi razlozi, su_ duboko slcrivene
„instink-tivne" tendencije koje se
manifestuju na složcn i često
indirektan način. čovekovi izbori i
akcije nisu poslcdica racionalne
analize situacije i odlučiva-nja nakon
procene posledica takvog po-našanja.
Po ovom shvatanju, čovekova
aktivnosi. је „iracionalna". Kao i u
koncepciji racionalnog čoveka, i ovde
su svi njegovi motivi nnutar njega, ali
se način na koji oni upravljaju čoveko-
vim ponašanjem i iskustvom sasvim
razlikuje. Соуек, zapravo, niti bira šta
da racli, nitT radi bno sto je izabraČL."
Ovo, naravho, ne znači da čovek ne
pridaje smisao svome ponašanju. On
oseća potrebe i želje, ciljeve i na-mere
i pokazuje tendenciju da za njih
osmišljeno veže veći deo svog ponasa-
nja. Ali motivi koje on svesno doživlja-
va većinom šu razrađene, lažne
fasade nesvesnih motiva i njegovo
razumeva-nje vlastite motivacije nije
drugo do racionalizacija.
Ialco je bilo mnogo istorijskih pre-
teča, tek je učenjem Sigmunda Froj-
da (Sigmund Freucl), ova koncepcija
došla do punog procvata. Kao i nalet
darvinizma, tako jc i Frojdovo shva-
tanje imalo ogroman uticaj, šireći se do
krajnjih dometa našeg shva-tanja
čoveka, a snaga njegovog učenja još
uvck nije iscrpljena. Frojdove te-orije
su uobličene u učenju koje na-zivamo
psihoanalizom. Kao što smo maločas
napomenuli, njegovi pogledi spajaju
mnoge stavove koji su uključe-ni u
druge koncepcije čoveka o kojima smo
već diskutovali. Frojdove teorije imaju
za cilj ne samo da objasnc ljud-sku
motivaciju nego i šire probleme koji
sc odnose na ličnost u celini. De-
taljnije objašnjenje njegovih teorija
od-ložićemo za IV deo (vidi posebno
stra-ne od 636 do 640).
Kratak rezinie. Ukratko smo raz-
motrili ncka starija i novija shvatanja
čovekovc prirode. Svako od njih ima
svojc prcdnosti i nedostatke. Šta
onda da zaključimo o čovekovoj
prirodi?
Izgleda da moramo reći da su sve
ove, a u poslednje vreme i još neke
postavke istinite. Čovek je
istovremcno i biološki životinja i
produkt društva, gospodar i sluga
sudbine, racionalan i iracionalan,
upravljac i onaj kojim se upravlja.
Njegovo ponsrsanje se tnože potpuno
objasniti jedino ako svaki as-pekt
Ijudskug pona.šanja posmatramo iz
odgovarajuće perspcktive. Od svih
clinamičkih, i'izičkih sistema koji
činc univerzum, eovek je najsloženiji.
Sva ova različita shvatanja
čoveko-ve prirodc odražavaju se na
putcvc Ijudske misli vezane za
probleme da-našnjeg društva: rat,
netrpeljivost ra-sa, depresije,
kriminal. Uzmimo, na primer, mladog
prestupnika. 0 njemu možemo da
govorimo raziičito. On je ncdužna
žrtva starijih ,,drugara" koji su ga
naveli da se rdavo ponaša, ili је
zakonski odgovorna osoba sposobna
da se slobodno opredeljuje između
dob-ra i zla, i l ; je osoba koja ima
„instink-tivno loš karakter", ili je
društvo uči-nilo propust, pa nijc u
dovoljnoj meri socijalizovan, ili je
nesvesna žrtva ira-cionalnih impulsa
— „luckasto derište" kome je
potrcbna psihoterapija. Svaki od ovih
pristupa odražava poscbno shvatanje
Ijudske motivaci.ie.
Kroz dalje. detaljnije objasnjenje
problema motivacije nailazićemo na
ponovne odjeke raznih shvatanja
čove-kove prirode.
Identifikovonje motiva
Као sto smo već videli u glavi 23,
motiv je potreba ili želja udružena sa
namerom da se postigne odgovarajući
cilj. Samo potreba za hranom nije
mo-tiv, a takočlc ni hrana sama po
sebi nije motiv: motiv je težnja za
uzima-njem hrane da bi se zadovoljila
polre-ba za njom. Da bismo utvrdili
speci-fične motive jedne ličnosti,
neophodno je da vodimo računa o
specifičnim potrebama, željama i
ciljevima koje ta ličnost doživljava.
Jedan od načina da se ovo postigne
jeste da proučava-mo ponašanje te
ličnosti i da zaklj'uču-jemo o njenim
potrebama i željama iz stalnih
karaktcristika, a o ciljevima na
osnovu rezultata koje takvo pona-
šanje donosi. Drugi način је da nam
ta ličnost kaze kakve su njene
potrebe i želje i koji su njeni ciljcvi.
Ova dva metoda se dopunjuju i
poželjno je da sc oba primcne. Kao
što ćemo videti, kod svakog se javljaju
specifične po-teškoće.
Zaključivauje o motivima na
osuovu ponašan.ia. Ukoliko
pokušamo da saz-namo nešto o
motivima na osnovu pona-šanja,
suočavamo se sa potrebom da ra-
zumemo komplikovani tok
kontinuirane aktivnosti individuc.
Potpuno registro-vanje ncčijeg
ponašanja tokom malcar i jednog
jedinog dana (svaki trzaj mi-šića,
svaki clah, svaka i najmanja pro-
mena krvnog pritiska) daje more po-
dataka koji su neupotrebljivi za ana-
lizu. Stoga moramo da proučavamo
ponašanje selektivno, ne vodeći raču-
na o svakom cletalju, ncgo tragajući
za organizovanim sckvencama pona-
šanja. Jedan od načina da se ovo po-
stigne jeste da se ponašanje određene
ličnosti posmatra u epizodama.
Opser-vaciju ponašanja počinjemo u
jednoj psihološkoj situaciji, pratimo
usmerene aktivnosti ličnosti i punašanja ukoliko posmatramo samo
posmatranje zavr-šavamo u drugoj
psihološkoj situaciji.
Epizode poimšanja] i Epizode mogu
hiti kratkej jeclnostavne ili duge i slo-
žene, završene ili prekinute. Najzad,
razume se, epizode mogu biti izdelje-
ne, tj. jeclna cluga i složcna epizoda
može cla se podeli na nekoliko kraćih.
Nikad ne rnožemo biti sigurni gde
se jedna cpizoda završava, a gde
druga počinje. U stvari, dcljenje
kontinuira-nog toka ponašanja u
epizode je, do izvesne mere,
artificijelan postupak koji se može
opravdati jedino potrebom da se na
neki način odrede ,,merne jedinice"
ponašanja ako uopšte želimo da ga
analiziramo.
U svakom slučaju, analizom
epizoda ponašanja pokušavamo da
saznamo nešto o spccifičnim
motivima ličnosti. Na primer, jedna
epizoda može poćeti za stolom z a
vreme doručka: g. Obić-ni iznosi
oduševljeno neka zapažanja u vczi sa
šarmom žene koju su sreli prethodno
vcče. Nakon što је otišao na posao, g-
da Obična se oblači, žurno odlazi u
grad, traži i kupuje nov рго-lećni
šešir. Muž se vraća sa posla, go-vori
joj da veoma lepo izgleda. nežno je
poljubi i time se njena epizoda za-
vršava. Mogli bismo da tvrclimo da je
promena njene situacije od početka
do kraja epizocle u tome što je
primetila da sc on u početku divio
drugoj ženi, a sad se divi njoj. Tako
smo skloni za-ključku da je njen
motiv u ovoj cpizodi bio da ponovo
skrene na sebe pažnju svoga muža i
da zadovolji svoju po-trebu da joj se
divi. Ali, možda grešimo. Možda je
bila motivisana željom da kazni muža
zbog njegove nevernosti time sto će
on morati da plati skup šešir. Ili jc,
jednostavno, kupovinom zadovoljila
želju da uživa u nošenju no-vog
šcšira, a moguće je da je svaki od
ovih inomenata uticao na njenu
ocliuku.
Vidimo cla je, često, teško biii sa-
svim siguran koji motiv, ili motive,
odražava određena epizoda
njogove po-sledice. Za ovo ima
nekoliko razloga.
Slučajnn ponašanje^—
sistematske posledice. Pre svega,
slučajnim pona-šanjem pod
određenim okolnostima mo-gu se
dobiti sasvim odrecleni i ponov-Ijivt
efekti. Pod sluča.jnim ponašanjem
podrazumevamo serije
neorganizovanih odgovora koji
nomaju određeni oblik i konstantnu
usmerenost. To jest, usme-renost
svakog sukcesivnog origovora nije
vezana za prethodne i sledeče od-
govore. Za posmatrača svaki oclgovor
je nepredvidiv, „puka slučajnost". Ka-
ko je u ovom slučaju moguće da
ovak-vo slučajno ponašanje. ukoliko
se po-navlja, po pravilu daje isti
konaeni efekat? Za bolje razumevanje
može da nam pomogne
eksperimentalna ilustra-cija.
Uzmimo horizontalnu staklenu cev
napunjenu vodom koja je na jednom
Ifcraju topla, a na drugom hladna.
Sta-vimo izvestan broj
mikroorganizama odreftene vrste u
topli deo cevi. To-plota stimulira ove
organizme da pli-vaju. Što je viša
temperatura, tim su njihovi pokreti
življi. Posle izves-nog vremena
primetićemo da su svi organizmi
koncentrisani u hladnom delu cevi, ni
jedan nije ostao u toplom delu. Ovde
će sc organizmi definitivno zadržati.
Ali ako ih ponovo na Ddgo-varajući
način vratimo u topli deo ce-vi, oni će
se opet svi okupiti u hlad-nom delu.
Posmatrajući ovu epizodu ponaša-
nja, verovatno bismo bili skloni da
organizmima pripišemo „cilj": organiz-
mi teže da dopru u hladnu vodu. Me-
clutim, moguće je da smo potpuno
pogrešili. Ako pobliže osmotrimo
ропл-šanje jednog od ovih
organizama u bilo kom trenutku
njegovog bavjjenja u loploj vndi,
iznenadiće naa otkriće da je
usmerenost njegovog kretanja ka
toplijoj i ka hladnijoj vodi potpuno ista.
Efekat toplotnog stimulusa je,
jcdnostavno, u tome da podražava or-
ganizam da nastavi plivanje. Usmere-
nost plivanja je sasvim slučajna.
Even-tualno, pukim slučajem,
organizam dospeva u hladniju vodu.
Poslo ovde пеша daljcg stimuliranja
organizma, ovaj tu ostaje i miruje. Pre
ili posle, opet pukim slučajem, svi
organizmi sc okupljaju u hladnijem
cielu cevi. Ma koliko puta ponovili ceo
eksperiment, rczultat ćc biti isti. Ovaj
sistcmatski efekat sc javija mada
organizmi ne-mnju cilj da dospevaju u
hladniju vodu. Mo/erao, naravno,
reći da imaju mo-tiv da „plivaju kad je
toplo". Medutim, ovo je sasvim
različito od tvrdnje da
mikroorganizmi „teže za hladnom vo-
dom da bi izbegli toplu". (Čitalac mo-
že biti iznenaden interesantnim pore-
đenjem ponašanja ovih
mikroorganiza-ma i izvesnih
slučajeva socijalne akcije kod čoveka
u kojoj je zajednič-ki završetak
redovno posledica pona-šanja mnogih
ličnosti od kojih je svaka individualno
motivisana na jedinstven način).
\ Dosledno ponašanje — različiti
mo-iivi čak iako posmatramo ncki
manje primitivan organizam u našoj
epruveti sa vodom i ako ustanovimo
da on u svakom trenutku postojano
pliva ka hladnijem kraju cevi, mogli
bismo po-grešiti ako zaključimo da se
radi o motivu „potrebe za hladnom
vodom". Na primer, možemo docnije
primetiti da je tempcratura vode
ujednačena u celoj cevi, ali organizam
i dalje pli-va prema onom kraju u
kome je ranije bila hladnija voda. U
tom slučaju, kon-trolni eksperiment
možda bi nam po-kazao da voda u
tom delu sadrži neku vrstu hrane
koja privlači gladan orga-nizam.
U tom slučaju bismo, naravno, u
osnovi pogrešili ako zaključimo da se
radi o motivu izbegavanja tople vode
dopiranjem u Jjladnu. Pravi motiv bi
bicr potreba da se otkloni glad
uzima-njem hrane koja se nalazi u
tom delu cevL Ovo je jednostavna
ilustracija činjenice cia jedno te isto
usmereno ponašanje može imati za
cilj da za-dovolji sasvim različite
potrebe. Ta pojava se često sreće i u
ljudskom ponašanju, na primer u
kupovanju še-šira g-đe Obične, koje
smo već opisali.
Jedan moliv — mnogostruke posle-
đice\,Zakljuživanje o motivima opser-
vacijom ponašanja daljc se kompliku-
je. Vratimo se opet naširn
organizmima koji plivaju u toploj
vodi. Vidimo da akiivnost individue
dovodi do bar dve potpuno različite
promene njenc situacije: 1) individua
se pomerila iz tople u hladnu vodu, 2)
sada je prostorno veoma blizu
ostalim jedinkama. Glavni efekat
aktivnosti plivanja je.đospeva-nje u
hladniju vodu, međutim, ova ak- Nesvesna motivacija. Tokom
tivnost ima i sporedni efekat tj. izlaga-nja različitih shvatanja
okuplja sve organizme. Ma koliko čovekove pri-rode prdmetili smo da je
puta pono-vili eksperiment, ovaj pojam „iracio-nalnog", nesvesno
sporedni efekat se javlja redovno kao i motivisanog*' čo-veka imao izuzetan
glavni. Jasno je, stoga, da posmatrač uticaj.
može da naćini ozbiljnu grešku ako Ne može se negirati da se, u znat-
ustanovi da je u ovom slučaju motiv nom delu ponašanja, subjektivna
organizma „težnja za društvom.da bi per-cepcija vlastitih aktivnosti ne
se zadovoljila po-treba za poduda-ra sa percepcijom onoga ko
okupljanjem". Ova virsta or-ganizma spoija posmatra te aktivnosti.
uopšte ne može imati takvih potreba Pretpostavlja se da je izvežbani
(čitalac ponovo može da bude posmatrač sposoban da uhvati „pravi
iznenađen saznanjem koliko je razlog", dok subjekt nije za to
opasno izvlačiti nedovoljno proverene sposoban. Posmatrać često ima i to
zakljuc-ke o „socijalnoj rnotivisanosti" preimućstvo što posmatranju
indivi-dua u grupi samo na osnovu "ponašanja subjekta pristupa
grupnog ponašanja. nepristra-sno i što je u stanju da uoči
doslednost u ponašanju i
'{jKffljucivanje o motivima na osno-
posledicama tog ponaša-nja kojih
Ijra.verbalnih izveštaja! Drugi pristup
subjekt nije svestan. Na OST novu
upoznavanja motiva sastoji se u tome
ispoljene doslednosti ponašanja,
da zamolimo određenu ličnost da
posmatrač može da utvrdi postojanje
nam kaže koje potrebe i želje
nesvesnih motiva.
doživljava i koje ciljeve teži da ostvari.
Izgleda da je ovo najmanje pogrešan i Međutim, ovo ne znači da je pos-
naj-jasniji metod, a ipak sie i kod matrac uvek u pravu. Moguće je da
njega javljaju ozbiljne poteškoće. Od se u interptretaciju nečijeg ponašanja
dece ne možemo. tražiti da nam opišu unese nešto ođ vlastitih motiva, da se
svo-je motive, niti pak od ljudi sa ko- delom iz\TŠi projekcija sopstvene lic-
jima je komuniciranje onemogučeno nosti. Štaviše, posmatrača mogu da
zbog bolesti ili mentalne poremeće- ob-manu izvesne pravilnosti koje se
nosti. Čak i kad je ličnost sposobna pukim slučajem .javljaju u
da govori, ne možemo biti sigumi da ponašanju i posle-dicama ponašanja.
nam daje pouzdan izveštaj o onome Uzmimo, na primer, čoveka koji gubi
što doživljava. Može se desiti da se jedan posao za dru-gim bez
ličnost nalazi u krajnje složenoj i određenog razloga: posmatrač
mnogostruko determinisanoj situaciji zaključuje da taj čovek „nesvesno ne
i da je nesposobna da nam da jasan želi da se stara o svojoj porodici".
izveštaj o svojim kompleksnim oseća- Ipak, gubitak zaposlenja može da
njima. Ili, može jednostavno da laže bude sasvim slučajan. Na primer,
zato što ne želi da strancu otkriva poslodav-cu se možda ne dopada
svoje motive. izgled nosa tog čoveka, ili je možda
ovaj nedovoljno vešt na posiu, mada
Suštinski, veću poteškoću čini to
na prvi pogled n'e izgieda tako. Ako
da čak i kad nam subjekt iskreno
posmatrač vodi racuna i o ovim
govori o svojim motivima, onako kako
dodatnim činjenicama, onda se
ih on opaža, možemo da ustanovimo
gubitak posla ne može više
da se motivi o kojima govori ne
objašnjavati svesnim ili nesvesnim
podudaraju sa onim što otkriva
mo-tivima.
njegovo ponašanje, a što objektivno
utvrduje posmatrač. U-pravo je ovaj
Dva značenja nesvesne motivacije,
nedostatak podudarnosti, između
Ako pretpostavimo da posmatrač
motiva kako ga doživljava su-bjekt i
zais-ta tačno uočava smisaoni i
ispoljenog ponašanja, doprineo
dosledni oblik ponašanja odrcđene
porastu uticaja shvatanja o
ličnosti (koga ta ličnost i nije svesna),
postojanju ,,nesvesne motivacije".
verovatno ima-mo slučaj nesvesne
motivisanosti. Ali još uvek postoje dve
osnovne moguć-nosti interpretacijc
značenja „nesves-nog". Ncophodno jc
da shvatimo raz-liku između ova dva
shvatanja zato što ona leže u osnovi
dve bitno različite teorijc ili pristupa
motivaciji.
I) Pod nesvcsnom motivacijom po-
nekad sc podrazumeva postojanje
,,ne-švesne potrebe" koja izaziva
„nesvesnu težnju" za postizanjem
„nesvesnog cilja". Na primer, možemo
rcći da se g. Obični nssvesno oseća
ini'eriorniin i, ne shvatajući to,
konstanto osuđujc svoju ženu, cime
postižc da se sam oseća vrcdnijim.
Ovakvo značenje ncs-vesne motivacije
proširuje shvatanja motivacije iz
oblasti svesnog živold u posebni
domen „nesvesnog života" koji tek
naslućujemo. Nesvesni dco ličnosti
ovde se shvata kao posebno mentaino
stanje koje je po mnogo čcmu slično
svesnom iskustvu, kao što su, na pri-
mer, osećanja, misli, emocije, potrebe
ciljevi itd.; u stvari, postoje snažne
implikacije da je „nesvesni deo lično-
sti" posebni pokretač aktivnosti koji
se nalazi u sukobu sa „svesnim delom
iičnosti".
П) Prema drugom shvatanju ,,ne-
svesnog", nema mcsta pretpostavci da
postojc dva „mentalna sveta" —
svesni i nesvcsni. Ne postoje
„ncsvesne" po-trebe, žtije. namere,
ciljevi, nadanja i strahovanja. Prema
ovom shvatanju, ovi se pojmovi
odnose samo na svesno doživljena
stanja organizma. Pod nes-vesnom
motivacijom ovdc se podrazu-meva da
ličnost nije svesna posledica svojih
aktivnosli. Na primer, mogii bismo
reći da g. Obični nije svestan
činjenice da njegove neprekidne
zamer-ke, koje upućuje svojoj ženi,
čine da se sam bolje' oseća.
Uporedimo pažljivo ovu tvrdnju sa
prethodnom. Iako izgle-daju slično,
njihove implikacije u od-nosu na
motivaciju sasvim su različite. Ono
što se ovde podrazumeva je to da (
mada naein na koji on doživljava
svoje potrebe, ciljeve i namere ne
uključuje nameru da ponižava svoju
ženu, njego-vo ponašanje ipak ima
takav efekat. Zašto, onda, taj čovek
ponižava svoju ženu ako mu to nije
namera? Moguće je da njegove
aktivnosti rezultiraju iz duboko
ukorenjenih navika kojc se ne-
prekidno ispoljavaju, a da im on ne
poklanja • bilo kakvu pažnju, ili da ih
uopšte nije svestan.
Ovo drugo shvatanjc dokazuje da
bi, stoga, bilo najprostije da se pojam
„nesvesna motivacija" u potpunosti
ukloni zato sto u cilju usmerenom
po-našanju ne postoje posebno
istaknuta obcležja nesvesnog.
Umcsto toga, mogli bismo ispravno
da govorimo o nesves-nim
posledicama i da tragamo za ,,uz-
rokom" tih posledica (i ponašanjem
koje do njih dovodi) u prethodnom
iskustvu ličnosli, u načinu
ispoljavanja navika, u odnosima
stimulus — origo-vce i u stanju
nervnog sisetma te ličnosti.
Moiiv iuzrok. često se pretpostav-
Ijalo da, tamo gde ne može da se
otkrije „svesni motiv" ponašanja,
valja pro-naći „nesvesni motiv". Ova
pretpostav-ka jc posledica brkanja
pojmova „mo-tiv" i „uzrok".
Motiv nije sinonim za „uzrok". Pot-
pun zaključak o uzrocima bilo
kakvog ponašanja mora da sađrži
kako fakto-re percepcijc, mišijenja i
učenja, tako i faktore opšte situacije i
dejstva mnos-tva stimulusa koji
utiču na organizam. Motiv
7iJje__neophodan za svaki detalj u
ponašanju organizma. Treptaj, glas-
nije disahje, lupkanje prstom, smeh,
svakako imaju uzrok, ali nc moraju
biti poseban oblik cilju usmerene
aktivnosti koja treba da zadovolji
polrebu ili želju. Ove manifestacije
mogu biti samo ne-namerna
ispoljavanja uzburtenja, ili refleksni
oclgovori na neki jednostavni
stimulus, ili pak, mehaničko
ponavija-njc navike.
Sve ovo ukazuje da postoji mnogo
različitih jedinica ili nivoa analize po-
dalaka dobijenih posmatranjem
pona-šanja. Ove jedinice variraju od
tzv. „molekularne", najmanje jedinice,
do „molarne", najveće jedinice. Iz
ovoga, očisledno, sledi da će uobičajenim ponašanjem •— na-
psihološko objaš-njenje motivacijc u vikama.
velikoj mcri zavi-siti od veličine Za navike nije karakteristična
jedinice ponašanja koju proučavamo. adap-tivna fleksibilnost koja je
posebno obc-ležje borbcnog
Borbeno ponašanjej Kad ponašanja. Navike bi pre trebalo
posmatra-mo velike segmente shvatiti kao rutinske oblike odgovora
aktivnosti jcdne in-dividue koje smo stečenih u procesu učenja koji se
nazvali epizodama po-našanja, obično automatski javljaju i ispoljava-ju uz
nalazimo da је indivi-dua zaokupljena minimum svesne pažnje. One su
cilju usmenenom ak-tivnošću koja često samo instrurnenti, alatke koje
treba da zadovolji pntrebc iželje. i'unkcionišu u okviru borbenog
Karakteristike ovog „molarnog" ponaša-nja. Treba istaći da je u
ponašanja su sledeće: ono sadrži tež- razvoju navi-ka, u periodu njihovog
nju da se za ostvarenje cilja pronadu stvaranja tokom učenja. svest bila
neophodna. Staviše, ukoliko se
odgovarajuća sredstva; izbor sredsta-
navika u svom rutinskom
va, ukoliko postoje altcrnativna sred-
ispoljavanju jednom blokira, može se
stva, prilagođen je situaciji; konačno,
desiti da ponovo dopre u centar
inclividua rešava probleme koje
svesti kao obnovljeno takmičarsko
stvara-ju prepreke na putu ka ponašanje koje tada savlađuje
ostvarenju cilja. Stoga, u ovom prepreku koja ome-ta ispoljavanje
slučaju, govorimo navike.
0 borbenom ponašanju.
Borbeno ponašanje nužno sadrži i Л v л
koncentrisanu paznju individue; 'Elcspresivno ponašanjc. Takode je
indivi-dua stalno mora da bude moguće posmatrati ponašanje jedne
svesna šta žcli da postigne i kako da li-čnosti na osnovu njenog
ispoljavanja, izražavanja o sebi i
to postigne. U stvari, svesnost je
svojim unutarnjim stanjima.
izrazito obeležje borbenog procesa.
Ovdenas ne interesuju ninje-ne
Kao što smo pokazali uranijoj
težnje ni navikc, već nas interesuje
diskusiji „nesvesne motivaci-je", može
način na koji se ponaša; koliko se
se sumnjati da postoji bilo šta što bi brzo kreće, sa koliko napetosti govori,
se moglo okarakterisati kao koli-ko sc glasno smeje i koliko tiho
„svrsishodno stremljenje" koje sadrži sedi.
resavanje problema, nalaženje i
Ovakva ekspresivna ponašanja
odabi-ranje sredstava za postizanje obič-no nisu motivisana, tj. nisu
cilja itd., upravljena težnjom da se postignu
1kojc spada u oblast „nesvesnog". određeni ciljevi i zadovolje oclređene
Borbeno ponašanje je svesno. potrebe. Ona_su, .iednostavno,
\jJpbičajeno ponašan.je (navike). manifestacije onoga što se dešava u
Mc-đutim, ovo borbeno ponašanje ličnosti. Odraz su stanja napctosti ili
nije ka-rakteristično za sve aspekte oslobadanja napetosti, ose-ćanja,
ponašanja jcdne ličnosti, čak nije konflikata. Ličnost uglavnom nijc
karaktcristično ni za veći deo svesna ovakvog svog ispoljavanja.
ponašanja. Ukoliko pos-matramo Zbog toga je proučavanje ekspresije
manjc, „molekularne" seg-mentc jedno od glavnih srcdstava psihologa
ponašanja koji čine samo delove koji se bavi iičnošću i čiji je zadatak
celokupne aktivnosti, uočićemo da razu-me unutairnja i čcsto
redov-na odstupanja; specifični nesvesna stanja subjekta.
stimulusi iza-zivaju pojavu različitih, Ipak, treba dodati da ekspresivna
dobro uvežba-nih i visoko ponašanja mogu katkad biti
organizovanih oblika pdgovora. Ove motivisa-na. Ličnost možda namerno
odgovore mogli bismo nazvati ispoljava svoja unutarnja stanja da bi
ih saop-šiiia drugim Ijudima: smeje
se da bi pokazala da joj se šala
dopada (ili se pretvara da joj se loša
šala dopada), nabira obrve da bi
pokazala da razmiš-Ija, gestikulira da
bi pokazala uzbuđe-nje. Štaviše, van
ove komunikativne funkcije izražajno
ponašanje može biti molivisano
odgovarajućim zadovoljenji-ma i kome ličnost pot-puno svesno traži
stimulacijom koju donosi. Izražaj-ni
pokrcti u.igri, šetnji, dozivanju, mogu
biti sami sebi cilj.
Kratak rezime. Лко pokušamo da
na osnovu ponašanja neke ličnosti
otkrije-mo prirodu njenih motiva,
neophodno je da to ponašanje
opišemo pomoću epizoda u kojima su
izvesne promenc situacijc posledica
onoga što ta ličnost čini. Teškoće u
donošenju takvih zak-ljučaka leže u
tome što mogu postojati sistematske
promene situacija izazvane sasvim
„slučajnim" ponašanjem (od-npsno,
ponašanjem koje nije upravljeno
cilju). Štaviše, isti oblici ponašanja
mogu biti odraz različitih motiva. I
dalje, jcdan jedini motiv može dovesti
do različitih uzgrednih promena
situa-cije za koje možemo pogrešno
zaključi-ti da odražavaju stvarno
postojeći mo-tiv
Drugi pristup je da o motivima za-
ključujemo na osnovu verbalnih
izjava odredenc ličnosti o tome kakve
motive ona subjektivno doživljava.
Ovde os-novnu poteškoću čini
nesaglasnost iz-među onog što ličnost
subjcktivno do-življava kao motiv i
onoga što posma-trač spolja može da
utvrdi kao osnovu ponašanja. Ovo jc
naročito slučaj kod tzv. ..nesvesnc
motivacije".
Koncepciji ncsvesne motivacije pri-
daju se dva sasvim različita značenja.
Po jcdnom, isto kao što svesna
motivi-sanost može da upravlja
ponašanjem, motivisano ponašanjc
može biti uprav-Ijeno potrebama i
željama, ciljevimai namerama kojih
subjekt u potpunosti nije svcstan.
Drugo značenje nesvesnog odbacilo je
prctpostavku da nesvesno postoji kao
zasebna sfera psiholoških funkcija.
Ovo shvatanje sugeriše da se
nesvesna motivacija odnosi na
slučaje-ve u kojima ponašanje
ličnosti dovodi do sistematskih
efekata kojih ta Hč-nost nije svesna i
koji su posledica dobro oformljcnih
navika koje se izvode a da se na njih
ne obraća pažnja. Navike trcba
razlikovati od borbenog ponašanja u
adaptirane načine za postizanje
željcnog cilja. Ekspresivno ponašanje
je slično navikama zato što nije
svesno usmereno cilju, ali se od njih
razlikuje po tome što indirektno
ukazuje na stanja motivacije koja
leže u pozadini.
Vrste motiva
Imajući na umu sve poteškoće
koje se javljaju pri pokušaju
identifikova-nja motiva, vraćamo se
na prikaz razli-čitih vrsta motiva.
Kada bismo uzeli u obzir svaku i
najmanju nijansu motiva svih
mogućih ljudi na svetu, našli bi-smo
da se broj različitih ljudskih moti-va
penje na bilionc. Da bismo uveli neki
red u na.šu sliku o motivima, mo-
ramo zanemariti suptilne razlike i us-
rcdsrediti se na zajcdničke osobine
mo-tiva. Moramo pokušati da
načiemo ograničene grupe motiva
koje srećemo kod većine ljudi.
Najbolji način da se ovo postigne
jeste da se traga za najopštijim
ciljevi-ma Ijudskog ponašanja, bilo
kod dece ili odraslih. modernog
coveka ili Hoten-tota. Našli bismo da
svaku aktivnošt čoveka određuje
jedan od četiri opšta cilja, ili njihova
kombinacija. Ti opšti ciljcvi su:
opstanak, sigurnost, zadovo-Ijenje,
stimulacija.
Ciljcvi^čoveJca_su_da„ ostane u
životu, da je stalno_u sigur-noštiš da
oseti uživanja, da.doživi nove
podsticaje (stimuluse).
\Motivi pomanjkanja i motivi obilja.
Dva od .navedenih ciljeva —
opstanak i sigurnost — izražavaju
motinaciju po-manjkanja
(deficijcncije), za koju su
karakteristične potrebe da se otkloni
deficit, razaranje, neugodnost, da se
izbegne opasnost ili pobegne od
opasno-sti, straha, anksioznosti,
(strepnje). U-kratkOi njegova uloga
je--smanjenje (redukcija) lenzije.
Druga dva cilja — zadovolienje i.
stimulacija — izražavaju moliv obilja
za koji je karalčTerfstična želja da se
doživi zadovoljstvo, priznanje, da se
postigne nagrada, da se sazna,
razume, uči i otkriva, da se traga za
novim, da se stvara i postiže. Ovaj
motiv ne smanjuje tenziju, pre bi se
moglo reći. da je povećava.
I motivacija pomanjkanja i motiva-
cija obilja karakteritsične su za sva-
kog pojedinca, ali rclativna vrednost
ova dva motiva vcoma se razlikuje
kod različitih osoba. Nckim osobama
domi-niraju njihovepobrebe, doksu
im žclje vrlo siromašne; kod drugih
su potrebe sporedne, dok su želje
prisutne u pu-nom obimu. Gotovo u
svakoj konkret-noj aktivnosti ljudi
ispoljavaju ili motiv pomanjkanja ili
motiv obilja ili oba. Čak i kad se bave
istom vrstom aktiv-nosti (bilo da je to
ncka igra. gradnja mosta,
predsedavanje sastanku odbora ili
udvaranje) značenje motivacionih ak-
tivnosti sasvim je različito kod ličnosti
kod koje uglavnom dominira motiv
po-manjkanja i kod ličnosti kod koje
pre-ovladuje motiv obilja.
Klase specifičiiih motira.'
Opstanak, sigurnost, zadovoijenje i
stimulacija su deskriptivni apstraktni
pojmovi i unutar svakog od njih
nalazimo mnostvo specifičnih motiva.
Pogodna klasifikacija specifićnih
motiva (koji spadaju pod svaki od op-
štih ciljeva bila bi podela na motive
koji se odnose 1) na telo ličnosti, 2)
koji se tiču njcnih odnosa sa
sredinom, 3) koji se tiču odnosa sa
drugim Ijudi-ma, 4) koji se odnose na
vlastitu lič-nost. (Vidi tabelu 2).
Na primer, cilj opstanka nije-
samo vczan za specifične telesne
motive, već lakođe i za održanje
ravnoteže sre-dine koja pruža
materije neophodnc za opstanak, za
održanje podesnih odnosa sa Ijudima
od kojih ličnost fi-zički zavisi i,
najzad, za održanje dovoljno
pogodnog shvatanja vlastite ličnosti
da bi ličnost žeiela i dalje da živi.
Složenost motiva. Klase motiva,
na-brojane u tabeli 2. do izvesnog
stepena su karakteristične za svakog
pojedinca u svakoj kulturi. Medutim,
postoje o-gromne individualnc razlike
u specifič-nosti forme i sadržaja
aktuelnih moti-va, i u njihovom
relativnom značaju u životu određenc
ličnosti i u posebnim načinima na
koji se manifestuju pona-šanjem.
,,Isti" motiv kod dve različite osobe
retko kad je isti. Mnogi alternativni
ciljevi su iste vrednosti u redukctji
potrebe, ali su daleko od toga da
budu iste vrednosti s obzirom na
posebna zadovoljenja koja donose.
Dalje, mo-tivi se retko sreću
pojcdinačno. Skoro svaka aktivnost je
ekspresija mnogo motiva i „ista" vrsta
aktivnosti (na primer uzimanje
hrane) može da pred-stavlja, kod
raznih ličnosti, veoma raz-ličito
usmerene motive.
Оуа shvatanja mogu.da.se
ilustruju pomoću četiri značajna
oblika aktivno-sti koja su svojstvena
svim ljudima. To su; uzimanjc hranc,
seksualno po-našanje,
samopotvrdivanje i aktivnost
izazvana radoznalošću. Ove
aktivnosti
85 Drugi deo. Molivacija i етосгје

TABELA2

Ljudski

molivi

^ U ovoj tabeli nabrojani su ncki od glavnih ljudskih motiva. Njihova kla-sifikacija

je izvršena prema opštim ciljevima opstanka i sigurnosti (motivi pomanjkanja) i
zadovoljenja i stimulacije (motivi obilja). U okviru ovih op-štih zaglavlja, motivi se
dalje klasifikuju prema tome da li se pretežno tiču zadovoljenja telesnih potreba,
odnosa sa srcdinom, odnosa sa drugim ljudima ili se tiču vlastite ličnosti.
86 Drugi deo. Molivacija i етосгје

Opsfanak i sigurnost (motivi Zadovnljenje i stimulacija

рптапјкнпја) (motivi obilja)

Odnose se Izbegavanje stanja u kojima se trpi Postizanje prijatnih senzornih doživ.

na telo glad, žed. nedostatak kiseonika. su- Ijaja (ukusa. mirisa, zvuka itd.), selc-
višna toplota i hladnoća, bol, prepun sualnog zadovoljstva, telesne
mokraćni mehur i debelo crevo, udobno-sti, vežbanja mišića,
umor, preterana rnišiena napetost, ritmicnog kre-lanja tela itd.
bo-lest, i druga neprijatna telesna
sta-nja.

Tiču se Izbegavanje opasnih objekata i obje- Postizanje nečcga u čemu se inože

odnosa sa kata koji izazivaju dožfvljaj stravič-
ercclinom nog, ruznog i neprijatnog; težnja da
se bude u kontaktu sa objektima ne-
opiiodnim za opstanak i sigurnost;
težnja da se održi stabilna, jasna. iz
vesna Bredlna itd.
uživati; konstruisanje i pronalaženje
novih objekata; razumevanje sredi-ne
i resavanje problema koje ona
nameće: igranje raznih ignra; težnja
za novim situacijama, za promenom
sredine itd.

Postizanje Ijubavi i po/itivne idenii.

Tiču se Izbegavanje interpersonalnih konflika.
Hkacije sa ostalim ćlanovima grupe;
odnosa sn ta; težnja da se budc član grupe (da
zadovoljstvo kbje se oseća u prisu-
drugim se pripada grupi) i održi društveni
stvu drugih Ijudi; ukazivanje pomoći
Jjudima status i ugled; težnja pojedinca da
i razumevanje za teškoće druglh; te-
mu ostali ukazuju pažnju: ispoljava-
žnja da se budc nezavisan itd..
nje konformizma u odnosu na grupne
standarde i vrednosti; sticanje moćj Postizanje osećanja samopoštovanja
i dominacije nad drugima itd. i samopoivrdivanja: izražavanje vlas-
Izbegavanje osećanja inferiornosli u (|te ličnosti: dozivljaj da sc nesto po-
Tiču se poređenju vlastite ličnosti sa stiglo: osećanje ispravnosti: težnja
drugima da se učvrste moral i druge
vlastite ili sa ideaDnm o sebi; tcžnja da se iz- vrednosd; saznanje da vlaslita ličnost
ličnosti begne gubitak svoga ,.ja": osećanje ima smi, saono mesto u univenumu
stida, krivice, straha, anksioznosii. itd.
strepnje tuge itd.
87
izabrali smo za diskusiju zbog njihove
univerzalne egzistcncije. zatim stoga što
prikazuju ese-ncijalnusloženost mo-tiva i
zato što ilustruju četiri bazalna ljudska
cilja: opstanak, zaclovoljenje, sigurnostr i
stimulaciju.
Uzimanje hrane — jedan od motiva
'opstanka; Očigledno je da je cilj uzi-
manja hrane održanje individue. Svi ljudi
moraju jesti jcr u protivnom ne bi opstali.
Uzimanje hrane treba, u većini slučajeva,
da zadovolji moliv gladi koji se javlja iz
potrebe da se organi-zam snabde
odrcđenim maierijama koje tog trenutka
nedostaju, a koje su neop-hodne za
njegovo funkcionisanje.
Intenzitet i značaj motiva glađi bes-
konačno varira od jedne do druge indi-
vidue. Za neke ljude, u pojedinim
delovima sveta. glad je hronično sta-nje.
Zadovoljenje potrebe za hranom je fokus
života, sve ostalo je podređe-no ovoj
potrebi. Kod nekih srećnijih
Ijucli, glacl se javlja i nestaje zato što je
svaki put utoljena. Dalje, kod ne-kih, kao
na primer kuvara, koji stalno neSto
grickaju, glad se retko kad in-tenzivnije
javi.
Očigledno je da fiziološki faktori ig-
raju glavnu ulogu u određivanju nastu-
pa gladi. Uopšteno rečeno, što je neko
duže vremena lišen hrane, jači je ose-ćaj
gladi, iako ovo u svakom slućaju nije
prost odnos, kao što ćemo videti u glavi
ХП. Osim nedostatka hrane, i drugi
faktori odreduju nastup gladi. Trenutne
aktivnosti mogu privremeno da inhibiraju
glad, dok odgovarajući spoljašnji
stimulusi mogu da je izazovu (na primer:
pogled na sat, miris hranc, itd.). Postoji,
takođe, i utvrđen ritam po-javc gladi koji
se veoma razlikuje kod različitih osoba i
odkulturedokulture. U nckim kulturama
jede se samo jed-nom dnevno i jasan
oscćaj gladi javlja se samo jednom
dmsvno. Uobičajena tri obroka dnevno,
koja su karakteristična za našu kulturu,
samo su jedan od mo-gućih ritmova
ishrane, pa čak i on ustupa mesto novom
rasporedu obroka koga čine lak dorueak,
užina i večera.
Cilj — objekt motiva gladi je hrana.
Svakome su poznate priče o neverovat-
nim vrstama 'hrane koja se jede u raz-
nim krajevima sveta. Hrana koju jedna
osoba veoma voli, može kod druge da
Drugi deo. Molivacija i етосгје
izazove oseeaj odvratnosti. U zadovo-
Ijenju gladi, faktor kulture igra zna-
čajnu ulogu, ali. je fiziološki faktor, ipak,
ponekad prcsudan. Eskimi ne je-du
slaninu kita samo zato što njihova
kultura to diktira, već zato što postoje
odredeni telesni imperativi u jednoj
maksimalno hladnoj klimi.
Postoje još neki dokazi da fizioloski
faktori ponekad odlučuju u izboru od-
ređene vrste hrane. U eksperimentima
sa tzv. „slobodnim izborom hrane"
(Deivis, (Davis), 1928.), maloj deci je
dozvoljeno da jedu hranu po vlastitom
izboru, u bilo kojoj količini. Deca su
birala između tridesetak raznih jela koja
su stajala na poslužavniku. Rezultati
dobijeni tokom šestomesečnog perioda
jasno pokazuju da je slobodan izbor
hrane bio, u stvari, veoma zdrava
ishrana. Po svoj prilici, dečija prefc-
rcncija je bila, do izvesnog stepena,
određena fiziološkim potrebama za
raznim supstancama koje se nalaze u
pojedinim vrstama hrane.
Intenzivna želja trudne zene za ki-
selim krastavcima u 3 sata ujutro ve-
rovatno je vczana za hormonalna sta-nja
organizma. Postoje različite vrste
specifičnih pomanjkanja koja izazivaju
potrebu da se konzumira specifična
hrana da bi pomanjkanje bilo otklonje-
no. (Vidi prilog 61).
Ostali moiivi uzimanja hrane.Često
srećemo ljude da jedu iako ne postoje
nikakvi znaci da to čine zato što su
gladni. Ovde se ne radi o potrebi za
hranom, već o želji da se uzima odre-
đena hrana. U ovom slučaju, želja za
određenom vrstom hrane podstiče čo-
veka na aktivnost. Subjekt ne mora
uopšte osećati glad, on jede da bi uži-vao
u ukusu izvesnih jela. Bizaran primer
kako uzimanje hrane postaje motiv
„zadovoljenja" srećemo kod ari-stokrata
staroga Rima koji su uzimali srcdstva za
povraćanje da bi mogli nastaviti sa
gozbama. Takođe, može se tragati za
novim i neobičnim vrstama hrane. U
ovom slučaju radi se o motivu
„stimulacije".
Međutim, time se složenost ovog
problema ne iscrpljuje. Motivi konzu-
miranja hrane mogu biti sasvim neza-
visni od potrebe ili želje za hranom.
Ponekad jedemo u izvesnim socijalnim
88 Drugi deo. Molivacija i етосгје

situacijama koje su tesno vezane sa društveni ugled; zatim, postoji religioz-ni

nekim drugim aktivnostima. Tako, na kanibalizam, gde se neprijatelj po-jede
primer, možemo jesti sa očiglednim da bi se preuzela njegova snaga itd. S
rasipništvom da bismo na neki naćin druge strane, postoje inhibicije uzimanja
porazili društvene takmace ili zadobih* hrane. Na primer, dete odbi-
89
PRILOG 61 O apelitima — specil'ičnim i ..izopačcnim"
Brojni eksperimenti vršeni u
labora-torijama na životinjama, uz
opservacije vršene nad ljudskim
bićima, pružaju de-finitivan uvici u
postojanje izvesnog broja posebnih
manje-više nezavisnih prohteva za
spceiričnim supstancama u hrani. U
definitivno utvrđene spadaju apetiti za
protein, masti, ugljene bidrate,
natrijum, i'osfor. kalcijum Л kompleks
vitamina ,,B". Ako je organizam lišen
bilo koje □d ovih neophodnih materija,
uskoro sc javlja povećan apetit za tu
supstancu. Ukoliko je lišavanje
organizmn produ. ženo. apetit moie da
poprimi oblik očaj-ničke potrebe za
određenom supstancom.
Prtmer vitamina ..B" je veoma in-
struktivan. Mnognbrojne studije su
poka-zale da se kod pacova. ufcoliko
im sc daje hraua koja ne sarirži ..B"
vitamin. veoma brzo javlja izrazila
prefcrcncija za one vrste hrane ili
tcčnosti koje sa-drže taj vitamin. Na
primer. u jednoj studiji Rihtera
(Ricliter) i njcgovih sa-radnika pacovi
su lišeni ,,B" vitamina n hrani. Tada je
u njihove kavezc stav-ljeno tuce
različilih posuda koje su sa državalc
razne vrste hrane i rastvora. Jedna od
posuda je sadržavala rastvor
vitamina ..B". Pacovi su ovo orimah
uo-čili i počeli da piju rastvor iz te
posude. Pružaii su žestok otpor
pokušajima ek-sperimentatora da
uklone posudu iz ka veza čvrsto se
držeći za nju zubima i šapama.
Još jedan primer: pacovi, kojima se
hirurški odstrani adrenalna Žtezda,
ugi-nuće kroz 10 15 dana ukoliko im
se nc daju velike količine soli koje
nadokna. đuju ekscesivni gubitak soli
kroz urin. MeČTutirn. ako ovim
pacovima nniogućimo nesmetan
pristup rastvoru soli. oni će piti
rastvor u dovoljno velikim kolićina-ma
ria održe ravnotežu soli u orgamzmu i
da Žive i daljc. Štavise. izgleda da pa-
cov konae je odstranjena adrenalna
žle-zda ima niži prag (nego normalni
pncov) za diskriminaciju veoma malih
koncen-tracija slanog rastvora.
Ukoliko uobićajenim načinima ne
može da se zadovolji potreba za
određe-nim supstancama, mogu se
manifesto vati ..perverzni", izopačeni
apetiti. Na primer. stoka koja boravi u
regionima gde hrana oskudeva u
fosforu, ješee ko-sti kojo ležc na tlu, ili
će čak hvatati male životinje i Jesti
njihove kosti. U nedostatku kostiju,
krava će jesti štavljenu kožu, drvo, ili
čak zcmlju ili ka-menje. Ljudi koji
boluju od pantljičare ponekad jedu
papir. kredu, zemlju ili dlaku.
Uprkos postojanju velikog broja
spe-cifičnih auetita prouzrokovanih
specifič-nim fiziološkim zahtevima, ne
bi trebalo zaključiti da postoji
neizbcžno i potpuno podudaranje
Drugi deo. Motivacija i emocije
pomanjkanja i apetita. Fizio. ioški
faktori su saiuo neki od mnogih fak. tora
koji utieuna apetit. Faktori ućenja
navike, kulturnc norme, irnaju
ppdjednako značajnu ulogu u
upravljanju specifič-nim apetitima.
Ovi faktori često utiču na izbor hrane
koja je. ćak. sletna za or-ganjzam.
Klasičan primer jc konzumira-nje
..glaziranog" pirinća kod mnogih na
roda Dalekug Istoka. Kad je običaj gla-
ziranja pirinča (ovim postupkom se
ukla-nja Ijuska bogata ,,B"
vitnminom) široko prihvaćen, naglo sc
proširila bolest hcri-beri koja je
prouzrokovana nesiašicom ,.B"
vitamina. Apelit je. u ovom slučaju bio
izdajnik telesnih zahteva.
Skot т Verni su eksperimenlalno
pnka-zali na koji način navika može da
pre-vagne nad fiziolo.škim potrebama
u pre-fcriranju određene hrnne. Oni
sti za iz. vesno vreme LiŠavali
pacove ,,B" vita-mina i nakon toga im
ponudili zasladenu hranu koja
sadrži ,.B" vitamin i drugu koja ga ne
sadrži. Prcma Rihterovim na-lazima
koje smo ranije izneli. mogli bt smo
očekivali da će pac.ov[ izabrati hra-nu
koja sadrži vitamin, čak iako pod
normalnim nkolnostima pacovi ne vole
slatko. Kad se navika konzumiranja
sla-tke hrane dobro oformila.
cksperimenta-tori su uklonili vitamin
iz te hrane i sta-vili ga u drugu. Pacovi
su izvesno vreme nastavili da jcdu
slatku hranu; čak su je pretpostavljali
hrani koja je sada saclr-žavala
vitamin, mada su i dalje Irpeli od
izrazitog ncdostatka vitamina. Kona.
čno. na neki način, pacovi su se ipak
preorijentisali na novu, vitaminima
bo-gatu hranu.
RICHTER. C. P.. HOLT, L. and DARE-LARE, B. Ш7.
V'tamin B-l craving In rats. Sdencff. 8C 354— S.
SCOTT. E. M.. and. VRRNEY, E. L. 1949. Self -
selectlon of dtol. tx. Тћа арнШе for thlamine. J.
Nuirifion, 37, fll—92.
ja da jede da bi time na sebe skrenulo
pažnju; štrajk glađu može da bude
instrument ispoljavanja pasivne
politič-ke rezistencije.
„.Ukratko, uzimanje hrane je izraz
mnoštva motiva od kojih su neki tesno
vezani za stanje gladi, dok drugi sa
glađu nemaju nikakve veze.
jSeksualno ponašanje — motiv
zado-\ voljenja.'Seksualno ponašanje
je prven-stveno upravljeno motivom
zadovolje-nja. Mada je, kao i glad, do
izvesne mere vczano za fiziološke
90
faktore, sck-sualno ponašanje je u
manjoj meri spojeno sapotrebama
opstanka indivi-due. Nedostatak
seksualnog zadovolje-nja nije
smrtonosan za jedinku, niti je
presudan za održanje vrste
Postoje vclike individualne razlikc
u intenzitetu seksualnih motiva. Za
neke oni su glavna preokupacija, dok
kori drugih faktički ne postoje. I
tokom života pojedinca postoje izrazite
prome-ne u važnosti ovih motiva.
Seksualnost dece nijc tako intenzivna
kao seksual-nost odraslih, a i kod
odraslih, sa go-riinama, intenzivnost
seksualnosti opa-da. Međutim, i ovde
postoje značajne razlike. Kod nekih
osoba seksualnost jc izrazita čak i u
poznijim godinama.
Fiziološki faktori značajni za ispo-
ljavanje ovog motiva biće razmotreni u
poglavlju XJ7,uvezi sa promenama
koje u seksualnom ponašanju izaziva
prome-na. koncentracije seksualnih
hormona u organizmu. Međutim,
izglcda da ovi hormonalni faktori nisu
najvažniji. Ovo naročito važi za
ljudska bića U većem stepenu pojava
seksualne aktivnosti izazvana je
spoljašnjim ili ideacionim stimulusima
koji dovode do stanja sek-sualnog
uzbudenja.
v Jasno jc da je cilj većeg dela sek-
sualne aktivnosti zadovoljenje
seksual-nih želja. Seksualne želje
mogu biti opšte i specifičnc. Pri
intenzivnom sek-sualnom uzbuđenju
moguće je ublažiti tenziju skoro
svakom formom scksual-nog vrhifica
ili orgazma. S druge stra^ ne, kao što
postoje ,,specifične gladi" tako postoje
i ,,specifične požude". Ov-de se ne radi
samo o jednostavnom seksualnom
zadovoljenju bilo kakve vrste koje je
uobičajeni cilj seksualnog motiva,
nego o izvršenju posebnog akta sa
posebnim partnerom.
Raznovrsnosti seksualnih doživljaja.
Objekti seksualne želje variraju u raz-
nim kulturnim sredinama, a i među
po-jedincima unutar jedne iste
kulture. Najčešće, objekat jc osoba
suprotnog pola, mada postoje kulturc
u kojima je pojava homoseksualnosti
prilično ras-prostranjena. U izvesnim
slučajevima objekti seksualne želje
Drugi deo. Motivacija i emocije
nisu Ijudska bi-ća, nego životinje ili
nežive stvari.
Kao što razni običaji rcgulišu ispo-
Ijavanja vezana za uzimanje hrane, ta-
ko isto rcgulisu ispoljavanja vezana za
seksualno ponašanje. Postojc velike
ra-zlike medu pojedinim kulturama u
slo-bodi ili inhibiciji ispoljavanja
seksual-nosti kod dece, kod mladih
osoba koje nisu stupile u brak i kod
oženjcnih i udatih osoba van bračnih
okvira. Fos-toje različite zabrane koje
se odnose na objekte seksualnc
aktivnosti, situa-cije u kojima se
seksualnost ispoljava, na posebne
oblike seksualnog akta. Na primer, isti
položaji tela pri obavljanju seksualnog
akta koji su „lošT" u jednoj civilizaciji
mogu se u drugoj smatrati jedino
ispravnim. Kao još jedan primer
možemo navesti tabu incesta koji se
od-nosi na zabranu scksualnih
odnosa me-6u članovima iste
„porodice". Medutim, u različitim
kulturama ne postoji podu-darnost
pojma „porodica"; u nekim ku-lturama
seksualni odnos izmedu ujaka i
nećake se ne smatra incestom, dok se
u drugim kažnjava smrću. U našem
dru-štvu (amcričkonr) brak medu
rođaci-ma koji nisu u direktnom
krvnom srod-stvu sasvim je prikladan,
dok je u dru-gim društvima incest.
* Prim. prev.
Često se javlja tzv. „dupli moral"
seksualnog ponašanja. Ono što je nor-
malno i što dolikuje muškarcu, nije
do-pušteno ženi i obratno. U našoj
kulturi, na primer, mnogo više pažnje
se pokla-nja nevinosti žene nego-
nevinosti muš-karca; s druge strane,
homoseksual-nost ženeobično nc
izaziva istu osudu kao
homoseksualnost muškarca.
[Ostali motivi seksualnog ponašanja..
Ove kulturne i individualne razlike po-
novo podvlače dase iza seksualnosti
na-lazi više faktora, a ne samo obična
te-žnja da se umanji seksualna tsnzija
ili postigne scksualno zadovoljenje.
Cinje-nica je da postoji ogroman
kompleks motiva u vezi sa seksom.
Sasvim ne-zavisno od senzualnih
aspekata, scksu-
91
alno ponašanje rnože biti pretežno us-
mereno potrebama i željama da se
učini nešto drugim ljudimailizadruge
ljude. Glavni motiv ovde može biti
ispoljava-nje ljubavi i nežnosti ili
dominacije i nadmoći, ili nanošenje
sadističkih pov-reda, ili ispoljavanje
prezira prema dru-gima. Zatim,
seksualno ponašanje može da
zadovolji potrebe i želje vlastite lič-
nosti. Na primer, ovamo spadaju
potre-ba da se bude voljen, da se
nekome pd-pada, da se potčinjava
drugom, da se bude masohistički
povređen, da se izra-žava vlastita
ličnost, da se izgradi po-verenje u sebe
ispoljavanjem muškosti ili
dokazivanjem ženstvenosti.
Gotovo je neiscrpna lista ostalih
mo-gućih ciljeva: začeće i rađanje
dccc, ovekovečenje političkih dinastija,
zara-đivanje novca, pomirenje
neprijatelja, pobuna protiv nečijih
roditelja, težnja da se bude patriota
(devojka koja se podajc vojniku koji
odlazi u rat). U stvari, izgleda da
,,seksualna istorija" sveta sadrži sve
moguće aktivnosti. Zato što se odnosi
na svaki od opštih ciljeva (opstanak,
sigurnost, zadovo-ljenje i stimulacija),
zato što uklju-čuje i telo i f izičku
sredinu i druge Ijude i vlastitu ličnost,
jseksualno ponašanje izražava i motiv
obilja i motiv pomanjkanja, a služi i
dobrim_i lošim namera-|ma, kao
visokim i niskim ciljevirna.
[sainopotvrđivanje —--jcdan od
1 izgleda no ostali da bez po-sledica
motl- ' va signrnostii Лко
posmatramo ponaša-nje pojedinca u
odnosu na druge Ijude, uočavamo da
on drugc vodi, izdaje na-rcdcnja,
stavlja sebe u prvi plan, žuri za
poslom, pokušava da pobedi supar-
nike, nosi odlikovanja, vozi luksuzna
ko-la koja su suviše duga da bi se
parki-rala na ulici. monopolise
konverzaciju, drži u rukama konce
neke velike orga-nizacije, ne želi da
radi isto što i nje-govi poznanici,
napada autoritativne li-čnosti itd.
Ukratko, pojedinac je za-okupljen
samopotvrdivanjem. Sve ove raznolike
aktivnosti mogu da izražava-ju
potrebe ili želje da se njegovo prisus-
tvo primeti i oseti, da se istakne.
Drugi deo. Motivacija i emocije
Ovc potrebe i želje se posebno tiću
odnosa sa drugim osobama i
socijalnim grupama. Ali se, takođc, do
izvesnog stepena, odnose i na
održavanje i po-boljšanje vlastite slike
o sebi, bez ob-zira na to kako nas
drugi vide. Stoga je samopotvrđivanje
često osnovno is-poljavanje motiva
sigurnosti.
Samopotvrđivanje može biti
izazvano motivima koji imaju malo
veze sa dru-gim ljudima i samim
sobom. Rukovođe-nje može biti u
interesu očuvanja sigur-nosti grupe;
odbijanje da se uradi ono što drugi
rade, može poticati iz ubeđe-nja da
drugi nisu u pravu. Kao i uzima-nje
hrane, seksualno ponašanje, i mno-ge
druge aktivnosti, tako i samopotvr-
đivanje može da služi različitim ciljevi-
ma. da izražava različite potrebe i že-
Ije i da ima beskrajno mnogo oblika.
Medu najvažnijim aspoktima
samo-potvrđivanja, koje su psiholozi
prouča-vali, nalaze se dominacija
(nametanje^ socijalni ugled i moć.
Dominacija (navietanje), Ako pogle-
damo bilo~koju"šocijalnu grupu,
primeti-ćemo da su neki članovi grupe
iznad ostalih. Oni češće nego ostali
preuzima-ju vođenje grupe, izdaju
naređenja i dominiraju aktivnošću
grupe. Obično za-uzimaju najbolja
sedišta u sobi, dobi-jaju najbolju
hranu za stolom, ili naj-vteći deo
plena nakon pljačke banke. Imaju više
kritikuju ili napadaju druga lica.
Takva hijerarhija dominacije je od-
ređena brojnim individualnim faktori-
ma, uključujućinajznačajnije odlike
do-minantne Ličnosti: snagu,
energiju, moć, kompetenciju, a od
ličnih crta samopo-uzdanje,
ubedljivost, postojanost i cner-gičnost.
ffijerarhiju dominacije odre-đuju,
takode, i bezbrojni socijalni fakto-ri
koji se odnose na ubeđenja (vezana za
pojedine kulture) o ulozi odraslog
prema detetu, muškarca prema ženi,
ličnosti iz ,,više" klasc prema ličnosti
iz ,,niže" klase. Mnogc hijerarhije do-
minaci.je su formirane i legalizovane
od stranc društva, kao što je to slučaj,
na primer, u nizu vojnih komandi,
diplo-matskom protokolu, utvrđenim
92 Drugi deo. Motivacija i emocije

odnosi-ma između poslodavca i že-Iji za prestizom i statusom u veiikoj

zaposlenog. Međutim, ovi socijalni meri zavisi od toga šta ta osoba misli o
faktori često se povlače pred mnogo stavu drugih prema sebi. Mcđutim, toj
snažnijim individu-alnim faktorima. osobi nisu važni samo ljudi u op-štem
Može sc desiti da is-kusni podoficir smislu. Postoje odrečtene društve-ne
bude dominantniji od oficira, da grupe čije priznanje i poštovanje ona
agresivni radnik zaplaši svo-ga ,,bosa", posebno vrednuje.
žena možc da „nosi panta-lone" i da Živimo u kulturi čija je atmosfera
budc gazda u kući, dastalno „kljuca" konstantno ispunjena težnjom za
mužu. stica-njem društvenog ugleda i
Kao što i sam termin govori. klju- statusa i veći-ni nas bssko je
canje srećemo u kokošinjcu. Studije datutežnju ne vidi kao esencijalni,
vr-šene na jatima pilića pokazuju da bitni deo ljudske prirode. Naša
po-stoji definitivan i dobro utvrđen Zapadna kultura, kao i mnoge druge,
redo-sled po kome sc pilići međusobno izgleda ria stavlja izuzetan akce-nat
klju-caju. Pile A kljuca piie B, pile B па važnost društvenog ugleda i sta-
kljuca pile C, pile 0 kljuca pile D itd. tusa.
Ukoliko se jednoj kokoši koja jc na Medulim, ovo ne znači da jc naša
nižem stup-nju hijerarhije ubrizga kultura do krajnjih granica okrenuta
muški seksual-ni hormon, njena ovim vrednostima. Antropološke
studije Kvakiutl Indijanaca sa
dominantnost može da se poveća i da
severozapadne obale Pacifika
se ustanovi novi redo-sled kljucanja u
pokazuju da, medu nji-ma, težnja za
kome će ta kokoš biti na višoj poziciji.
statusom i ugledom po-prima
Kad se ovaj novi re-dosled jednom
srazmere koje srećemo samo kod
učvrsti, on trajc dugo nakon
prestanka delovanja hormona. Ovo je
zanimljiva ilustracija intcrakcije
fizioloških i socijalnih faktora u moti-
vaciji,
Koze, psi, majmuni i mnoge druge
životinjc pokazuju takvu hijerarhiju
do-minacije. često se misli da su kod
raz-ličitih životinjskih vrsta, mužjaci
uvek dominantni nadženkama.
Međutim, ćak i tamo gde je dominacija
mužjaka nor-malna pojava, postoje
izvesne okolnosti pod kojima se
ženkama može pridati znatno
dominantnija uloga (za vrcme parenja
ili dok se staraju o mladunci-ma).
Prilog 62. pokazuje kako se do-
minacijom može eksperimentalnn ma-
nipulisati.
\&ги№еп'1 ugied.'fTežnja za društve-
nim uglcdom i statusom ima mnogo
ob-lika koji su toliko slični da nije
potrebno da ih ovrie sve navodimo.
Osnove neći-jeg prestiža i_ statusa
mogu biti mate-rljalna riobra,
postignuća, društveni po-ložaj.
poreklo, lioja kože, godine staro.-sti
itd.
0 prcstižu i statusu može se govo-
riti samo u odnosu na đruge Ijude,
sto-ga nečija svest o vlastitoj potrebi i
PRILOG ег Promena dominacije
kod тајпиша
 Miler, Marfi i Mirski su izveli ekspe-
riment u kome su pokusali da
mod.ifikuju doniinaciju u grupi
majmuna tako što su obučavali neke
majmune da izbegavaju odgovore prema
jednom članu grupe. To-kom perioda od
dvadeset meseci oni su posmatrali
ponašanje grupe od osam mužjaka i dve
ženke i u nekim situaci-jama utvrdili
hijerarhiju dorainacije unu-tar grupe.
Našii su da je ispoljena hije. rarhija
sasvim stabilna.
Za specijalnu eksperimentalnu
životi-nju izabrali su majmuna 53, koji
je po-kazivao konstantno nizak položaj
na lest-vici dominacije. Stavili su ga u
kavez tako da se nalazio u vidnom polju
maj. muna 57. čim bi ugledao majmuna
53, majmun 57 je dobijao električni
šok. šok je trajao sve dok 57 nije
pritisnuo jednu polugu. Ovim je ne
samo prekinut elek-trični šok, nego je
majmun 53 nestajaoiz vidnog polja
majmuna 57 na taj način što je između
ove dve životinje padala pregrada.
Nakon izvesnog broja pokuša-ja,
majmun 57 je naučio da pritisne po-
lugu čim bi ugledao majmuna 53, nau-
čio je odgovor kojim izbegava majmuna
53. Svi ostali majmuni iz grupe takođe
su na isti način naučeni da izbegavaju
ovu životinju.
Cilj ovog eksperimenta bio je da se
ustanovi kako ovo naučeno izbegavanje
životinje, koja je ramje bila nisko na
lestvici dominacije. utiče na odnose do-
minacije u normalnoj^ grupnoj situaciji.
Iz priložene slike može se jasno videti
da je dominacija majmuna 53 tokom
tre-ninga znatno porasla. štaviše, čak su
i oni majmuni, koji u početku eksperi-
menta nisu bili uslovljavani na majmu-
na 53, pokazali promene u odnosima
do-minacije prema eksperimentalnoj
živo-tinji. Na primer, nakon tri perioda
uslovljavanja, u kojima su samo dve
životinje trenirane da izbegavaju
majnju-na 53, status dominacije nije bio
pro-menjen samo za ova dva trenirana
maj-muna nego i za preostale četiri
životinje (na sHci su šrafiranim
krugovima ozna-čene životinje koje su
uslovljavanjem naučile da izbegavaju
majmuna 53).
Pomicanje naviše eksperimentalne
ži-votinje <u hijerarhiji dominacije)
uticalo je donekle na celokupnu
hijerarhiju do-minacije u grupi od 10
životinja. To jest, odnosi dominacije
među parovima živo-tinja. ne
uključujući majmuna 53, razli-kovali su
se pre i posle perioda eksperi-
mentalnog treninga. Ovaj zanimljiv uz.
gredni podatak pokazuje da je čak i kod
majmuna dinamika grupe vrlo slo-žena.
MHJLER, H. ЕМ MURPHY, J. V., and MmSKY. I. A.
1955. HThe Modiflcation of soeial Domlnance in
aGcoup ot Моп1сеуз by interanlmal conđitlonlng." J.
comp. PhysioI.
Рзусћо!., 48, B02—0.
 PRE POSLE 1, POSUE 3, POSLE 7.
USLOVUAVLJANJA PER IODA USLOV.
PERIODA USLOV. PERIODA USLOV«
posebnih socijalnih grupa naše vlastite
popuiacije. Ovilndijancisakupljaju hra-
nu, pokrivače i ostala dobra da bi soci-
jalnog suparnika izazvali na cercmoni-
juzvanu „potlač". Tom prilikom celu
svoju imovinu stavljaju na hrpu i spa-
Ijuju, a ugled koji se tako zadobije pro-
porcionalan je količini uništenih dobara.
Poraženi rivali moraju da čekaju svoj
trenutak, sve dok sami nc budu domaći-
ni i dok ne daju još veći potlač da bi
povratili izgubljeni status.
Antropolozi takođe pokazuju da dru-
štveni ugled (bilo da se radi o Kvakiutl
Indijancima ili nama) nije univcrzalan
motiv. Poznato je, na primer, da kod
Arapeša na Novoj Gvineji samopotvr-
divanje praktično ne postoji. Vrednosti
statusa i društvenog ugleda su, izgleda,
potpuno strane među Zunima koji žive u
Novom Meksiku. Nema vidljivog tak-
mičenja među pojedincima, ni težnje da
se na neki način odskače od grupe. Zu-ni
će namerno izbeći da pobedi svog druga,
bilo da se radi o takmičenju u trčanju, ili
o brzint izvršenja nekog te-sta. Najveća
vrlina za Zunija je kad o njemu niko
apsolutno ništa nema da ka-žc. I mi,
svakako, imamo takmičenja na kojima
proglašavamo g. Prosečnog Amerikanca i
g-du. Prosečnu domaćicu, ali kada ih
jednom otkrijemo, sledi na-grada u vidu
javnog priznanja, društve-nog ugleda i
statusa i nikada više ne mogu ponovo da
budu „prosečni".
Mgć. 'Potreba i želja ličnostidapose-duje
moć nad drugim ljudima je, naža-lost,
uprkos ogromnom značaju koji ima u
političkim i društvenim zbivanjima,
jedan od najmanje proučavanih motiva.
Iako je povezan sa drugim aspektima
samopotvrdivanja, kao što su dominaci-
ja i društveni ugled, jasno je da se ov-de
radi o nečem drugom. Pada u oči
činjenica da težnja za moći može u pot-
punosti biti zadovoljena i bez javnog
priznanja. Osnovni, esencijalni mome-
nat je taj da pojedinac oseća da on ima
uticaj i kontrolu nad drugim Ijudima i
događajima i u potpunosti sc zadovolja-va
anonimnošću „sive emineneije". Njemu
nisu potrebna priznanja, niti želi da licem
u lice dominira nad drugim Ijudima.
Sigurno je da moć donosi sobom
mnogo drugih prednosti, kao što su bo-
gatstvo, društveni ugled i sigurnost, ali je
sigurno i to da ovi momenti ne pred-
stvaljaju nagon za moći sam po sebi.
Izvršni službenik korporacije, koji je i sam
uložio izvesnu imovinu u poslove
kompanije za koju radi, možc biti snaž-no
motivisan da radi na prosperiletu
kompanije, baš kao da je on sam njen
vlasnik. Satisfakcija ne potiče iz oseća-nja
vlasništva, već delimično iz oseća-nja moći
koju ima nad sudbinom te korporacije.
Nagon za moći može biti izražen i Icroz
težnju ličnosti da postigne auto-nomnost.
Želja te ličnosti je ne toliko da utiče na
druge Ijude, koliko da se oslobodi njihovog
uticaja; pojedinac te-ži za moći da bi se
odupro, da bi ostao nepovređen, da bi bio
nezavisan. želi da vlada sobom, da ima
snage da sa-vlada, kontroliše i upravlja
svojim vla-stitim impulsima, svojim
vlastitim ak-tivnostima, svojom vlastitom
sudbinom
jjRadoznalost, jedan od moiiva stimu-I
Iacije; Odavno je primećeno da životi-nje
troše dobar deo vremena i energije u
istraživanju okoline. ispoljavajućt pri tom
nešto što posmatraču može da izgleđa kao
„radoznalost" ili „zainte-resovanost za
nove stvari". Kako treba da shvatimo
nagon za takvom aktiv-nošću?
\Radoznalost inajmanji napor[(linija
najmanjeg otpora). Oni koji kod mo-tiva
stavljaju naglasak na pomanjka-nje, mogli
bi da objasne „istraživač-ko" ponašanje
životinja kao izražavanje primarnih
bioloških nagona, kao što su nagon za
hranom, smanjenje seksu alne tcnzije ili
potreba za sigurnosću. Pretpostavka je,
znači, da životinja ,,is-
97
tražuje" samo zbog toga sto teži da
opstane, da nađc seksualnog partnera i
da postigne sigumost. Ukoliko su ove
primarne potrebc zadovoljcne, životinja
više neće imati nagon za „istraživa-njem".
Opšte shvatanje prirode životi-nje (a i
čovcka) koje sadrži ovo ob-jašnjenjc jeste
u tome da je jedan or-ganizam motivisan
da uči samo onoli-ko koliko zahteva
biološko održanje, a to je mimmurn.
Organizam je ,,rado-znao" saino onda kad
jc potrebno da se zadovoije bazalne
telesne potrebe; drugim
rečima^^rganlznioni_upravl.ia zakoiiitost
najmanjcg napora. Organi-zam troši
minimum energije — samo onoliko
koliko. je potrebno r l a . se obez-bcdi
opstanak. U svom ekstremnom ob-llku
ovb shvatanje motivacije daje ka-rikiranu
sliku idealnog stanja egzisten-cije koje bi
moglo da se nazove „srec-na biljka" ili
..zadovoljno„ govedo". Svakako da postoji
mnoštvo podataka koji govore da i
životinje i Ijudi ćesto ispoljavaju
ractoznalost samo zato da bi zadovoljili
baznlne potrebe. Medu-tim. pitanje je da
li svaku radoznaJost i svako istraživanjc
treba objašnjavati na ovaj način?
Eadoznaiost. i nmksimum stimuJaci-:
ReTNoviji eksprimentalnipodaci, dobi-jeni
u laboratorijskim opitima na živo-
tinjama, ne dodaju ništa hovo masi
podataka koji su dobijeni posmatra-njem
životinja kroz vekove i koji su, sasvim
očigledno, u kontradikciji sa gore
opisanirn ckstremnim shatanjcm. Pacovi
pokazuju veliku radoznalost, mada nema
indikacija da postoje neki snažni
unutarnji nagoni koji treba da se
zadovoljc: prelaziće prcko naelektri-sane
rešctke i trpeti električni šok, a jedina
..nagrada" im je mogućnost da istražuju
novi lavirint (vidi prilog G7, str. 311).
Majmuni sa nestrpljenjem rešavaju
zagonetke — probleme, bcz neke
spol.jašnje nagrade (kao što smo videli u
prilogu 3, str. 10:). Štetne po-sledice koje
na Ijude ostavlja produžena redukcija
senzorne stimulacije već su opisane u
prilogu 2, str. 8. U-kratko, izgleda da
raspolažemo ubed-Ijivim dokazima da
postoji snažna ten-dencija da se traga za
novim, da se istražuje nepoznato i,
uopšte, težnja da se postigne pre
maksimuvi fiegS miniinuai stimulacije.!
Ovo he služi samo smanjcnju tcnzije
perceptivnog polja (da bi se bolje
Drtigi deo. Motivacija i emocije
zadovoljiie primar-ne potrebe), već se radi
o pokušaju da se svc više i više sainaje o
spoljaš-njcm svetu i da se kontinuirano
pro-širuju horizonti pnjedinaca. Ovde se
pre radi o psihološkom ekonomisanju
obiljnm nego pomanjkanjem, kako to tvrde
drtiga shvatanja.
Čitalac može sasvim umcsno prime-
titi da postoje mnogi suprotni slućajcvi u
kojima jedinka ne ispoljava nikakve
unutarnje- tenclencije ka istraživanju.
Umesto toga ispoljava minimum napo-ra
koji je dovol.jan za postizanje cilja. Svhna
su nam dobro poznati takvi slu-čajevi.
Ponckad nalazimo da čak i sami tako
poslupamo.
Istina je, bez sumnje, da se ,.zako-
nitost najmanjcg napora" odnosi na
znatan deo našcg ponasanja. Kad ima-mo
urgentan motiv, težimo da postig-ncmo
ciij najbrže i sa što je moguće manjc
napora. Ali ovaj minimalni na-por često
ostavlja pojedincu dovoljno slobotle da
ide za postizanjem i dru-gih ciljeva.-
ukljtičujući tu i one koji se odnose na
maksimum stimulacije i zadovoljenje
radoznalosti. čovek koji na
zadovoljavajući način i sa mininiu-mom
napora ispunjava primitivne za-hteve
svog opstanka. ima znatno više energije
da se posveti istraživanjima i proširenju
svih vidika. Student koji ne ulaže veći
napor pri učenju nego onaj koji je
dovoljan da se nekako ,.provuče" na
ispitu, ima više encrgi-je i vremena da
istražujc i proširuje svoje odnose sa
ljudima ili da se bavi sportom.
Međutim, kad ustanovimo da je od-
sustvo radoznalosti odlika koja kon-
staiitno prožima nečiji karakter, mo-žemo
pretpostaviti da životne okolnosti te osobe
nisu dopustile ..prirodni" raz-voj i
ispoljavanje radoznalosti. Covek bez
ikakvih privilegija kome je jedina i večita
preokupacija zadovoljenje pri-mitivnih
potreba opstanka, nema po-voljnih
prilika da ispolji nagon rado-znalosli.
„Luksuz" radoznalosti nije toliko snažan
kao zahtevi opstanka. Čak i u prilikama
koje su povoljne za razvoj nagona
radoznalosti, ovaj ne mora da bude trajan
zato što svako njegovo ispoljavanje može
biti ,,kaž-n.javano". Postoji mnoštvo
socijainih presija protiv radoznalosti;
istraživa-nje i radoznalost mogu čcsto da
povla-če sobom bolne konsekvence, a za
neke ljude, suoćavanje sa ncpoznatim
98 Drtigi deo. Motivacija i emocije

Rečnik pomažu da se odrcdi karakter svakog

specifičnog motiva. Za potpuno ra^u-
AI(rui/am. Ponašanje usmereno tež-njom mevanje motivacije pojedinca potreb-no
da se ostvari blagostanje i za-dovolje je, stoga, znati nešto o tome kako su se
interesi drugih Ijudi. postepeno, tokom razvoja ofor-mili
Borbeno ponasauje. Ponašanje koje se njegovi inotivi i o ulozi koju imaju u
odnosi na postignuće ciljeva koji slu-že njegovoj celokupnoj ličnosti. Ove
zadovoljenju potrcba ili želja i za koje je probleme razmatraćemo u završnom dclu
karakteristična adaptibilnost u knjige.
pronalaženju i upntrebi sredstava
kojima se postiže cilj. Ovo ponaša-nje
zahteva svesnu pažnju ličnosti. Treba
ga razlikovati od uobičajenog panašania Društveni u^Ied (Prcstiž). Drustveni ugled
(navika). je jedan aspekt motivacije sa-
Dinamički fizički sistem. Fizički sis tem u mopotvrdivanja. Pojedinac uživa
kome promcna u bilo kom delu sistema clruštveni ugled uz saglasnost dru-gih
dovodi do kompenzira-jućih i Ijudi, a konkretne osnove za do-bijanje
ujednačujućih promena u dru-gim društvenog ugleda vrio su različite.
delovima. Valja ga razlikovati od proste Vrednosti koje leže u os-novi
mašine. drustvcnog ugleda i kriterijumi za
Doniinantnost (Nametanje). Tendenci.ja njegovo utvrđivanje variraju u raznim
ka potvrđivanju i prevlasti u odnosu na kulturnim sredinama.
druge individue. I u grupama zi-votinja, Egoizam. Ponašanjc rukovođeno vlas-
i u grupama Ijudi postoji tipična. dobro titim interesima.
utvrđcna hijerarhija dominacije (ili Ekspresivno iionašanjc. Ponašanje ko-je
„redosled kljucanja") koja je odražava unutarnja stanja lič-nosti.
determinisana takvim fak-lorima kao Više je u vezi sa načinom, stilom ili
što su crte ličnosti, pret-hodno kvalitetom odgovara (na primer
iskustvo, fizioloŠka građa in-dividue, rukopis, brzina pokreta), ne-go sa cilju
kulturni i socijalni uticaj u grupi itd. usmerenim svojstvima tih odgovora.
dovodi do anksioznih posledica zato što Epizoda ponašanja. Organizovana sck-
nepoznato ponekad prevazilazi njihovu venca ponašanja za koju je karakte-
sposobnost tolerancije. ristična više-manje postojana usmc-
rcnost aktivnosti koja treba da po-
^Međusobni otlnosi mofiva. Kao što krene individuu iz jedne psihološke
smo rekli, specifični motivi su jedin- situacije u drugu.
stveni kod svakog po.jedinca. Motivi Hedonizam. Težnja da se načinom po-
pojedinca utiču jedan na clrugog; po- našanja doživi minimum neprijatno-sti
seban sklop njegovih motiva, njihova il maksimum zadovoljstva.
rclativna snaga, sklop njihovih odnosa Instinkt. Urodeni oblici ponašanja koji
99
su izazvani određenim stimulusima i
koji treba da ispune bazalne bin-
Joške t'unkcije organizma.
Kulturalni relativizam. Doktrina koja
tvrdi da su ljudski motivi, vrednosti i
aktivnosti u potpunoj zavisnosti od
specifične kulture u kojoj se javlja-ju.
Tako je, tvrdi ova doktrina, „Ijudska
priroda" u jednoj kulturi različita od
„ljudske prirorie" u ne-koj drugoj
kulturi.
Moć. Jedan aspekt motivacije samo-
potvrdivanja koji je sličan, ali ne i
istoretan sa dominacijom ili druš-
tvenim ugledom. Osnovni atribut tež-
nje za moći je osećanje ličnosti da je
nosiiac uticaja i kontrole nad dru-gim
Ijudima i događajima, ne vodcći pri
tom računa da li su drugi svesni njene
moći. Žclja za mući može ta-kođe da se
izrazi kroz težnju za ličnom
samostalnošću i raspolaga-njcm
samim sobom.
Motiv. Potreba ili želja zajedno sa in-
tencijom da se postigne odgovaraju-ći
cilj. Kad govorimo o ponašanju, treba
imati na umu da motiv nije sinonim za
„uzrok".
Motiv obilja. Za ovaj motiv karaktc-
ristične su želje da se dožive zado
voljstva, da se dobijaju pohvale, da se
razume i otkrije novo, da se teži za
postignućima i stvaralaštvom.
Motivi opstanka. Opšta klasa motiva
kojima je zajednički cilj održanje života
(na primer zadovoljenje bio-lošidh
potreba za hranom).
Motivpomuujakanja. (Deficijencije) Za-
ovaj motiv karakteristične su potre-be
da se otklone nedostaci i štetni
stimulusi, da se izbegne ili pobegne od
opasnosti i pretnji. Uključuje opšte
ciljevc opstanka i sigurnosti. Moti-
vacija pomanjkanja služi redukciji
tenzije i kao takvu je treba razliko-vati
od motivacije obilja. ■
Motivi sifiurnosti. Opšta klasa motiva
kojima je zajednički cilj izbegavanje
opasnosti, svodenje pretnji na mini-
mum, izgradivanje i održavanje jed-ne
sigurne šredine, sigurnih odnosa sa
drugim Ijudima, pouzdanih shva-tanja
o samom sebi itd.
Motivi zadovoijenja. Opšta klasa moti-va
kojima jc zajednieki ,cilj postiza-nje
željenih zadovoljenja bilo koje vrste, tj.
Drugi deo. Motivacija i emocije
radi se o uživanju u odre-đenim
aktivonstima zbog samih tih aktivnosti
sasvim nezavisno od nji-hove
relevantnosti u odnosu na pot-rcbe
opstanka i sigurnosti.
Motivi stimulucijc. Opsta klasa motiva
kojima je zajednički cilj do/\vIjava-nje
maksimalne stimulisanosti, pro mena i
novosti, istraživanje i pro-širenje
vidika ličnosti.
Nagoni. Podstaknuta stanja organizma
vezana za fiziološkc zahteve tela, koja
pokreću organizam na aktiv-nost. Po
jednom shvatanju motiva-cije, nagoni
su urođene biološke ten-dencije, na
čijoj se osnovi učcnjem nadgrađuje
celokupna kompleksna motivacija u
obliku izvedenih ili stečenih nagona.
Po drugim shvata-njima motivacije,
nagoni nisu drugo do jedan ograničeni
deo ukupnih mo-tivacionih energija
organizma.
Nesvcsna motivacija. Postoje dve sa-svim
različite upotrebe ovog termi-na: 1)
odnosi se na oblik motivisa-pog
ponašanja u kome ličnost nije svesna
svojih potreba i želja, namera i ciljeva,
tj. okupljena je nesvesnom borbom —
rešavanjem problema, a-daptivnim
savlađivanjem prepreka itd. da bi
postigla zadovoljenje nes-vcsnih
namera; 2) odnosi se na po-nasanje
koje dovodi do posledica ko-jih ličnost
nije svesna, na primer, u uobičajenim
aktivnostima čije posle-dicc (mada su
redovnc i funkcionalno značaјгцз) nisu
rezultat usmerenog ak-tivnog
ponasanja ličnosti. Ovo drugo
shvatanje nesvesne motivacije zna-
čajno se razlikuje od pređašnjeg po
tome što negira mogućnost ,,nesves-
ne" težnje koja je adaptivne prirode,
(kao što jc to slucaj u „svesnoj" mo-
tivaciji) i stoga, implicira da je po-
našanje nužno svesno kad god sadrži
adaptirano i svrsishodno savlađiva-
nje preprelca.
Refleks. Jednostavan, nehotičan i nc-
naučen odgovor određenog dela tela na
određene stimuluse, kao što je, na
primer, patelarni refleks koji sc javlja
kao odgovor na specifičan udar po
kolenu, ili pupilarni refleks koji je
odgovor na promene intenzi-teta
svetlosti.
Samopotvrđivanje. Ponašanje motivi-
sano namerom da se istakne vias-tita
100
ličnost, da se bude zapažen i poštovan
od strane drugih ljudi, pre-težno sa
ciljem da se postigne i odr-ži poverenjc
u vlastitu ličnost, kako u svojim
sopstvenim očima tako i u očima
drugih ljudi.
Slučajno ponašanje. Nizovi neorgani-
zovanih odgovora bez nekog određe-
nog oblika i bez konstantne usme-
renosti.
Socijalni determinizam. Doktrina koja
tvrdi da postoje zakonitosti drušiva
koja su iznad zakonitosti individual-
ne ,,ljudske prirode". Smatra se da je
ponašanje individue uglavnom
diktirano zahtevima i karakteristika-
ma socijalnog sistema kao celine.
Sugestije za dalje Шапје
Ford, C. S., and Beach, F. A. 1951.
Patterns of sexual behavior. New York:
Hoeber.
Komparativna studija seksualnih
motiva i njihovog zadovoljenja kod
različitih životinja i u različitim ljud-skim
društvima. Klineberg, 0 1954. Socidl
psychology (2nd ed-). New York: Holt.
Sadrži živu diskusiju problema
instiktivnog i socijalnog porekla mo-tiva.
Mc Dougall, W. 1923. An introduction to
social psgchologij (15th ed). Bos-ton:
Luce.
Tabu incesla. Socijalna zabrana seksu-
alnih odnosa među članovima poro-
dice i bliskim rođacima( na primer
izmedu brata i sestre ili između oca i
kćeri). Iako je skoro univerzalan, ovaj
tabu sc veoma razlikuje u raz-nim
kulturnim sredinama u odnosu na
shvatanje sta čini „porodicu".
Drugi deo. Motivacija i emocije
Tropizmi. Ncnaučeni pokreti nekog
organizma koji treba da dovedu or-
ganizam u takav položaj da se do-bije
određena distribucija stimulusa.
Tropizmi (od grčke reči koja zna-či
„okretanje") mogu biti vcoma različiti
kao, na primer, negativni fototropizam
bubašvabe koja beži od svetlosti i
pozitivni geotropizam mla-dunčeta
pacova koje se penje uz nag-nutu
ploču.
Uobičajeno ponašanjc (navike). Pona-
šanje koje se sastoji od niza dobro
uvežbanih odgovora izazvanih nekim
oblikom stimuliranja. Ovo ponaša-nje
sc odvija bez obraćanja pažnje na
njega odnosno, uz minimum sves-nosti
o njemu. Treba ga razlikovati od
borbenog ponašanja.
Zakonitost пајтапјек napora. Shvata-nje
da organizam pokazuje tendenci-ju da
utroši samo onaj minimum energije
koji je dovoljan da obezbe-di opstanak.
Klasična knjiga koja đonosi teo-
riju instinktivne osnove Ijudske mo-
tivacije.
Maslozo, A. H. 1954. Motivation and
personalitv. New York: Harper.
Ubedljivo dokazivanje važnosti
naglašavanja pozitivnih ljudskih mo-
tiva; u knjizi je data razvojna teo-rija
motiva.
Tinbergen, N. 1951. The study of in-
stincts. London Oxford Univ. Press.
Izvanredan prikaz istraživanja ži-•
votinjskih inslinkata.
 G L A V
Zadovoljenje i frustracija motiva
----------
M nogi motivi „latentno" egzisti-raju
u čoveku kao potencijalne
determinantc ponašanja koje se mogu
pojaviti u pogodnim situaci-jama. U
jednom jedinom trenutku po-buđena jc
samo nekolicina od svih „latentnih"
motiva. Kada su se jed-nom pojavili,
subjekt ih doživljava u obliku potreba,
želja i ciljeva, te tako motivi usmeravaju
trenutno ponašanje.
U ovom poglavlju razmotrićemo ka-ko
se motivi javljaju, kako se zadovo-
ljavaju, na koji način mogu da hudu
frusbrirani i kakve konstruktivne, od-
nosno destruktivne posledice prate nji-
hovo zadovoljenjc, odnosno frustraciju.
Izazivanje stanja motivisanosti
U svetlu diskusije koja je vodcna u
prethodnom poglavlju.vneće nas iz-
nenaditi ako saznamo da su podstrc-
kači stanja motivisanosti složeni. Jed-ni
se odnose na unutarnja stanja or-
ganizma, drugi na uslove koji vladaju u
spoljašnjoj sredini, a treći na tokove
misli u svcsti ličnosti.
Podstrekači iz unutarnje sredine.
Još u doba grčkog filozofa Hipokrata bilo
je poznato da, kada se' organizam na
neki način izvede iz svog ,,normal-nog"
stanja, on pokazuje tendenciju da se
vrati u to stanje, ukoliko izazva-no
odstupanjc nije suviše veliko. Fran-
А X I
cuski filozof Šarl Riše (Charles Шс-het)
izneo je 1900. godine sledeće gle-dište:
„živo biće je stabilno. Ono mora da
bude takvo da ne bi biio uništeno,
podvojeno ili dezintegrisano od strane
moćnih, često neprijateljskih sila koje ga
okružuju. Mada očigledno kontra-
diktorno, ono održava svoju stabilnost
samo ukoliko je sposobno da prima na-
dražaje, da se prilagodava prema spo-
Ijašnjim stimulusima i da svoje odgo-
vore podešava prema stimulaciji. U
stvari, ovo je neophodan uslov za pra-vu
stabilnost organizma".
Stimulusi prema kojima organizam
niora da se prilagođava, potiču nc sa-mo
iz ,Tspoljašnje srcdine" već takođe i iz
„unutrašnje sređine", tj., postoje i u
fizioioškim stanjima tela.
\fIomeostaza. Godine 1932. Volter Ke-
non (Waiter Cannon) je napisao zna-
čajnu i uticajnu knjigu ^Mudrost iela"
(The vvisdom of the body) u kojoj je opi-
sao poseban način na koji fiziološki
sistem funkcioniše kao celina da bi
održao ravnotežu onili usiova koji su
neophodni za opstanak organizma. Ovaj
proces samoregulacije .nazvao je
,^Tneostaza7.~^
Kenoti je opisao fiziološke mehani-
zme koji održavaju konstantan odnos
zapremine krvi i koricentracije šećera,
soli, kiseonika i ugljen-dioksida u krvi;
mehanizme koji automatski regulišu
temperaturu bela unutar veoma uskih
dopuštenih granica: kojiuklanjaju stra-
ne česice i strane organizme iz krvo-
toka. Ovi mehanizmi su „automatski" u
tom smislu što stupaju u dejstvo bez
prisustva svesti i voljne aktivnosti
ličnosti.
Jasno je da fiziološki sistem ne mo-že
sam da obavi neke aktivnosti neop-
hodne za održanje telesne ravnoteže.
Hrana, kiseonik i voda moraju se kon-
stantno unositi u organizam, dok se
nepotrebni produkti moraju eliminisati.
Istina je da telo, do izvesnog stepena,
automatski funkcioniše Čak i u tom
pogledu. Ukoliko se hrana i voda ne
unesu u organizam, telo privremeno
troši rezerve masti i vode iz telesnih
tkiva. Automatskim prilagođavanjem
tela (znojenjem, drhtanjem, dahtanjem,
mogu, bar privremeno, da se tolerišu
začuđujući velike razlike u tempera-turi
spoljašnje sredine.
Ali, pre ili posle, automatski homeo-
statički mehanizmi ne mogu više da
održe neophodna „postojana stanja" u
telu. U ovom kritičnom momentu orga-
nizam mora da pozove u pomoć „па-
merne" aktivnosti da bi ispravio tele-sne
deficite i uznemirenja inače bi, u
protivnom, stradao (osim ako neki„đo-
bri samarićanin"kao na primer majka
deteta, ne stupi na scenu i učini nešto
da popravi taj deficit).
\Telesne potrebe.. Različite belesne
potreBtfse (kao, na primer, potrebe za
vodom, hranom, kiseonikom, eliminaci-
jom, odmorom itoplotom), znači, jav-
ljaju kada odredeno pomanjkanje ili
uznemirenost dostignu opasan nivo. Ovo
bi se moglo izraziti na sledeći način:
„Potrebe su pomanjkanja kojih
postajemo svesnTl
Telesne potrebe su veoma različite
zato što postoji mnogo specifičnih na-
čina da se poremeti osnovna homeosta-
za. U svakom slučaju, ukoliko je pore-
mećaj ravnoteže organizma dovoijno
velik, može da dode do pojave motivi-
sane aktivnosti celog organizma u cilju
vraćanja u prvobitno stanje. Nedosta-tak
izvesnih supstanci može da dovede do
pojave neuobičajenih, „neprirodnih" i
„artificijelnih" potreba. Na primer,
nedostatak kalcijuma može da dovede, u
retkim slučajevima, do pojave tzv. „gladi
za kalcijumom". Uzimanje dro-ga menja
fiziološko funkcionisanje or-ganizma, pa
dolazi do stvaranja potre-be za
određenim količinama droge.
Uzdržavanje od droge može da dovede do
najakutnijih i bolnih stanja potrebe za
njom. Prilog 63. opisuje stvaranje jednog
takvog „artificijelnog" ili indu-kovanog
motiva.
Medutim, svaki oblik poremećaja
fiziološke ravnoteže, ma koliko da je
težak, ne dovodi do pojavc specifične
potrebe. Izvesna osoba može jedno-
stavno da se oseća nekako neodređeno,
nejasno bolesno, ili neobično, a ne mo-
ra da oseća ništa posebno, čak i u
slučajevima kada su vitalne funkcije
fatalno oštećene, kao što je to slučaj kod
nekih kanceroznih oboijenja.
Očigledno je da su one funkcije koje
najčešće zahtevaju povremenu namer-
nu aktivnost (kao što su dobavljanje
hrane ili podešavanje temperature) to-
kom biološkog razvoja povezane sa po-
103 Drugi deo. Motivacija i етосгје

P R I L O G 63 Navika na
morfijum kod šimpaaza
104
U Jejlskim laboratorijama za biologiju
primata, .Spre;g^(Spragg) je eksperimen-
talno prouzrokovao naviku na morfijum
kod ćetiri mlada šimpanza. Davanje in.
jekcije morfijuma. Iiipodermičkim špri-
cem, vršeno je u sali za davanje injek-
cija koja se nalaziia blizu kaveza u
kojima su rnajmuni živeli. Injekcija je
davana dva puta dnevno: u 9 casova pre
podne i u 5 časova po podne. Period u
kome su injekcije redovno davane va.
rirao je kod svake životinje i kretao se u
granicama od 6 nedelja do 13 meseci.
Tri do sedam nedelja nakon što je
davanje injekcija počelo. pojavili su se
prvi znaci fiziološke zavisnosli od droge Sa
pribli/.Hvanjem vremena injcktiranja,
životinje su pokazivale simptome koje
obićno srećeino kod narkomana kad su
lišcni droge: zevanjc, ncmir, ekscesivnu
salivaciju. letargiju, pušlanjo krikova i
razdražljivost.
Nnkon siedećcg pcrioda počeli su se
javljati jnsni znaci nolrebc za drogom.
Počela je da se manifestuje prava navi-
ka. Pona.šanje životinje je uhedljivo go
vorilo da postoji potreba za drogom. Na
primer, sa približnvanjem uohičajV nog
vremena injektiranja droge, životi nja je
pokazivala znakove uzbuđcnja i pohlcpe.
borila se da izađc iz kaveza, vodila
eksperimentatora kroz hodnik do sale za
injekcijc, ponekad se namerno pela na
sto i zauzimala uobičajeni stav za
priman.ic potkožne injekcije. štaviše.
ukoliko bi eksperimentator odveo
životinju iz sale bcz injcktiranja droge,
Drugi deo. Motivacija i етосгје
životinja je ispoljavala jasne znakove
nesreće i frustracije. Svi ovi znaci želje
u potpu-nostj su iščezavali nakon
primanja inje. kcije i nisu se ponovo
javljali sve dok životinja nije opet
provela određeni vre-menski period bez
droge.
Kao slcdeći korak, Spreg stavljaživo-
tinje u situaciju da slobodno biraju iz-
modu crne kutije sa hranom i bcle ku-
tijc u kojoj se nalazi hipodermički špric.
Izbor kutije sa hranom bio je dominan-
tan ukoliko su životinje skoro primile
drogu, ali ukoliko su životinje Hšene i
hrane i morfijuma u periodu od pribi:-
žno 18 časova, tada dominira izbor bele
kutije sa špricem. Kada su bile namerno
cmetane da dodu do dve kutije sa na-
gradom, životinje su provodile više vro-
mena pokušavajući da dođu, do kutije sa
špricem. Dalji eksperimenti su poka-zali
da je, kao podsticaj životinji da refti
određene probleme, beia kutija (lcuti.ia
sa špricem) mnogo cfikasnija nagrnd:i
od kutije sa hranom.
Jasno je da je. kod ovih životinja.
prouzrokovan snažan nagon timc što je
njibovo normnlno fhiološko slnnje porc-
mcčcno ponavljanim davnnjom drogc.
Tako, vidimo da ..veštačke" (..artifici-
jclne") potrcbc mojm da poprima svc
karakterisLike primarnih nagona odr.
žanja.
SPRAGG, S. D. S. 10-10. Morphlnc? nddlctl-on In
shlmpanzccs. Camp. Ps\/c)ioi. Моподг., 15, No. 7.
105
trebama koje su eksplicitne i uvek
spremne da se pojave.
Diskusiju o specifičnim fiziološkim
mehanizmima kojim ova telesna stanja
podstiču pojavu odgovarajućeg motiva,
rezervisali smo za sledeće poglavlje.
\Režim lišavanja. Pojava Ovih telesnih
potreba je, naravno, u tesnoj vezi sa
okolnostima koje se odnose na razme-nu
materija sa spoljašnjom sredinom. Na
primer, ukoliko je prošao duži vre-mcnski
period otkako je životinja pila vodu.
utoliko je veća verovatnoća da će se
pojaviti odgovarnjući motivžođi.
Drugi deo. Motivacija i етосгје
Subjekti su tokom eksperimenata sa-tima
ili danima lišavani ovih potrebnih
supstanci da bi se na taj način ekspe-
rimentalno kontrolisao stepen motiva-cijc.
Na primer, može se reći da pacov ima
osmočasovnu glad. dvadcset čet-
voročasovnu glad itd. Ipak, treba od-mah
istaći da ne postoji jednostavan
pravolinijski odnos između trajanja Н-
šavanja i intenziteta motiva.
Odnos između dužine trajanja liša-
vanja (dcprivacije) i intenziteta moti-va
mora se cksperiinentalno utvrditi za svaki
motiv posebno. Na primer. jed-nodnevno
lišavanje hrane nije tako kri-
106 Drugi deo. Motivacija i emocije

P R I L O G C4

Ciklus uktivnosti i seksualna uzbuđenasl kocl

ženke
 107 Drugi deo. Motivacija i emocije

Kao indikator pojave motiva može <

d a posluži opšta aktivnost organizma.
Aparat kojim se meri ova aktivnost je
tzv. toćak aktivnosti, odnosno, jedan ro-
tacioni bubanj (vidi sliku). Životinja, u
ovom slućaju pacov. smeštena je u
kavez na levoj stranl aparata. Vrata
dozvolja-vaju životinji da ude i juri po
rotacio-nom hubnju. Specijalni
brojćanik regis-truje broj obrtaja. Kavez
u kome pacov živi sasvim je mali. lako
da se veći deo aktfvnosti životinje
odvija u bubnju.
H л
a 4
d
o
120
o
70
80 90 100 110 STAROST (U DANIMA)
Međutim, ne samo da je u ovim da-
nima ženka seksualno prijemčiva ncgo
je i nivo opšte aktivnosti porastao neko-
liko puta.
Dalji dokazi da je ova periodična po-
java motivisanog stanja zaista podstak-
nuta unutarnjim uslovima organizma,
do-bija se ako životinji uklonimo oba
ovarija. Sledi pad nivoa aktivnosti za
približno 50—951*3 . a redovni ciklus u
potpunosti nestaje.

RICHTER, C. P. 1932. Symposium: Contrl. butions

of psychoiogy to tha understnnding of problems of
рег.чопаШу and behavior. IV Biolocical foundation of
personality đifferen-ces. Amer. J. Orthopsvchlat., 2,
345-54.

Rihter (Rtchter) sa Džons Hopkins

univerziteta (Johns Hopkins Universitv)
tokom mnogili godina izvodio je obimne
sludije ciklusa aktivnosti koji su mereni
na ovaj način. Grafićki prikazani po-daci
potiču iz jedne njegovc studije. a
dobijeni su na normalnoj ženki pacova.
Slika prikazuje totalni broj obrtaja buh-
nja za svaki đan života između 70 i 120
dana starosti. Životinja je demonstrirala
izvaniedno dosledne cikluse
aktivnosti koji su dostizali vrhunac oko
svakog ćctvrtog dana. Ovo je vezano za
urednu pojavu estrusa (seksualne
uzbudenosti) kod ove ženke, i to svakog
četvrtog dana.

28
Г
<
2
< 24 г-O
< h -j
20 h
з:

3 16
•Z 12
dl

18
 108
tično kao jednodnevno lišavanje vode ili
lišavanje kiseonika u trajanju od svega
24 sekunde.
QkliČ7ia-javljanje__ motiva\ Takođe
jc ^apa/.eno da su nastupi nekih stanja
motivisanosti redovno periodični. Po-
sfdJeTitmični ciklusi u kojima pojava
motiva dostiže, u određenim trenucima,
svoj vrhunac. Ovo se ]ako može uočiti u
ciklusima aktivno6ti kod nekih životinja
(vidi prilog 64). Izgleda da je cildična
pojava motiva delimično funk-cija
fizioloških procesa, a delimično funkcija
raznih „znakova" na osnovu kojih je
životinja naučila da „očekuje" pojavu
motiva u određenom momentu.
Drugi deo. Motivacija i emocije
Podstrekači iz spoljašnje srcdine.
Stimulusi koji potiču od objekata i do-
gađaja iz spoljašnje sredine važni su
podstrekači pojave motiva. U nekim
siučajevima objekti ili dogadaji su tak-ve
prirode da pobuduju željc i potrebe
kojc do trenutka stimulacije nisu bile
prisutne. Ovi objekti i dogadaji mogu da
imaju izrazito dejstvo na usmerenost
ponašanja čak i kad su unutrašnje te-
lesne potrebe u potpunosti zadovoljene.
(U prilogu 65. imamo zanimljiv ekspe-
rimcntaini primer).
 P R I L O G G5

Uticaj grupe na uzimunje hrany

kod kokošaku
 Nemački psiholog Bajcr. (Вауег)
izveo je eksperimentalnu studiju o
uticaju so. cijalnih i fizičkih
stimulusa na uzimanje hrane kod
kokošnka. U jcdnom delu ek-
sperimenta kokoški je dozvoljeno da
klju-ca zrna sa jedne velike gomile
sve dok sama nije prestala sa
kljucanjem. Tada je donešena druga
gladna kokoška koja je takođe počeJa
da kljuca zrna sa te gomile. Prva
kokoška je odjednom na-stavila da
kljuca iako je već jela do pot-punog
zadovoljenja gladi; bila je u sta-nju da
pojede novih GO^b, pa čak i više. pod
socijalnim uticajem druge kokoši.
Ukoliko se tri gladne kokoške uvedu
u eksperiment, nakon što sc prva
kokoška zasitila, sledi dalje
..podupiranje" motiva gladi. Ovde
valja napomenuti da. uko-liko se
eksperiment obrne tako da tri gladne
kokoške jcdu do potupnog zado-
voljenja, pa se uvede ćetvrta kokoš
koja odmah počne da kljuca zrna. ovo
ne predstavlja dovoljan stimulus da
tri već site kokoške nastave sa
kljucanjem.
Drugi ekspcrimenti Bajera
pokazuju da persistencija uzimanja
hrane zavisi i od fizičkog stimulusa,
od osobina go-mile zrna. 0 jednom
eksperimentu, na primer, kokoška je
stavljena-prcd hrpu od sto zrna
psenice sa koje je pojela pedeset zrna,
a ostalo ostavila nedirnuto. Ako se
ista kokoška, ва istim stcpenom
gladi, stavi pred veću hrpu pšenice,
po ješće veči apsolutni broj zrna.
U daljem eksperimentu kokoška ie
su gomile zrna jela do potpunog zado-
voljenja. Tada jc preostala količina
zrna uklonjcna i odmah zamenjena.
Ćim je ovo učinjeno. ko'coška je
nastavila prc-kinuto kljucanje. Sa
nekim kokoškama ova procedura
mogla se ponoviti više od osam puta i
konačni rezultat jc bio po-rast
totalnof? iznosa pojedenih zrna u
jednoj seansi za skoro 67°/o.
BAYER. E. 1029. Beitriige zur Z\vclkompo-noten —
theori« des Hungers. Z. Psychol.. 112, 1-54.
 U nekim drugim slučajevima spo-
ljašnje -draži mogu da povise ili pro-
duže stanje motivisanosti koje se već
pojavilo.
I faktori učenja i faktori nasleđa
utiču na snagu kojom spoljašnji stimu-
lusi pobuđuju pojavu motivisanog sta-
nja. Kod nižih životinja izvesno je da
postoji stimuJiranje koje podstiče mo-
tive bez pomoći prethodnog iskustva.
Već smo viledi (prilog 55)dasu šim-panze
pri pogledu na životinju kojoj je glava
odsečena dospcvali u stanje a-kutnog
straha, mada takav prizor nisu nikad
ranije videli. Kao sledeći primer hiože da
posluži specifičan način ne-mirnog,
grčevitog skakutanja ženke pa-cova za
vrcme perioda parenja. Ovi pokrcti
izazivaju seksualno uzbuđenje kod
mužjaka, čak i kada nikad ranije nije bio
izložen ovom specifičnom sti-muiiranju.
Neki drugi stimulus koji po-tiče od
prijemčive ženke, kao na pri-mer miris,
nije značajan; u ovom slučaju je
najvažniji podstrekač motiva specifičan
način na koji se ženka kre-će: ako se
smotuljak krpe vuče po podu tako da
imitira spazmično napeto skakutanje
seksualno uzbuđene ženke, obmanuti
mužjak se uzbuduje i počinje da proganja
taj prcdmet.
Jasno je da prcthodno iskustvo s od-
redenim sklopovima draži igra izu-zetno
značajnu ulogu u izazivanju mo-tiva.
Ljudska bića su naučila ogroman
repcTtoar ,,znakova", „simbola" Ш
,,signala" koji izazivaju pojavu motiva,
dok ti isti signali pre no što su bili
naučeni nisu imali tu moć.
U glavi Vm videli smo kako razna
pomanjkanja i štetni stimulusi iz spo-
ljašnje sredine mogu izazvati osećanje
potrcbc i otuda usmerenu akciju da bi se
pomanjkanje popravilo ili uklonilo.
Odakle potiču ova pomanjkanja i štetni
stimulusi? Jasno je da potiču od ne
kakvih promena u fizičkoj sredini.
l ,Homeostaza" fizičke sređme.'Mogii
bismo napraviti grubo poređenje spo-
ljašnje sredine sa Kenonovim pojmom
homeostaze unutrasnje sredine. Sredi-
na jednog organizma je veoma kom-
pleksan fizički sistem u kome se ispo-
Ijavaju različite praviinosti unutar ko-jih
postoji značajna ,,samoregulacija',
dogadaja. Na primer, rastinje apsorbu-je
iz atmosfere toksični ugljen-dioksid koji
životinje izdišu, a ispušta kiseonik. Na
ovaj način održava se potrebna
koncentracija kisconika u atmosferi, a
svojim rastenjem biljke pružaju živo-
tinjama hranu i zaklon. Pojedinac tre-ba
tako da se prilagodi ovom spoljaš-njem
sistemu da l.jcgova egzistencija u tom
sistemu zahteva neznatan utrošak
energije i neznatno angažovanje paž-nje.
Ovo prilagođavanje delimično se postiže
učenjem da se anticipira pravil-nost
fizičkih fenomena (na primer pri-
premanje za zimu); suština ovog uče-nja
je razvijanjiesposobnostishvatanja
uzroka i posledica itd. Organizam (po-
sebno čovek) takođc odabira i konstru-
iše ovu ,,samoregulišuću,T sredinu.
„Homeostaza" socijalne sredine.
Jcdna od takvih konstrukcija je dru-
štvo, koje čovek razvija kao jedan način
življenja sa drugim ijudima. Društvo je
sistem koji se sastoji od kompleksnih
oblika interakcija medu ljudima. Svaki
član društva igra svoju utvrđenu ulogu u
interakciji sa drugim članovima društva
i obavlja niz speci-jalizovanih poslova.
Društvo može da opstane zato što u
njemu postoje izve-sni mehanizmi
,,samoregulacije"; ka-da, u izvesnom
smislu, nešto ide loše u celokupnom
sistemu, delovi sistema se
prilagođavajupomoću izvesnih ugra-
denih mehanizama da bi ponovo uspo-
stavili ravnotežu celine. Na primer,
većina nacija i drugih socijalnih orga-
nizacija ima učvršćen sistem upravlja-
nja. Ukoliko oficijelni vođa итге, od-mah
ga zamenjuje drugi; na ovaj na-čin se
izbegava prelazni period bez\da-sća i
destruktivne borbe za vlast. Stoga
možemo, pomoću obične analo^ije, go-
voriti o nekoj vrsti „homeostaze" so-
cijalnog sistema.
U ovoj ,,homeostatičkoj socijalnoj
sredim,, o većini osnovnih elemenata
neophodnih za održanjc jedinke auto-
matski se vodi računa. Smatramo da su
ovi elementi toliko sigurni da ih čak
ricpersonalizujcmo; skloni smo da od-
nošenje smeća, robu u prodavnicama,
clektričnu energiju, telefone ili štampu_
shvatimo kao ncšto što samo po sebi
postoji i jedino kad nas iznevere, aku-
tno postajemo svesni do koje mere
zavise od integriteta socijalnog sisle-ma.
Kada dođe do takvog sloma, po-budu.iu
se latentni motivi. Na primer, ukoliko
dođe do izncnadnog prekida u ideje i interese, da radimo i da se
snabdevanju električnom enerdjom,
zboe štrajka radnika koji rade na odr-
žanju ener^etskih postrojenia, pojedi-
nac se iznenada nađe suocen sa, za
njeeovu okolinu, neuobicaienim po-
manjkanjem i tada biva podstaknut na
motivisanu aktivnost da bi pribavio
svellost i toplotu i re.šio „problcme ra-
daH. Nedostatak svctlosti, energije i
regulisanih radnih odnosa postaje
sada ..pomanjlcanje dostupno svesti" i
mo-tivi se javljaju.
Ako krenemo daljc, ka nešto manje
„fizičkim" aspektima naše socijalne
srcdine, predmet postaje još zanimlji-
viji. Socijalni sistem pruža svojim čla-
novima sve vrste bazalnih ,,socijalnih
poteba" — položaje, statuse, uloge i
identitet. Međutim, kada dođe do sloma
sistema (do izvesnog stepena ili na iz-
vesnoj tački), može se desiti da se
pojedinac iznenada nađe suočen sa po-
manjkanjima i oštećenjima koja pobu-
đuju njegove „socijalne motive". Sada
mora da se bori zato što više nije u
stanju da (po strogo definisanim pu-
tanjama društvenih običaja) samo iz-
vodi rutinske aktivnosti koje diktiraju
status, uloga i identitet. Čovek sa ćvr-
stim statusom nema pobuđenih potreba
za statusom. Aii ako je čovekov status
razoren ili u opasnosti, može se javiti
intcnzivna potreba za njim.
Oslobadajuću vrednost homeostatič-
kih sistema unutar tela, sredine i dru-
štva opisao je Kenon (1939):
„Telesna homeostaza, ,kao što smo
naucili, oslobađa one funkcije nervnog
sistema koje prilagođavaju organizam
novim situacijama potrebe da sepaž-nja
rutinski obraća sitnicama gole eg-
zistencije. Bez homeostatičkih mehani-
zama bili bismo u konstantnoj opasno-
sti od propasti, ukoliko ne bismo uvek
bili na oprezu i namerno ispravijali ono
sto se, normalno, kori^uje auto-matski.
Međutim, uz pomoć homeosta-tičkih
mehanizama koji održavaju stabilnim
esencijalne telesne procese, oslobođeni
smo kao pojedinci tog ro-bovanja i
slobodni smo da se upustimo u
odgovarajuće odnose sa drugim lju-
dima, slobodni da uživamo u lepim
stvarima, da istražujemo i razumeva-mo
čudesa sveta oko nas, da razvijamo nove
igramo, nesputavani brigom o na-šim
telesnim potrebama . . . U suprot-nom
slučaju to bi bilo kao kad bismo
ograničili naše društvene aktivnosti zbog
domaćih obaveza, ili iskljućili spoljne
odnose zbog neprilika sa. unu-trašnjim .
. . Osnovna uloga socijalne homeostaze
je da potpomogne tclesnu homeostazu.
Ona pomaže da se najviše aktivnosti
nervnog sistema oslobode za pustolovine
i dostignuća. Ukoliko su csencijalne
potrebe osigurane, može se slobodno
težiti za ostvarcnjem ostalih potreba koje
su često od neocenjive vrednosti". (Iz:
Walter B.Cannon, The \Visdom of the
Body, rev. ed New York: Norton, 1939.
Copvright 1939. by W. W. Norton & Co.,
Inc).
p.---------------------------------------------------------
VHeacioni podstrekači motiva. Čak i
kada miruje, kada na njega ne deluju ni
unutarnji ni spoljašnji stimulusi,
pojedinac još uvek može da doživi pojavu
motiva. Ovo stoga što ima kon-stantan
tok ideja, misli i predstava koje su na
neki način stvorene i upra-vljene
„autonomnim" procesima nerv-nog
sistema i ne zavise od prisustva
posebnih oblika stimuliranja. Posma-
trano spolja, miran čovck može izne-
nada, i bez jasnog „uzroka" da postane
aktivan. Ova „spontana" aktivnost je
svakako ,,prouzrokovana". Neki uzroč-
nici egzistiraju u mozgu kao funkcije
stalne moždane aktivnosti (vidi glavu
XVIII). Svi smo mi, u potpunosti, na-vikli
na naše unutarnje fenomene. Dok
sedimo „utonuli u misli", javljaju se ideje
које mogu odjednom da pobude neki
motiv.
Ova stanja motivisanosti često su
praćena usmerenim tokom misli koji
zatim dovodi do iščezavanja tog sta-nja;
cela epizoda prestaje bez vidljive akcije.
Ponašanje ličnosti je u celosti na nivou
irealnosti, fantazije ili ,,unu-tarnje da dovede i do spoljnje ak-tivnosti:
misli". Ovamo spadaju i noćni snovi. subjekt misli na sočnu hranu,
Motiv podstaknut idejom može svakako
Glava XI. Zadovoljenje i frustracija motiva 114

P R I L O G 66
Matermsko ponašuiije pacova
Glava XI. Zadovoljenje
115
Među mnogim aspektima
materinskog ponašanja kod pacova kao
što su nego-vanje, čišćenjc i zaštita
mladih, nalazi se i interesantan
fcnomen sakupljanja mladih. Ukoliko se
mladunčad pacova stave nekoliko stopa
(1—2 m) izvan gne. zda, majka će odniah
pojuriti i dovući ih nazad u gnezdo.
Vizner i serd (Wiesner and Sheard) fia
i&iinburšKog univerziteta izveli su
brižijivo razrađenu eksperimentalnu stu-
diju ovog sakupljanja mladih. Kao meru
snage nagona za sakupljanjem upotrebll]
su broj mladih koje majka uzastopno sa-
kupi u intervalu od pet minuta, (Sakup.
Ijanje očevidno, ne slabi kad se
zadovolji. Ovaj odgovor će se nastaviti
gotovo neog-raničeno onom brzinom
kojom se mladi stavljaju u ispitnu 1
situaciju. Na primer U jednom slučaju.
majka je vratila u gnezdo 58 mladih za 7
minuta). Istraži-vačl su proučavali
promene u broju vra-ćanja u gnezdo
mladih pod razlicitim eksperimentalnim
uslovima. Na primer, našli su da je
vraćanje mladih bilo vrlo izrazito
nekoliko dana po njihovom го-đenju, ali
kako su dani prolazili, broj povraćaja
mladih u gnezdo konstantno je opadao.
Pažljiva analiza je pokazala da
relevantan faktor, u odnosu na ovaj
postepen pad hroja sakupljanja mladih,
ne stoji u jednostavnom odnosu sa vre-
menom koje je proteklo od njihovog го-
đenja. Рге bi se moglo reći đa je kriti-
čan faktor bila postepena promena U
izgledu mladih do koje je dolazilo tokom
njihovog razvoja. Nakon što je nagon za
okupljanjem mladih opao (zato što
odrasliji mladunci nisu više bili adek-
vatan stimulus za majku), ц testnu situ-
aciju stavljani su novorođeni mladunci
jedne druge ženke pacova. Majka — pa-
cov ih je sakupljala sa velikim žarom,
iako ovo nisu bili njeni mladunci. Ako
su i ovi mladunci ostavljeni da odrastu,
vraćanje mladih u gnezdo ponovo se
smanjuje. Periodičnim dodavanjem no-
vorođenih mladunaea, eksperimentotori
su bili u stanju da održe nagon za sakup-
i frustracija motiva
ljanjem mladih na visokom nivou i to za
neodređen period (429 dana kod jedne
od ženki). Stoga vidimo da kontinuirano
stimuliranje možc da održi stanje pod-
staknute motivisanosti, čak i nakon što
su uslovi, . koji su to stanje izazvali,
odavno iščezli.
Takođe je ustanovljeno da, ukoliko je
opadanje sakupljanja mladih prešlo
kritičiiu granicu, uvoflenjc novorođenih
mladuhaca u eksperiment neće više biti
adekvatna draž da uspostavi prvobitni
visok nivo ovog nagona.
Vizner i šerd su tada isprobali efekte
injekcija različitih gonadotropnih
hormo. na (vidi glavu XII) pod različitim
uslo. vima. Treba spomenuti sledeće
znaćajne momente:
1) Hormoni dovode do značajnog po_
rasta motiva salcupljanja mladih kod
majke — pacova.
2) Ženke koje još nisu imale mlade i
koje ih normalno пе .sakupljaju, aktiv-
no sakupljaju mlade nakon injekcija hor.
mona.
3) ćak ј mužjaci, kad im se da inje-kcija
ovih hormona, počinju da sakup-Ijaju
mlade, mada to nlkad ne čine pod
drugim okolnostima.
4) Nakon injekcija hormona znatno se
širi raspon različitih objekata koje
majka-pacov vraća u gnezdo. Na pri-mer.
sakupljaće morsku prasad, miševe, a
takođe i zečeve koji su čak znatno veći
od nje same. Čak će i mali smotuljak
krpe. ako se pokreće na specifičan na-
čin. biti brzo donesen u gnezdo.
Ovi rezultati su značajan prikaz in-
terakcije unutarnjih i spoljnih pođstre-
kača motiva. Takođe je od interesa vi-
deti šta je to što možemo uzeti kao ,,in.
stinkt" koji je moguće eksperimentalno
analizirati s obzirom na njegove siste.
matske determinante.
VVTESNER, B. P„ and SHEARD, N. M. 1931.
Maternal behavlor In the rat. London: Oliver and
Boyd.
Glava XI. Zadovoljenje i frustracija motiva
glad se pojačava i nije zadovoljena sve
dok se ne nađe i ne pojede prava hrana.
jlnterakcije podstrekačal Do sada smo
odvojeno govorili p internim, eksternim i
idejnim podstrekačima pojave motiva. U
stvari, u velikom broju slu-čajcva,
postoji interakcija među ovim različitim
vrstama podstrekača.
Efekat delovanja spoljašnjeg sti-
mulusa na pojavu motiva može biti
znatno uvcćan istovremcnim dejstvom
unutarnjeg stimulusa i obratno. čak i
onda kada ni jedan od njih, sam za sebe,
nije dovoljno snažan da aktivira motiv.
(Zanimljiva ilustracija interak-cije
spoljašnjih i unutrašnjih faktorn nalazi
se u prilogu 66).
Slično ovome, procesi ideacije imaju
višc izgleda da podstaknu motiv (ne-kom
naročitom „mišlju") ukoliko po-stoji
odgovarajuća, minimalna stimu-lacija iz
unutrašnje, spoljašnje ili obe ovc
sredine. Obratno, prisustvo takve „misli"
će, verovatno, da pojaea efe-kat
spoljašnjeg i!i unutrašnjeg stimu-lusa.
Prolazna pomisao na hranu sama po
sebi možda nije dovoljna da dove-de do
pojave aktivnog motiva gladi, ali zajedno
sa jasno doživljcnim kon-trakcijama
praznog želuca i zvecka-njcm posuđa
može tako da deluje.
'Kratak rezime. Pojava motiva može
biti podstaknuta na razne načine. Jedan
od izvora podsticaja je unubrašnja teles-
na sredina. Prekid homeostatičke regu-
lacije telcsnih procesa može da dovede
do aktivnosti usmerene cilju, koja treba
da povrati unutrašnju ravnotežu. Dru-gi
izvor podsticaja motiva jesu objekti i
uslovi iz spoljašnje sredine. Izvesni
objekti mogu delovati kao podsticaj, bilo
da је reakcija na njih naučena ili
urođena. Fizićka i socijalna sreclina
slično tclcsnoj sredini, mogu da pre-
fcrpe poremećaje u normalnoj „homco-
statičkoj" regulaciji događaja što do-vodi
do potrebe za motivisanom akci-jom
ličnosti. Podsticaji takođe mogu da
potiču iz mentalne sfere ličnosti — iz
toka ideacije. Sve ove vrste podsti-caja
stupaju u interakciju, na jedan složen
način koji zavisi od celokupne trenutne
situacije i ovo je jedan od razloga zbog
116
kojih se analiza motiva-cije pokazala kao
težak problem za naučnu studiju.
Stimulusi koji su normalno sposobni
da aktiviraju dati motiv, mogu u izve-
snim situacijama da otkažu zahvaljujući
činjcnici da je organizam već pod
snažnim uticajem nekog drugog moti-va.
Izgleda da neki motivi imaju prio-ritet
nad drugima, tj. ako su prvi već
aktivirani, ovi drugi nc mogu lako da se
pojave. Konstantno gladan čovek je
relativno neprijemčiv na pojavu moti-va
ljubavi ili postignuća.
Мегепје motiva
Da bismo naučno studirali procesc
motivacije, moramo biti u stanju da
merimo motive. Želeli bismo da može-mo
na objektivan i kvantitativan način da
utvrdimo snagu pobuđenog motiva u
bilo kom posebnom momentu. Jfod
snagom motiva podrazumevamo njego-
vu moć da utičc na ponašarije ličnosti i
da ga usmerava.
Samo ukoliko raspolažemo ovakvim
merama, ma koliko da su grube, mo-
žemo da pravimo smisaone prikaze od-
nosa motiva i specifičnih aspekata
ponašanja, na primer kako stcpen mo-
tivisanosti utiče na učenje. Merenje je
nužno zato da bi.se. mogle.porcdit£..po-.
sledice različitih motiva. Koji motiv
riajviše utiče da dođe do učenja? Koji od
dva konfliktna motiva određuje ak-
livnost? Merenje motiva često je neop-
hodno za razumevanje ponašanja po-
jedinca.
Iproblemi pri merenju motiva.JPo-
kazalo se da je merenje motiva jedan od
najtežih zadataka koji stoje pred
psihologom. Ovo važi za psihologa koji
se bavi psihofiziologijom u laboratorij-
skim uslovima, za eksperimentalnog
psihologa koji studira proces uč?nja kod
čoveka, za induslrijskog psihologa koga
interesuje raclni moral i klinič-kog
psihologa koji teži da odredi vrcd-nosti
sila koje Icže u osnovi neuroze.
Glava XI. Zadovoljenje i frustracija motiva
Teškoće potiču iz esencijalne slože-
nosti Ijudskog organizma. Pri merenju
motiva moramo voditi računa o slede-
ćem:
1. Mer.enje_mptiva mora biti indi-rektnOj
Još ne postoji direktan naein da se mcri
motiv kao, na primer, kad lenjirom
merimo dužinu stola. Umesto fcpga, o
snazi motiva zaključujemo na osnovu
merenja posmatranog ponaša-nja koje je
izazvano motivom.
2. Pošto postoje različita unutarnja
potiskivanja i inhibicije direktnog is-
poljavanja motiva, merenje motiva je
moguće jedino upotrebom prikrivenih i
suptilnih indikatora koji sc otkrivaju u
nesvesnom ponašanju ličnosti. Mere-nje
ovakvih indikatora predstavija na-ročito
težak posao. U tu svrhu razra-đena je
specijalna psihološka metoda, tzv.
projektivna tehnika.
3. Zaključivanje o snazi motiva na
osnovu ispoljenog ponašanja vodi još
jcdnoj poteškoći zato što postoji bez-broj
različitih manifestacija motiva. Pojava
motiva giadi može da se mank festuje u
postojanim naporima da se postigne cilj
(koliko ćc naporno jedna osoba da radi
da bi zaradila hranuV), u motiva — onako kako nas izveštava
konzumatornom ponašanju u_odnosu
na cilj (koliko će hrane pojesti?), u
perceptualnom ponašanju (kako se me-
njaju percepcije vezane za objckte koji sc
odnose na hranu?), .u aktivno-stima
izražavanja (koliko je subjekt nemiran sa
približavanjem vrcmena obroka?) itđ.
Postoje. brojne alternati-vnc mere istog
motiva, a pošto se ove različite mere u
potpunosti ne slažu, koja je od njih
najbolja?
4.: Motivi^se _nikad ne javljaju.jjo-
jedinačno,,~već uvek u~~s1clopu ša
dru-gim motivima. Pošto očevidne
posledice nckoliko motiva mogu da
izgledaju veoma slično, teško je reći koji
motiv merimo. Da li želja studenta da
do-bijc visoku ocenu na ispitu izražava
motiv za postignućem, ili motiv izbe-
gavanja kazne zbog neuspeha?
117
Štaviše, istovremeni motivi mogu da
koordiniraju ili da se takmiče-sa datim
motivom, što znači da je snaga merenog
motiva uvek relativna u od-nosu na
snagu ostalih motiva.
ф Konačno, sam_ajit merenja po-,
kazujc tendcnciju da menja motiv za
vrerne merenja. Ovaj problem mercnja
srećemo i u cirugim naukama, ali je spe-
cijalno akutan u psihologiji, gde je or-
ganizam veoma osetljiv na promenu si-
tuacije. Na primer, ako pokušamo da
merimo jačinu motiva gladi neke oso-be
tako što ćemo da vidimo koiiko napora
ulaže da bi došla do hrane, neophodno
je da na njen put stavimo izvesne
prcprekc. ЛП ovo utiče na mo-tiv; baš
egzistencija prepreka može da učini da
subjckt opaža hranu kao mno-go
privlačniji objekt i ovo menja jači-nu
gladi.
Metode mereiijal Razvijene su mno-
ge^liiahje ili više uspešne metode rnc-
renja motiva. Neke su prilagodene
merenju nagona životinja, a druge me-
renju Ijudskih motiva. Razmotrićemo
merenja koja se odnose i na spoljašnje
ропабапје ličnosti i na doživljavanje
subjekt. Mcdu merama^ponašanja su
mere koje se odnose na konzumatorno
ponašanje, uobičajeno ponašanje (na-
vike), borbcno ponašanje i ekspresivno
ponašanje.
^ ^Mcre konzumatornpg pouašanja.
Jasno je, da nam način na koji se
pojcdinac odnosi prema cilju kad ga
jednom dostigne — tj. način konzuma-
cije objckta — može reći ponešto o jačini
motiva koji goni pojedinca tom cilju.
Čovek koji jede velike količine hrane, uz
očajničku užurbanost, ne vo-deći računa
o „manirima", ima, po svoj prilici, znatno
intenzivniji motiv gladi nego onaj koji se
ravnodušno igra hranom. Naravno, ovde
moramo pretpostaviti da su ostali
momenti ujednačeni, tj. da obojica trpe
isti so-cijalni i situacioni pritisak, da
imaju
118
iste normalne navike uzimanja hrane, iste
horme lepog ponašanja itd.
Teškoća upotrebe konzumatornog po-
našanja kao mere je u tome što ono čcsto
ne predstavlja verno pravu jačinu nagona
za postizanjem cilja. Ranije smo
napomenuli da cilj, kada je jed-nom
dostignut, može izgledati sasvim drukčije
nego pre toga: može da bude još
atraktivniji ili obratno. Ili kad od-redena
ličnost dospe u blizinu cilja kon-zumacija
ne mora da se ispolji „urgen-tno", iako je
motiv još uvek veoma snažan (vidi str.
231).
Mnogo ozbiljniji, praktični ncdosta-tak
ovog metoda je u tome što on zah-teva da
subjekt stvarno postigne cilj. U većini
slučajeva, u kojima psiholozi žele da mere
motive, subjekt ne može stvarno da
dostigne cilj, ili bar ne u ono vreme u kom
merenje mora da se izvrši.
Mere uobičajcnog ponašanja (navika).
Za zadovoljenje mnogih motiva orga-
nizam je naučio izvesne dobro
orga-'nizovane odgovorc usmerene cilju.
U-koliko jc motiv pobuden, organizam di-
rektno daje odgovor. Ove naučene, uo-
bičajene reakcije (navike) imaju neko-hko
merljivih karakteristika koje mogu biti
značajni indikatori jačine motiva.
fBrzina i jačina odgovoral Svako ko ' je
jedhbm video kako neki dečak traći vreme
na putu za školu, uveren je da taj dečak
nema naročito jak motiv da ide u školu.
Isti princip je upotrebljen pri merenju
motivacije pacova time što je registrovana
brzina kojom životinje trče kroz prolazc ka
hrani ili nekom. drugom objektu koji ima
vrednost ci-lja. Uz pretpostavku da pacovi
„znaju" da se hrana naiazi na kraju
prolaza, da imaju razvijenu odgovarajuću
navi-ku kretanja u tom pravcu i kad su
na odgovarajući način podstaknuti, tada
se razlike u brzini uzimaju kao indikatori
razlika" u motivaciji.
Jačina ili energija odgovora može
takođc da bude indikator jačine moti-va.
Drugi deo. Motivacija i emocije
Nezainteresovan radnik vuče težak
kamen bez ikakvog efekta, dok neki drugi
čovek pokazuje nadljudsku sna-gu
prilikom ispravljanja prevrnutih ko-la
ispod kojih se nalaze unesrećeni. Ko
ristan način merenja energije i snage
motiva dobijen je, opet, u eksperimen-tu
sa pacovima. Životinje su kroz pro-laze
tražile put ka cilju. Na njih je pri-čvršena
specijalna sprava koja je me-rila snagu
motiva prema snazi kojom životinje istežu
čeličnu oprugu. Ekspe-rimentalna
upotreba ove metode opisa-na je u
prilogu 52, str. 232.
Iako merenje brzine i žestine odgo-
vora može da bude pod određenim okol-
nostima koristan metod merenja živo-
tinjskih motiva, uopšteno govoreći, ovo
nije koristan„ni^tpd za merenje ljudske
jnotivacije, pošto se većina ljudskih mo-
liva ne izražava jednostavnim musku-
larnim naprezanjem usmerenim u prav-
cu ciija.
Metod opstrukcije, Mnogi od ovih
'metbđa šii Icbmbinovani u metodu op-
strukcijer jednom od klasičnih načina
merenja životinjskih nagona. Suština je u
tome da se na put ka cilju stavi ne-
gativna Ш bolna prepreka i da se regi-
struje frekvcncija prelaženja preko pre-
preke na putu ka cilju. Kad životinja
dospe do cilja, dobija malu nagradu i biva
vraćena na početni položaj. Pri-log 67.
opisuje tehniku opstrukcije i da-je neke
podatke koji su dobiveni pri-menom ove
metode.
Tačnost izvođenjal Snaga motiva ko-ji
stoji iza dobro uvežbanog naviknutog
odgovora, može delimicno da se ispolji u
brižljivosti i tačnosti izvođenja. Na
primer, pokazalo se da će pacovi koji su
već naučili da prolaze kroz lavirint
počiniti više grešaka prilikom ponovnog
prolaženja kroz isti lavirint ukoliko irn je
nivo motivacije niži (vidi sliku 79). Ali i
izuzetno visoka motivisanost može
119
mera jačinc uiotiva
Po ugledu na prethodni rad Mosa
(Moss), _Varden (Warden) sa Kolu'mbij-
skog univerziteta razvio jc posebnu teh-
niku za merenje jačine životinjskih na-
gona. Reč je o tzv. „kutiji za ometanje".
Na skici ovog aparata (vidi sliku) vidi.
mo početnu komoru, prolaz na čijcm se
podu nalazi naelektrisana rešetka i o-
deljak koji sadrži cilj.
Slartna 1 1 PrrkifJu?
komora
eiij
1 1 Vrata" |
Za merenje jaČine nckog posebnog
nagjna, na primer seksa. u završni ode-
Ijak kutije stavlja se objekat koji deluje
kao potsticaj — u ovom siučaju seksu-
alno uzbudena ženka. Mužjak se stav-Ija
u polazni odeljak odakle može da potrči
preko naelektrisane rešetke. ćim dospe
na ploču gde prestaje dejstvo električne
struje, otvaraju .че vratanca na
odeljenju u kome se nalazi ženka. U
trenutku kada mužjak dodc u dodir sa
zenkom, eksperimentator ga uzima i
stavija ponovo u polazni odeljak. Ovaj
postupak se ponavija u trajanju od 20
minuta. Jačina motiva se meri brojem
prclaženja preko naelektrisane rešetke
tokom standarnog perioda od 20 minu-
ta.
Varden i ostali istraživači su kon-
struisali ovu standardizovanu tehniku u
cilju poređenja jacine različtiih motiva
pacova. Na primer, nađeno je da broj
prelažcnja preko rešetke u odretlenom
periodu raste u zavisnosti od broja ča-
sova tokom kojih je životinja lišavana
hrane, vode ili ženke (za mužjake).
Maksimalni broj prelaženja javljao so
T 1 I I
[ Г
dani
uSavanja
kad je životinja lišavana vode, a zaiim u
slućaju iišavanja hrane. Ukoliko je
lišavanje znatno produženo, broj рге-
Iaženja opada, verovatno zbog teiesnc
iscrpljenosti životinje. Medutim, slab
pad u slućaju seksualnog naguna je
konstantan (vidi grafikon).
Drugi deo. Motivacija i emocije
PRILOG 67 Trpljenjc elcktričnog šoka kao
Uziinajući mak3imalne vrednosti za
svaki od ovih nagona, izlazi da jc žed
nc-što jači nagon od gladi, a sefcs slabiji
i od gladi i od žeđi. Medutim, možda
najviše iznenaduje podatak da je niale
rinskj nagon (meren brojem prelaženja
preko naclektrisane rešetke koje ućini
majka-pacov da bi dospela do svojih ma.
lih u završnom odeljuu) jači od svih
ostalih nagona.
Nagon za istraživanjem (radoznalost)
pacova takode je meren irekvencijom
prelaženja kojc životinja učini da bi
dospela u nepoznat iavirint koji je
pridodat završnom odeljku i u kome se
nalazi strugotina i drugi objekti za ko-je
se smatra da pobuđuju istraživaćku
aktivnost pacova.
Uzimajući maksimalne vrednosti iz
nekoliko različitih studija, istra/.ivaci
su dobili uporcdnu jačinu nekili nagona
(ja-čina jc indicirana brojem prelaženja
preko rešetke)
Materinstvo 22,5
Žeđ 20,5
Glad . 18,0
Seks 13,5
Istraživanje 6,0
Valja napomcnuti da ovakav metod
merenja motiva stavlja životinju u kon.
fliktnu situaciju. Stoga je vrlo vero-
vatno de gornje cifre nisu potpuno re-
liabilni indikatori relativne jačine živo-
tinjskih nagona. Takođe je moguće da
električni šok sam po sebi irna različi-te
frustrirajuće efekte na razlićite mo-tive.
štaviše, pokazano je da ukoliko sc
upotrebe drugi vremenski intervali u
kojima se vrši brojanje prelaženja (na
primer 5 Ш 10 minuta) umesto stan-
darnih 20_ minuta, relativan redosled
na-gona može do izvesne mere da se iz-
meni.
I
Warden C. J. 1931. Animal motivation *tU-dies:
The аШпо rat. New York: Columbl« unlv. Press.
Ziloss, F. A. 1024. Sludy оГ ar.imal drlvca. J. ехр.
Рвусћо!., 7, 1G5-B5.
 10 čenja. Nažalost, ova pretpostavka je
<
I I I -I i IlIII suviše jednostavna. Kao što ćemo vide-
I Ekspenmentaln
I ti u sliedećem delu knjige (posebno na
*£
a gru pa "— stranama402—404), odnosi između
*л Kontrol na
8 grupa X mo-tivacije i učcnja su veoma složeni.
ui
e Promena
C9 nagradc. Ni-ska, kao i suviše visoka motivacija
6
mo-gu da uspore učenje. Osim toga,
s može se desiti da se uči bez ikakve
o: II
motiva-cije usmerene cilju.
< KJ Stoga, uopšte uzev, snaga motiva
U
ne možc_uspešno _.da se meri na
0 г-
osnovu brzine i efikasnosti
savladivanja nekih prepreka, odnosno
' ■6■ 18' ■10
'' ''''1' na osnovu borbenog nonašanja.
0 -i 12 POK 14
( X j Mere^ekspresivnog i perceptivnog к—
2 U 5AJ 16 ponašanja. Sve dok nije jasno usmereno ka
I 16
SLIKA 79. Crafikon pokazuje porast
hroja grešaka koje su počinili pacovi pro-
lazeći kroz lavirint u zavisnosti od sma-
njene motivacije. Jedna grupa pacova nau-
čila je da savlađuje lavirint podslaknuta
nagradom koja se sastojala ocl hrane-kaše
od mekinja. Broj grešaka je rapidno opadao
sve do desetog dana učenja kad je ova de-
latnost bila gotovo porfektno uve/bana.
Jedanaestog dana omiljena kaša od me-
kinja zamenjena je seinenkama od sunco-
kreta koje paoovi mnogo manje vole. U sle-
dećim pokušajima broj gresaka je naglo
porastao. verovatno kao posledica
smanjenja motiva koji goni pacova da
savlađuje lavi rint.
Tačkasta linija pokazuje broj grcšaka
koje je načinila kontrolna grupa koja je do-
cilju, ekspresivno ponašanje odra-žava
motivaciona i emocionalna stanja organizma
i kao takvo predstavlja još jeclan moguć
način merenja jačine mo-tiva. Značajno
preimućstvo ekspresiv-nog ponašanja je u
tome što može u većini slučajeva, pošto nije
usmereno cilju, da se registruje a da se pri
tom ne utiče na situaciju u kojoj se nalazi
organizam. Ovim obilazimo jcdnu od
najvećih teškoća u merenju motiva. Ek-
spresivno ponašanjc uključuje motornu
aktivnost, perceptivno ponašanje i fan-taziju.
b i j a l a si'inc suncu'.;rei .j kno nr.^raciu sa-,,^
iViuo aktivnosti. Jedan indikatormo-
mog početka eksperimcnata. Uočite da je
se me suncokreta, za ove pacove tiva može da bude nivo ispoljene aktiv-
adekvatna draž, dok se kod nosti. Upotreba točka aktivnosti u cilju
eksperimentalne grupe. naviknute u mercnja jačine životinjskog nagona opi-
početku na omiljenu kašu od mekinjo,
docnije. kad se prešlo na nagrađi-vanje sana je u prilogu 04. Trcba napomenuti
suncokretovim semenom. ustanovio da se ovde radi o neusmerenoj tj. o slu-
porast broja grešaka. Eliot. (Elliott) 1928. čajnoj aktivnosti. Stoga ponašanje, sa-
mo po sebi. ne daje indikaciju koji je
da ometa izvođenje već savladane de- mutiv pobuden. Ovo se može postići
latnosti, pa u ovom slučaju broj greša-ka studijom specifičnih ciklusa aktivnosti
ponovo raste. koji se javljaju u različito vreme i pod
dejstvom različitih stimulusa.
Mere borbcnog ponašanja. U periodu
kad individua još uvek uči kako da po-
stigne cilj, tj. u periodu kad individua još
ne ispoljava uobičajenu delatnost
usmerenu cilju izgleda verovatno da bi
jedna od mcra njene motivacije mogla biti
izražena brzinom i efikasnosću u-
 Normalno, Ijude ne zatvaramo u to-čkove aktivnosti. ali na jedan manje
mehanički način ispoljavamo sidonost da koristimo-nivo-aivtivnosLi kao jedan
indikator jačine motiva. Zaključujemo da veoma nemirna osoba, koja se kon-
stantno kreće. ima nešto na umu. da
Glava XI. Zadovoljenje i jrustracija motiva
PR 1 LOG
Merenje uioliva
Koristeći maštanje Mal^Kleiangi CMe
Clelland) i saradnici razvlli su hačin me-
renja različitili ljudskih motiva, na pri-
mer motiva postignuća. Као stimulus za
podsticanje maštanja upotrebljavali su
slike na kojima su predstavljene jedno.
stavne situacije koje su siične IVLariie-
v^mTATJestu (vidi stranu 637). Na pri.
mer, jedha od slika je predstavljala mla-
dića koji stoji na trotoaru sa metlom u
ruci i glcda u daljinu. Druga je prcd-
stavljaia dva čoveka koji rade na ma-
šini, na trećoj dećak sedi u klupi sa
knjigom ispred sebe.
Nakon što se ispitaniku kaže da je u
pitanju test kreativne imaginacije, od
njega se tražiio da napiše kratku priču o
svakoj od slika i da da odgovor na
pitanja kao što su: šta se dešava? šta je
dovelo do ove situacije? šta mislc o
sobe u datoj situaciji? šta će se desiti?
Priče su ocenjivane s obzirom na
frekvenciju i upadljivost ideja koje se
odnose na uspeh, napredovanje u živo-
tu, završavanje započetog itd. Navodimn
dva odlomka iz priča koje su napisali
razhčiti subjekti. Priče se odnose na
shku mladića sa metlom:
Mladić radi u bakalnici. Upravo je
završio srednju škoiu, ali nema dovolj
no novaca da pođe u koledž. Stoji i mi-
sli koliko će mu vremena biti potrebno
da uštedi dovoljno novca da bi se da Ije
obrazovao. Ne želi da ostane služ-benik
prodavnice celog života, već želi da
stvori nešto od sebe".
.Jzgleda da је ovom mladiću otac
rekao da počisti trotoar. Ovo ga je spre.
čilo da tog dana ide na plažu sa drugo-
vima. Gleda ih kako odlaze svojim ko-
lima i oseća se ožalošćenim i pogode-
nim takvim očevim postupkom",
Prva priča dobija visok skor motiva
postignuća, a druga dobija nizak skor.
Primenjujući test na različitim uzor-
cima mlađih adolescenata u SAD is-
traživaći su.našli velike.. i postojane in-
dividualne razlike u ocenama motiva
postignuća. Daiji eksperimenti su poka-
li da зе ovako dobivene ocene nalaze u
značajnoj korelaciji sa ponašanjem te
ličnosti koje je vezano za postignuća i u
drugim situacijama, sa stepenom do kog
je motiv postignuća aktuelno pobuđen u
tom trenutku. sa prethodnim is-
kustvom te osobe itd.
1. Na primer, ustanovljeno je da
se nivo motiva postignuea, koji je
karak-terističan za određenu osobu,
meren o-vim testom. nalazi u korelaciji
sa pona-šanjem te osobe prilikom
rešavanja za-dataka u labaratorijama, a
koji znhteva. ju dugotrajan napor. U
zadatku koji je zahlevao rešavanje
anagrama subjek-ti. koji su postigli
visoku ocenu na tes-tu moliva
postignuća, nastavili su da povećavaju
122
68
dustignuća
broj taćnib rešenja tokom
eksperimentalnog perioda, dok subjekti
sa niskom ocenom nisu pokazali napre-
dovanje.
2. Kksperimentatori mogu
uspešno da odrcduju jačinu motiva
postignuća stva. ranjem određene
orijentacije kod sub-jekla za vreme
testiranja. Tako je u jednoj studiji,
u'kojoj je uČestvovala grupa od 'Лр
studenata koledža, test bio prezentiran
pod sledećim konfcrastnim uslovinia:
.cLiksirznn situncija, Subjckti su
vc-'rovali da samo učcstvuju u
standardi-zticiji nekog testa kreativne
mašte. Ek-sperimenlator se ponašao
ležerno, od subjekata nije zahtevao da u
testu nave. du svoje irne.
Situacija usmerenu ka postignuću.
Subjekti su verovali da test meri nji-
hovu inteligenciju i da im se prezentira
u cilju osposobljavanja za vojnu službG,
odnosno da bi se otkrili Ijudi sa viso-
kom sposobnošću rukovoaenja.
Rezultati pokazuju da je frekvenci-ja
tema postignuća, koje daju subjekti u
drugoj situaciji, više od dva puta veća
nego u prvoj situaciji.
3. Studenli koledža, koji su postigli
karakteristično visok rezultat imali su
specifične životne uslove i porodične
sta-
vove, koji su se na neki naćin razlikovaU
od uslova u kojima su živeli i od sta-
vova sa kojima su se sretali oni studenti
koji su postigli nizak rezultat.
Kc Clelland, D. C, Atlcinson, J. \V\, Clarfc. R. A., and
Lotvell, E. L. 1553. The achieve-mcnt motive. KGV
York: Apploton — cetury - Crofts.
је na neki način nešto goni da se кге-
ćc. Ako posmatramo nemir u nekoj
spe-cifičnoj situaciji, kao naprimer
devoj-ku koja čiska na ugovorni
telefonski poziv ili studenta dok čeka
rezultate ispita, tada možemo
preciznije da za-ključimo koji motiv
merimo.
Opšta aktivnost je loša mera za
mno-gc emocije, kao što su, na
primer, ža-lost ili anksioznost. Znatno
informativ-niji oblik ekspresivnog
ponašanja kod čoveka nalazimo u
složenim oblicima držanja tela,
facijalne ekspresije, ges-tikulacije,
vokalizacije, (Međutim, vidi prilog 59,
str. 269).
Naročito je važan stepen muskular-
ne tenzije. Jak motiv često držimo pod
Glava XI. Zadovoljenje i jrustracija motiva
kontrplom i tada nivo mišićne napeto-
sti postaje dobar indeks jačine motiva.
Perceptivno ponašanje. Jačina moti-
vaćije može u rickim slučajevima da
se otkrije u perceptivnom ponašanju
sub-jekta, bilo da je on svestan ili nc
ono-ga što pcrcepcija govori o
njegovim mo-tivima. Kao mera jacine
motivacije mo-že da se uzme prag
uočavanja ciljeva uz pretpostavku da
je prag niži ukoliko jc motiv snažniji.
Međutim, ukoliko se čitalac
podseti nekih složenih determinanti
perceptivne delatnosti, videće da su
perccptivni рга-govi odraz znatno
većeg broja momena-ta, a nc samo
pobuđenog motiva i sto-ga ovaj
pristup merenju jačine motiva ima
ozbiljne nedostatke.
;\
\MaStai Sađržai ideacionih
tokovaje-dne Jičnosti, uključujući tu i
'njenc sno-, ve i maštanja, odražavaju
njenu moti-visanost na način koga ta
osoba često nije ni svesna.
Proučavanjem upadlji-vosti i predstavlja probLsm koji zaslužuje da
frekvencije tema kojc se javlja-ju u
mašti, moguće je odrediti jačinu
motiva koji je relevantan za ovakve
tcme. U meren.iu različitih ljudskih
po-treba (vidi prilog 68) primenjen je
metod u kome se za evokaciju
maštanja na glas upotrebljava
standardizovan materijal.
Mere zasnovane na samoocenjivanju
Pokazalo se da su skale procene kori-
stan instrument u socijalnoj i
industrij-skoj psihologiji i u
ocenjivanju ličnosti (primena ovih
skala biće prodiskutova-na u glavi
XXIII). Skala procene ta-kode može da
se primeni u merenju ja-čine motiva,
ukoliko zamolimo određenu osobu da
ranguje jačinu svojih motiva. Na
primer, subjekt može da rangu-je svoj
motiv gladi na skali od 5 stupnje-va, i
to od „izuzetno gladan" do ,,najma-nje
gladan". Kada je motiv jednostavan i
kad nema komplikacija u davanju iz-
veštaja od strane subjekta, ovaj metod
može da ima određenu vrednost. Pri-
mena ovog metoda, međutim, daje
vrlo nesigurne rezultate ukoliko se
jave ne-ke od teškoća koje smo već
izneli. Pose-bna jc činjenica da akt
samoocenjiva-nja, verovatno, utiče na
123
promenu stanja motivisanusti. Zbog
raznih obuzrlavanja i inhibicija koje se
odražavaju na nečiju izjavu o
vla,stitom motivu, samoocenji-vanje
može da bude krajnje nepou-zdano.
Zadovoljenje motiva
Srećom, za dobrobit većine organi-
zama, kod velikog dela pobuđenih mo-
tiva dolazi do direktnog i neometanog
postizanja cilja. Cilj se jasno opaža,
ptit do njega jc jasno naznačen, odi^o-
varajuće aktivnosti se obavljaju
glatko, i efektno. Tako sc potreba
otklanja ili želja zadovoljava i stanje
motivisanosti iščezava. Ova shema:
porast tenzije za kojim sledi
odgovarajuća redukcija^ta-ko je
običha u kontinuiranom toku na-šeg
iskustva da joj poklanjamo malo
pažnje. Gladan čovek koji jede nije ni-
šta „novo" i ovo, izgleda, ne bi treba-!o
da „interesuje psiholo_ti.ju. M Medu-
tim, zadovoljenje pobuđcnih motiva
bude prostudiran.
Postizanje ciija i smanjenje tenzije
nisu uvek ista stvar. Izvesna ličnost
mo-
\
že da ustanovi da postignut cilj nije u
stvari bio u skladu sa potrebama i že-
Ijama, pa u tom slućaju izostaje sma-
njenje tenzije. I obratno, postoje
brojne alternacije kroz koje se može
postići smanjenje tenzije, a da se ne
posti-gne cilj.
\-ndirektno zadovoljenje potreba.
Po-manjkanje iii neki štetni uticaj koji
le-že u osnovi potrebe mogu da se
isprave nezavisno od nastojanja
pojedinca da postigne cilj.
Homeostatički procesi u telu mogu
uspešno da uspostave prečla-šnje
stanje i potreba će splasnuti bez neke
-dalje akcije. Sami događaji u sre-dini
mogu takođe da uldone negativno
stanje stvari na koje je bila usmerena
adaptirana aktivnost pojedinca; na taj
način potreba ponovo iščezava.
Ponekad, žbog ovako krnjih
zadovo-Ijenja pojedinih motiva, ličnost
može da ima osećaj ,,nepotpunosti"j
neko sav „sagori" u ostvarivanju cilja,
Glava XI. Zadovoljenje i jrustracija motiva
a rezu'-tat je da je ostao da ,,visi u
vazduhu". Ova zaostala tenzija,
najverovatnije, nastaje kad je motiv
komplikovan i kad postizanje cilja, u
stvari, znači više ne-go uklanjanje
specifične potrebe. Na primer, dečak
koji stupa u herojsku ak-ciju da spase
svog рза koji se davi, može da se
oseća ,,prevarenim" kad pas sam
ispliva na obalu; istina je da je
potreba da se spase pas ovim reše-na,
ali'je tenzija ostala zato što dečak nijc
zadovoljio želju da demonstrira svoju
hrabrost.
I Redukcijg. .pomoču„ drugih motiva.
Usred neke aktivnosti usmerene cilju
može da dođe do izrazite promene
situa-cije, koja, opet, zahteva potpunu
pro-menu usmerenosti nečije
aktivnosti. Po-četni motiv je sada
potisnut od strane mnogo urgentnijeg
motiva. Mada ten-zija koja je vezana
za prvi motiv može do izvesnog
stepena da persistira, mo-že isto tako,
tokom vremena postepeno da iščeznc i
kad ličnost zadovolji ovaj drugi,
urgentniji motiv. iako je sad slobodna
da se vrati prvobitnoj aktivno-sti, ona
više nema sklonosti za to.
Tenzija početnog, prekinutog
motiva može, svakako da se
kombinuje sa tcn-zijoin novog,
nametnutog motiva, i tla pojača
njegovu snagu. Postizanje no-vog,
različitog cilja može da smanji
početnu tenziju prazneći je kroz
drugu aktivnost. Sve ovo može da se
desi a da ta osoba nije svesna sudbine
prvo-bitne tenzije.
124
Trajne posledice zadovoljenja
moti-va. Glavni, trenutni efekt
zadovoljenja motiva je redukcija
tenzije, što dozvo-Ijava da se pažnja i
energija organizma koncentrišu na
druge aktivnosti. Tako-đe je od
izvesnog interesa da se razmo-tri
kakvi mogu biti trajniji efekti zado-
voljenja motiva.
\Uobičajeno ponašanje (navike). Je-
dari od efekata zadovoljenja motiva je
pojačanje njihove strukture, tj. uspe-
šno postizanje cilja, ukoliko se pona-
vlja, čini da ceo sklop aktivnosti sve
više i više dobija izgled navike..
Ličnost poklanja sve manje pažnje
celom nizu događaja i, eventualno,
stiže do tre-nutka kada određenu
aktivnost obavlja uz minimum svesti o
toj aktivnosti ili uopšte bez пје.
Posledica ovoga je ta da jc ličnost u
stanju da rešava dru^e probleme, ali
takode postaje manje fleksibilna u
tom posebnom obliku ponašanja.
____- ^
1??*Л!^ЈЈа* ^HPii^SL' Postavlja se
pi-tanje kakav je efekat ponovljenog
za-dovolienja na spremnost motiva da
se javi? Postoje dva sasvim suDrotna
efek-ta. S jedne. stirane, ponovljeno
zadovo-Ijenje dovodi do porasta
spremnosti, af sa druge strane, do
njenog pada.
Ukoliko subjekt doživljava samo
mi-nimum zadovoljenja većine motiva,
kon-stantno i polpuno zadovoljenje
jedno^ određenog motiva može da
dovede do fiksiranja tog motiva, tj. do
pojave da se taj motiv sve lakše javlja.
Čovek
125
koji ne možc da zadovolji svoje potrebe
za Ijubavlju, za iskrcnim poštovanjem
od strane drugih ljudi i za visokim mi-
šljcnjem o samom sebi, ali čija potreba
za vladanjcm nad drugima može lako da
se zadovolji, pokazuje konstantnu te-
žnju za vlašću. Ovaj motiv može da po-
stane snažniji od svih motiva i da ne-
prekidno egzistira. S druge strane, ako
covek postiže zadovoljenje gotovo svih
motiva i u životu se sreće pretežno sa
obiljem, rcdovno zadovoljenje bilo kog
motiva vcrovatno mu je manjc važno.
Kao što ćemo videti docnije, u disku-siji
o razvoju motiva određene ličnosti (vidi
str. 646—8), ovakav postepen us-pon
premoći bilo kog pojedinačnog mo-liva
omogućava poja>ru novih motiva
,,višega reda", na primer težnje za zna-
niem.
Frustracija motiva
Slučajevi u kojima se javlja frustra-
cija motiva posebno se ističu u našem
iskustvu. Čovck nastoji da proba hranu
koja je za njega ,,novaM, ali u tome ne
uspeva. Frustracija se odnosi na spre-
čuvanje i osujećivanje ličnosti da p_psti-
gnc cilj. Frustracija jc unutarnje stanje
organizma, a ne spoljašnji uslov. Samo
pcstojanje prepreka ne mora da znaći
frustraciju. Ako u akciji koja je usme-
rena postizanju cilja naidemo na izve-
snu prepreku, ali nas ona bitno ne ome-
ta u postizanju cilja, frustracija se ne
javlja; i obrnuto, frustracija može da
postoji i bez spoljašnjeg uticaja. Su-
bjekt može jednostavno da zamisli pre-
preku što će sprečiti ostvarenje njego-
vog cilja i dovesti do stanja prave frus-
tracije.
Izvori frustracijc,1 Ometanje ili osu-
jećenje postizanja cilja može da nasta-ne
iz mnogih različitih razloga. NekLod njih
su u vezi sa nedostacima i gubici-ma u
fizičkoj ili socijalnoj sredini. Ze-dan
čovek u pustinji je frustriran krajијшп
oskudicom vode za piće; želja mia-de
osobe u nekom kraju sveta da ste-kne
visoko obrazovanjc može biti frus-
trirana ncdostatkom škola. Čovek može
biti frustriran gubitkom posla ili gubit-
kom ugleda u očima svojih prijatelja.
Ponovo treba naglasiti da je frus-
tracija u vezi sa postojcćim motivima.
Sama činjenica da neke stvari objekti-
vno nedostaju u čovekovoj sredini neće
izazvati frustraciju, sem ako je on mo-
tivisan da te stvari pribavi. često se
dešava da se frustracija javlja jedino
kada osoba prvo sazna za mogućnost da
nešto nabavi ili učini, a zatim uvidi
objektivnc nedostatke u svojoj okolini
koji je ometaju u izvršenju namerc. Ио-
rast privlačnosti potencijalnih regiona
njegovog životnog prostora nije praćen
odgovarajućim porastom prostora slo-
bodnog krctanja (vidi str. 223). Stanov
nik pustinje ne može biti frustriran
nedostatkom knjiga ili vodovodne mre-že
dok mu neko ne govori o njima i po-budi
u njemu potrcbe ili želje. Narav-no,
veoma često stvari koje nam nedo-staju
nisu cilj samc po sebi, već neop-hodnosti
potrebne za zadovoljcnjc dru-gih motiva.
Nedostatak novca može da znači
frustraciju bczbrojnih motiva.
'^Prepreke. ^Sledcći izvor frustracija
ćine" prepreke u životnoj sredini jedin-
lce. odnosno sve ono što služi kao bari-
jera u ostvarenju cilja. Zatvorske re-
setke frustriraju čoveka koji želi slo
bodu; rcstriktivna pravda nekog dru-
štvenog kluba frustriranju onoga koji želi
da postane njegov član. Postoje značajne
razlike u posledicarna frustra-cije
proizv"edene ncdostacima i gubi-cima,
sa jcdne strane, i preprckama, sa druge
strane. Kao što ćemo uskoro videti,
prepreke mogu da postanu cen-tar
naročitc pažnje, emocionalne usred-
sređenosti i agresivnog napada. Tamo
gde se javlja nedostatak nečega sto nam
je potrebno, takva usredsređivanja i
napadi nisu mogući i posledice frustra-
cije moraju krenuti drugim pravcem.
Prepreke nisu same po sebi frustri-
rajuće sve dok ne blokiraju postojeće
motive._.Posebno značajna cinjenica o
ćlruštvu je ta da ono može i da uslovi po
javu motiva i da ih osujeti. Demokrat-
sko društvo u Americi može pomoći
crncu da u sebi razvije želju za samou-
savršavanjem, obrazovanjem, kreativ-
nošću i slično, ali, u isto vreme, to đru-
štvo (ili neki njegov deo) može putem
restrikcija i segregacije vezanih za boju
kože da postavi prepreke na putu ostva-
renja tih želja.
126
Uočljivo je da je segregacija bila
manje izražena u vreme ropstva nego što
je slučaj u mnogim krajevima da-nas.
Segregacija i restrikeija su pre-preke
koje svesno postavljaju neki beli ljudi
zbog novih aspiracija crnaca. bna-ga
prepreke je uvek bila srazmerna snazi
kojom su oni težili ka cilju. Ek-vivalent
na fizičkom polju bila bi ba-rijera koja
postaje sve otpornija sto neko upornije
pokušava da je saviada. Lako је zamisliti
koliko bi intenzivno frustrirajuća bila
takva fizička prepre-ka, te otuda ne
treba da nas iznenaćTuje intenzitet
frustracije i negativne emo-cije
pobuđene takvom socijalnom рге-
prekom.
iKouflikt.iPošto gotovo sve vreme lič-
nost istovremeno trpi uticaj dva ili vi-še
motiva ocl kojih svaki zahteva raz-ličitu
akci.ju, konflikt je, u izvesnom stepenu,
skoro uvek prisutan. Ako su akcije
proistekle iz nekoliko motiva po-
dudarne ili u dovoljnoj meri slične, kon-
flikt će biti veoma mali ili nikakav. Ali,
uglavnom, pravac aktivnosti jed-nog
motiva u suprotnosti je sa pravci-ma
ostalih motiva. Suština konflikta je,
jednostavno, u tome da ličnost ne može
slediti dva različita pravca u isto vre-me.
Konflikt može da postoji između al-
ternativnih potreba i želja, između al-
ternativnih ciljeva ili između alternati-
vnih sredstava za postizanje cilja.
Vгdovi kpnfliktd..P o anaiizj Levina
(Lewin. 1935). konfliktne situacije pri
padaju jednom ocl tri glavna vida: ,,pri
bjižavanje — približavanje", (dvostru-ko
približavanje) ..izbegavanje — izbe-
gavanje" (dvostruko izbegavanje) i
približavanje — izbegavanje.
Konflikt približavanje —približava-nje
javlja se između clva pozitivna cil.ja.
Može se reći da је ovo najmanje bolna od
svih konfliktnih situacija: osoba mo-že
da bira između dva privlačna objek-ta.
Međutim, takođe je istina da izbo-rom
jednoga gubimo drugi, što može biti izvor
prilično intenzivnog konflikta. Čovek koji
pokušava da odluči koju od
• [+] — ! + j
b [ ± ] в
SLIKA 80. Konfliklna situacija
pribiiŽa vanje — približavnje. Ncstabilna
ravnote ža (a) u kojoj je когак ka jednom
od ci Ijeva dovoljan (b) da reši konflikt
daljim povećavanjem privlačnosti cilja
koji smo izabrali.
dve devojke da zaprosi, ili koji od mo-
gućih poslova da prihvati, ittože biti
doveden u stanje trajne i mučne neod-
lučnosti. Što su dva cilja sličnija po
vrednosti, konflikt će biti veći i sub-jekt
ostaje da neodlučno lebdi na pola puta.
Ali ova ravnoteža je nestabilna. Kao što
smo već videli (str 232), po-stoji fenomen
gradijenta cilja, privla-čnost cilja raste
ukoliko mu se više pri-bližavamo. Čim
napravimo probni korak ka jednome
cilju, njegova privlačna snaga se donekle
povećava, dok priv-lačnost drugoga
opada. Rezuitat je po-remećaj ravnoteže
sila koje nas priv-lače i mi se jos
odlučnije krećemo ka bližem cilju (vidi
sliku 80).
JKonflikt izbegavanje — izbegavanje'
je konflikt između dve negativne stvari
koje Iičnost želi istovremeno da izbe
127 Drugi deo. Motivacija i emocije

gne. Očigledno, ako u situaciji nema Ako ne postoji zahtev da se ličnost

ničega do dve negativne vrednosti, malo
je verovatno da će doći do konflikta;
ličnost će jednostavno napustiti celu
situaciju. Pravi „minus — minus" kon-
flikt postoji u slučajevima gde su date
pokrene, ona će zauvek ostati između
dve negativne vrednosti, kolebajući se u
oba smera, ali se nikad neće suviše
približiti nijednoj od njih. Ali obično u toj
situaciji postoji još jedna sila koja
konačno zahteva odluku, a to je vre-me
koje prolazi. Na primer, poslodavac može
insistirati da službenik do izVe-snog
datuma odluči o svome preme-štaju.
;Konflikt približavanje — izbegava-
пје/је, verovatno, najinteresantniji. U
dvom slučaju, isji,cilj.i_privlači i odbija
ličnost. Cilj iraa i pozitivne i negativne
komponente, kao u slučaju zaposienja
koje se dobro plaća, ali zahteva bora-vak
u gradu koji ne volimo. Оу_акау-сИј se
naziva ambivalentnim ciljem. Pone-kad,
put ka pozitivnom cilju vodi kroz
negativno područje; na primer, pacov
mora da preiazi preko naelektrisane

SLIKA 81. Konfiiktna

situacija „izbegava-nje —
izbegavanje" (dvostruko
izbegava-nje). Stabilna
ravnoleža (a) u kojoj korak
udaljavanja od jednog objekta
(b) biva od-mah nadoknaden
pojaćanom negativnošću
objekta ka kojem je korak
napravljen (c) tako da se
osoba vraća па prvobitnu
tačku ravnoteže (d).
128 Drugi deo. Motivacija i emocije

samo dve alternative između kojih mo-

ramo da izvršimo izbor. To je siučaj
izbora manjeg od dva zla, đavola ili
dubokog, plavog mora. Na primer, po-
slodavac zahteva od službenika da bu-
de prernešten u filijalu iste ustanove
koja se nalazi u gradu u koji ovaj ne bi
želeo da ide, ili da da otkaz. U ovoj
situaciji, ravnoteža je stabilna, odno-
sno, subjekt što je moguće duže balan-
sira između dva negativna rešenja. Raz-
log za ovo jie, takođe, postojanje ne-
gativnog gradijenta cilja. Odbojnost ne-
gativnog objekta opada što je veća nje-
gova udaljenost od subjekta. Čim se SLIKA 82. Konfliktna
korak udalji od jednog objekta, odboj-na
situacija približava nje —
Izbegavanje. Stabilna
snaga tog objekta je manja; ipak, ovo ga ravnoteža (a), u kojoj korak ka
dovodi korak bliže drugom ob-jektu čija cilju (b), Ш od njega, dovo di
je negativna sila sada veća i subjekt je
do kompenzirajućih promena
u relativnoj veličini pozitivnih i
ponovo gurnut nazad (vidi sl. 81). negativnih sila (c) ta-ko da se
rešetke da bi dobio nagradu (vidi pri-iog ličnost vraća u prvobitnu
67), alkoholičar mora da doživi ne- tačku ravnoteže (d).
prijatnost teških iskušenja pre nego što slučaj u kome se prvo javlja pozitivan cilj,
povrati samopoštovanje. Takođe postoji ali ga neizbežno prati neka nega-
129 Drugi deo. Motivacija i emocije

PRIL0G 69 Gradijcnli približavanja

i izbcgavanja
 130
Upotrebljavajući metod Uoji je do
izvesnc mere sličan onome opisanom u
prilogu 52, slrana 233, Шгаипј |Drown) je
iztuerio snagu kojom pac'Ov vuče u
pravcu cilja na kome se naiazi hrana i
snagu kojom vuče od tačke na kojoj đoblja
elektriČni šok. Beležeći snagu povlaćcnja
na dvema rozdaljinama — 30 i 170
santimetara od hranc (odnosno šoka). bi.o
je moguće odrediti Kradijen' sile kojom se
životinja pribiližavala od-nosno udaljavala.
200
50 100 150
p D S T O J A N J E O D H R A N E 1LI ŠOKA
Grafikon prikazuje gradijcnte. Treba
obratiti pažnju da je gr.adijcnt približa
vanja _yeoma_ravan t označava da je
Drugi deo. Motivacija i emocije
privlačnost ciIja~neznatno manja na u-
daljenoj taćki nego na bližoj. Sa druge
strane. gradijcnt izbegavanja je veoma
strm. Životinja marl.jvo vuče u blizini
mesta na kome doživljava električni
šok. dok je snaga vuče gotovo jednaka
nuli na udaljenosti od 170 santimetara.
Na mestu gde sc dva gradijenta ukrštaju
(približno 130 santimetara od cilja),
tenclencije ka približavanju odnosno iz-
begavanju približno su jednake.
Jcdan-caniji nalaz Milera (Miller) po
tvrđuje ovu pretpostavku. On je prvo
naučio pacove da trče kroz prolaz ka
odeljku sa hranom. a zatim su pacovi
dobijali električni šok dok su jeli. Sledu-
ćom prilikom, životinje su stavljene u
prolaz: pojurile su ka cilju, ali su uspo_
rile i zastale u njegovoj blizini. Ovo je t
verovatno, bila tačka u kojoj su
tendcnci-je približavanja i izbegavanja
izjednaec-пе. Menjajući intenzitet gladi
ili Soka, bilo je moguće manipulisati
rastojanjem iz među cilja* i tačke na
kojoj se životinja zaustavlja. Ukoliko je
pacov gladniji, tačka ravnoteže je bliža
cilju. a ukoliko jc e?ektrični fiok jaći.
tačka ravnoteže je da\«c od cilja.
200 ĐROWN. J. S. 1У40. Gradipnts of approacli and
(cm) nvoidnncc responses and Iheir rclatlon to
motlvatton. J. comp. phys\ol. Psijchnl.. ц, 450-f,5.
MILLElt, N. E, 11(44. Experimenlal studies of
canflict. (In Hunt J. V. ed. PersonaM-ty anđ the
behavtor ctlsordcrs. New York: Ronald, 431—fi5.)
 131
tivnost: пакоп krađe džema slede bati-
nc, nakon pijanke — mamurluk: zabra-
njeno zadovoljstvo znaći odgovarajući
gubitak samopoštovanja.
Konflikt približavanjc — izbcgava-nje
takođe ima kao posledicu neku vr-stu
stabilne ravnotežc. Na izvesnoj uda-
Ijenosti od cilja pozitivne i negativne sile
balansiraju, a učinjcni korak dalje ili
bliže obično primora subjckat da se vrati
u tačku ravnoteže (vidi sliku 82).
Izvođeni su eksperimcnti da bi se
odredila tačka ravnoteže u ovakvim
slučajevima (vidi prilog 69).
Drugi deo. Motivacija i emocije
[Diskusjja^,) Prethodne analize kon-
fliktnih situacija sasvim su uprošćene
јег neodražavajusvu dinamiku motiva
cionih proccsa. U mnogim situacijama
ovaj jednostavan „gradijent cilja'* nije
postojan. Na primer, u konfliktu pri
bližavanje —- približavanje često se
dešava, kao što svi znamo, da dok se
krećemo ka jednom pozitivnom eiiju,
pomisao o gubitku drugog čini ga priv-
lačnijim nego ranije i mi mu se vraća-
mo. Ovo kolcbanje se može nastaviti još
izvesno vreme. Tako, na primer, ćo-vek
krene da zaprosi devojku, ali uz
132 Drugi deo. Motivacija i emocije

-
133
put razmišlja o čarima druge koju će
izgubiti i on se zaustavlja. To znači da
tamo gde postoji slučaj obostranog is-
ključivanja pozitivnih momenata, po-stoji
nešto više nego što je opredelje-nje
između dva privlacna cilja. Ako
izaberemo i prihvatimo jedp.n, drugi je
nepovratno izgubljen; svaka alternati-va
dobija uz svoj pozitivni kaxakter i nešto
negativno i ravnoteža više nije tako
nestabilna kao ranije.
Većina konflikata uključuje više od
dva cilja.više od dva moguća pravca
akcije. Čovek koji bira izmcdu dva posla
vidi pozitivne i negativne osobine oba i u
stvari, on može da sagleda i neka dru-ga
rešenja koja nc zahtevaju prihvata-nje
nijednog od tih poslova izmedu ko-jih on
ne može da se opredeli. Dalje. sHuacije
obično nisu tako ,,čiste" kao ove koje
smo opisali. Ne mora da znaći da
prihvatanje ovog posla ili ove žcne
/.auvek iskljucuje drugu alternativu. U
stvarnom životu se mnogo češće dešava
da se ispunjenje jednog cilja mora od-
ložiti u korist drugoga ili da se trenu-tno
ispunjenje želje mora orlložiti. Ste-pen do
koga jfi ovo moguće izvesnoj ličnosti.
zavisi umnogome od njene vre-menske
perspekt,i\e (vidi stranu 218). Na primer,
u kraćoj vremenskoj pcrs-pcktivi deteta,
konllikt možc biti akut-niji nego .što je
slučaj kod odrasle oso-be zato što se u
detinjoj percepciji situacije izbor vrši
..zauvek".
Medutim, ovim se ni u kom slučaju
ne potcenjuje važnost konflikata u ko-
jima ličnost vidi da u situaciji postoji
samo mogućnost biranja između ovoga ili
onoga cilja. Ljudi se česlo nalaze u
situaciji da nemaju drugi izbor.
Takođe treba reći da ovakva vrsta
anaiize konfliktnih situacija posvećuje
relativno malo pažnje dinamičkom as-
pektu ^iotivacionih procesa, odnosno. ne
posvećuje punu pažnju onim modifi-
kacijama koje se dešavaju u motivima
kao rezultat konflikta. Samo postojanje
konflikta čini da razlieiti ciljcvi i pute-vi
do njih izgledaju drukčiji, što, za uzvrat,
morlifikuje konflikte u razlići-tim
pravcima. Sada se okrećemo neki-ma od
ovih važnih dinamičkih posledi-ca
frustracije i konflikta.
| Frustracija i tenzija' Stepcn tenzije
prouzrokovane frustracijom zavisi ((1) od
Drugi deo. Motivacija i етосгје
jačine postojećih motiva i-2) snage i
dužine delovanja prepreke. Osujeće-nje
slabog motiva stvara manju ten-ziju nego
osujećenjc snažnog motiva. DeUmična
frustracija, kao što je jeclnostavno
usporavanje normalnog napredovanja ka
cilju, prouzrokuje manju tenziju nego
potpuna frustracija. Što je frustracija
dugotrajnija, to јз lenzija koja se stvara
veća.
Kada se frustracija javlja usl«d
konflikta motiva, tenzija će biti veća
ukoliko su suprotni motivi u većoj meri
izjednačeni ili ukoliko je njihova snaga
veća.
Produ/.eno trajanjc frustracije dovo-
di do konstantnog povećanja tenzije zbog
toga što sa dužim vremenskim protekom
potrebe ili želje mogu da po-stanu jače.
Često i samo proticanje vrcmena čini da
je zadovoljenje potre-be sve hitnije. To
proističe iz činjcnice tla odlaganje
zadovoljenja postojećeg motiva možc
značiti odlaganje i nekih drugih motiva.
Na primer, čovek frust-riran u svojoj želji
za unapredenjem u poslu ne oseća se
samo lišcn poveća-nog ugleda, već
smatra da će nedosta-tak unapređcnja
frustrirati njegovu žc-Iju da se oženi ili
da deci ornogući školovanje. I tako, što
frustracija duže traje, tenzija postaje
veća.
Efekti povećane tenzije su različiti,
neki su konstruktivni, neki destruktiv-
ni. Da li će biti konstruktivni ili des-
truktivni, umnogome zavisi od nivoa
tenzije.
Konstruktivni efekti frustracije
Većinom se smatra da je frustraci-
ja ,,loša" za ličnost. Destruktvini efekti
frustracije podjednako privlače pažnju i
psihologa i laika. Manje se naglaša-vala
činjenica da frustracija ili kon-Flikt koji
izazivaju tenziju, prouzroku-ju i promene
u psihološkoj situaciji koje mo#u
olakšati postizanje cilja.
Pojačana tenzija se ogleda u tome sto
se pažnja organizma čvršće usred-
sreduje na određen motiv koji postaje
jačc izražen, dok ostali istovremeni mo-
tivi mogu izgubiti u snazi. Trelevantne
komponente koje samo odvlače pažnju
potpuno se zapostavljaju. Privlačnost
ciija može biti pojačana frustracijom
134
(..Trava je zelenija s drugc strane og-
rade").
| Pojačan nappr. Svi ovi efekti vode
direktnim pokušajima da se cilj postig-ne
intenzivnijim naporima. U okviru od-
rcđenih granica, što je veća prepreka,
veća je i mobilizacija napora da se ona
prevaziđe. Svima nam je dobro poznat
način na koji „izazov", koji potiće od
ometanja naših napora usmcrcnih ci-
ljufproizvodi još intenzivniji „odgovor".
Zaista, snaga motiva dostiže svoju kul-
minaciju jedino ako po.stoji prepreka na
putu ka ostvarenju cilja. Bez prepreke
aktivnost je manje-više „navika" i sa-mo
je periferno motivisana.
Kasnije, kada razmotrimo perma-
nentne motive Hčnosti i njihove hro-
nične frustracije, vidcćemo da pojačan
napor može dobiti oblik akta kompen-
zacije koji angažuje veći dco ličnosti.
Tako jedan Tedi Ruzvelt, koji je kao
mladić bio zaostao u fizičkom razvoju,
može posvetiti veći deo svoga života
aktivnostima koje za cilj imaju pobolj-
šanje fizičke kondicije.
Takva intenzivna nastojanja često ćc
kao rezultat imati savlađivanje pre-preka
ili savlađivanje konflikta. АИ ako je-
prepreka suviše jaka, Ш ako akcija
kompenzacije ne urodi plodom, mogu
uslediti druge vrste prilagođenih
aktivnosti.
\Promcna sredstava kojima se posti-\
že cilj. Lićnost može sagledati celu situ-'
aciju na nov način i razmotriti da li je
njegova prcthodna akcija bila najpo-
godnija za postizanje određenog cilja.
Pojačana tenzija može da osvetli one
komponente određene situacijr kojc do-
Drugi deo. Motivacija i етосгје
tle nismo bili u stanju da vidimo, na-
ročito kada smo prisiljeni da u širim
granicama tražimo alternativan put ka
cilju.
Da li će ličnost pod ovim uslovima
videti alternativan put, složeno je pi-
tanje o kome ćemo diskutovati u glavi
XIV gdc sc govori o kreativnom reša-
vanju prublema. .Ovde je jedino po-
trebno primetiti da umereno povećanje
tenzije često ima kao rezultat pronala-
ženje novog puta ka cilju i prcvazi'a-
ženje frustracije. Ali sigurno je da isto
tako moramo anticipirati diskusiju ko-ja
sledi time što ćemo istaći da nivo tenzijc
ne smc da bude previsok.
; MZamena ciljeva. !Baš kao što ličnost
može da nadc alternativni put ka cilju,
ona isto tako može danađe alternativ-
ni cilj koji će da zadovolji potrebu ili
želju. Efekat pojačane tenzije nagoni je
da rešenje traži u širim granicama i
otuda da povcća verovatnoću pronala-
ženja odgovarajuće zamene. Staviše,
povećana tenzija učiniće da altcrnative
izgledaju jo.š privlačnije.
Međutim, retko se dešava da novi cilj
ima osobine prvobitnog'a ili da je
podjednako poželjan. Verovatno će biti
potrebna izvesna žrtva da bi se'prihva-
tila zamena, tako da će nešto od prvo-
bitne tenzije ipak ostati (vidi prilog 70).
Rcdcfinicija situacije.i AIco pojačano
nastojanje, promena sredstava i sub-
stitucija cilja ne uspeju da reše frustra-
ciju i konflikt, može doći cjo dubljih
promena u situaciji.
Očigledan način otklanjanja konflik-
ta, frustracije koja iz konflikta proisti- če
i pojačane tcnzije je izbor jedne od
alternativa. Kao što smo već videli.
135 Drugi deo. Motivacija i emocije

PRILOG 70
Šta je uspcšna zamena
136 Drugi deo. Motivacija i emocije

Izvestan broj istraživača, povezani. Ovo je posti gnuto

podstaknutih teoretisanjern Kurta menjanjem stepcna njihove 1=0/0-oanasti
Levina, CKurt Le-win), eksperimentalno od ostalih zadataka ccle serije. Radila
su proueavali pi-tanje kojo vrsta je sa dve grupe suhjekata. Kod prve
aktivnosti može da po-služi kao grupc pet zadataka u seriji su bili istoga
uspešna zamena za aktivnost koja tipa, naime radilo se o problemu
nailazi na prepreku. Osnovna tehnika skiapanja figura. Prilikom izrade četvr-
eksperimenta zasniva se na fenomenu tog problema subjekt je prekidan, a ten-
svojevoljnog vraćanja na prekinutu
dencija da nastavi prekinuti zadatak re-
aktivnost: ako subjekt za-počne jedan
zadatak i ako bude pre-kinut pre nego gistrovana je nakon zavrsetka petog
što ga završi, on pokazuje tendcnciju ka problema. Pokazalo sc da postoji težnja
vraćanju na taj zadatak, ukoiiko mu se ka vraćanju na prekinuti zadatak tj.
za to pruži prili. ka. Neki drugi zadatak sub-stitutivna vrednost petog zadatka
koji sledi preki-nuti i koji subjekti bila je niska.
uspevaju da završe, može, pod izvesnim Druga grupa subjekata takođe je ra-
okolnostima, i do iz-vesne mere, da dila pet zadataka. Dva poslednja su bila
posluži kao zamena za prekinuti identićna sa odgovarajućim zadacima u
zadatak. Supstitutivna vrednost drugog prethodnoj grupi, ali su prva tri bila
zadatka meri se tendencijom vraćanja različitog tipa, tj. subjekti su rešavali
prekinutom zadatku kad se za to pruži lavirinte tipa papir — olovka. Ponovo jc
prilika. Veoma izražena težnja ka
vraćanju na prekinutu aktivnost znači
da je drugi zadatak imao malu substitu-
tivnu vrednost; slaba tev.nja ka
vraćanju prvobitnom zadatku znak je
velike sub-stitutivne vrednosti.
Upotrebljavajući ovu shemu, rlejjleje
bila u stanju da pokaže kako način na
koji su drugi i prekinuti zadatak
percep. tivno organizovani, određuje
supstituti-vnu vrednost drugog zadatka.
U jednoin cksperimentu ona je varirala
stepen do koga se prekinuti i
substitutivni zadaci percipiraju kao
137
ponekad je izbor apsolutan; u drugim
slučajevima osoba odlučuje da prvo
postigne jedan, a zatim drugi cilj. U oba
slučaja pojačana tenzija ubrzava
izvršenje izbora, a u konfliktnoj situa-ciji
izbor znači prilagođeno ponašanje.
Tenzija je dovela do redefinicije situa-cije
tako da je konflikt elirhinisan.
Redefinicija. situacijc može dovesti.
do toga da se pojave, koje su bile od-
vojene i suprotne, pribiižavaju i posta-ju
harmonične. Na primer, čovekove
različite i konfliktnc želje, da se istak-ne
i da zadobije poverenje i simpatije grupe
ljudi, sintetizovane su u napor da bude
izabran u vođstvo tc grupe i time
zadovolji obe prvobitne želje.
Uopšteno govoreći, ovakvo redefini-
sanje situacije koja frustrira, znači u-
vodenje novih elemenata u tu situaciju
od strane ličnosti, odnosno proširivanje
percipiranog konteksta specifične situ-
acije. Ovo može da se desi iznenada,
,,uvidanjcm" ili postepeno ako je fru-
stracija dugotrajna. Kao što ćemo vi-deti
u diskusiji o razvoju ličnosti (gla-va
ХХШ), reclefinisanje.situacije može
sadržati promene u_percepciji vlastite-
lfcnpstj, promene u identifikaciji -sa-—
grupom i promene u stavovima i-vrecL
nostima.
| Redosied konstruktivnih efekata.
Verovatno jc _da će se prvo javiti pojačan
napor, a na lu^aju dublje pro-
PRILOG (nasfavak) a
Šta jc us zamcna
četvrti zadatak prekinut. a njcgovo nak
nadno -/.avršavanje registrovano. Eksperj.
mentalni plan po kome su obe grupe ra-dile
shematski je prikazan na slici Л; kvadrati
predstavljaju probleme skla-panja figura
(J), a krugovi lavirinte (M). Srafirane figurc
označavaju prekL nuti zadatak.
Prema principima perceptivne izola-cije,
četvrti i peti zadatak treba da se dožive
Drugi deo. Motivacija i emocije
kao тподо čvršće povczani . u drugom
slučaju ncgo u prvom, pošto imaju
tendenciju da se ..istiću" na ,,pod lozi" od tri
prethodna zadatka koji se razlikuju od ova
dva. Tako substituLivna vrednost petog
zadatka treba da budo veća u drugom nego u
prvorn slučaju. a upravo ovo pokazuju
rezultati; nastav-Ijanje prekinutih zadataka
bilo je zna-tno manje u drugom slučaju
U drugoj varijanti opita Henle je po.
kazala da je substitutivna vrednost veća
kada su prekinuti i substitutivni zadaci u
ncposrednoj vremenskoj biizini nego kada su
vremenski odvojeni. Data su tri zadutka od
kojih su dva završavana, a jednn prekidan.
Jednoj grupi od 14 sub-jekata dat je prvo
prekinuti zadatak (sklapanje figura). a za
njim problem drugog tipa (lavirint) koji je
završavan. Za ovim slcdi zadatnk sličan
prvom (skla-panje figura) koji je trebalo da
bude zamena za prekinuti zadatak. Isti
zadaci
b
su davani drugoj grupi od 1G subjekata,
samo jc redosled bio izmenjen time što je
prekinuti zadatak bio drugi, upravo ispred
substitutivnog zadatka. Shematski prikaz
tog eksperimentalnog plana dat je na slici B.
U prvoj grupi 64% subjekata nastav. Ijalo
jc prekinuti zadatak dok je u dru-goj grupi
ovo učinilo svega 25°/o. Stoga izlazi da je
substitutivna vrednost zada tka znatno veća
kada je u neposrednoj blizini zadatka koji
zamenjuje.
LEWIN, К. 19?5. л (!упат1с гћсоту oj pcr-sonaHty.
Ne\v York: Mc Grow-HIU.
HENLE. MARY. 1342. An cxpcrlment.il in-vesUgntlon of
dynamic and structural deter-minants of substltutlon.
Contrtb. psyohol. Thcory, No. 3.
 Glava XI. Zadovoljenje i jrustracija motiva
_mene u situaciji. Ukoliko se od prvih
krećemo ka ovim poslednjim, možemo
uočiti promenu od direktnih i ograniče-
nih načina suprotstavljanja frustraciji do
manje direktnih i sveobuhvatnijih.
Mada ovaj poredak nije nikako ap-
SOlutan, on, ipak, predstavlja uobićaje-ni
poredak konstruktivnih pokušaja da se
savlađuju frustracije i konflikti.
Štetni efekti frustrocije
i_Ako konstruktivni efekti frustracije i
konflikta ne uspcju da dovedu do po-
štfzanja cilja,_tenzija nastavlja da sej
povećava. Ona^eT^nekad dostići.nivo
na korne njeni efekti više nisu olakša-
vajuči, već šteini za postizanje cilja.
Za ovo postoji nekoliko razloga. Sa
jcdne strane, povećana mobilizacija
energije može postati tako velika da
prevazilazi granice potrebne za izvrše-nje
zadatka; može se desiti da ličnost suviše
uporno pokušava da uspe i time poremcti
potrebnu koordinaciju snaga. Sa druge
strane, elcstremna tenzija mo-
^ze'dovcsiido^kpgniiivnog suženja;. lič-
nost do te mere usredsreduje svoju
pažnju na blokirane putcvc ka cilju i
njegovu nedostižnost da postaje ,,slepa"
za postojanje drugih puteva ili drugog
cilja. L konačno, porast tenzije je često
praćen pojavom snažnih emocija koje se
mejaju _sa racionalnim procesima
odlučivanja i izbora: Iičnost postajc
smušena, ispoljava znake parrike i gu-
bitka kontrole.
Tolerancija na frustraciju. Ukratko,
ukoliko_nivo tenzije pređe neku vrstu
praga, dolazi do kvalitativno drukčijih
posledića na ponašanje,__Ovaj,.prag bi-
srno mogli nazvati toleranciiom.naj.ru-■
straciju. Neka ličnost može da doživi - r-
frustraciju u znatnom stepenu i traja-/ •
nju, a da ne ispolji znakove dezorgani-
^zacije ili dcstrukcije. Takva ličnost
može da nastavi sa težnjom ka cilju, da
traži nove puteve ili zamene za cilj i da
pravi realistične i racionalne izbo-re. Ali
sa daljim porastom tenzije može postati
prenadražena, emocionalno uz-nemirena
138
i nesposobna da se dalje, na
kohstruktivan način, bori sa proble-
mom. Možemo reći da je ta ličnost pre-
vazišla svoju toleranciju na frustracije.
Jasno je da tolerancija na frustra-cije
nije fiksiran kvantitet tenzije, nego
promenljiv i zavisi od ličnosti i situaci-je.
U jednoj situaciji individua može biti u
stanju da izdrži mnogo veću ten-ziju nego
u drugoj. Ovo će, dclimično, zavisiti od
prethodnog iskustva ličnosti i od
anticipacije budućih događaja. ^JDve
različite individue, u istoj frustri-rajućoj
situaciji, mogu ispoljiti sasvim različitu
toleranciju na frustracije.
Kad nivo tenzije jednom dostigne
ili prevaziđe kritičnu tačku
sposobnosti tolerancije, javlja se
nekoliko osnovnih oblika štetnih
posledica frustracije — agresija,
bekstvo i dezorganizacija po-našanja.
______Frustracija i agresija. Najzapaženi-
ji efekat frustracije je izazivanje agre-
____sivnih odgovora. Već smo videli da je
emocija besa prouzrokovana ako je
po-stizanje cilja osujećeno. Ovo je
samo jedan- deo ispoljene agresije
izazvanc frustracijom.
U^ngjjednostavnijem ob-liku pod
agresijom podrazumevamo neku
vrstu direktnog napada na barijeru ili
prepreku. U tom smislu agre-sija je, u
stvari, adaptivno ponaša-nje. Kao što
smo pokazali (vidi str. 270), bes može
da ima varrrednu vrednost. Ipak,
agresija je mnogo ćeš-će štetna zato
što sprečava pojedinca da na efikasan
način savlađuje prepre-ke. Agresija
lako postajc suviše inten-zivna i
izmičc kontroli, a prepreke su često
takve prirode da zahtevaju sup-tilniji
pristup nego što je frontalni na-pad
prouzrokovan besom. Štaviše, fru-
stracija ne mora uopšte da potiče od
neke identifikovane prepreke, nego
može da budc posledica običnog
nedo-statka ili gubitka, ili sukoba dva
moti-va. Pod ovakvim okolnostima
nepostoji „logičan" objekt koji bi se
napao 1 agresija može da se proširi na
mnoge objekte od kojih nelu uopšte
nemaju veze sa frustracijom. Ova
generaliza-cija jagresije postaje
 Glava XI. Zadovoljenje i jrustracija motiva
utoliko veća uko-liko je intenzivnija
frustracija i ukoliko su nejasniji i
nedostupniji njeni izvori. Osoba može
da se raspomami napada-jući sve što
joj je na dohvatu.
Ч Premeštanje agresije. Mogu posto-jati
razlozi zbog kojih odredena osoba ne
može direktno da ispolji agresiju prema
izvoru frustracije. Izvor, sam po sebi,
može biti opasan; na primer, dete se ne
usuđuje da napadne oca koji ga frustrira.
Zatim, mogu postojati razne društvene
norme koje predstav-ljaju svojevrsne
139
izvore frustracije. Ne-dolično je udarati
majku, čak i kad je bila nepopustljiv izvor
frustracija, ili tući manjeg od sebe, ili
izgrditi bolesnu osobu, ili kritikovati
predsednika svoje zemlje.
U ovakvim slučajevima agresija može
da se premesti na druge objekte.
Odnosno, agresija se, umesto da se
usmeri ka opaženom izvoru frustracije,
usmerava na neko drugo mesto, često ka
potpuno nedužnim objektima ili lju-dima,
kao što su, na primer, „oni koji su
odgovorni za tuđe krivice" (vidi pri-log
71).
Glava XI. Zadovoljenje i frustracija motiva 140

P R I L O G 71
Frustracija i agresija
 Glava XI. Zadovoljenje i frustracija motiva
Miler i Bugelski (Miller and
Bugelski. Yale unfversitv) proučavali
su posledice frustracije koja se javlja
u lstinskim ž.votnim okolnostima. Od
dečaka na !e-tovanju se zahtevalo da
rade dug i ne interesantan test.
Vreme testiranja je namerno tako
podešeno da onemogući dečacima da
idu u lokalno pozorište gde su inače
išh' jednom nedeljno, što je za njih
bio vrhunac događaja te nedelje. Ka-
ko je testiranje odrnicalo, dečacima je
postajalo jasno da će morati da
propuste predstavu te večeri i počeh
su da ispo. Ijavaju znake frustracije.
Na kraju tes-tiranja situacija je za
njih postala uislin-ski frustdrajuća.
Svim dečacima je pre i posle testi-
ranja data kratka skala stavova. Polo-
vlna od njih je rangovala svoje
stavove prema Meksikancima pre
testa, a prema Japancima posle testa;
druga polovina prema Japancima pre
"testa, a prema Meksikancima posle
testa.
Pokazalo se da su stavovi prema
Mek. sikancima i Japancima bili
141
mnogo nepo-voljniji posle
frustrirajućeg testiranja nego pre
njega. Ovde imamo jasan pri-mer
frustracije koja dovodi do sasvim
indircktnih agresivnih reakcija.
DeČaci nisu ispoljili direktnu
agresivnost prerna stvarnom izvoru
frustracije, odnosno pre-ma onima
koji su administrirali ovaj dugj test.
Umesto toga njihova agresija je bila
izražena neprijateljskim stavo-vtma
prema udaljenim objektima (Mek.
sikancima i Japancima), i to samo
putem verbalne agresije, a пе putem
otvorene akcije. Ovo predstavlja neku
vrstu ,.tra-ženja krivca" što je
MH.LER, N. E. and BUGELSKI, R. 1948. Minor
studles of aggresskm: II. The 1пПиеп. ce of
frustraeions imposed t>y Ihe in — group
l ottltudes expressed toWurcf out - Rroups. Psychol.t
25, 437-53.
posledica agresije.,
 Glava XI. Zadovoljenje i frustracija motiva
\Djskusija, {Prilikom interpretacije
odnosa izmedu frustracije i agresije
treha imati na umu nekoliko momenata.
.Ргу.о.-Пе potičenuzno celokupna. agre-
sija. jz_fjustr:acije. Postoji mnogo raz-
ioga zbog kojih ijudi žele da napadnu ili
рога-ede druge ljude (iz koristoljub-lja,
u odbraiii, zbog sadističkog zado-
voljstva) u kojima frustracija ne igra
glavnu ulogu. Svakako da mnogi motivi
dobiti, odbrane ili sadizma mogu, ali ne
moraju, biti u vezi sa drugim vr-stama
frustracije. Možda dobar deo odgovora
na ovo pitanje daju karakte-ristike
agresivnog akta. Ukoliko agre-sija sadrži
i bes, verovatno je da se u njenom
korenu nalazi frustracija.
_S druge strane, frustracija ne mora
da dovede do pojave agresije. Postoji
mnoštvo frustrirajućih situacija u koji-
ma nema znakova agresije, nego se
ispoljava tendencija .ka bekstvu ili de~-
zorganizaciji ponašanja.
Mada je cilj agresivnih izliva tre-
nutno zadovoljenje potrebe, postoji, ta-
kođe, Lznačajna__fcafar2o^.koja često
prati -agresiju.—Nakon nagle i nasilne
eksplozije gneva, osoba može biti pri-
vremeno sposobna da jasno proceni si-
tuaciju i da, možda, čak postigne cilj. U
tom smislu agresiju možemo da shva-
timo kao sigurnosni ventil; kad tenzija
dostigne lmtičan nivo, prazni se putem
agresije pre no što „pritisak pare"
postane toliko velik da preti pojavom
daljih oštećenja.
'■) JFrustracija i bekstvo iz situacije.
Druga važna štetna posledica frustra-
cije je tendencija da se pobegne iz fru-
strirajuće situacije. Čovek koji se nađe
u dilemi sa kojom od dve privlačne
devojke da se oženi, može konaćno da
pobegne od obe i da ostane neženja.
Iako ovakvo bekstvo može da dove-de
do popuštanja ekscesivne tenzije,
bekstvo je destruktivan akt zato što
sprcčava postizanje cilja. Treba da nam
je jasno da ovakva reakcija nije isto što i
bežanje od opasnih objekata koje je
izazvano strahom. Bekstvo, na-ravno,
može da bude samo privremeno. Kao što
smo već izneli u diskusiji kon-flikata
142
koji sadrže problem približava-nja i
izbegavanja, organizam možc da se
koleba u stanju neugodne ravnoteže kad
još nije sasvim udaljen od pozitiv-nog
cilja, a nije ni dovoljno blizu nega-tivnom
cilju.
Reakcije bežanja od raznih frus-
t\racija i konflikata mogu poprimi-ti
drastične i bizarne forme i mogu uticati
na opštu prilagodenost odredene osobe. 0
ovome će biti reči u Glavi XXIV.
Iako ne postoji uvek isti redosled
negativnih reakcija koje se javljaju u
situaciji jake ffustracije, opšta je po-java
da.se prvo.iasljaju agrcsivne re-akcije, a
tek potom reakcijc izražene bekstvpm.
Ukoliko "do bekstva ne dođe, ili-je-
situacija takva da ne dozvoljava pojavu
ove reakcije, može da dođe do daljih
negativnih posledica, odnosno do
dezorganizacije ponašanja.
л) \Frustracija i dezprganizacija ропа-
sanja) Oblici ponašanja se razlikuju u
stepenu organizovanosti. Ponašanje na
višem nivou organizacije je komplck-
snije, fleksibilnije i adaptibilnije. Dru-gi
ekstrem čine oblici potpuno dezorga-
nizovanog ponašanja kojima totalno
nedostaje adaptibilnost u postizanju ci-
lja. Frustracija često dovodi do dezor-
ganizacije odredenog oblika.ponašanja.
Do kog će stepena biti izraženo odstu-
panje u nivou organizacije ponašanja,
zavisi od intenziteta. frustracije i ten-zije
koja je sa. njom u vezi.
Ako je frustracija umerene jačine, pad
u stepenu organizacije ponašanja može
da bude relativno blag. Eksperi-mentalni
prikaz dat je u prilogu 72, u kome je
pokazano da deca u igri ispo-Ijavaju
nešto niži nivo zrelosti, što je posledica
osujećenja njihove želje 'da dospeju do
novih, privlačnih igračaka.
Sa intenzivnijom frustracijom pona-
šanje može da pokaže radikainiji pad
nivoa organizacije. Maksimalno fru-
striran pacov u situaciji u kojoj treba da
reši izvesne probleme, može da ra-zvije
 Glava XI. Zadovoljenje i frustracija motiva
stereotipnc i rigidne forme odgo-vora
koje su u potpunosti neadaptirane u
odnosu na postizanje cilja (vidi pri-log
73). -Najzad, poremećaj može da budc
tako potpun da ncstaje svaki znak
kontrole i adaptiranosti. Primer za ovo
su akutni izlivi besa kod dece i polpuna
inkoherencija i konfuzija u ponašanju
koju katkad pokazuju izuzetno frustri-
rane osobe.
Kratak rezime. Kad nije previše in-
tenzivna, frustracija može da dovede do
različitih konstruktivnih efekata usme-
renih ka postizanju cilja. S jedne strane
osujećenje može da dovede do intenziv-
nog napora da se savlada barijera. Sa
druge strane može da izazove različita
prilagođavanja, preorijentacije u zavi-
143
snosti od situacija. Ovamo spadaju iz-
dvajanje alternativnih puteva koji vode
cilju, zamena različitih nepristupačnih
ciljeva pristupačnim, i redefinisanje cele
situacije na takav način da se kon-flikt
eliminiše bez daljih ozbiljnih po-sledica.
Nivo tcnzije iznad koga frustracija
dovodi prc do destruktivnih nego do
konstruktivnih čfekata poznat jc kao
tolerancija na frustracije. Nivo tole-
rancije na frustracije veoma se razli-kuje
od jedne do druge osobe, a i kod jedne
iste osobe varira od situacije do situacije.
Destruktivni efekti imaju ra-zličite oblike
kao što su agresija (koja može biti
upravljena na prepreke ili po-merena ka
nedužnim objektima), bek-stvo i
dezorganizaeija ponašanja koja često
uldjučuje regresiju i stereoti-pije.
144
P R I L O G 72
Frustracija i rcgresija kod clece
Na Ajova (Iovva) univerziteiu. Barker
J3embo i_Lcvin (Barker, Dembo
апоГЕе^ "vvihj proučavali su efekte
frustracije na pad stepena
konstruktivnosti dečijih iga-ra.
Individualno je posmatrano tridese-toro
dece stare od dve do pet godina za
vreme igranja standardizovanim kom.
pletom igraćaka (vidi sl. A). Opserva-
d frustracije, dete je u igri ispolja-valo
tori su rangovaii konstruktivnost igre
svakog pojedinog deteta. Pod konstruk
tivnošću igre se podrazumevao stepen
do kog su deca u igri ispoljavala
maštovi. tost, smisao za detalje i dohro
struktu-irane aktivnosti. Na primer,
ukoliko dete sedi na podu i jednostavno
sastavlja i rastavlja kamion i prikolicu.
takva igra je dobijala nisku ocenu za
konstruktiv-nost. Međutim, igra
..putovanja" u kojoj kamion i prikolica
učestvuju u eelom nizu zbivanja,
ocenjivana je visokom ocenom za
konstruktivnost.
Nađeno je da postoji visoka korelacija
između konstruktivnosti igre i koja u vrlo maloj meri pokazuje reakcijc
mentalnog uzrasta deteta. Stoga je bilo
moguće da se konstruktivnost i/jre
ocenjuje pomoću ..jedinica mentalnog
uzrasta", tj. pomoću konstruktivnosti
koja odgovara igri de-teta datog
mentalnog uzrasta.
Frustracija je eksperimentalno ižaz-
vana tako što je deci dopušteno da ве
kratko vreme igraju izuzetno privlačnim
i zanimljivim igračkama koje su se na.
Iazile u jednom delu eksperimcntalne
prostorije koji je, inače, pod normalnim
uslovima bio zatvorcn. Nakon kratkog
vremena. deca su vraćena u onaj deo
prostorije gde su se ranije igrala, a
između dece i novih privlačnih igračaka
spustena je žičana pregrada (vidi sliku)
B).
Posledice frustracije su proučavane
poređenjern konstruktivnosti igre deteta
standardizovanim igračkama pre i poslc
frustracije.
Drugi deo. Motivacija i emocije
b
Uopšteno govoreći, uoćen je
značajan pad konslruktivnosti igre. U
.proscku, konstruktivnost igre je
regrodirala u stc-penu koji je
ekvivalentan mentalnom uz-rastu od
17,3 mcseca. Drugim rečima. nakon
stepen konstruktivnosti koji je ka-
rakterističan za dete mlađeg uzrasta i
to, otprilike. za jednu i po godinu.
Primećeno je. takođe, da frustrirana
deca ispoljavaju reakcije savlađivanja
prepreke i bekstva. Neka deca prilaze
pregradi, pokušavaju da dohvatc novc
igračke Icroz „окса" na žici. dok dru«a
čine napor da sasvim napuste eksperi-
mentalnu prostoriju. Ukoliko ipak pri-
stupe igri standardizovanim ..siarim"
igračkama, deca koja u velikoj meri
ispoljavaju ovakve rcakcije. takođe u
znatno većem stepenu ispoljavaju re-
gresiju (u proscku oko 24 meseca). Deca
ispoljcnc u savladivanju prcprcka ili u
bck-stvu, u proscku rcgradiraju svega za
4 meseca. U nekim docnijim slučajcvi-
ma primcćcn je čnk porast odgovaraju-
ćeg stcpena konstruktivnosti igre.
Kao što su eksperimentatori
primetili ,,pad konstruktivnosti igre je
sličan рго-menama ponašanja do kojih
dolazi usled snažnih uzbuđenja, kod
kojih često sre-ćemo nemirne pokrete,
stereotipno pona. vljanje rečenica i
mucanje. Obe promene sadrze redukciju
stepena diferencijacije i nivoa
hijerarhijske organizacije unutar
jedinicc aktivnosti. a i izvcstan
nedosta-tak realizma".
BARKER. R.. DEMDO. T.. LEV/TN. K. 1941. Fru-
tratlon regression: an ercpcriment with уоипс?
chlldren. Unlv, of Towa Studies in Cfiild Wclfare,
18, No. 1.
 P I U L O G 73
Fruslrui'ija i fiksacija
 k Majer, Glejzcr i Kli (Maier, Glaser
and Klee) na pacovima su eksperimen-
taino proućavali posledice frustracije
udružene sa kažnjavanjem ргШкОШ ге-
šavanja problema. Pacovi su stavljani
na poseban stalak sa koga su lako mogli
da skaču u pravcu dva prozorčeta koja
su se nalazila nasuprot stalka (vidi sliku
105, str. <Ш. Jedno prozorče je bilo
čvrsto zatvoreno, dok se drugo lako oL
varalo. Ukoliko bi životinja skočila ka
zabravljenom prozorčetu, lupila bi njuš-
kom o prozorčc i pala u mrežu koja se
nalazila ispod njcga. Ako bi skočila ka
nezabravljenom prozorčetu, ono вв
otva-ralo i oslobađalo put ka hrani. Na
jed-nom prozorčctu je pričvršcena crna
kar-tica sa belim krugom, a na drugom
bcla kartica sa crnirn krugom.
U uobičajenim uslovima jedna karta
je uvek označavala nezabravljeno pro-
zorče koje je nasumice premeštano
Jevo
desno i ohratno. Zadatak pacova je
da nauči da skače ka ,.pravoj" kartici
Životinje su ovo prilično brzo naučile.
Međutim, istraživači su u ovom ek-
sperimentu namcrno frustrirali pacova
time što SU- problcm učinili nevešivim.
Ovo su postigli tirne što je podešeno da
svaka kartica u 509o slučajeva donosi
nagradu. a u 50Vo slučajeva kaznu, bez
obzira da li se r.alazi na desnoj ili na
levoj strani. Povrh svega. pacov je bio
primoran da skoći sa stalka time što je
dobijao elektrićni šok.
Pod ovakvim okolnostima kod
većine životinja se ubrzo fiksirala
navika da skaču ili uvek na levu stanu
ili uvek na desnu stranu. Ovaj oblik
stcreotipnog ponašanja je isto toliko
„dobar" kao i bilo koji drugi način
skakanja, pošto ž.votinja u 51)'!a
slučajeva dobija nagra-du, a u drugih
50% kaznu. (Kod nekih životinja
pojavila se posebna forma ste-reotipnih
odgovora: životinje su svaki pui skakale
na sredinu između dva pro-zorčeta, što
predstavlja ncku vrstu nee. fikasnog
,,kompromisa").
Kad su eksperimentatori podesili us-
love tako da jc problem bio opet u pot-
punosti rešiv. jasno se pokazalo da je
ova stereotipna navika postala neelasti-
čna i neprilagođena promenama sredi-
ne. Naime, sada je svaki put kažnjavan
skok na огш stranu za koju sc životinja
fiksirala, dok je istovremeno otvarano
prozorče na suprotnoj strani. I pod
ovak-vlm okolnostima pacov je nastavio
da skače na onu stranu za koju se
fiksirao, iako ;e sada svaki put
kažnjavan. Ovo stereotipno ponašanje
trajalo je tokom stotina uzastopnih
pokušaja. Trajalo je čak i u slučaju kad je
prozorčc na su-protnoj strani sasoim uklonjeno
tako da jfe расои tnogao jasno vidcti da skok u
tom praocu vodi ka hranl.
Izglcda da u ovom slučaju (doduše na
nivou pacova) imamo primer rigid-nog.
stereotipnog ponašanja izazvanog
prolongiranom frustracijom koje je ve-
oma slično kompulsivnim navikama
koje se ne mogu iskoreniti uobičajenim
sred-stvima, a koje se često sreću kod
Ijudi.
MAIER, N. R. F., GLASER, N. M.. and KLEE, J. B.
1940. Sludlea оГ nbnormal beha-vlor in the rnt. Ш.
The developmcnt of be-havior ПхаИопз through
frustration J. ехр. Psvchol., 20, 521—4G.

Indirek'cne posledice
frusiracije
Do sada smo razmatrali samo direk-
ine tonstruktivne i destruktivne posle-
dice frustracija i konflikata koji se
javljaju kad je postojeći motiv osuje-ćeu.
Metiutim, dinamizmi motivacije su
znatno složeniji. Organizam je jedin-
stven sistem u kome efekti imaju svoje
efekte, itd., i na odgovarajući način
deluju povratno tako da dalje utiču na
prvobitno stanje stvari. Ovaj cirkular-ni
karakter procesa čini motivaciju,
posebno ljudsku motivaciju, fascinira-
jućim problemom,
1
\Di£uziJa-dejstava- Kad proučavamo
indirektne posledice frustracije i kon-
flikata, postajemc u potpunosti svesni
ovih nadasve važnih konsekvenci po-
vratnog dejstva. Indirektni rezuitati
nastaju zbog toga što efekti frustracije
pokazuju tcndenciju da se šire i gene-
ralizuju i na taj način utiču па celo- .
kupno Ijudsko ponašanje i percepciju.
Indirektni efekti mogu sami po sebi
biti konstruktivni. Čovek koji je doži-veo
mnoge frustracije i konflikte može
opažati da je svet prepun teških proble-
ma i odluka. Ukoliko se uspešno nosio
sa ranijim frustracijama, može da uop-
šti takvo iskustvo u pouzdano verova-
nje da će biti u stanju da savlada i
shcne probieme u budućnosti. Deiimič-
no putem ovakvog ponovljenog savla-
đivanja frustracije, nivo tolerancije na
frustracije postepeno postaje viši (vi-di
str. 324).
Difuzni efekti frustracije često mo-gu
biti destruktivni. Nije verovatno da će
čovek koji je razjaren frustracijom na
jednom problemu, pristupiti rešava-nju
drugih problema hladnokrvno, smi-reno
i efikasno. Tako prvobitna de-strukcija
ometa ostale motive, a ovo, za uzvrat,
daje još veće stanje napsto-sti. To nam
takode pomaže da predsta-vimo
interakcije tenzija koje prate po-javu
različitih motiva. Serije manjih
frustracija mogu kao krajnji produkt da
daju snažnu eksploziju ličnosti. Zbog
toga često uočavamo da poneka Iičnost
gubi prisustvo duha u nesraz-meri sa
beznačajnom frustracijom koju nameće
trenutna situacija („poslednja kap").
\Frjistracijaianksioznost (strepnja).i '
Sama egzistencija frustracije Ш kon-
flikta i specifičan način na koji čovek na
njih odgovara, može da ga izloži
kažnjavanju ili pretnjama od strane
društva, ili boinom osećanju krivice ili
opasnostima od gubitka samopoštova-
nja. Sva ova strahovanja i kazne pobu-
duju u čoveku osećaj anksioznosti
(strepnje).
f J&S. — .
Agresija i anksioznost (strepnja).
Dobar primer javljanja anksioznosti
(strepnje) kao posledice frustracije na-
lazimo u izražavanju agresije. Kao što
smo videli, ako je izvor frustracije neki
opasan objekat ili neko ko može da
kazni, Iičnost dospeva u novi kon-flikt
između potrebc da izrazi agresiju i
straha da to učini. Pod ovakvim okol-
nostima može da dođe do pomeranja
agresije ka manje opasnom objektu.
Medutim, malo je verovatno da će ova-
ko pomerena agresija dovesti do pot-
punog oslobadanja od tenzije kakvo bi
se postiglo napadom na stvarni izvor
frustraci-je. Ali čak i pomerena agresi-ja
ne mora biti korisna za tu ličnost. Možc
se desiti da društvo postavija stroge
zabrane za izražavanje agresije u bilo
kom obliku. Dete može naučiti da će biti
kažnjeno za agresivne akte; od-rastao
čovek možc u potpunosti da in-korporira
kulturne vrednosti neagrcsi-vnosti. Tako
je agresivni impuls, kao prirodan
produkt prvobitne frustracije, sam po
sebi frustriran i usled toga se totalna
tenzija ličnosti i dalje povećava.
Bilo kako bilo, ličnost može još uvek
da skriva potrebu ili impuls ka agre-siji.
Verovatno je da će оуо biti рга-ćeno
jakim osećanjem anksioznosti ko je
stvara opasnost od kažnjavanja zbog
agresivnih impulsa. Ovako stvoreno sta-
nje anksioznosti će, verovatno, prouz-
rokovati dalju intcrferenciju cilju us-
merenih aktivnosti, sa daljom frustra-
cijom i još većom anksioznoiću. Frus-
tracija, agresija i anksioznost su ispre-
pletani u jednom opasnom krugu.
iNeuspeh г anksioznost. Još jedan
značajan koren anksioznosti u frustra-
ciji leži u povredama samopoštovanja
koje potiču od neuspeha u postizanju
cilja. Osujećenje postizanja cilja znači
više nego nezadovoljenje specifične po-
trebe. Subjekt može ovo da doživi kao
svoj neuspeh, svoju inferiornost, nespo-
sobnost i slabost. Ili, opet, može da ve-
ruje da drugi tako gledaju na njegov
neuspeh. Tako trpi od neugodne
opasno-sti gubitaka samopoštovanja i
pres-tiža. Ove opasnosti rađaju novu
an-ksioznost i sada se zatvara još jedan
149 Drugi deo. Motivacija i етосгје

P H I L O G 74 Pamćenje
nezavrsenih zadataka
150
Godine 1927. na Berlinskom univcr-
zitetu, Cajgarnik (Zeigarnik) je izvršila
poređenje spremnosti da se prisetimo za-
vršenih i nezavrsenih zadataka. Svojim
subjektima ona je dala seriju od 20
jednostavnih zadataka, kao što su mo-
dcliranle životinje od gline. nabrajanje
12 gradova koji počinju na slovo K.
sastavljanje figura od delova, bušenja
otvora na parčetu hartije itd. Subjeklu je
bilo dozvoljeno da obavi polovinu za.
darak. Svaki od preostalih zadataka bio
je „slučajno" prekinut usred samog
obavljanja. Zadatak je ostujao nezavr-šen
i prelazilo sc na sledcći. Subjekt nije
sbvatio da je prekidanje bilo na-merno
smišljeno od strane eksperimenta tora.
Zndaci ćije je izvršenjc bilo preki-nuto,
bili su bez određenog reda raspo. ređeni
u seriji.
cim je serija bila završena. od sub.
jekta jc zatražcno da se seti svih zada-
taka. Subjekt je u vrlo malom broju
slučajeva mogao da se seti svih 20 za-
dataka, tako da jc cksperimcntator bio u
stanju da odredi da li postoji bolje
sećanje za završene ili nezavršene za-
datke.
Od ukupno 138 subjekta, Caigarnik je
ustanovila da se 110 (ili 80^o) više
sećnju nezavršenih zadataka. 17
završemh a 11 podjednako završenih i
nezuvršenih. Љи^ periornije_sećanje
nezavršenjh zadataka poznato jc kao
Ca/gannTF'efe&k
Dalja analiza pokazuje da je efekat
bio veći kod zanimljivijih zadataka i kod
onih koji su prekinuti neposredno pre
nego što su bili u potpunosti izvrseni.
Objašnjenje Cajgarnikove je bilo to da se
tenzija koja se javila u vezi sa ispu
njenjem zadatka nastavila i kada cilj nije
postignut i da je ta tenzija, koja nije
popušlala, omogućila sećanje. Ako test
reprodukcije nije bio dat u roku od 24
Drugi deo. Motivacija i етосгје
ćasa posle eksperimenta, Cajgarnik
efekat jc potpuno iščczao. (Odnosno,
nijc postojalo boljc secanjc za završenc
ncgo za nezavršene zadatke.
Kratkotrajnost postojanja tcnzijc nc
trcba da nas izncna-duje ako uzmemo u
obzir trivijalnost zadalaka).
U docnijoj studiji Luis LJi'ranklin SU.
koristeći tehniku Cajgarnikove. upbtre-
bili dve grupe subjekata. Subjekti jedne
grupe su navedeni da shvate kako jc
obavljanje zadataka neka vrsta testa
njihove sposobnosti: stoga je ova grupa.
po svoj prilici, bila lično sm$aŽooansu
Druga grupa je „jednostavno pomagala
eksperimcntatoru da standardi/.uje
ncke zadatke" i otuda se moglo smatrati
da je ta grupa orijentisana na zađatafe,
Razlike izmedu dveju grupa bile su
iznenađujuće. Od 12 subjcknta u grupi
orijentisanoj na zadatak, 10 (ili 03Vo) se
prisetilo većeg broja nezavrSenih zada-
taka. Ovo potvrđuje rezultate Cajgarni-
kove. Medutirn, od 12 subjekata lično
angažovanih li se sećalo vcćine za-
vršenih zadataka. Ovdc vidimo da se efekat
tenzije nastale usled frustracije u
postizanju cilja možc razlikovati u sa-
visnosti od prirode motivacije ј načina
na koji jc situacija percipirana. Kadu je
subjekt orijcntisan na izvršenjc
zadatka. a ne ispuni ga u potpunosti, to
može jednostavno da predstavlja nešlo
što jc ostalo da sc završi. Ali ц slučaju
kada je sama ličnost angažovana,
ncpotpuno izvršenje rhože biti
shvaćeno kao lični promašaj, в potpuno
izvršenje zadatka kao Hčni uspeh. Zbog
toga subjekt pamti više završenih,
odnosno „uspešnih" za-dataka.
ZEIGARNIK. В. 1927. iiber das Behallen von
erledlgten irandlungcn. Fsychulogisehe Forschung. 9.
1—85.
LEWIS. II. B., and FRANKLIN. M. 1944. An
experlmentnl study of the role of ego in work. П. Tlie
significnncc of task — orlen-tutlon in work. J. ехр.
Psychol.p 31. 195—215.
151
opasan krug — frustracija, neuspeh.
anksioznost, dalja frustracija.
Do kog.će se stepena razviti ova-kva
anksioznost, zavisiće, naravno, od
specifične prirode frustrirajuće situa-
cije. Podsetićemo se da ncke frustra-cije
potiču od običnih nedostataka i gu-
bitaka koje nameće sredina. Malo je
verovatno da će ovakve frustracije po-
buditi anksioznost,zato što ih subjekt
ne doživljava kao nešto što može loše da
se odrazi na njegovu reputaciju i
vlastitu sliku o scbi. Nedostaci i gubici
su objektivni i on za njih nije ni na koji
način odgovoran. Iako može da bude
žcstoko frustriran, nije verovatno da će
se razviti ona vrsta anksioznosti koja se
javlja kada subjekt doživljava sa-mog
sebe kao izvor frustracije. Kad oseća da
je uzrok frustracije njegova glupost,
inferiornost i neodlučnost, ve-rovatno je
da će i anksioznost biti zna-tna.
Trebalo bi stoga da očekujemo zna-
čajne razlike, u efektima frustracije u
slučajevima kad je osoba orijentisana na
zadatak ili kad je lično angažovana (vidi
str. 367—8). Prilog 74 opisuje
eksperimentalna poređenja ta dva fak-
tora.
)■ Anksioznost ^dbraw.a:lNajznača,iniji
momenat odnosa između frustracije i
anksioznosti je taj da anksioznost dovo-
di ličnost do isppljavanja različitih od-
brambenih mera prema frustraciji. i "
'konfliktima. Ove efekte treba raziiko-
ReČrufc
Agresija. Napad na poteškoće ili bari-
jere koje ometaju postizanje cilja, ili
na objekte prema kojima je pome-rena
agresija. Agresija može da ima različite
forme — fizicke i verbalne, stvarne i u
mašti. Tzv. hipoteza frus-tracija
—.agresija tvrdi da celokupna agresija
potiče od frustracije, ali ne
podrazumeva i suprotno, tj. da fru-
stracija uvek vodi agresiji.
Drugi deo. Motivacija i етосгје
Ambivalentan objekt. Objekt koji sa-drži
i pozitivne i negativne osobine
, za određenu ličnost i tako stvara kon-
flikt između približavanja tom obje-
ktu i njegovog izbegavanja.
Anksioznost (strepnja.) Doživljaj stre-
pnje u kome uzrok, obično, nije tako
jasno percipiran kao u strahu. često
se odnosi na anticipaciju buduće opa-
snosti, kao što su kazna ili pretnje
koje ugrožavaju samopoštovanje. Za
anksioznost je tipično da dovodi do
odbrambenih reakcija koje treba da je
ublaže iii izbegnu.
vati od znatno neposrednijih konstruk-
tivnih i destruktivnih efekata koje smo
već opisali. Oni su pre reakcija na an-
ksioznost koja je produkt frustracije.
nego reakcija na početnu frustraciju
samu po sebi. Mogli bismo -da ih defi-
nisenip_kao načine reagovanja određe-
ne_osobe u cilju redukcijie ili izbegava-
nja anksioznosti.- Zbog toga se često
shvataju kao mehanizmi sarnoodbrane
ili odbrambeni mehanizjm. Na primer,
ličnost može racionalizacijom da sma-nji
anksioznost nastalu usled neuspeha u
izvršenju zadataka, nalazeći pri tom
,,dobar izgovor" kojim opravdava ne-
uspeh. Poiiskivanjem ličnost izbegava
anksioznost tako što „zaboravlja" fru-
strirajuću epizodu. Postoje različite vr-
ste odbrambenih mehanizama. Disku-
siju ovih mehanizama odlažemo za gia-
vu XXIV gde će biti razmotren ceio-
kupan problem prilagođavanja ličnosti.
Cajgarnik efekt. Fenomen da se docni-je
bolje sećamo nezavršenih zadata-ka
ili aktivnosti nego završenih. Efekt
važi jedino kad su subjekti
orijentisani na zadatak. Kad s'u sub-
jekti lično angažovani, efekt može da
nestane ili čak da bude obratan.
Ciklus aktivnosti. Ciklična fluktuacija u
nivou opšte aktivnosti životinje, ko-ja
odražava uspone i padove stanja
motivisanosti. Ciklusi aktivnosti su
delom funkcija spoljašnjih stimulusa,
152
a delom funkcija psiholoških uslova,
na primer čfstvorodnevni ciklus aktiv-
nosti ženke pacova je vezan za es-
trus.
Fiksacija. Učvršćenje rigidnih oblika
odgovora u datoj situaciji, oblika koji
sprečavaju ličnost da se na odgova-
rajući način prilagodi promenama si-
tuacije. Ovakva fiksacija je često
produkt visokog nivoa tenzije udru-
žene sa teškim konfliktom.
Frustracija. Blokiranje ili osujećenje
postizanja cilja. Frustracija se defi-
niše stanjem organizma, a ne spolja-
šnjim uslovima. Ličnost može biti fru-
strirana zamišljenom preprekom, a da
ne bude frustrirana stvarnom рге-
prekom. U zavisnosti od nivoa frus-
tracije njene posledice na ponašanje
mogu biti bilo konstruktivne bilo des-
truktivne.
Iiomeostaza. Održavanje postojanih fi-
zioloških stanja organizma pomoču
autonomnih mehanizama. Na primer,
održavanje stalne telesne temperatu-
re ili održavanje specifične koncen-
tracije određenih supstanci u krvi. Ti
mehanizmi funkcionišu bez svesne i
namerne aktivnosti. Kad homeosta-
tički mehanizmi nisu više u stanju da
reguiišu telesne usiove, može se javiti
motiv za kojim slede namerne aktiv-
nosti koje popravljaju pomanjkanje.
Katarza. Otklanjanje tenzije i anksioz-
nosti putem emocionalnog izliva, ili
nekim drugim načinom. Doprinosi da
pojedinac obnovi perspektivu, o-pet
preuzme kontrolu nad svojim po-
našanjem i da se uspešno bori sa рго-
blemima.
Kognitivno suienje. (sužcnje svesti)
Suženje percepcije i pažnje na ogra-
ničene delovc situacije, često kao po-
sledica eksfaremne tenzije u ličnosti.
Obično je praćeno oskudnom adapti-
bilnošću u rcšavanju problema i po-
stizanju ciljeva.
Konflikt. Istovremeno doživljavanj'e dva
ili više motiva koji zahtevaju nespo-
jive aktivnosti. Konflikt može posto-
jati između alternativnih želja i po-
treba, između alternativnih „ciljeva".
ili između alternativnih sredstava za
Drugi deo. Motivacija i етосгје
postizanje ciljeva. Konfliktna situa-
cija se deli na tri osnovna oblika: pri-
laženje — prilaženje, izbegavanje —
izbegavanjc, prilaženje — izbegava-
nje.
Konzumatorno ponašanjc. Ponnšanje
koje organizam ispoljava prilikom
kontakta sa ciljem, na primer pijenje
vode, čitanje knjige, čime se postiže
redukcija potrebe ili želje.
Metod opstrukcije. Merenje jacine ži-
votinjskog motiva merenjem sprem-
nosti sa kojom životinja prelazi preko
naelektrisane n^šetke da bi dostigla
odgovarajući cilj.
Podstrekači pojave motiva. Faktori koji
podstiču pojavu motiva; uključuju sti-
muluse iz unutrašnj'e i spoljašnje sre-
dine (fizički i socijalni stimulusi) i
stimuluse koji potiču iz ideacionih to-
kova Hčnosti. Sve ove vrste podstre-
kača sudeluju u izazivanju motiva.
Pomeranje agresije. Kanalisanje agre-
sivnih impulsa ka drugim ciljevima, a
ne ka direktnom izvoru frustracijc.
Ovo se katkad manifestuje u tzv.
„traženju krivca za nečiji neuspeh".
Ciljevi na koje se pomera agresija
mogu biti ljudi, grupe, ili čak neživi
objekti. Pomeranje agresije je ćesta
pojava zato što je pravi izvor frustra-
cije nedostižan ili zato sto subjekt
oseća strah od napada na taj objekt.
Reakcija bekstva. Tendencija da se na-
pusti frustrirajuća situacij'a u trenu-
tku kad je olerancija na frustraciju
prevaziđena. Ovakve rcakcije se, u-
opšteno, smatraju destruktivnim zato
što neuspeh direktnog suprotstavlja-
nja problematičnoj situaciji može da
dovede do daljih teškoća u prilagođa-
vanju ličnosti.
Regresija. Pad na niži nivo organizaci-je
ponašanja kao poslcdica frustra-cije.
Rcžim Iišavanja. Lišavanje životinje bi-
ološki važnih supstanci da bi se, u
eksperimentalne svrhe, vršila kon-
trola motiva. Na primer, pacov mo-že
biti lišen vode tokom razlieitih vre-
menskih perioda da bi se izazvali ra-
zličiti stepeni žeđi.
Tolerancija na frustraciju. Prag mak-
simalnog iznosa frustracije kojoj lic-
nost može da se prilagodi bez pore-
153
mećaja ponašanja. Tolerancija na
frustracije je pre promenljiv nego fi-
ksiran kvantitcL i njen nivo zavisi od
osobina ličnosti i prirode određene
situacije.
Točak aktivnosti. Rotacioni žičani bu-
banj u koji se stavlja životinja, na
primer pacov. Kada životinja juri u
točku, ovaj se obrće, pa sc kroz broj
obrtaja točka registruje ukupan iz-nos
Drugi deo. Motivacija i етосгје
aktivnosti životinje. Upotrebljava se
kao mera jačine motiva.
Zamena cilja. Traganje za alternativ-nim
ciljevima i njihovo prihvatanje da bi se
zadovoljila potreba ili želja kad je
originalni cilj nedostižan. Da li će
alternativni cilj zaista služiti kao
zadovoljavajuća zamena originalnom
cilju, zavisi od mnogobrojnih faktora
uključujući stepen do koga se vrši
perceptualno grupisanje alternativnih
i originalnih ciljeva.
 Glava ХЈ. Zadovoljenje i frustracija motiva 154

Sugestije za dalje čitanje

Cannon, W. B. 1939. The wisdom of the
body (rev. ed.). New York: Nor-ton.
Dobro napisan prikaz autorove kon-
cepcije homcostaze. Dollard, J; Doob, L.
W, Miller, N. E.; Mowrert 0. H.:, Sears, R.
R.:, Fordt C. S., Hovland, C I., and
Sollenber-ger, R. T. 1939. Frustration
and agg-rresion. New Haven: Yale Univ.
Press.
Knjiga pruža eksperimentalni uvid i
teoretsko objasnjenje odnosa između
frustracije i agresije. Lewin, K. 1935.
Dynamic theory of per-sonality. New
York: Mc Grato — Hill. Sadrži Levinovu
klasičnu diskusiju raznovrsnih
psihičkih konflikata i njihove teorijske
implikacije.

Mc Clelland, D. C, (ed.). 1955 Studies гп

motivation New York: Appleton —
СепШгу — Crofts.
Brojni doprinosi raznih autora pro-
blemima ljudske i životinjske motiva-
cije.
Maier, N. R F. 1949. Frustration: a study
of behavoir without a goal. New York:
Mc Graw — Hill.
Izveštaj o istraživanju frustracije, sa
specijalnim nagiaskom na njenim
viezama sa stereotipnošću ponašanja.
Young, P. T. 1936. Motivation of beha-
vior. New York: Wiley.
Udžbenik koji široko obuhvata ek-
sperimentalno istraživanje mnogih
aspekata motivacije.
 G L А V А XII

Fiziologija, raotivi i emocije

'
0 * 0

Z ivi organizam sc stalno nalazi u

stanju aktivnosti. Trenutne he-
mijske nestabilnosti se stalno i-
Ali takva nezavisna aktivnost nije
uobičajena slika. Tipičnija pojava je
integracija i koordinacija koja obuhva-ta
spravljaju; hormoni se luče u kr-votok i sve veće i veće delove organizma.
prenose do različitih telesnih organa, Mehanizmi koji održavaju tclesnu ho-
koji na njih reaguju mišićnim grčenjem meostazu mogu se klasifikovati na tri
ili opuštanjem; nervni sistem stalno nivoa sve veće složenosti i koordinaci-je:
šalje i sprovodi impulse. 1) relativno autonomna dejstva ko-ja
Veliki deo te aktivnosti čovek nikad obuhvataju jedan sistem, 2) koor-
svesno ne doživljava. Nikakav svestan ^dinisani i integrisani procesi koji obu-
napor gospodina Običnog nije potreban hvataju više komponentnih sistema; 3)
da bi se upravile i koordinisale miriade krupne mišićne ,,radnje"koje telu obez-
tih reakcija kojc održavaju telo na iz- 6eđuju zalihe iz spoljašnje sredine i ću-
vanredno visokom stepenu homeostaze vaju telo od spoljašnjih povreda.
(videti str. 301 Gosporiin Obični ništa ne Obično termine ,,motiv" i „emocija"
zna o hemijskim interakcijama koje se u rczervišemo za telcsne reakcije tog tre-
njegovom telu odigravaju i koje ćeg nivoa složenosti. Međutim, treba da
orlržavaju stalni nivo kiselosti njegove nam je jasno da kod motivacije i emocija
krvi. Pa ipak sasvim malo prekoraće-nje spolja vidljivo ponašanje pred
uobičajenog nivoa kiseline dovelo bi do
kome i smrti; veći deo alkalnosti doveo
bi do konvulzivnih napada.
Mnogi od tih mehanizama koji odr-
žavaju visok nivo konstantnosti relati-
vno su jednostavni i funkcionišu шалје
—više samostalno. Na primer, jetra ге-
guliše konccntraciju Sećera u krvi; ona
preuzima suvišak giikoze iz krvi i ma-
gacionira je u obliku glikogena, koji
oslobađa kada nivo šcćera u krvi poćne
da opada. Čak г posle uklanjanja iz tela
izolovana jetra će u laboratorijskoj po-
sudi nastaviti da uzima glikozu iz svoje
sredine i da jc magacionira u obliku
glikogena.
 Glava XII. Fiziologija, motivi i emocije
stavlja samo jedan deo celokupnog fi-
ziološkog zbivanja. Dok posmatramo
kako se čovek bori za svoj život, vidi-mo
samo jedan mali segment (koji, is-tina,
može izgledati najvažniji) hiljade
hemijskih, hormonalnih i nervnih reak-
cija kcje se u čoveku odigravaju. Mi
vidimo samo erupciju jednog vulkana;
najvažniji deo zbivanja od nas je skri-
ven. Da bismo razumeli fiziologiju mo-
tivacije i emocija, moramo da ispitamo
mnoge skrivene dcgađaje. Kada ispita-
mo unutrašnja i spoljašnja zbivanja,
otkrivamo vanredno lepo integrisan
komleks procesa.
Ti procesi se kreću od promena u
hemijskom sastavu krvi do veoma ve-
156
štih mišićnih pokreta nogu, ruku i šaka.
Tri regulatorna sistema integrišu te
raznovsrsne procese: 'l) cerebrospi-nalni
nervni sistem, 2) autonomni ner-vni
sistem. 3) endokrine žlezde.
Cerebrospinalni nervni sistem
Mi smo već upoznati sa nekim glav-
nim delovima cerebrospinalnog siste-ma.
Taj sistemobuhvata senzorne ner-ve iz
perifernih čulnih organa i miši-ća L
mozak, motorne nerve i kičmeni stub.
Uopšte uzev, cerebrospinaini ner-vni
sistem ima sledeće funkcije: da do-
Glava XII. Fiziologija, motivi i emocije 157

UHrštanje

Corpus
Callosum

Thalamus

Nucleus -f—
aorso-
medialis

Nucteus lu
te ra tis

Nucleus
supra- Nucleus
opricus veniromedialis
Optic
optičk'th ki
nerava put
 Glava XII. Fiziologija, motivi i emocije 158

SLIKA 83. Hipotalamus se sastoji iz sku- skusije ćesto govoriti nazivaju se: dorzome
pine jedara (obojenih belo) koji leže u os- dijalni, lateralni, supraoptički i ventrome novi
mozga. Jedra o kojima ćemo u toku di- dijalni nukleus.
159
nese informacije do mozga (percepci-ja),
da integriše te informacije (miš-Ijenje,
učenje i irešavanje problema) i da
kontroliše aktivnost prilikom prilago-
đavanje čoveka svojoj sredini. Očigled-no
je da su sve te funkcije od osnov-nog
znacaja za motivisano i emocio-nalno
ponašanje. Ali postoje posebni de-
loviumozgu koji suod specijalnog zna-
caja za studiju motivacije i emocija.
Možda je od svih tih delova najvažniji
hipotalamus.
ffipotalanms) Naučno interesovanje za
hipotalamus" počelo je tek u dvade-
setom veku, pa ipak je o njegovim funk-
cijama već toliko činjenica otkriveno da
su mnogi naučnici skloni da hipota-
lamusu pripišu osno\nu nlogu u inte-
Drugi deo. Motivacija i emocije
graciji i kontroli našeg motivacionog i
emocionalnog života.
Hipotalamus je relativno mala sku-
pina specijalizovanih jedara moždanih
ćclija, kojaje/.i u osnovi mozga, nepo-
sredno iza mesta na kome se ukrštaju
vidni nervi (chiasma opticum, videti
sliku 83). Do'njega dolaze nervni im-
pulsi iz različitih izvora, uključujući
frontalne delove cercbralnih hemisfera i
telesne visceralne organe. Sa svoje
strane, hipotalamus šalje impulse na-
trag ka korteksu i naniže ka različitim
viceralnim organima. Iz silaznog puta
odvaja sc jedna grana koja vodi ka re-
tikularnoj formaciji. Uopštc uzev, hi-
potalamus ima jedan izuzetno važan
strateški položaj, sa koga posreduje
160
18 |------------------------
■
t
<
r-
<
7
.
Ш
SLIKA 81. Gojaznost i
hipotalamičke povrede kod
mačke. Grafikon prikazuje za-
pis o postoperativnoj težini u
toku 34 mescci /ivotinjc kojoj
je ventromedijalno jedro bJ-
potalamusa uniSteno marla
1945. godine. Ne samo da se
njen apetit posle operacije po.
većao već je oćevidno i njen
metabolizam i>io usporen.
tako da je svoju težinu mogla
da poveća za skoro dva
kilograma u toku prvih osam
meseci. iako je bila na sasvim
ogranićcnoj ishrani od 100
grama. Kada
Drugi deo. Motivacija i emocije
Joj је khrana povećana na 150
grama, mač-ka je nastavila da
dobija u težini i u Ce-bruaru
1947. g. dostigla je težinu od 7
ki-lograma i 700 grama. Od
tada pa nadalje ona jc bila u
stanju da održi svoju težinu u
rasponu između 6,5 i 7.7
kilograma iako joj je dnevni
obrok smanjen na 100 grama.
Hipotalamus ne samo da
kontroliše uzima-nje hrane
već igra i važnu ulogu u
opštem metaboličkom
procesu. (Prema Ingramu.
1952.)
 Glava XII. Fiziologija, motivi i етосгје
između korteksa, drugih delova mozga i
visceralnih organa.
Na osnovu mnogobrojnih
eksptejrimen-talnih i kiiničkih
ispitivanja, hipotala-musu su između
ostalog pripisane sle-deće regulatorne
funkcije: metabolički ritam, lučenje
vode, disanje, aktivnost srca, regulisanje
temperature, krvni pritisak, jedenje,
pijenje i mnogi as-pekti emocionalnog
ponašanja.
Motiv giadi. Kada se hranljivi sas-
tojci u telu istroše, različiti organi (na
primer jctra), u kojima je na-gomilan
suvišak ranijih hranljivih sastojaka (na
primer glikogen), sa-da ponovo
opskrbljuju krv. Ali taj proces ne može
da se odvija u nc-dogled pošto dolazi do
iscrpljenja na-gomilanih, zaliha. U
jednom momentu autonomni
homeostatični procesi pre-staju da budu
dovoljni i veći delovi tela postaju
angažovani. Organizam postaje „glađan".
On teži za hranom i jede hra-nu i na taj
način opskrbljuje raziičitc telcsne
organe, tako da autonomni ho-
meostatični mchanizmi mogu opet da
preuzmu svoju ulogu. U čemu se sasto-ji
fiziološki mehanizam ,,motiva gladi"?
Skorašnji eksperimentalni radovi su
pokazali da hipotalamus igra važnu ulo-
gu u tom procesu. Izgleda da kontro-Ia
motiva gladi ne leži samo u stomaku ili
u krvotoku. Izglcda da je hranjenje
kontrolisano „centrima za apetit" koji su
lokalizovani u sasvim specifičnim
delovima hipotalamusa. Tako, unište-njc
vetromedijalnog jedra (nucleus
ventromedialis) hipotalamusa dovodi do
proždrljivog jedenja (videti sl. 83).
Životinje sa takvim povredama će-sto
postaju divlje i opasne (kao što će-mo
uskoro videti),ali one su toliko pro-
ždrljiva apetita da u svojoj želji za hra-
nom ponekad zaboravljaju na neprija-
teljski stav prema svom čuvaru. Лко im
se da dovoljno hrane, one veoma brzo
postaju gojaznc; u nekim sluča-jevima
svoju težinu povećaju i za 150 procenata
(videti sliku 84).
161
Kakav je odnos između tih otkrića i
motiva gladi? Kod normalnog ljudskog
bića „grčevi u stomaku" često su povc-
zani sa praznim stomakom, ili sa ma-
Iom količinom šećera u krvi (smanje-nje
hranljivih sastojaka u krvi), ili sa
opštom slabošću (videti prilog 75). Iz-
glcda da ni jedan od tih uslova nije nu-
žan za životinju sa hipotalamičnom po-
vredom, pošto će ona nastaviti da jedc
sa apetitom iako je prethodno dobro
nahranjena.
Po svoj prilici, ono što se zibva mo-
glo bi se formulisati otprilike na slcdc-ći
način. Normalno, podstrekači motiva
gladi su raznovrsni. Oni se mogu sas-
tojati u kontrakcijama praznog stoma-
ka, ili u fiziološkim promenama koje
nastaju kada se hranljivi sastav krvi
smanji. Kada su ti uslovi ostvareni,
nervni impulsi iz stomaka koji se grči, a
možda i hemijski procesi u krvi, dra-žc
mozak tako da čovek oseća da je
„gladan"; on traži hranu i kada je na-de,
jeđe je. Medutim, prestanak jede-nja je
kontrolisan sasvim specifičnim nervnim
mehanizmima u hipotalamusu, naime
ventromeđijalnim jedrom (nucle-us
ventromedialis). Kada je taj nervni
mehanizam uništen, jedenje više nije
pod kontrolom i postaje sasvim „razu-
zdano". Na to da je centar za zapoći-
njanje uzimanja hrane takođe lokalizo-
van negde u hipotalamusu ukazuje či-
njenica da uništenje nekih drugih hipo-
talamičnih zona (naimc, uništenje late-
ralnog jedra, nucleus lateralis, videti
sliku 85) inhibira uzimanje hrane. Sto-
mak može biti prazan, količina šećera u
krvi mala, slabost takva da čak i do
smrti dovodi, ali životinja neće jesti.
Interesantno je primetiti da Ijudi sa
tumorom u hipotalamusu ponekad po-
kazuju veliki gubitak apetita, a takođe je
data sugestija da izvesni slučajevi
gojaznosti kod ljudi mogu sasvim do-bro
da ukažu na druge vrste hipotala-
mičkih tumora.
Od osnovnog značaja je da ovde
jasno ukažemo da se fiziološka osnova
162
P R I L O G 75
Otkud znamo da
smo gladoi?
Kenonova teorija „lokalnih" draži
možda predstavlja najpoznatiju teoriju
koja objašnjava poreklo osećaja gladi:
osećaji gladi nastaju usled snažnih kont-
rakcija stomačnih zidova. Godine 1912.
je" dan od Kenonovih kolega-istraživača
A. L Vašbern (A.L. Washburn) ponudio je
svo-je usluge kako bi tu teoriju proveriii.
Vašbcrn se najpre navikao da guta je-
dan balon koji je bio povezan sa jednom
cevi. Jedan taster nalazio se кгај njego-
ve desne ruke, a jedan pneumograf (je-
dna gumena cev) bio je stavljen oko
struka. Svf ovi aparati bili su povezani
sa instrumentima za belcženje koji su
pisali po jednom nagaravljenom dobošu
koji se okretao (videti gornju sliku). Pri-
likom grčenja stomaka. vazduh u balonu
(B) podizao je plovak (T) koji je opet
pokretao instrument za pisanje koji je
na mestu A beležio pokrete stomačnih
zi-dova. Kad god bi Vašbern osetio
grčeve u stomaku,- on je pritiskivao
taster, te je na taj način beležio osećaje
gladi па mestu D. Pokreti disanja koje je
pneu-mograf registrovao beleženi su na
mestu E. Ovi zapisi uzeti su posle
nekoliko ča-sova gladovanja.
Kao što se na grafikonu može videti,
grčevi u stomaku koje je Vašbern osećao
javljali su se otprilike u isto vreme kada
5u kontrakcije stomaka bile na vrhuncu.
Ravan zapis disanja (E) pokazuje da zapis
kod A ne nastaje usled aktivnosti
abdominalnih aktivnosti.
Ovi podaci izgledaju sasvim jasni, ali
i suprotni podaci takođe. Na primer,
Vangenstin i Karlson sa instituta za is-
pitivanje raka Bolnicc Minesota univer-
ziteta opisali su 1931. godine slučaj je.
dnog pacijenta kome je ceo stomak
uklo-njen usled razvoja raka na njemu.
De-set meseci posle operacije pacijent je
tvrdio da se oseća u najboljem zdravlju.
Drugi deo, Motivacija г emocije
da je često gladan, da posle uzimanja
hrane više nije gladan, da osećaji gladi
koje sada oseća ni po čemu nisu razli-
čiti od onih koje je imao pre opcracije.
Pacijenta su nagovorili da proguta balon
(poput Vašberna) i zatim je i od njega
uzet zapis. Praćenje u toku 8 časova
gladovanja nije otkrilo praktično nika-
kvu intestinalnu aktivnost, iako je pa-
cijent saopštio da je gladan i da mu je
hrana potrebna.
Osećaji normalne gladi javljaju se sa
kontrakcijama stomaka — ali i bez njih.
Gospodin ObiČni zna kada je gluđan, ali
naučnici ne znaju otkud on to zna.
CANNON, W. В., end WASHBURN, A. C. 1912. An
explanaUon of hunger. Amer. J. Physlol„ 20, -141—
54.
WANGENSTEEN. O. H., and CABLSON, H, A. 1931.
Hungcr sensatlonn In a patlent after total
gastrectomy. ProceeiUngs of Soclety for Experlmental
Bllogy and Medeclnc. 28, 545 — 7.
jednog „oposmiša" (videti str.207) koji,
nazivamo glađu, ne sastoji
jednostavno u praznom stomaku, ili u
smanjenju hranljivih supstanci u telu,
već da obu-hvata prilično složene
nervne mehaniz-me u mozgu.
Motiv žeđi. Neposredan zahtev za
vo-dom kod čoveka jači je nego
neposre-dan zahtev za hranom. Ljudi
su izdr-žavali bez hrane triđeset pa i
više dana (koristeći i svoje unutrašnje
rezerve hrane), ali oni ne mogu dugo
da izdržc bez uzimanja svežih zaliha
vode. Ko-liko dugo čovek može da
izdrži bez vo-de, zavisi od spoljašnjih
uslova. Nedo-statak vode u vreloj
163 Drugi deo, Motivacija г emocije

pustinji može da dovede do smrti u i trgovci pivom koriste tu či-njenicu

toku nekoliko časova. dajući besplatno slani keks uz
Izvršen je izvestan broj pokušaja da naručeno pivo.
se odrede fiziološki uslovi i čulni orga-
ni koji učestvuju u „motivu žeđi". Iz- ТертЦа~џгпа i-.slanogjzeksa..
gleda da najnoviji podaci ukazuju na Pojam relativne dehiđracije doveo je
hipotalamus kao centar začinjanja že- do for-mulacije jedne teorije koja je
đi i pijenja. suprotna Kenonovoj teoriji „suvih
usta" — do teorije koju je ШШ (Wolf,
Teorija suvih usta. Kenon, pošto je 1956) nazvao teorijom „piva i slanog
predložio teoriju lokalhih draži za mo- keksa". Prema toj teoriji u nervnom
tiv gladi (viđeti prilog 75), sugerisao je sistemu postoj'e specijalizovane ćelije
daje podstrekač žeđi takođe lokalna koje se nazivaju ,,osmoreceptori M.
draž — suva usta if ždrelo. On je pret- Kada se ti recepto-ri smanje usled
postavio da onda kada su usta suva, apsolutne ili relativne dehidracije,
nervni impulsi dolaze do korteksa, do- nervni impulsi koji iz njih potiču
vode do osećaja žeđi i stavljaju organi- dolaze do korteksa, izazivaju osećaj
zam u stanje spremnosti da traži vodu žeđi i podstiču na traženje i pi-jenje
i da je pije. Kenon je saop.štio da je vode.
osetio žeđ kada je on sam uzeo atro- Noviji podaei sugerišu da se ti pret-
pin (koji zaustavlja Iučehje pljuvačke, postavljeni osmoreceptori (njihovo po-
te čini usta suvim), iako nije postojalo stojanje još uvek nije konačno utvrđe-
nikakvo smanjenje količine vode u no) nalaze u hipotalamusu. Tako je
telu. Anderson (Anderson), jedan švedski fi-
Međutim, uskoro je otkriven izves- ziolog, saopštio 1952. g. da injekcija
tan broj eksperimentalnih činjenica milcroskopski male količine rastvora
ko-je ne mogu da se uklope u tu soli direktno u supraoptičko jedro
teoriju: psi kojima je atropin dat, ne hipotala-musa koze (videti sliku 83)
piju više od svoje normalne dnevne dovodi do neposrednog pijenja vode.
količine vode. Pilokarpin, koji dovodi Ista injek-cija u drugim delovima
do obilnog lučenja pljuvačke, usled mozga nema takav efekat. Dalji radovi
čega su usta i ždrelo stalno ovlaženi, ukazuju da uništenje tog „ccntra za
ne dovodi do smanjenja želje za pijenje" do-
vodom.
Ako lokalizovana suvoea usta i
ždre-la ne dovodi do motiva žeđi, šta jc
onda uzrok žeđi? Mi, naravno, znamo
da je žeđ na izvestan način povezana
sa de-hidracijom tela. Međutim,
postoje dve vrste dehidracije.
Avsolutna-dehidraciz ја odnosi se na
smanjenje nivoa vode u telu, tako da
je količina vode^manja nego što je to
normalno..(nal>nmer us-led znojehja).
Relativna dehidracija odnosi se na
stanje__u-kome postojijnar nja
količina vode negQ_što—je-to^nor-
malno u odnosu na količinu soli. U
telu može, u stvari, postojati više vode
nego što je normalno, ali ako je
sadržaj soli još u većoj meri povećan,
proporcija vode u odnosu na so j'e
manj'a nego nor-malno, te otuda
postoji stanje relativne dehidracije.
Kada gospodin Obični jede slani keks,
kod njega se stvara stanje relativne
dehidracije, te uskoro postaje žedan —
340 Drugi cleo. Motivacija i emocije
vodi do to<ra da životinja odbija svako
pijenje vode.
Opet se uveravamo da hipotalamus
igra ključnu ulogu u motivaciji.
Cerebrospinalni nervni sistem i emo-
cije. Podstrekač intenzivnog emocio-
nainog ponašanja je tradicionalno pri-
pisivan visceralnim organima. Kao što
ćemo kasnije u ovoj glavi videti,
viscelarni organi su u veoma velikoj
meri angažovani u emocionalnom po-
našanju. Međutim, rczultati prikupljcni
na osnovu studija sa abiacijom (unista-
vanjem) i na osnovu studija sa stimu-
lacijom (u kojima su različiti delovi
mozga draženi električnim putem i re-
zultujuće ponašanje organizma posma-
trano) pokazuju da strukture mozga
imaju primarnu ulogu u započinjajnu i
kontroli emocionalnog ponašanja, na-
ročito kora velikog mnzga, hipotalanius i
retikularna formacija.
. Bes. Golc. (Goltz), nemački filozof
ukazao je 1892. godine da sc kod pasa
kojima je kora velikog mozga hirurškim
putcm uklonjena (takozvani „dekorti-
kovani psi") iako izaziva reakcija be-sa i
gneva: režanjo, lajanjc i opšte agrcsivno
ponašanjc.Godine 1925. Ke-non je
izvršio slična, ali mnogo opsez-nija
posmatranja na dekortikovanim
mačkama; od tada su mnogi eksperi-
mentatori potvrdili njegovc nalaze. Ke-
non je gnev ili bes koji jc posmatrao kocl
dekortikovanih životinja nazvao „lažnim
besom", zato što izgleda kao da on nije
izazvan uobičajenim situaci-onim
izazivačima tih emocija (videti devctu
glavu). Taj hes nije upravljcn prema
nekom specifičnom cilju i „аи-tomatski"
se ispoljava čim se životinja uhvati (bez
obzira kako пслпо), ili ćak kada se samo
dodirne njen kavez. Taj bes je obično
kratkotrajan i prestaje skoro odmah
kada se draž ukloni. Me-
 у • Thala
mus

Unipte Drafenje
nje dorsomedrjatno
krajnje g jedra
g
taterat
nog
jedra atn
dovodi do
og
gubitka apc-
tita

Slika 85. Gornja slika rezimira rezultate ktričnim draženjem

različititi ključnih jeda-izvesnog broja eksperimenata sa
mačkama. га u hipotalamusu i ruakcije besa i uzima-Ona
prikazuje vezu između uništenja elc- nja hrane.
 Glava XII. Fiziologija, motivi г етосгје
đutim, dok traje, on izgleda sasvim
sličan stvarnom besu: psi laju, reže
škljocaju zubima; kod mačaka dlaka se
nakostreši, životinja sikćc, frkće, grize i
udara izvučenim kandžama.
Izneta je teorija po kojoj hipotala-mus
sadrži oslobađajući mehanizam (rclcase
mechanism) za bes i po kojoj korteks
normalno sputava njegovu ak-tivnost.
Kada se korteks ukloni, nije mogućc
nikakvo sputavanje tog hipota-lamičkog
centra, te otuda i najslabija stimulacija
dovodi do pojave besa.
Daiji eksperimentalni rad je dao
potporu hipotalamičnoj teoriji besa, ut-
vrđujući u okviru samog hipotalamusa
centre za začinjanje reakcije besa i
druge centre za inhibiciju besa. Eleklri-
čno držanje dorzoniedijalnog jedra me-
nja jednu prijateljski nastrojenu i pito-
mu mačku u besnu zver. Izgleda da se
tu radi o centru za izazivanjc besa. TJni-
štenje ventomedijalnog jedra (to je zo-na
čije uništenje takođe dovodi do pre-
teranog jedenja) stvara životinju koja je
permanentno opasna. Verovatno da se
tu radi o „centru za inhibiciju besa"
(videti sliku 85).
Bes, prema tome, nije samo „геак-
cija utrobe". Dobtrim delom začinja-nje,
kontrola i koordinacija inten/ivnih
reakcija besa nalazi se u mozgu, prven-
stveno u kori velikog mozga i hipotala-
musu.
J&onirdla emocija različitim prepara-
tima (lekovima). Diskutujući o funkci-
jama hipotalamusa, ukazali smo na nje-
gove važne funkcije u kontroli disanja,
brzine srčanog rada, kvrnog pritiska itd.
Kao što znamo, sve te telesne pro-mene
se sreću kod različitih emocio-nalnih
uzbuđenja. Prema tome, vero-vatno da
će svaki preparat (lek) koji inhibira
aktivnost hipotaiamusa takođe
„umirivati"'čoveka, tj. smanjivaće nje-gov
krvni pritisak, održavaće norma-lan
ritam disanja i kontrolisati aktiv-nost
srca.
167
Na taj način možemo da shvatimo
dejstvo izvcsnih skoro otkrivenih leko-va
za „umirenje" (trankvilizera) — reserpina
i hlorpromazina — za koje je utvrđcno da
vrlo uspešno umiruju psihički
uznemirene pacijente i dovo-de do
relaksacije kod veoma napetih osoba.
Reserpin je ekstrakt iz biljke čiji koren
sadrži sastojke koji deluju protiv
zmijskog otrova (biljka koja je po jcdnorn
nemačkom lekaru iz 16. vcka nazvana
„Rauvolfia"); ta biljka jc vc-kovima
upotrebljavana u Indiji kao sredstvo za
„smirenje". Horpromazin je lek koji su
biohemičari sintetisali. Eksperimenti na
životinjama ukazuju da ta dva prcparata
inhibiraju aktiv-nost hipotalamusa tako
da dovode do smanjenja telesne
temperature, do sma-njenja krvnog
pritiska i sprečavaju agitirono ponašanje
Retikularna formacija. Ti lekovi
dejstvuju nc samo na'hipotalamus vcć i
na jedan di-ugi važan deo cerebrospi-
nalnog nervmog sistema — na retiku-
larnu formaciju. Prisetimo se da reti-
kularna formacija dejstvuje tako da
aktivlra i stavlja u stanje pripravnosti
koru velikog mozga tako da kora može
aktivno da reaguje na spoljašnje draži
(videti str. 173). Pokazano je da male
doze hlorpromazina ometaju slanje ,,ak-
tivirajućih" impulsa iz retikulai-ne for-
macijc ka korteksu, te na taj način
umiruju prenadraženu osobu (videti
prilog 7fi). To je samo jedna činjenica
koja ukazuje na vainu ulogu koju retiku-
kularna formacija može da igra u za-
počinjaju i kontroli emocionalnih pro-
cesa.
Budno stanje i spavanje. Retikularna
formacija takode igra važnu ulogu u
stvaranju podložnosti za emocionalnu ili
motivacionu aktivnost. To sc lepo vidi u
ulozi koju retikularna formacija ima u
moždanom mehanizmu spavanja.
Emocionaino uzbuđena osoba i motivi-
sana osoba, razume se, jeste budna
168 Drugi deo. Motivacija i emocije

PRILOG 76

Sredstva za umlrenje i
aktviranje mozga
169 Drugi deo. Motivacija i emocije

JIJmqič_i_RJnaldi (Himoich anđ R/fial-di) iz način

stavljen u
Državne Bolnice u Gejlsburgu (Galesburg, stanje
Illinois) ispttivali su dejstvo sredstava za pripra-vnosti
umirenje na aktivnosti mo-zga analizirajući za nove
informacije.
moždane talase kod ze-čeva. Električni Kada se najpre da mala kolićina hlor-
talasi su eOektrične po-jave koje pratc promazina, bolna draž neće dovesti do
nervnu aktivnost korte-ksa. Sa promene u moždanim talasima koji uka-
instrumentima koji hvataju sitne zuju na aktivnost mozga. Na slici b (sa
električnc talase možemo da otkrijemo i hlorpromazinom) oblik talasa ostaje ne-
rogistrujemo oblik te aktivnosti. Pod promenjen čak i posle bolnog dražcnja.
normalnim uslovima relakslranl korteks Na osnovu takvih eksperimenata Himvič
pokazuje ritmičku seriju talasa sa uče- sugeriše ,,da kod pacijenata (ljudi) hlor-
stalošću od 10 talasa u sekundi. (Videti na promazin inhibira aktivacioni sistem
str. 495. detaljnlje izlaganje o možda-nim (retikularni sistem), te na taj naćin
talasima.) Kada se organizam dra-ži na taj sprećava da izvesne draži dospeju do
način što se ustine, retikularna formacija nivoa kore velikog mozga. On na taj
šalje navišc ka korteksu ,,ak-tivirajuče" način stavlja izvesnu prepreku između
impulse i ritmički talasi bi. spoljašnje sredine i njcnog dejstva na
Ijudsku psihu. čovek tako postaje izdvo-
jeniji iz svoje sredine. PsihotiČar postaje
o. N O RMA LNO ( oslotiođen zastrašujućih tvorevina svoje
MozJani* talasi ■vv/ 4 vv^tyw-w\N-."{/*- imaginacije. Normalna osoba postaje ma-
nje osetljiva na mučne situacije koje bi
Pokazivac* , obično izazvale snažne emocionalne re-
vremcna
akcije . .
Ali dejstvo srcdstva za umirenje nije
tako jednostavno. Isti istraživači su
SA HLORPROMOZINOM oždani utvr-dili da veUkc dozc hlorpromazina
talailv^^A^VrN^-^^ stlmu-lišu retikularni sistem na aktionostl
Po-red svega toga hlorpromazin u
♦Hi............HM H . I M M I I I I H H ............н velikim dozama'ima umirujuće dejstvo
Pokazlva na paci-jenta.
č'
vremena Jasno je da ima još mnogo štošta da
se nauči o dejstvu sredstava za umire-
t nje.
Bo I n a đ r o *
prl menjena
vaju potisnuti. HTMWICH, Н. E. 1955. The new psychla-■ tric drugs.
(Videti sliku a.) £eicntiflc Americon, 193 J I -j-o.
Mozak je na taj
170
osoba. Za studenta koji za vreme časa
zaspi, teško da se može reći da je do-bro
motivisan student.
Pojava spavanja je veoma složena. Na
primer, postoji periodičan ritam
spavanja. Gospodin Obični postaćo „ро-
span" kada se njegovo uobičajeno vre-
me za spavanje približi, bez obzira na
ono što se oko njega zbiva. Pretpostav-
lja se da je on postao uslovljen na vre-
menski ritam (videti u petnaestoj glavi
izlaganje o uslovljavanju). Telesm pro-
dukti umora i metaboličke promcne
Drugi deo. Motivacija i emocije
takođe mogu da budu činioci koji iza-
zivaju spavanje. Postoji takođe i nerv-na
kontrola spavanja u kojoj retikular-na
formacija zajedno sa hipotalamusom igra
važnu ulogu.
Normalno, čovek će ostati budan sve
dok prima određenu količinu draži. Ako
su zvuci dovoljno glasni, svetlo dovolj-no
snažno, čovekovi mišići dovoljno aktivni,
on će ostati budan, napregnut i sklon
motivacionom i emocionalnom
uzbuđenju. Sa druge strane, ako čula
dražc korteks u maloj meri (slabi zvuci,
nejasno svetlo, opušteni mišići),
Glava XII. Fiziologija, motivi i emocije
P R I L O G 77
„NagradnT1 centrl u
mozgu
U jednom eksperimentu CJldsaJ
nera,,. izvedenom na McGill
univefzitetu 1Ш. g.. veoma je živo
ilustrovana рге-sudna uloga moždane
aktivnosti u ,,mo-tivisanom ponašanju".
Fine žičane eiektrode bile su stalno
smeštene (kroz lubanju) u različite niže
moždane centre kod 15 pacova. Gornja
slika, dobijena pomoću X—zraka. poka-
zuje mesto elektroda kod jednog živog
pacova. Za vreme testiranja spoljašnji
deo elektrode bio je povezan sa žicama.
Te žice su, opet, bile povezane sa jed-
nom polugom u eksperimentalnom ka-
vezu (u koji su pacovi individualno stav-
ljani radi testiranja), kao i sa jednim
električnim stimulatorom. Kada je
struja bila uključena. svaki put kada je
pacov pritisnuo polugu, njegov mozak
bio je dražen slabom električnom
strujom. Dru. gim rečima, pacov je
mogao da svoj mozak draži električnim
putem pritisku-jući polugu u kavezu.
2ivotinje su te--stirane sa uključenom i
isključenom stru-jom.
Rezultati su bili sasvim jasni i ubed-
Ijivi. Kada je struja biia uključena, pa-
covi su pritiskivali polugu sa velikom
učestalošću i upornošću. Neki pacovi su
u toku jednog sata pritisnuli polugu čak
i 1920 puta, Što iznosi otprilike jedan
pri-tisak poluge svake dve sekunde.
Kada je struja bila isključena, životinje
su us-koro prestale da pritiskuju
polugu.
U kasnijim eksperimentima Olds je
pokazao da pacovi čak nauče da prođu
171
kroz jedan lavirint ako se na kraju lavi-
rinta pruži mogućnost da svoj mozak
draže električnim dražima!
Započinjanje ponašanja usmerenog
nekom cilju u stvari je veoma složen
proces. čak i pacov nije pokretan na
aktivnost samo praznim stomakom,
sma-njenom količinom vode ili
hormonalnim činiocima. Izgleda da
postoje specifićni moždani centri Čije
draženje samo po se-bi predstavlja
..primarnu nagradu" za životinju.
OLDS, J.. and MILTTER, P. 195«. Posltive
relnforcement produced by electrical stimu-lation of
septal area and other regions of rat braln. J. comp.
and physloI. Psychol-, 47,
41D-27.
fiovefc znože da postane pospan, da
za-spi i da više nije u stanju da
reaguje na normalne emocionalne i
motivacione draži. Upravo u tom
momentu retiku-larna formacija
pritiče u pomoć. Ako rctikularni
sistem prima dovoljno im-pulsa od tih
draži niskog nivoa, on će slati
impulse ka korteksu i na taj naćin
održati budnost. Drugim rečima, reti-
kularni sistem jc u stanju da održi
bud-nost i pri nivou draženja koji
obično nije u stanju da aktivira
korteks. Da bismo bili budni, nije
Glava XII. Fiziologija, motivi i emocije
potrebno da uvek budemo u sobi u
kojoj radio svom sna-gom trešti, a
svetlo blješti.
Eksperimenti sa životinjama su
po-kazali da uništenje retikularne f
orma-cije dovodLdo komatoznog"iU
somno-lentnog stanjajcod životinja.
Za takvu životinju više ne postoji
problem moti-vacije ili emocija.
Kratak rezime. Noviji eksperimen-
taini podaci o započinjanju i kontroii
gladi, žeui i besa pripisuju mozgu (na-
rocito hipotalamusu) važnu ulogu u
motivaciji i emocijama. (Videti u pri-
iogu 77. neke dalje podatke). Ranije
teorije emocija su začinjanje gladi, že-
đi i besa lokalizovale u visceralnim
organima — u stomaku, ustima, srcu
i drugim unutrašnjim organima. Mo-
derna ištraživanja su otkrila da se
pod-strekači tih stanja nalaze u
mozgu. Kako fiziološjca i psihološka
istraživa-nja napreduju,
cerebrospinalni nervni sistem dobija
svc vcću važnost za celo-lcttpno
ponašanje ljudi, a ne samo za n.jihov
perceptivni i kognitivni život. Postaje
sve jasni.je da se između emo-
cionalnog i intelektualnog života jedne
osobe ne može povući oštra granica.
U stvari, kad god se bavimo bilokojim
aspektom ponašanja, bilo da se radi o
zveri ili svecu u nama samima, uvek
imamo posla sa jednim „oposmišom"
— sa jedinstvom procesa opažanja,
osećanja i mišljenja.
Međutim, isto tako ne smemo da
precenimo ulogu cerebrospinalnog
nervnog sistema. Čovckovi visceralni
or-gani i njegov hormonalni sistem
takođe igraju značajnu ulogu.
Autonomni nervni sistem
Pri izazivanju motiva i emocija
mnogi „aiito'matski" procesi, koji se u
svom pravilnom funkcionisanju
obično i ne primećuju, igraju sve veću
ulogu i kao takvi nameću se našoj
svesti. U strahu gospodin Obični
oseća ubrzano udaranje svog srca,
ubrzano disanje, bledilo koje nastajc
usled sužavanja krvnih sudova na
licu („prebledeti od straha"),
172
rableovske efekte na creva i bešiku; u
sramu on oseća da su mu se obrazi
zacrveneli, usled širenja krv-nih
sudova na licu (,,pocrveneti od
srama"); u žalosti on je svestan ak-
tivnosti suznih žlezda.
Promene u aktivnosti srca, krvnih
sudovaj respirotornih mišića i sekre-
tornih zlezda u izazvanom
motivaciono-emocionalnom stanju
tako su izrazite da su mnogi
eksperimentatori pokušali da mere
emocije samo na osnovu tih promcna.
Iako cerebrospinalni sistem igra
va-žnu ulogu u tim procesima, glavnu
kon-trolu i regulaciju tih
„automatskih" visceralnih procesa
vrši jedan specija-Iizovani deo
nervnog sistema. Taj deo nazvan je,
na sasvim odgovarajući na-
čin,autonomnim nervnim sistemom.
Prvih godina XIX veka jedan fran-
cusld fiziolog, Biša (Bichdt), prvi je
dao sugestiju da se regulatorne aktiv-
nosti celokupnog nervnog sistema
mo-gu podeliti na „voljne" i „nevoljne".
Oko 1920. godine (zahvaljujući prven-
stveno radovima američkog fiztologa
Lenglija (Langley), utvrđeno je posto-
janje dva specijalizovana (ali i medu-
sobno povezana) dela nervnog
sistema. Onaj deo koji je Biša nazvao
„nevolj-nim" nervnim sistemom bio је
jasno opisan i dalje klasifikovan.
Jedan deo nevoljnog ncrvnog sistema
nazvan je
Glava XII. Fiziologija, motivi z emocije 173

Hipotalamus StmpatiSka zona Parasimpatička zona

Hipofiza

Oko
o ■—
® Suzno
g KiČmcno ■g
mozdina
5 SimpotiČke £
iljezda
ganatlje
PljuvaS
ne
zljezde

l
I 2и£лЈ
mehur
Zutni kanal
Adrenalna

•fi

spo
UoŠah
gcnit
otije
 Glava XII. Fiziologija, motivi z emocije
SLIKA 86. Ovde imamo
poludijagramski prikaz hipotalamusa,
kičmene moždme, sim. patičkog nervnog
sistema i parasimpatićkog ncrvnog
sistema. Pune linije prikazuju sim-
patički nervni sistem, a tačkaste linije
pa-rasimpatički nervni sistem.
Razmatrajmo najpre simpatieki
sistem. Nervni impuls potiče iz donjeg
dela hipo-talamusa. Odatle on se spusta
ka kičmenoj moždini i negde otprilike na
polovini kičme-ne moždine (u zoni koja
se naziva „simpa-tički izlas") on se
prebacujc na pregangiij-ske neurone i
napušta kičmenu moždinu, 5to je na
slici prikazano malim strelicama.
Preganglijski neuron zatim ulazi u jednu
od shhpatičkih ganghja gde stvara veći
broj veza. Nervnt impuls tad putuje
naviše i naniže duž ganglijskog lanca,
uspostavljajući kontakte sa mnogim
simaptičkim ganglija-ma. To znači da
onda kada je samo jedan preganglijski
neutron aktiviran, mnoge gan-glije bivaju
razdražene. Iz tih ganglija po-laze
postgnnglijski ncuroni ka različitim
visceralnim organima — znojnim
žlezdama, krvnim sudovima, srcu,
spoljainjim gcni. talijama.
Razmatrajmo sad parasimpatički
nervni sistcm. I ovog puta nervni impuls
potiče iz hipotalamusa, aii iz njegovog
gornjeg dela. Odatle on silazi do kičmene
moždine i na-pušta je na jednom od dva
nivoa (u zona-ma koje se nazivaju
„parasimlatičkim izla-zom"). Odatle se
impulsi sprovode ka istim visceralnim
organima koje snabdeva i sim-patičkj
nervni sistem. Uočite, međutim, da u
većinj shičajeva pojedino vlakno
parasim-patičkog sistema inervira
relativno manji broj visceralnih organa
nego što to čine pojedina vlakna
simpatičkog sistema.
simpatićkim nervnim sistemom, a
dru-I gi deo parasimpatičkim. Oba ova
siste-ma Lengli je nazvao
„autonomnim nervnim sistemom"
nasuprot cerebro-spinalnom nervnom
sistemu. Lenglijcva -terminologija i
podela široko je prihva-ćena i danas
je u opštoj upotrebi.
Simpatički nervni sistcin. Simpatićki
nervni sistem koncentrisan је u dva niza
ganglija koji se nižu duž bočnih strana
kičmene moždine. Na slici 86. prikazan
je jedan od ta dva lanca. U ganglijske
ćehje dolaze nervna vlakna iz kičmene
moždine koja se nazivaju
,,preganglijskim neuronima". Jedanje-
dini preganglijski neuron povezan je sa
velikim brojem simpatičkih ganglija. Na
taj način ganglijske ćelije simpatič-kog
nervnog sistema tako su izgradene da
omogućuju dijuzno paljenje (raz-
174
draženje). Pošto su ganglije simpatič-kog
nervnog sistema povezane sa vis-
ceralnim organima, to znači da će rhnogi
visceralni organi biti pokrenuti na
koordiniranu aktivnost kada je bilo koji
deo simpatičkog sistema nadražen. Na
primer, kada nervni impuls iz hipo-
talamusa dođe do kičmene moždine i
kada se zatim prebaci na preganglijski
neuron ganglija simpatičkog sistema,
istovremeno će se odigrati slcdeći fcom-
pleks visceralnih reakcija: širenje ze-
nica, ubrzanje pulsa, povećanje krvnog
pritiska, premeštanje krvi iz kože i
stomaka u mišiće udova, inhibicija pe-
ristaltičkih pokreta u stomaku itd. Sve te
reakcije, uzete u celini, pripremaju
organizam za emergentnu akciju (ak-ciju
za slučaj hitne potrcbe) — kao sto je
bežanje ili borba. Automatska, "ne-
svesna" serija visceralnih reakcija, v koje
ne podležu našoj kontroli, započi-hje se
signalima iz hipotalamusa, ali njeno
uobličenje i izvršenje zavisi od. strukture
simpatičkog nervnog siste-rha.
Parasjmpatički nervni sistem.
Para-sirripatfcka vlakna snabdevaju
iste visceralne organe koje
snabdevaju i sim-patička vlakna. Ali
kao što se sa slikc 86. može videti,
postoji jedna važna ra-zlika u
njihovoj strukturi. Parasimpati-čki
nervni sistem je u izvesfioj meri spe-
cifičniji i diferenciraniji u svojim ve-
zama sa visceralnim organima nego
simpatički sistem. Na primer,
draženje parasirnpatičkog nerva koji
snabdeva suzne žlezde, dovodi do
draženja isklju-čivo suznih žlezda, ali
nc i do draženja i mnogih drugih
visceralnih organa.
Dejstvo dražcnja dva sistema je su-
protno po pravcu. Na primer, draženje
srca simpatičkim sistemom dovodi do
ubrzanja rada srca; draženje parasim-
patičkim sistemom usporava rad srca.
Tako jc većina visceralnih organa
snabdevena sa dva nervna sistema, od
kojih svaki ima suprotno dejstvo. Ta
pojava naziva se recipročnom inervaci-
jom. Recipročna inervacija predstavlja
jedan ugrađeni neurološki mehanizam
homeostatičke kontrole. Ako jedan nerv
ubrzava rad srca preko normale, po-stoji
 Glava XII. Fiziologija, motivi z emocije
i drugi nerv koji može rad srca da uspori
do normale.
Poprečno prugasti i glatki mišići.
Srce, želudac, žlezde imaju svoja sop-
stvena mišićna vlakna. Ti organi, isto
kao i udovi, prsti, trup, mogu da rea-
guju samo putem mišićnih pokreta.
Međutim, skeletni mišići (mišići udova
itd.) i mišići visceralnih organa struk-
turalno su različiti. Pod mikroskopom
skeletni mišići imaju poprečne pruge na
vlaknima, te se zato nazivaju po-prečno
prugastim mišićima. Visceralni mišići
nazivaju se glatkim mišićima. Otuda
govorimo o dva mišićna sistema, o
poprečno prugastom iU skeletnom si-
stemu i glatkom ili visceralnom mišić-
nom sistemu.
Intcrakcija cerebrospinalnog i auto-
nomnog nervnog sistema. Kao što smo
već videli, simpatički i parasimpatički
sistemi stavljaju se u akciju preganglij-
slcim neuronima koji dolaze iz kičmene
moždine. Ti proganglijski neuroni, sa
svoje strane, primaju impulse iz сеге-
brospinalnog sistema preko hipotala-
rhusa.
Hipotalamus je angažovan skoro u
svim organizovanim vjsceralnim reak-
cijama. Povrede hipotalamusa mogu da
dovedu do poremećaja reakcija že-luca,
do poremećaja metaboličkih funk-cija,
poremećaja temperaturne regula-cije.
Ponekad se zbog toga hipotalamus
naziva „glavnom ganglijom" autonom-nog
sistema.
Uska veza izmcđu hipotalamusa i
autonomnog sistema može se videti i iz
ove prilično uznemiravajuće činje-nice:
kada hirurg vrši operacije u ob-lasti
hipotalamusa, on u izvesnoj mcri vrši
pritisak na to tkivo. Samo povla-čenje tog
tkiva može lako da dovedc do intenzivnih
promcna u pulsu, krv-nom pritisku,
teiesnoj temperaturi, i kako je jedan
naučnik (Guyton, 1956) procenio, 40
procenata smrtnih sluča-jcva koji
nastaju usled operacija hipo-talamusa,
nastaju samo usled takvih uzroka.
Ako imamo u vidu da je hipotala-mus,
sa svoje strane, povezan sa ko-rom
velikog mozga, kao i sa drugim centrima
u mozgu, možemo da shvati-mo kako
mozak kontroliše visceralne organe. Opet
175
možemo da izvučemo po-uku da je
organizam integrisan sistem.
Telesne promenc kod emocija. Mno
ge visceralne reakcije koje prate cmo-
cionaina stanja ne mogu se posmatrati
golim okom. Razvoj dobro zamišljenih
mernih instrumenata — poligrafa, am-
plifikatora, oscOografa — omogućio je
otkrivanje i precizno registrovanje
mnogih od tih visceralnih zbivanja. Is-
pitivanje telesnih promena za vreme
emocija ima veliki teorijski, medicinski i
prakticni značaj. Možda su dve naj-čcšqe
korišćene (i najosetljivije) mere telesnih
promena za vreme emocija promene u
električnirn karakteristika-ma kože i
varijacije u krvnom pritisku.
\Galvanska reakcija kože\ Odavno je
otkriveno da se pod emocionalnim ili
motivacionim stresom električna svoj-
stva kože menjaju. Slaba električna
struja (koju čovek ne može da oseti)
pušta se kroz kožu i pri tomc jednim
galvanometrom mcri otpor kože prema
prolasku električne struje; otkriveno je
da -pod emocionalnim stresom otpor kože
opada. Kada je gospodin Obični u
emocionalnom slanju, njegova koža
postaje bolji provodnik elektriciteta.
Kasnije je otkriveno da se promene u
električnim svojstvima kože mogu mc-riti
i bez upotrebe spoljašnje elektrićne
struje. Sam stres ili uzbuđenje možc da
dovede do električnog potencijala kože.
Promene u otporu kože ili električ-
nom potencijalu kože bile su poznate
pod različitim imenima, od kojih su neka
još uvek u upotrebi. Najpoznatiji nazivi
su galvanska. reakcija kože (skraćeno
GRK) i psihogalvanski ref-leks (PGR).
Na jedan ili drugi način te promene
su povezanc sa znojenjem. Kad se ko-ža
znoji, ona postaje bolji provodnik
elektriciteta, kao što je toslučaj sasva-
kim mokrim provodnikom. Prema to-me,
ako se u takvom trenutku kroz kožu
pusti struja, koža će pokazivati manji
otpor. U vezi sa potencijalom kože (kada
se nikakva spoljašnja stru-ja ne koristi)
iznete su dve teorije. Prema jednoj,
lučenje znoja dovodi do elektrohemijskih
efekata na koži, žto izaziva promene u
električnom poten-ćijalu. Prema drugoj,
promene u elek-tričnom potencijalu
mišićne su prirode. Kao što znamo, svaki
put kada se mi-šić kontrahuje, stvara se
 Glava XII. Fiziologija, motivi z emocije 176

slaba elek-trična struja; prema ovoj kože jeste, u stvari, potencijal koji je
teoriji kada se glatki mišići znojnih stvoren kontrakcijom glatkih mišića
žlezda kontra-huju, potencijal „kože M se znojnih žlezda. Bilo koja teorija da je
menja. Dru-gim rečima, ono što tačna (ili čak i ako su obe
registrujemo kada merimo potencijal
348 Drugi deo, Motivacija i emocije
teorije ispravne), očigledno je da je kod
GRK u pitanju aktivnost znojnih žlezda.
Fiziološke i anatomske činjenice u-
kazuju da su znojnc žlezde snabđevene
isključivo simpatičkim nervnim siste-
mom. Prema tome, kad god postoji
promena u GRK,- mora postojati i ak-
tivnost simpatičkog nervnog sistema.
Pošto je simpatički nervni sistem ak-
tivan kad se pojedinac nalazi pod ne-
kim stresom, promena u GRK pokazuje
na emocionaino ili motivaciono uzbuđe-
nje. To je razlog zbog koga je GRK po-
stala tako popularna mera emocional-
nosti. Ona je naročito koristan indikator
emocionalnosti zato što čovek nije sve-
stan promena na koži, nije u stanju da
ih inhibira i zato teško može da prevari
instrument.
Glavna teškoća GRK kao mere cmo-
cionalonsti potiče iz uske povezanosti
cefebrospinalnog i autonomnog nerv-nog
sistema. Skoro svaka čulna draž, na
primer bijesak svetla na oko (ili
konoantrisana mentalna aktivnost), ta-
kođe mogu da budu propraćene prome-
nama u GRK. Prema tome, aktivnost
autonomnog nervnog sistema i prome-ne
u GRK nisu ograničene na „emocio-
nalna stanja". Bilo da doživljujemo
emociju seksualnog uzbuđenja ili besa,
ili da pokazujemo mentalnu napregnu-
tost na visokom intelektualnom nivou —
uvek su angažovani i naš mozak i znojne
žlezde.
 SLIKA 87. Sfigmomanometar može da
meri dve vrste pritiska u jednoj od
glavnih arlerija — sistolički i dijastalički
pritisak. Sistolieki pritisak je
maksimalni pritisak kojrvrši krv u fazi
kontrakcije srca; dija. stolički pritisak je
minimalni pritisak u fazi širenja srca.
Kada se pomoću sfigmomano-metra
meri krvni pritisak, najpre se jedna
gumena cev, koja je povezana sa jednom
pumpom, zaveže oko ruke; dijafragma
ste-toskopa stavi se zatim na ruku
odmah ispod gumene cevi. Vazduh se
pumpa u gumenu cev sve dok se
cirkulacija u arteriji ne zaustavi zbog
pritiska u cevi. Kada se do te tačke
dođe, otkucaji srca se više ne Čuju
pomoću stetoskopa. Zatim se pritisak
poste-peno smanjuje sve_ dok se prvi
žvuci pulsa ponovo ne čuju. U tom
momentu pntisak krvi je upravo toliko
jak da nadvlada pri-tisak koji na arteriju
vrši cev koja je oko ruke zavezana. U
tom momentu sa živinog stuba. koji je
povezan sa gumenom cevi, čitamo koliki
je pritisak bio u gumenoj cevi koja
obavija ruku. To je sistolički pritisak.
Zatim se pritisak u cevi dalje smanjuje.
Pri tome puls opet prestaje da se čuje,
krv počinje slobodnije da cii-kuliše i
mogu se euti samo prigušeni šumovi. U
tom trenutku došli smo do dijastoličkog
krvnog pritiska.
Krvni pritisak. Srce se skuplja i širi
kada se njegovi mišići ritmički grče i
opuštaju. Kada krv napušta srce, ona se
izbacuje u mlazevima u arterije. Kada se
čovek emocionalno uzbudi, pritisak krvi
koja teče kroz cirkulator-ni sistem može
da se zapanjujućom brzinom menja.
Najjednostavniji apa-rat za merenje
krvnog pritiska je sfig-momanometar_
(videti slilcu 87).
Regulacija krvnog toka i krvnog pri-
tiska regulisana je delimično pomoću
raziičitih hormonalnih elemenata koje
luče adrenalne žlezde, a delimično po-
moću pokreta skeletnih mišića kojima se
krv upravlja ka izvesnim perifernim
krvnim sudovima (na primer skakuta-
njeda bismo se zagrejali). Msđutim,
giavni kontrolni mehanizam predstav-Ija
autonomni nervni sistem.
Većina krvnih sudova u telu snab-
devana je uglavnom simpatičkim ner-
vima, mada je izvestan manji broj sna-
bdeven simpatičkim i parasimpatičkim
nervima. Ti autonomni nervi mogu da
učine dve stvari. Oni mogu da promene
prečnik arterija (daopuste Uizgrčeglat-ke
mišiće koji obavijaju arterije) i oni mogu
da promene snagu i brzinu srča-nih
otkucaja. Oba ta dejstva menjaju krvni
pritisak i kontrolišu snabdevanje
različitih delova tela krvlju. Sužava-njem
krvnih sudova u izvesnim delovi-ma tela
(recimo u želučanim zidovima) i širenjem
krvnih sudova u drugim de-lovima
(recimo u udovima), oni (auto-nomni
nervi) mogu da dovedu do toga da krv
brzo i u velikim količinama teće iz
kontrahovanih delova krvnog sistema ka
raširenim deiovima. Na taj nacin
najaktivniji organi (mišići udova kada je
čovek poplašen i kada počinje da beži iz
opasne situacije) dobijaju brzo mobi-
lisanu i obilnu zalihu krvi — baš onda
kad im je ona najpotrebnija.
Upravo zbog tih dejstava promene u
krvnom pritisku i krvnom toku smatra-
ju se kao najbolji indikator pripreme ili
emergentne funkcije autonomnog
nervnog sistema. Drugi autonomni еГе-
kti emocija takođe pružaju neposredan
izvor energije za emergentnu akciju (za
akciju usled preke potrebe). Pošto je
situacija u kojoj se zahteva brza i
uporna aktivnost od strane organizma u
isto vreme i situacija koja izaziva
emocionalne reakcije. Kenon je sugeri-
sao, kao što smo već napomenuli, da je
uloga emocija i njihovih propratnih
visceralnih reakcija olakšavanje emer-
gentne aktivnosti. To shvatanje često se
naziva emergentnom teorijom emo-cija.
Bez obzira kakvu funkciju promene u
krvnom pritisku imaju za zaštitu od
opasnosti, očevidno je da je skoro sva-ko
emocionaino stanje propračeno uoč-
Ijivim promenama (obicno povećanjem)
u krvnom pritisku. Lekari to imaju u
vidu kada mere krvni pritisak svojim
pacijentima. Sam ulazak u lekarevu or-
dinaciju radi medicinskog pregleda,
može, kod nekih pacijenata, da izazove
anksiozno stanje koje u značajnoj meri
povećava krvni pritisak.
\ Druge telesne promene. Mnoge dru-
ge telesne promene prate emocije. U ove
spadaju promene u brzini, dubini i
obliku disanja; širenje i skupljanje
zenice oka; promene u sastavu krvi,
pijuvačke i mokraće; opšte metaboli-čke
promene u telu; promene u hemij-skoj i
mehaničkoj aktivnosti stomaka i creva
(vtdeti prilog 78). Sve te prome-ne
kontrolisane su integrativnim dej-stvom
cerebrospinalnog nervnog siste-raa,
autonomnog nervnog sistema i hor-
monalnog sistema.
Jedan važan problem u ovoj oblasti
odnosi se na specifičnosti telesnih pro-
mena koje prate emocije. Pitanje gla-si:
da li različiti emocionalni doživljaji
(mržnja, strah, ljubav) imaju različite
oblike autonomnih dejstava? Do sasvim
skorašnjih dana verovalo se da su te-
lesne promene difuzne i da nisu razli-
čite kod razlicitih emocija. Novija istra-
živanja, zahvaljujući našem boljem po-
znavanju funkcija simpatičkog i para-
181 Drugi deo. Motivacija i етосгје

P R I L O G 78
Psiliološki fakfori koji stvaraju ćir
u stomaku kod pacova
182
Telesne promene kojc prate
emocio. nalna stanja mogu da
prouzrokuju stalne telesne povrede.
Odavno se verovalo da ćir u sloninku
bar delimično može da nastane usled
stalne iritacije i stimula-cije
gastrointestinalnog trakta u emocio-
nalnim stanjima. _Godine
19S6...Sayri \ Vajs, sa Medicinske
škole Univerzitetu u Koloradu, uspeli
su da uksperimentalno stvore čir u
stomaku kod pacova, stav-ljajući
životinje u konfliktnu situaciju.
Upotrebljeni aparat se sastojao od
tri velike pravougaone kutije sa
rcšetka-stim podom od mesinganih
poluga. U svakoj kutiji па jednom
kraju postojala je platforma sa
hranom, a na drugom kraju pdsuda
sa vodom. Uešetkasti pod u pogledu
električnog naboja bio je po. deljen na
tri jednaka dela. Dva dela koja su se
nalazila uz hranu i vodu bila su
stalno elcktrićno nabijena. dok
centralni deo nije bio električno
nahijen.
Devet životinja (tri u svakoj kutiji)
stavljeno je u čireva.
srednjielektričnonenabijeni deo i Ako je želudac pacova tako osetljiv
ostavljcne su da žive u kutiji 30 dana.
Svakog četrdeset osmog časa struja je
bila isključena. tako da je pa-covima
omogućeno da po volji jedu i plju. U
toku ostalih 47 časova da bi došle do
hrane ih vode. životn.je su morale da
pređu jednu od električno nabijenih
ге-šetaka. Na taj način stvoren je
snažan konflikt istovremenog
Drugi deo. Motivacija i етосгје
privlačenja i od-bijanja: pacovi su
težili da se približe cilju, ali u isto vreme
su se i uzdržavali usled straha od
šoka.
Jedna kontrolna grupa od 5 pacova
podvrgnutn je režimu
cetrdesetsedmovne' gladi i žeđi u toku
30 dana u njihovim svakodnevnim
kavezima da bi se ispitalo isključlvu
samo dejstvo lišavanja hrane i vode.
Kontrolni pacovi i pacovi koji su bili u
situaciji „konflikta" žrtvovani su posle
perioda od 30 dana i nad njima je
izvršena autopsija.
Kod 5 kontrolnih ž;vot:nja nije bilo
nikakvih znakova čira u stomaku.
Kod 6 od 9 životinja koje su bile
podvrgnuie konfliktnoj situaciji
nađeni su brojni ći-revi u želucu. U
stvari. 2 od G pacova umrla su pre
zavrSetka eksperimenta usled obilnog
krvavljenja u stomaku.
Kasniji eksperimenti su ukazali da
sok i glad (bez konflikta) mogu da ob-
jasne deo, ali ne svc dobijene
rezultate. Sam psihološki konflikt u
velikoj meri je doprineo stvaranju
na telesne izraze emocija, šta da se
kaže o želucu obićnog čoveka?
SAWREY, W. L. nntl WEISZ, J. D. An
experimental mcthod of producing eastric ulccrs. .T.
cnmp. physiol. Рзусћо!.. 4D, 2C0-70.
SAWREY. W. L. CONGER, J. J., and TU-RREL, E. K .
1056. An experlmental invostiga-Uon of fche mle of
psycho1oclcal factors in the productlon of gastric
ulccrs in rats. J. comp. physlol. Psychol. r Н9. 457—61.
183
simpatičkog sistema, obećavaju da će-
mo kod različitih emocionalnih stania
otkriti u izvesnoj meri različite oblike
autonomnih reakcija. Napredovanje tih
isbraživanja suviše jc skorašnjeg da-
tuma da bismo na postojeće pitanje
mogli sa sigurnošću da odgovorimo.
Otkrivač lažii Jedna praktična pri-
meria činjenice da su emocionalna sta-
nja praćena merljivim, ali nevoljnim i
često nesvesnim telesnim promenama
koristi se u policijskom radu i za otkri-
vanje laži.
Takozvani „otkrivač laži" sastoji se od
nekoliko aparata koji simultano re-
gistruju mnoge telesne autonomne pro-
mene. Teorija „otkrivača laži" sasvzm je
jednostavna. GRK. krvni pritisak. puls i
disanje (četiri najčešće korišće-na
indikatora) pokazuju promene u e-
mocionalnim stanjima. Kada se olcriv-
Ijenom postave pitanja koja za njega
mogu da imaju kobne posledice, on će
biti doveden u emocionalno stanje. Svo-
je verhalne odgovore na ta pitanja on
može da kontroliše, ali ne može da kon-
trolišc svoje autonomne „odgovore".
Njegove reći mogu da obmanjuju. ali
njegova GRK, njegov krvni pritisak i
njegov puls svedoče protiv njega.
Mcđutim, taj metod je daleko od to-
ga da bude nepogresan. Svaka emoci-
onalna reakcija, bilo da se radi o nevi-
tiom čoveku ili o krivcu, biće praćena
sličnim oblikom autonomnih promena.
Otkrivač laži ne može da napravi jasnu
razliku izmedu laži krive osobe i straha
nevino optužene osobe.
Da bi se te teškoće izbegle, upotre-
bljeno je nekoliko postupaka. Jedan od
postupaka sastoji se u tome da se pos-
tavljaju pitanja koja provociraju krivca
ali ne i nevinog. Pretpostavimo da je
policija uhvatila jcdnog čoveka pod su-
mnjom da je svoga komšiju otrovao ar-
senikom. Pretpostavimo, dalje, da je
policija bila u stanju da utvrdi da je
arsenik kupljenu apoteci ,,Dobro zdrav-
lje". Po svoj prilici za tu činjenicu znaće
samo policija, apotekar i ubica. U toku
ispitivanja osumnjičenom se mo-gu,
između ostalog, postaviti pitanja da Ii
poznaje prodavnicu ,,Ukusno ode-
vanje", trafiku ,,Zadimljena cigara" i
Drugi deo. Motivacija i етосгје
apoteku „Dobro zdravlje". Pretpostav-Ija
se da kod osumnjičenog, ukoliko je
nevin, neće postojati jače autonomne
promene kada je upitan za apoteku ne-
go kada je upitan za prodavnicu odela ili
trafiku. Sa druge strane, ako је on kriv,
pitanje o apoteći izazvaće kod nje-ga
veće promene u GRK, u krvnom
pritisku, pulsu i disanju.
Ali svi ti postupci nisu nepogrešni
Može biti da gospodin Obični održava
izvesne odnose sa kozmetičarkom u a-
poteci ,,Dobro zdravlje" koji su sasvim
nezavisni od kriminalnog slučaja, te
otuda on može da emocionalno reaguje
na postavljeno pitanje, iako je sasvim
nevin u pogledu ubistva. Sve što otkri-
vač Iaži može da otkrije (za sada) je-ste
da postoji emocionalna reakcija na
postavljeno pitanje; on ne može da ot-
krije laž kao takvu, Pored svega toga, u
rukama veštog operatora, i uz od-
govarajuću opreznost pri interpretaciji
rezultata, otkrivač laži može da buđe od
velike pomoći u modernom poiicij-skom
radu.
Teorije emocija. Emocija uvek sa-drži
dve komponente; postoji emocionalni
doživljaj i postoji sklop visceral-, nih i
skeletnih telesnih reakcija. Pos-tavljeno
je nekoliko teorija koje poku-šavaju da
opišu vremenski sled korti kalnih i
muskularnih zbivanja u tom
uzbuđenom stanju. To jest, teorije po-
kušavaju da odgovore šta se najpre
javlja — doživljaj emocije ili telesne
reakcije. .Jedan od prvih pokušaja da se
na to pitanje odgovori bila je Džems-
Langeova teorija emocija. Tu teoriju je
formulisao Viljem Džems (William
James), američki psiholog, 1884. godi-
ne i skoro istovremeno (1885 g.) i
ne-;zavisno od danskog fiziologa Karla
Lan-gea (Carl Lange).
^Džems-Langeova Teorija. Na slici 88.
prikazan je u obliku dijagrama odnos
između korteksa i telesnih promena ka-
ko je on zamišljen u Džems-Langeovoj
teoriji. Zamislimo da je gospodin Obični
sreo medveda. Prema ovoj teoriji me-
dved najpre draži senzorne receptore
gpspodina Običnog, recimo oko (R). Za-
tim se senzorni impulsi sa retine šalju
184
ka korteksu (duž puta 1). Kada ti im-
pulsi dođu do korteksa, gospodin Obični
opaža medveda, ali taj svesni doživljaj
nema nikakvu emocionalnu bpju. Ali go-
spodin Obični može da opazi medveda
kao opasnu životinju i može da odluči da
se u toj situaciji nešto mora uct-niti.
Čim se to desi, motorni impulsi iz
korteksa šaiju se naniže kroz kičmenu
moždinu (put 2) ka skeletnim misićima
(Sk. m.) i glatkim mišićima (V) u telu.
Skeletni i glatki mišići biće aktivirani.
Gospodin Obični će se, drugim rečima,
okrenuti i početi da beži, njegov krvni
pritdsak ćesepovećati, njegovpuls ubr-
zati i njegove znojne žlezde počeće da
luce. Kada se ti događaji odigraju, je-dan
drugi niz senzornih impulsa biće
ođaslan, ovog puta iz skeletnih i glat-kih
mišića. Kada ti senzorni impulsi dođu
do koretksa (duž puteva 3 i 4), gospodin
Obični će opaziti da on trči, postaće
svestan ubrzanog pulsa, ubrzanog
disanja, znojenja itd.
Prema Džemsu percepcija tih teiesnih
zbivanja jeste emocionalni doživljaj.
SLIKA 88. Uijagramskt
prikaz Džems-Langeove teorije
cmocija. Vicleti objaŠnjenje u
tekstu. (Prema Kenonu
(Cannon), 1931).
Drugi deo. Motivacija i етосгје
vremeni oblik Kenon — Bardove teori-je.
Suočimo opct iznenadno gospodina
Običnog sa nezavezanim medvedom van
njegovog kaveza.
Medved draži retinu gospodina Obi-
čnog. Senzorni nervni impulsi, koji na
taj način nastaju, polaze ka korteksu Na
putu ka korteksu (put 1) oni рго-laze
kroz talamus i šalju bočna vlakna ka
hipotalamusu. Kada do tog mcsta dođu,
može se odigrati nekoliko stvari. Neuroni
talamično — hipotalamičnoc kompleksa
mogu biti stavljeni u stanje pripravnosti
za slanje signala naniže ka skeletnim
mišićima i visceralnim organima. Uisto
vreme, impulsi iz tala-musa ( put 2) stići
će do korteksa i go-spodin Obicni će
opaziti da sc ispred njega nalazi medved.
Kada gospodin Obični opazi medveda,
može se odigra-ti jedna od dve stvari. On
može da od-luči da medved u stvari nije
opasan. U tom slučaju korteks će naniže
ka tala-mično-hipotalamičnom
kompleksu (put 3) poslati signale koji će
inhibirati hi-potalamus tako da on пе
pošalje impul-
185 Drugi deo. Motivacija i emocije

^Prcma tome, Džems-Langeova teo-rija

daje prednost telesnim promcnama
(aktivnosti skeletnih i glatkih mišića)
nad svesnim procesima, bar što se vre-
menskog sleda tiče.

K e n o n - H a r d o v a ieorija e m o c i j o . Go-
dine 1927. Valter Kenon (Walter~Can-
non) je predložio jednu alternativnu te-
oriju. Kenonovu teoriju je preuzeo je-dan
drugi fiziolog, Filip Bard (Philip Bard),
koji je revidirao Kenonovu for-mulaciju
teorije i zatim izveo obiman
eksperimentaian rad da bi teoriju pot-
krepio. Ta teorija postala je poznata kao
Kenon — Bardova teorija. Izgleda da
savremeno shavnatje daje pred-nost
jednoj modernizovanoj varijanti Кзпоп —
Bardove tcorije nadDžems — Langeovom
teorijom.
Slika 89 u obliku dijagrama prika- SLiKA 89. Dijagramski
prikaz Kenon-Bardove teorije.
zuje odnose kako ih zamišlja jedan sa- Objašnjenjc videti u tekstu.
(Prema Kenonu (Cannon),
1931.).
 Glava X I L Fiziologija, motivi i emocije
se ka visceralnim organima. S druge
strane, gospodin Obični može da od-luči
da je medved opasan. U tom slu-ćaju,
neuroni „spremni za paljenje" u
liipotalamusu neće biti inhibirani, već će
poslati impulse ka različitim teiesnim
organima (putem 4). Kada se to desi.
gospodin Obični počcće da trči, da se
znoji, njegovo disanje biće ubrzano itd. U
isto vreme talamus šalje nervne si-gnale
naviše ka korteksu (put 5). Kacla ti
signali iz hipotalamusa dođu do kor
teksa, percepciji medveda pridružuje se
emocionalni doživljaj.
[zvesne veoma snažne emocionalnr
draži (na primer iznenadni snažni zvuk)
u stanju su da direktiio izazovu paijenje
п hipotalamusu, uprkos kortikalnoj
in-hibiciji. čest primer za to imamo u
,,re-akciji trzanja". U tom slučaju impulsi
којј dolaze putem 1 direktno se nasta-
vljaju putem 4 i 5.
Kao što vidimo, prema ovoj teoriji
emocionalni doživljaj i tclesne promene
dešavaju se istovremeno i imaju svoj
začctak u nižim moždanim centrima.
Ma kakav da je sled zbivanja, jasnn je
da u obe teorijc korteks igra značaj-nu
ulogu u motivacionim i emocional-nim
stanjima. Emocije ne spadaju sa-mo u
nadležnošt autonomnog sistema.
Autononmi i cndokrini sistem. isto
onakčTkao što je u koordinacij'i sa cere-
brospinalnim nervnim sistemom. auto-
nomni nervni sistem je u koordinaciji sa
cndokrinim ili hormonalnim sistc-mom.
U stvari, u izvesnim tačkama autonomni
sistem deluje na jedan ,,hor-monalni
naein". Simpatički nervi luče ili proizvode
hemijske supstance koje deluju veoma
slično adrenalinu — hor-monu koji luči
jedan deo nadbubrežne žlezde. Te
hemijske supstance se svre po
visceralnom organu u kome se nervi
završaVaju i stimulišu organ na aktiv-
nost. Usled toga je dejstvo stimulaci-jc
jednog visceralnog organa (na pri-mer
srea) putem simpatičkog nerva ve-oma
slično dejstvu injekcije adrenalina.
Ne samo da autonomni nervi luče
supstance koje su slične hormonima,
većoni takođc kontrolišu aktivnost mno-
gih endokrinih žlezda. Jasno je da po-
sloji uska povezanost izmedu autonom-
nog nervnog sistema i hormonalnog ili
cndokrinog sistema.
186
Endokrini sistem
U organizmu postoji izvestan broj
žlczda koje stvarajn različite hemijske
proizvode. Neke od tih žlezda imaju fca-
nale ili izlaze koji te produkte odvode u
specifične i lokalizovane zone tela.
Primer takvih žlezda jesu suzne žiezde
koje luče suze u oči i pljuvacne žlezde
koje 1и6г pljuvačku u usta. Dru^e žlcz-
de nemaju izlaznc kanale, već svoje pro-
dukte luče direktno u krvotok koji za-tim
te hemijske prudukte, koj'i se na-zivaju
hormonima, nosi kroz ceo krvni sistem.
Te žlezde nazivaju se žlezdama sa
unutrašnjim lučenjem ili endokrinim
žlezdama.
Od endokrinih žlezda za ponašanje su
važne gonade (polne žlezde). tircoi-dna
žlezda (štitnjača), hipofiza i adre-nalne
žlezde (nadbubrežnc žlezde). (Vi-deli
sliku 90). Uopšte uzev, možemo da
razlikujemo dva različita sistema kon-
trole tih žlezda: (1) neke od žlezda (na
primer prednji režanj hipofize, tireoi-dna
žlezda i gonadc) predstavljaju au-
toregulatoran i koordinisan sistem. Na
primer, izvesna hormonalna lučenja
hipofize kontrolisu aktivnost tiroidne
žlezde i gonada. I obrnuto, hormoni ko-je
proizvodi tircoidna žlezda i gonade utiču
na produkciju tih hormona hipo-fize. (2)
Stimulacija i kontrola nekih endokrinih
žlezda (na primer srži nad-bubrežne
žlezde) pod uticajem je au-tonomnog
ncrvrjog sistema.
Hormonalne izlučevine endokrinih
žlezda. koje po telu krvotok raznosi,
izazivaju brojne i različite reakcije vis-
ceralnih organa u kojima se šire. Sto se
njihovog uticaj'a na ponašanje tiče.
postoje dve velike grupe tih dejstava. Š
jedne strane, hormoni imaju trenutno
đejstvo na neposredno ponašanje. Na
primer, adrenalin ima ista emergentna
 Glava X I L Fiziologija, motivi i emocije
SLIKA 90. Smešlaj osnovnih endokrinih
žlezda koje su važne za emocije i
motivaciju.
i encrgizirajuća dejstva za vreme stra-ha
kao i autonomni nervni sistem. JSa
druge strane, stalna i redovna lučcnja
endokrinih žtezda imaju dugotrajna dej-
stva, učestvujući tako u odredivanju
'opšteg energetskog nivoa, opšteg nivoa
seksualnog nagona itd. Postoje biohe-
mijski mehanizmi koji određuju našu
trajnu motivacionu i emocionalnu stru-
kturu.
Gonade (polne žlezde). Gonadc ili
polne žlezde (testisi kod muškaraca, i
ovarije kod žena) imaju žlezdanc fun-
kcije i funkcije koje nisu žlezdane i ko-je
se sastoje u proizvodnji rasplodnih ćelija
(spermatozoida kod muškaraca i ovuma
ili jaja kod žena). Njihova hor-monalna
funkcija sastoji se u lueenju tzv.
seksualnih hormona. U glavi 21. go-
vorićemo o produkciji rasplodnih ćelija, a
ovde ćemo naše izlaganje ograničiti na
hormonalnc funkcije.
Testisi. Tcstisi proizvode nekoliko
hormona, između ostalih testosteron,
muški seksualni hormon. Treba napo-
menuti da normalni testisi takođe рго-
izvode estrogenf_zensk[ polni hormon.
Veoma se malo zna o funkciji estroge-na
kod- muškaraca. Neki endokrinolozi
pretpostavljaju da suviše velika količi-na
187
estrogena kod muškaraca dovodi do
nekih ženskih telesnih karakteristika i
ponasanja. Ali dokazi za to nisu veoma
ubedljivi.
Tcstosteron i androsteron (drugi mu-
ški seksualni hormon za koji nije ko-
načno utvrđeno gde sc stvara) nazivaju
se jednim imenom androgeni; po svoj
prilici oni imaju.tri osnovne funkcije: (1)
oni ubrzavaju razvoj muških sek-sualnih
organa i na taj način pripre-maju
individuu za normaino muško se-
ksualno ponašanje i reprodukciju; (2)
oni započinju i regulišu razvoj „sekun-
darnih seksualnih karakteristika"; (3)
oni doprinose jačini seksualnog nagona i
seksualnog ponašanja.
Testosteron kontroli.se sledećesekun-
darne seksualne karakteristike: on od-
reduje rast i raspored dlaka na telu; on
podstiče povećanje larinksa (Ada-move
jabučice), što dovodi do prome-na u
glasu dečaka, tako da se kod nje-ga
stvara tipičan muški duboki glas; on
kontroliše skeletnc proporcije tela; on
povećava debljinu kože na telu i te-
ksturu (površinsku strukturu) kože čini
grubljom. Te i slične promene odigra-
vaju se velikom brzinom u vreme adole-
scencije, kada se lučenje testosterona u
velikoj meri povećava. Efekti kastraci-je
ukazuju na ulogu testosterona kod tih
telesnih promena. Ako se muške poine
žlezde uklone pre puberteta, kod muš-
karca se neće razviti sekundarne pol-ne
karaktcristike. Ali ako se testoste-ron na
vreme da, muškarac će se nor-malno
razvijati.
Stvaranje testosterona regulisano je
hprapnima hipofize. Ti hormoni nazi-
vaju se luteinizirajućim hormonima. Ko-
ličina testosterona koju gonade luče ot-
prilike je proporcionalna količini lute-
inizirajućeg hormona koji se nalazi u
krvi. Ali postoji recipročan odnos izme-
đu aktivnosti prednjeg dela hipofize i
gonada. To jest, količina luteiniziraju-ćeg
hormona koji hipofiza luči, zavisi od
količine postojećeg testosterona. In-
teresantna ilustracija ove pojave može se
zapaziti kod kastracije. Kada je mu-
škarac kastriran. štodovodido radikal-
nog smanjejna testostei-ona u njego-vom
telu, prednji deo hipofize počinje da luči
velike količine svog hormona — u
uzaludnom „pokušaju" da stimuliše
proizvodnju testosterona. Ovde imamo
lepu ilustraciju ravnoteže koja je kara-
 Glava X I L Fiziologija, motivi i emocije
kteristična za autoregulativan tip hor-
monalnc kontrole.
Ovarije. Ovarije (jajnici) luče dve vrste
hormona: esirogen \ progesteron.
Estrogen kod žene predstavlja „odgo-
varajući par" testosteronu. Estrogen
kontroliše razvoj ženskih seksualnih
organa, razvoj sekundarnih polnih kara-
kteristika kod devojaka i delimično kon-
troliše seksualni nagon. Estrogen stva-га
masne naslage u grudima, potpoma-že
mehanizam za stvaranje mleka u
grudima i uopšte određuje karakteristi-
čan izgled zrelih ženskih grudi. On ta-
kođe kontroliše masne naslage u bed-
rima, dovođi do proširanja kukova koje je
karakteristično za žensku figuru.
Pretpostavlja se da estrogen, nasuprot
dejstvu muškog seksualnog hormona,
igra ulogu u stvaranju specijalne tek-
sture kože koja je nežna i obično ve-oma
i glatka, kao i da dovodi do boga-tog
razvoja krvnih sudova u koži što
povećava toplotu kože i u slučaju po-
sekotina dovodi do većeg krvavljenja
nego što je to slučaj kod muškaraca.
Progesteron, drugi ženski seksualni
hormon, izgleda da prvenstveno dejs-
tvuje na neposrednu pripremu uterusa
za trudnoću i grudi za laktaciju. Luče-nje
u evolucionoj skali od nižih sisara penjemo
2.25
—i
O .50 - 1___ I____I____■
* 0 \ 25 50
100 500
MIKROGRAMA
ANDROGENA NA DAN
POSLE KASTRACUE
oba ženska seksualna hormona re-
gulisano je u velikoj meri kao i luče-nje
muškog seksualnog hormona, odno-sno
recipročnim odnosom sa hormonima
prednjeg dela hipofize.
Seksualni motiv. Jačina seksualnog
nagona kod muškaraca i žena delimi-čno
je povezana sa količinom lučenja
seksuainog hormona. Ali izgleda da to
188
važi više za niže životinje nego za pn-
mate, a pogotovu za Ijudska bića. Na
primer, uklanjanje seksualnih žlezda
kod pacova u vreme detinjstva potpuno
sprečava javljanje reakcije parenja u
odraslo doba. Uklanjanje seksualnih
žlezda u odrasio doba dovodi do poste-
penog nestanka seksualne aktivnosti
kod pacova — mužjaka i do neposred-
nog prestanka seksualne aktivnosti kod
ženke. Međutim, normalna seksual-na
reaktivnost može se' ponovo uspo-staviti
odgovarajućim hormonalnim tre-
tmanom (videti sliku 91).
Kod ljudi stvari stoje nešto druga-čije.
Muškarci kastrirani pre puberte-ta retko
su sposobni (ako su uopšte sposobni) za
potpunu seksualnu reakci-ju, iako
izvesna seksualna aktivnost po-stoji.
Uklanjanje testisa kod odraslih Ijudi
ponekad dovodi do značajnog sma-njenja
seksualnog nagona, ali često se ne oseća
nikakva promena u seksual-nom
ponašanju, čak ni 20 godina posle
operacije. Izgleda da kod nekih ljudi
testikularni hormoni nisu nužni za nor-
malnu seksualnu aktivnost.
Mogu se formulisati dva opšta prin-
cipa:-?!-) Hormoni koje luče gonade bitni
su za normalan razvoj seksualno-sti, a u
manjoj meri su odgovorni za sta-lan nivo
seksualnog nagona. (2) Kada se po
ka ljudskim bićima, postoji progresivno
smanjivanje hormonalne kontrole nad
seksualnošću. Taj drugi princip sugeriše
đa neki drugi regula-torni mehanizmi
preuzimaju ulogu kod viših životinjskih
oblika. Postoji masa
fizioloških faktora koji doprinose sek
sualnoj reaktivnosti. U te faktore spa-da
opšti metabolizam individue i kon-
trolišući uticaj cerebrospinalnog ner-
vnog sistcma.
Pokazano je da nedovoljna ishrana
može da odloži početak zrelog seksual-
rimentalnc činjenice ukazuju sasvim ja-
sno da je seksualno ponašanje usko
povezano sa aktivnošću različitih korti-
kalnih zona i hipotalamusa. Sa jedne
strane, seksualni akt je veoma kompli-
kovan; on zahteva koordinaciju razli-
čitih skeletnih mišića, vaskularnih pro-
mena i drugih telesnih procesa koje kon-
troliše autonomni ncrvni sistem. Kada se
uz evolucionu skalu penjemo naviše,
integracija tih procesa postaje sve vi-še
 Glava X I L Fiziologija, motivi i emocije
zavisna od kore velikog mozga. Na
primer, očigledno je da je draž koja
započinje seksuaini akt veoma često
ideaciona ili perccptivna. Otuda ne iz-
nenađuje činjenica da se sa svc većim
189
kortikalnirn povrcdama često sreće sve'
manja sklonost ili čak sposobnost vrše-
nja seksualnih akata (videti sliku 02).
Sa druge strane, korteks takođe mo-
že da inliibira seksualne reakcije koje
190 Drugi deo. Motivacija i emocije

PROCENT UKLONJENOG
SLIKA
KORTEKSA 92. Dejstvo
korUkalnih povreda na рлгспјс
l;od niužjaka pacova. Svaka
tačka na grafikonu predstavlja
posebnu gru-pu životinja i
ukazuje na procenat životinja
iz grupe koje su posle
uništenja korteksa i dalje
vršile kopulaciju. Uništenje
manje od dvadeset procenta
korteksa uticalo je na veoma
mali broj životinja.
UništenjeSO—59 procenata
korteksa potpuno je uništilo
pa. renje kod 75 procenata
pacova. Ni jedan pacov kod
koga je uništeno 60 procenaia
korteksa ili više, nije vršio
kopulaciju. (In-teresantno je
primetiti da su žcnke-pacovi
nastavile sa parcnjcm uprkos
pntpimc dc-kortikacije).
(Prema Biču (Beach), 1951).
SLIKA 91. Dejstvo davanja hormona na
kopulativno ponašanjc kastriranih pacova.
mužjaka. ,,Prosečno vreme lateneijo"
odnosi se na interval vremena koji je
protekao između momenta uvođenja
receptivne ženke i momenta javljanja prve
kopulacije. Posle kastracije i bez ikakvog
tretmana (nuki podeok nn horizontalnoj
skali) prosečno vre-me latencije je skočilo
za 1,25 (pre kastra-cije) na ргеко 2,00. Sa
jednim raikrogra-mom androgena na dan
vreme latencije je spalo na 1.72.' Uopšte
govoreći, brzina sa kojom kastrirani
mužjaci započinju koitus zavisi od količine
datog muškog hormona. Sa 500
rnikrograma na dan prosečno vreme
latencije kastriranog mužjaka čak је manje
nego kod normalnog mužjaka (prerria Biču
(Bcach). 1951).

nog ponašanja kod pacova.

Posmatra-'nja ponašanja i štavova ratnih
zaro-bljenika i zatvorenika u
konccntracio-nim logorima, koji su
prisiljeni da žive na slaboj ishrani i koji
su skoro stalno gladni, pokazuju da kod
191 Drugi deo. Motivacija i emocije

takvih osoba postoji značajno smanjenje

seksualnog interesovanja.
Uloga cerebrospinalnog nervnog si-
stema *od najvećeg je značaja. Ekspe-
 Glava XII. Fiziologija, motivi i emocije
drugi moždani centri aktiviraju. Šraj-ner
i Kling (Schreiner and Kling) 1953. g.
našli su da uništenje izvesnih delova
mo/ga kod mačke dovndi do ekstrem
nog stanja stalne hiperseksualnosti. U
svom tumačenju tih rczultata oni
sugerišu da su uništenjem tih moždanih
zona uklonjcni kontrolni me-hanizmi u
mozgu koji regulišu seksual-no
ponašanje.
Scksualna motivacija, možda više
nego i jedan drugi motiv o čijoj fizi-ologiji
ponešto znamo, zavisi od svih
intcgrativnih mehanizama tela — od
cerebrospinalnog nervnog sistema, od'
autonomnog sistema i od hormonalnog
sistema. Fiziološke i psihološke činje-
nice potvrđuju postojanje složenih me-
đusobnih zavisnosti kod seksualnog mo-
tiva. Seks svakako nijc samo jedna hor-
monalna reakcija. On je takođe jedan
„oposmiš" — .jedinstvo procesa opaža-
nja, osećanja i mišljenja.
Kao što je slučaj sa vcćinom hor-
mona, dcjstvo seksualnih hormona nije
ograničeno samo na seksualno ponaša-
nje. Mi smo to videli kada smo govonii
0 sekundarnim seksualnim karakteristi-
kama koje su kontrolisane seksualnim
hormonima. Drugu ilustraciju nalazi-mo
u menopauzi ili klimakterijumu.
Menopauza je stanje koje sc kod žene
normalno javlja oko pedesete godine
(mada postoje široke uzrasne individu-
alne razlike). U to vremc dolazi do
smanjenja lučenja hormona iz ovarija.
Kada do toga dođe, menstruacija pre-
staje, a ovarije, uterus, mlečne žlezde
1 vagina počinju da atrofiraju. Cesto, ali
ne uvek, te promcne su praćene ni-zom
opštih fizioloških i emocionalnih
uznemirenja — depresijom, anksiozno-
šću, nemirom. Skpro utvrđeni podaci
sugerišu da mnoga od tih emocionalnih
uzncmirenja nastaju delom usled ,,psi-
holoških" faktora, kao i od promena u
endokrinoj ravnoteži koja nastupa us-led
smanjenog lučenja scksualnih hor-
mona.
Štitna žlezđa (tireoidna žlczda).
Hormon koji štitnjača luči ima jedno
opšte i stalno dejstvo na telo i niz spe-
cifičnih dejstava na visceralne organe za
vremc emocionalnog uzbudenja. Naj-
opštiji efekat tireoidnog hormona sasto-ji
se u ogromnom povećanju metaboli-čke
192
aktivnosti skoro svih ćelija u telu. Usled
toga jako povećano lučenje ti-reoidnog
hormona dovodi skoro uvek do
smanjenja telesne težine, dok u ve-likoj
meri smanjeno lučenje tog hormo-na
povećava težinu. Ta dejstva su na-ročito
lako uočljiva kod različitih
abnormalnosti tireoidne žlezde. Kod
hiperlireoidizma — to jest kod stanja
stalnog pretcranog lučenja tireoidnog
hormona sa odgovarajućim povećanjem
tireoidne žlezde —može doći do pore-
mećaja skeleta. Kod hipotireoidizma —
to jest kod stanja hrpnično nedovoljnog
lucenja tireoidnog hormona — tempo
rasta može biti usporen i mogu se ja-viti
razhčite patološke pojave.
Kretenizam. Krajnje izražen hipoti-
reoidizam prc rodenja, za vreme perio-da
odojčeta i detinjstva dovodi do pato-
loškog stanja koje se naziva kreteni-zam.
Osoba je patuljastog rasta i po-stoje
različite razvojne abnormalnosti, kao što
su izbačen stomak, zadebljan jezik, suva
i hladna koža. Mentalni ra-zvoj takođe je
zaostao i dete kreten je slaboumno.
Lcčenje takvog deteta kre-tena u bilo
koje vreme posle rođenja obično dovodi
do daljeg normalnog fizić-kog razvoja.
Međutim, njegov mcntalni razvoj biće
zauvek usporen, ukoliko se kreten ne
leči ubrzo posle rouenja. Verovatno da to
dolazi usled toga što jc razvoj moždanih
ćelija neposredno po-sle rođenja veoma
brz. Prema tome, neadekvatan
metabolizam moždanih ćelija za vreme
prvih nekoliko meseci života može da
dovede do trajnih po-vreda. Ovde.
imamo još jednu ilustra-ciju za
medusobnu povezanost između
hormonalnog sistema i najviših nivoa
cerebrospinalnog nervnog sistema.
Tireoidni hojjnon i emocionalno
\iz-.ouđenje. Nakon ili za vreme emocio-
rialnog uzbudenja poštoji povcćano lu-
čenje tireoidnog hormona u krvotok.
Dejstvo le povećane zalihe je mnogo-
sirano7~Između ostaJog, krvni pritisak
se povcćava, povećava se brzina i du-
bina disanja, ubrzava sc puls, a ćovek
pustaje uopšte razdražljiv i ,,nervo-zan".
Siika koju ovde imamo priiično je slična
onoj koju imamo prilikom sti-mulacije
autonomnog nervnog sistema. U stvari,
eksperimentalne i klinićke či-njenice
ukazuju da postoji uska po-vezanost
 Glava XII. Fiziologija, motivi i emocije
između aktivnosti tireoidne žiezde i
autonomnog nervnog sistema. Ta veza
je, međutim, u izvcsnoj meri indirektna;
ona se odvija preko hipo-flze.
Simpatički nervni sistem može da
stimuliše hipofizu da luči tireotropni
hormon. Taj hormon sa svoje strane
stimuliše tircoidnu žlezdu koja tada lu-či
svoj hormon. Može se, prema tome,
očekivati da će kontinuirani emocional-
ni stres dovesti do kontinuiranog su-
višnog lučenja tireoidnog hormona. lUi-
ničko činjenice potvrduju ovakvo rezo-
novanje. Kod velikog procenta ljudi
„tireotoksična-gušavost" — povećanje
tireoidne žlezde koje nastaje usled nje-ne
konstantne aktivnosti — razvija se posle
dugotrajnih i ozbiljnih emocional-nih
uzbudenja. I ovde vidimo da dej-slva
psihičkih poremećaja na telo mogu biti
trajna.
Hipofiza. Izgleda da su prednji i zad-
nji dco hipo'fize dve sasvim zasebne žle-
zde koje Ieže jedna pored druge. Na
osnovu onog što je poznato, пе postoji
nikakva funkcioualna veza izmedu njih.
Njen zadnji deo potpuno je kontrolisan
od strane. hipotalamusa; njen osnovni
hormon, antidiuretički hormon, prven-
stveno kontroliše učestalost i količinu u-
rinacije, Tako, na priiner, kada se anti-
diuretički hormon uopšte ne luči, koli-
čina mokraće koja se na dan izluči kre-
će se između 10 i 15 litara, umesto
normalnih 1.5 litar. Usled toga u emo-
cionalnom stresu (kada je hipotalamus
aktivan) može doći do velikih i brzih
promena u urinarnoj aktivnosti. Neka
emocionalna uzbudenja mogu da inhi-
biraju lučenje antidiuretičkog hormo-na,
što dovodi do česte i obimne uri nacije;
druga emocionalna stanja mo gu da
stimulišu iučenje tog hormona. što
dovodi do retkog mokrenja.
{Prednjideo hipofize. Videli smo već
koliko je hipofiza važna za kontrolu
gonacla i tireoidne žlezde. Utvrđeno je da
prednji_deo hipofize luči šest razli-čitih
hormona. Ti hormoni, između os-talog,
kontrolišu opšti telcsni razvoj, lučenje
kore adrenalne žlezde (videti kasnije),
Iučenje seksualnih hormona i lučenje
tireoidne žiczde. Svaki od tih šest
193
hormona je specifičan u pogledu „cilja"
na koji deluje.
Kontrola aktivnosti hipofize složena je
kao što su složene i njene funkcijc. U
izvesnoj meri njenu aktivnost kontro-liše
hipotalamus i autonomni nervni si-stem.
U većoj mcri, nju kontrolišu, kao što
smo videii, iste one žlezde koje ona
kontroliše. Zbog svo.je presudne sveu-
kupne regulativne funkcije u odnosu na
najvažnije žlezde u telu prednji deo
hipofize nazvan je „rnkovodcćom žlez-
dom^ili „nadzornom žlezdom".
Nadbubrežne žlezde (adrenalne žle-
zde). Nadbubrcžna žlezda sc sastoji od
dva sasvim različita dela: [zore nadbu-
brežne žlezde i srži nadbubrežne zlez-de.
Srž nadbubrežne žlezde predstavlja
jezgro cclokupnc žlezde; ona luči dva
hormona: epinejrin i norepine}rin. Ko-"ra
nadbubrežne žlezde izgleda kao ncki
omotač oko srži nadbubrežne žlezde i
luei drugu seriju hormona. Funkcije tih
različitih hormona u velikoj su meri
različite.
Kora nadbubrežne žlezde. Кога nad-
bubrežne žlezde luči tri tipa hormona,
uključujući muške i ženske seksualne
hormone. Dugo vremena malo se znalo o
tim hormonima, izuzev da su oni na neki
način nužni za život, pošto sve ži-votinje
kojima su adrenalne žlezde iz-vađene
bez razlike umiru. Novija istra-živanja su
uspela da ukažu na izvesne funkcije tih
hormona, ali njihovo dej-stvo na
motivaciono i emocionalno po-našanje
još uvek je pod znakom pi-tanja.
Iako su adrenalni seksualni hormoni
slični ili identični sa hormonima koje
luče gonade, izgleda da oni ne igraju
nikakvu značajnu seksualnu funkciju
kod normalnih Ijudi. U abnormalnim
slučajevima oni su važni. Ponekad se na
kori nadbubrežnih žlezda razvijaju
tumori i tada ti tumori mogu da luče
ogromne količine seksualnog hormona
kove nadbubrežne žlezde. Obično dej-
stvo tih hormona se sastoji u maskuli-
nizaciji osobe. Kod žena oni mogu da
izazovu muške sekundairne seksualne
karakteristike, kao što je duboki glas,
gubitak kose na glavi i rast brade. Kod
muškog deteta može da dođe do рпгга-
nog seksualnog razvoja. Sasvim je jas-no
 Glava XII. Fiziologija, motivi i emocije
da te promene mogu da imaju dej-stvo
na celokupnu ličnost.
Srž nadbubrežne žlezde; Dva hor-
mona koje srž nadbubrežne žlezde luči
hemijski su sasvim slična aii imaju u
izvesnoj meri različita fiziološka dej-
stva.- Epinef rin vrrši konstrikciju izves-
nih krvnih sudova, dok druge širi (kao
što su krvni sudovi u mišićima), dok
norepinefrin vrši konstrikciju svih krv-
nih sudova u telu. To, na primer, znači
da norepinefrin dovodi od većeg povi-
šenja krvnog pritiska nego epinefrin.
Kada epinefrin i norepinefrin (koji se
obično luče u stalnoj proporciji) dođu u
kontakt sa vlaknima glatkih mišića,
njihovo dejstvo na ove je pot-pund isto
kao i dejstvo koje simpatički nervni
sistem ima na ta mišićna vlak-na. Prema
jednoj opštoj frazi, hormoni
nadbubrežne žlezde imitiraju stimula-
ciju simpatičkog nervnog sistema. Iz-
gleda da je funkcija srži nadbubrežne
žlezde da potpomogne dejstvo simpa-
tičkog nervnog sistema. U strahu, na
primer, oba sistema deluju skupno da bi
pripremiii osobu za emergentnu ak-eiju.
Međutim, ti hormoni imaju dugo-
trajnije dejstvo nego draženje simpa-
tičkim nervima. Hemijska supstanca
koja se u visceralnim organima širi sa
krajeva simpatičkih nerava gubi svoju
efektivnost u toku od 10 do 30 sekundi
po oslobođenju iz nerva. Sa druge stra-
194
ne, efektivnost mešavine epinefrina i
norepinefrina traje 2 do 3 minuta. Vi-
dimo ovde veoma lepu kooperaciju iz-
među dva sistema koja pripremaju telo
za emergentnu (hitnu) akciju. Simpa-
tički nervi istovremeno stimulišu vis-
ceralne organe i nadbubrežne žlezde.
Tako su visceralni organi pokrenuti na
neposrednu emergentnu aktivnost sti-
mulacijom simpatičkim nervima koji
imaju kratkotrajno dejstvo, a zatim je to
dejstvo pojačano kasnijim pristiza-njem
adrenalnih hormona putem krvo-toka
koji imaju uspešnija i dugofcraj-nija
dejstva.
Individualne razlikel Shvatnje da ,
,normalnf' 1 judi imaju , ,nor malni"
hormonalni nivo aktivnosti ne od-govara
činjenicama. Na osnovu ras-položivih
činjenica izgleda jasno da svaki čovek
ima posebnu endokri-nu strukturu. Čak
i kod takozva-nih ,,normalnih"ijudi
jedna endokrina žlezda može da
pokazuje trideset peto-struku varijaciju
od čoveka do čoveka (videti prilog 79).
Kao što je to jedan biohemičar rekao
(Williams, 1956), „Endokrina struktura
pojedinih ljudi izgleda da je isto onoliko
raznovrsna kolilco su raznovrsna i
mesta na koji-ma ljudska bića žive".
Ličnosfe i hormoni. Možda nigde či-
njenica individualnih razlika između
ljudi nije tako upadljiva kao li 'njiho-vom
emocionalnom ponašanju. Postoje
195 Drugi deo. Motivacija i emocije

P R I L O G 79

Biolicmijska

hulividualnost
196
U jcdnoj veomu interesantnoj knjizi
o biohcmijskoj individualnosti. R. J.
Vili-jams._bioherničar sa univerziteta u
Tek. sasu, iznosi činjenice o Hipofizn. Ncki ljucli 'imaju hipofi-u
individualnoj bio-hemijskoj gradi ljudi i
životinja. Sledeći ilustrativni podaci
koji se odnose na čo-veka uzcti su \z
njegove studije.
Tireoidna žtezda. Težina normalnc
tireoidne žlezde krcće se od 8 do 50
grama; njcn oblik je još u vcćoj mcri
promcnljiv. Toj anatomskoj varijabilno-
sti odgovara još vcća varijabilnost u lu-
čenju.
Scksuatne žlezde. Težina ovarija kod
normulnih žena se kreće od 2 do 10
grama. Izvesna ženska odojčad rođena
su sa ovarijama koja sadržc 30 000 ovu.
ma. dok je kod drugih taj broj veći za
više od deset puta. Lučenje estrogena
takodu se u velikoj meri razlikuje. Te-
žina testisa kod muškaraca sc krcće od
10 do 45 grama. Jedno ispitivanje je
pokazalo da se lučenje muškog seksual-
Drugi deo. Motivacija i emocije
nog hormona kreće od 0,2 do 7.0 mili-
grama — što predstavlja trideset peto-
struki opseg kod normalnih Ijudi.
koja je teška 350 miligrama^ dok drugi
imaju hipofizu koja je teška 1100 mili-
grama. Kod nekih ljudi na prednji
režanj hipofize otpada 56 procenta
ukupne težlne žlezde. a kod drugih 92
procenta. Postoje podjednako Široke
varijacije u hormonal-nom lućcnju te
..rukovodeće žlezde".
Nadbubrezne žlezdc. Tcžina nadbubrc-
žnih žlczda kreće se od 7 do 20 grama.
Debljina kore nadbubrežne žlezde kreće
se od 0,5 do 5,0 milimetara, a
prelposta. vlja se da postoji i
odgovarajuća deseto-struka razlika u
aktivnosti kore nadbu-brežne žlezde.
Svaki od nas ima svoju sopstvenu i
specifićnu strukturu endokrinih žlezda.
Ljudi jesu različiti.
wnilams. R. .T. 3S5C. Biocliemlcal lndlvldua-Шу.
New Yorlc: Wiley.
197
mirni, razdražljivi, agresivni, submisiv-ni
i mnogi drugi „tipovi" ljudi. Kada je uloga
hormona u emocionalnom i moti-
vacionom ponašanju prvi put postala
jasna, uz saznanje o inđividualnim raz-
likama u ,,horminalnoj građi" Ijudi,
verovalo se da će se ključ za razume-
vanje različitih cmocionalnih naćina
reagovanja Ijudi naći u analizi njiho-vog
endokrinog sistema. Međutim, da-lja
istraživanja na tom polju ublažila su taj
entuzijazam. Činjenice posma-trane u
celini ukazuju da ne postoji nikakav lako
uočljiv odnos između raz-lika u
hormonalnom funkcionisanju i oblika
emocionalnosti.
Očevidno je da endokrini sistem igra
značajnu ulogu u emocionalnom i moti-
vacionom ponašanju. Ali dejstvo sva-kog
pojedinog hormona odredeno je
medusobnim odnosima endokrinih sup-
stanci, a ne samo dejstvom pojedinog
hormona. Dejstvo preterane količine
seksualnog hormona može biti pod uti-
cajem postojanja hormona štitne žlez-de,
hipofize, i nadbubrežnih žlezda. Prema
tome, mi ne možemo da očeku-jemo da
ćemo naći neki jednostavan odnos
izmedu količine jednog hormona i
načina ponašanja. Ali, štaviše, videii
smo da je endokrini sistem jedan od
nekoliko sistema koji kontrolišu emo-
cionalno i motivaciono ponašanje. Au-
tonomni nervni sistem i cerebrospinal-ni
nervni sistem talcode igcraju značajne
uloge. Najzad, mi moramo imati na umu
da pojedinac nije samo produkt svoje
unutrašnje srcdine već i svoje spoljašnje
sredine — svoje kulturne po-zadine i
svog životnog iskustva. Prema tome,
diskusiju o ličnosti moramo da
rezervišemo za poslcdnji deo ove knjige.
R *Чк
Drugi deo. Motivacija i emocije
Ađrenalue (nadbubrežne) žlezđe. Sas-
toje se od dva zasebna dela. Kora
nadbubrežne žlezdc luči tri vrste hor-
mona, uključujući muški i ženski sek-
sualni hormon. Srž nadbubrežne
žlezde, koja predstavlja jezgro žlez-de,
luči epinefrin i norepinefrin i igra
značajnu ulogu u kontroli visceralnih
reakcija koje pratc emocije.
Androgeui. Opšte imc za muške seksu-
alne hormone. U androgene spadaju
testosteron i androsteron.
Androstcron. Muški seksualni hormon
čije mesto stvaranja još nije defini-
tivno utvrdeno. Izgleda da ima isto
dejstvo kao i testosteron.
Antidiuretički hormon. Hormon koji lu-
<5i zadnji deo hipofize. Njegova se
funkcija sastoji prvenstveno u kon-
troli učestalosti i količine urinacije.
Emocionalna uzbuđenja mogu da in-
hibiraju iučenje tog hormona, što do-
vodi do čestog i prekomernog mokre-
nja.
Autonomni nervni sistcm. Nervni sis-tem
koji inervira visceralne organe i koji je
uglavnom odgovoran za auto-nomne
telesne reakcije. Autonomni sistem se
sastoji od dva podsistema —
simpatičkog i parasimpatičkog ner-
vnog sistema.
Ccrehrospinalni nervni sistem.. Onaj dco
nervnog sistema koji obuhvata
senzorne nerve, mozak, kičmeni stub i
motorne nerve. Ponekad se ovaj sistem
naziva „centralnim nervnim sistemom"
(CNS). Cerebrospinalni nervni sistem
treba razlikovati od autonomnog
nervnog sistema.
Dehiuracija. Postoje dve vrste dehid-
racije telcsnih tkiva. od kojih svaka
može da izazove osećaje žeui. Apso-
lutna dehidracija odnosi se na mvo
tečnosti u telu koji je manji od nor-
malnog; relativna dehidracija odnosi se
na stanje u kome je količina vode u
odnosu na količinu soli manja nego
što je to normalno.
Dorzomedijalno jeđro (nucieus dorso-
medialis). Jedno hipotalamično jcdro.
198 Drugi deo. Motivacija i emocije

Električno dražer.je tog jedra izazj-va Epinefrin i norepinefrin. Dva hemijski

snažnc reakcije besa.
Džems-Laugeova leorija. Teorija koju ' su
nezavisno predložili Viljcm Džems LI
Americi i Franc Lange u Danskoj;
prema ovoj teoriji telesne promcne
prethode doživljaju emocijc; percep-cija
telcsnih promena jeste sam do-življaj
cmocija. Ova teorija predstav-lja
suprotnost Kenon-Bardovoj teoriji.
slična horrhona koje luči srž nadbub-
režne žlezde. Ti hormoni imaju u iz-
vesnoj meri različita dejstva na vis-
ccralne organe, ali, uopšte uzev, nji-
hovo kombinovano dejstvo ima iste
efekte kao i draženje visceralnih or-
gana putem simpatičkog nervnog si-
stema; otuda se kaže da oni ,,imiti-
raju" simpatički nervni sistem.

Emergentna teorija emocija. Teorija koja Estrogen. Ženski seksualni hormon koji
tvrdi da se evoluciona uloga c-mocija, ovarije proizvode i luče. Izgleda da je
sa svojim propratnim visce-ralnim ovaj hormon delimično odgovoran za
reakcijama, sastpji u olakša-vanju razvoj ženskih seksualnih organa,
emergenlne akcije u trenucima razvoj ženskih sekundarnih seksual-
opasnosti.
Endokrini sistem. Termin se odnosi na
žlezde sa unutrašnjim lučenjem (na
žlezde bez kanala) i na njihove reak-
cije. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
su telesni organi koji proizvode slože-
na hemijska jedinjenja koja se nazi-
vaju hormonima; te hormone luće
direktno u krvotok. Drugo ime za
endokrini sistem je hormonalni sis-
tem.