You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,

research institutes, and various content providers

Source: Зборник радова Византолошког института

Byzantine Studies

Location: Serbia
Author(s): Branislav Todić
Title: Натпис уз Јована Оливера у наосу Леснова (Прилог хронологији лесновских фресака)
The Inscription next to John Oliver in the Naos of Lesnovo. А Contribution to the Chronology
of Lesnovo Frescoes
Issue: 38/1999
Citation Branislav Todić. "Натпис уз Јована Оливера у наосу Леснова (Прилог хронологији
style: лесновских фресака)". Зборник радова Византолошког института 38:373-384.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=13729
CEEOL copyright 2019

Зборник радова 8изантолошког института ХХХУIII, 1999/2000.

Recuei1 des travaux de J'Institut d'etudes byzantines, ХХХУIII, 1999/2000
УДК 930.24(093.5:497.17):929.731 (=861 )"13":75.052.033.2(=861)( 497.17)

БРАНИСЛАВ ТОДИЋ

НАТПИС УЗ ЈОВАНА ОЛИВЕРА У НАОСУ ЛЕСНОВА

Прилог хронологији лесновских фресака

Натпис крај ктитора Јована Оливера на фресци у манастиру Леснову био је

интерполиран, по добијању његовог деспотског достојанства после 1346, због чега
у њему постоје противречности. Његов портрет, као и остале фреске у цркви (осим
нартекса), настали су 1342-1343. године, док је још носио титулу севастократора.
Постоје наговештаји да је ову титулу добио баш наведених година од цара Јована
Кантакузина, који се тада налазио у Србији.

Натпис крај портрета ктитора манастира Леснова, Јована Оливера, на

северном зиду наоса цркве, заокупља пажњу историчара и историчара умет­

ности већ преко стотину година због обиља података који помажу бољем
разумевању времена краља и цара Стефана Душана, али и због датовања ле­
сновских фресака. Премда је много пута био објављиван, овде још једном до­
носимо његов текст, по последњем и најтачнијем читању, пропраћеним кал­
ком, ради лакшег праћења нашег излагања: "~b 9"Бh Х(9ИСТ)ОRh иw"нh Wl\ИRЕ9h
ПО М(И)I\( О )сти Б( ОЖИЕ)И И г( ОСПОдИ)Н" МИ К9(")I\,, СТЕс$(")Н" БИХh 8 С9hБl\EМh
RЕI\ИКhI ЧEl\НИКh пот( о )МЬ RЕI\ИКИ cl\8r" пот( о )МЬ REI\ИКhI ВОЕВОД" ПОТ( о )МЬ
RЕI\ИКhI СЕВ"СТОК9"Т[ О ]9[Ь и или ,,] ~" ВЋ9НОЕ Ем8 ПО9"БОТ"НИН: по М(И)I\( ОС)ТИ
Б( О )ЖИЕИ И RЕI\ИКhI деСПОТЬ RCEI9> С9hБСКИН: ЗЕМI\Е И ПОМО9hCКИI€ и 8ЧЕСТНИКh
Г9ькомь.l Јован Оливер је свој лик у ктиторској композицији обележио са­
свим необичним натписом за ово место,2 у којем је изложио свој хијерархиј­
ски успон од великог челника до деспота, приписујући то милости Божјој и
милости краља Стефана. Забуну су изазвали баш то краљево спомињање и
две последње Оливерове титуле (севастократора и деспота), које му је могао
доделити само цар, па су слика и натпис, да би били усклађени, датовани по­
сле априла 1346. године. Противречности у натпису су објашњаване разно-

I С. Габелuћ, Манастир Лесново. Историја и сликарство, Београд 1998, 112, цртеж 7 (за
ранија издања натписа в. нап. 153).
2 Својим почетком он више наликује интитулацијама у повељама, нарочито оним у који­
ма се наводи исцрпна генеалогија владара (с. Сшmюјевuћ, Студије о српској дипломатици, 11.
Интитулација, Глас СКА 92 /1913/ 143-149); набрајање звања више је одлика записа, уп. ССЗН,
IV, бр. 6853.

CEEOL copyright 2019

CEEOL copyright 2019

374 Бранислав Тодић

лико, почев од тога "que l'on ait fait erreur dans lа titulature de Dusan",3 до
претпоставке да је у натпису наведена "и она титула, наиме деспотска, чије
се добијање ускоро и са извесношћу очекивало".4 Верујемо, међутим, да би
неспоразуми били мањи кад би се више поверења поклањало давном запа­
жању о пресликавању натписа, на шта упућују и његов изглед и његова са­
држина.

Наиме, Ђ. Бошковић је још 1938. уочио да је натпис био ретуширан:

старији текст је био исписан прецизним словима танким слојем беле боје, а
млађи натпис изведен мање брижљиво, дебелим рељефним словима; уз то,
линије првобитног и новијег натписа нису идентичне. 5 Пошто се овај други
слој боје налази на словима целог натписа, то значи да је он изведен одјед­
ном. 6 Не може се, међутим, прихватити мишљење да је "читав овај натпис,
једном касније, подебљан"7 из следећих разлога: други слој боје не прати до­
следно старији, реч "всејен" у седмом реду померена је удесно,8 а у истом
реду, пре поменуте речи, преостао је полуглас из старијег натписа,9 док је
цео натпис компонован тако да испуни слободан простор између вертикалне
бордуре и Оливерове фигуре, због чега су редови збијени, а они последњи
искошени, како би се исписао сав потребан текст. То се сигурно не би десило
да је натпис у непознато време само освежаван, без измене његове садржине.
Садржај натписа још боље показује да је у међувремену у њему интер­
венисано, што су запазили скоро сви истраживачи који су се њиме бавили. ЈО

3 N. L. Okunev, Lesnovo, L'art byzantin chez les Slaves, п. Recueil Th. Uspenskij, 1/2, Paris
1930, 259.
4 е Габелић, нав. дело, 33.
5 Ђ. Бошковић, Неколико натписа са зидова српских средљовековних цркава, Споменик
СКА LXXXVII. Други разред 68 (1938) 11, сл. 9.
6 Исто, 11. Да је цео натпис из истог времена верују и В. Ј. Ђурић, Византијске фреске у
Југославији, Београд 1974, 212; е Габелић, Нови податак о севастократорској титули Јована
Оливера и време сликаља лесновског наоса, Зограф 11 (1980) 60-61; исша, Манастир Лесново,
32-33; И. М. Ђорђевић, Зидно сликарство српске властеле у доба Немаљића, Београд 1994, 97,
272, нап. 86 (по љему, натпис, први пут изведен 1346, убрзо је био пресликан, кадје Оливер до­
био деспотско достојанство, а заједно с љим и портрет ктитора, што се не може прихватити). Б.
Ферја/Јчић, Деспоти у Византији и јужнословенским земљама, Беоrрад 1960, 165, прихвата да
Је натпис ретуширан и претпоставља "да није настао ОдЈедном, него да су поједини делови на­
кнадно додавани".

7 е Габелић, Једна локална сликарска радионица из средине XIV века и Дечани. Лесново
- Марков манастир - Челопек, Дечани и византијска уметност средине XIV века, Београд
1989, 368, нап. 3; исша, Манастир Лесново, 33, нап. 152.
8 е Габелић, Једна локална сликарска радионица, нав. место.

9 Ђ. Бошковић, нав. дело, сл. 9. Он се види и на добрим фотографским снимцима: G. Mil-

let - Т. Velтans, La peinture du Моуеп age еп Yougoslavie, 4, Paris 1969, pl. 14, fig. 30.
10 N. L. Okunev, ор. cit., 259; Ђ. Бошковић, нав. дело,
11; Ђ. Сшричевић, Једна хипотеза о
титуларном имену српских деспота XIV 7-8 (1956-1957) 119-120; Б. Фер­
века, Старинар н. с.
ја/Јчић, нав. дело, 164-165; Г. Томовић, Повеља манастира Леснова, Историјски часопис 24
(1977) 89, нап. 16; е Габелић, Нови податак, 61; исша, Манастир Лесново, 33; И. М. Ђорђевић,
нав. дело, 272, нап. 86; Византијски извори за историју народа Југославије, VI, Београд 1986,
382, нап. 90 (е Ћирковић - Б. Ферја/Јчuћ).

CEEOL copyright 2019

CEEOL copyright 2019

Натпис уз Јована Оливера у наосу Леснова 375

То се огледа како у његовој композицији (понављање израза "по милости

Божјој" два пута), тако и у противречности што се у њему помиње краљ Ду­
шан, док Јован Оливер носи и титуле севастократора и деспота, које је могао
добити само од цара. Овај несклад је различито разрешаван. Ако, засад, оста­
вимо по страни старије претпоставке, по којима је Оливер ова два достојан­
ства добио у време краља Душана (дакле, пре 1346), било од српског краља
било од византијских царева, а на основу родбинских веза,ll навешћемо овде
само објашњење професора Ферјанчића, пошто је оно прихваћено у науци.
По њему, натпис тачно наводи Оливеров успон на титуларној лествици, и
баш он сведочи да је Оливер све титуле добио од Душана, чије је име поме­
нуто на почетку, дакле и севастократорску и деспотску, које би му овај доде­
лио најраније 1346. Он се, ипак, оградио речима да је натпис проблематичан,
ретуширан и да "садржи неколико врло нејасних детаља".l2 Овакво објашње­
ње било је допуњено запажањем да натпис говори о успону Јована Оливера,
а не Душана, па је то учинило излишним истицање Душанове царске титуле
поред оних звања које је доделио Оливеру тек после 1346. године. l3 Сматра­
ло се, такође, да је Оливеров севастократорски портрет једно време био без
натписа, све док овај, убрзо, није добио деспотски чин,l4 или је, пак, он од­
мах означен с деспотском титулом, чије се добијање очекивало. l5 Писац по­
следње монографије о Леснову ипак упозорава: "Нелогичност натписа није
добила задовољавајуће разрешење у истраживањима, а она и надаље остаје
као TaKBa".l6
Мада у писаним изворима нема потврда кад је и од кога Јован Оливер до­
био севастократорско и деспотско достојанство, покушаћемо да се приближи­
мо решењу кад је насликан у наосу Леснова и какав је натпис пратио његов
портрет. Полазимо при томе од непобитне чињенице да је ктитор Леснова ов­
де приказан као севастократор, о чему говоре његова одећа, инсигније и оста­
так севастократорске титуле у соклу испод арханђела Михаила, коме приноси
xpaM. l7 С том титулом он се помињао и у натпису на, сада изгубљеном, метал­
ном украсу хороса. Уколико је ово достојанство добио од цара Душана, онда
би се заиста старије лесновске фреске могле датовати између 1346. и 1347. го-

11 С. Новаковић, Византијски чинови и титуле у српским земљама XI-XV века, Глас СКА
LXXVIII (1908) 239; Ј. Радонић, О деспоту Јовану Оливеру и његовој жени Ани Марији, Глас
СКА XCIV (1914) 95-101; N. L. Okunev, ор. cit., 225; Ђ. Сшрuчевuћ, нав. дело, 120; Р. М. Гру­
јић, Који је српски деспот умро као великосхимник Јован Каливит, ГСНД 5 (1932) 236. Њихова
мишљења је критички претресао Б. Ферјанчuћ, нав. дело, 162-164.

12 Б. Ферјанчuћ, нав. дело, 164-165; уп. uсшu, Севастократори и кесари у српском цар­
ству, ЗФФБ 11-1 (Споменица Јорја Тадића) (1970) 257-259; Византијски извори, VI, 382 (с.
Ћирковић - Б. Ферјанчuћ).

13 Г. То.мовић, нав. дело, 89, нап. 16.

14 С. Габелuћ, Нови податак, 61.

15 Исша, Манастир Лесново, 33.

16 Исто.

1? Исша, Нови податак, 54-61, сл. 1-2,8; uсша, Манастир Лес ново, 32-33, 113-116, сл.
65-66.

CEEOL copyright 2019

CEEOL copyright 2019

376 Бранислав Тодић

дине, кад се Јован Оливер већ помиље с деспотским достојанством. 18 Томе

би једино сметало навођеље и љегове деспотске титуле у натпису.
Напред смо, међутим, показали да је лесновски натпис несумљиво ин­
терполиран и да га треба опрезно користити. Најпре треба рећи да су били у
праву сви они који су тврдили да је данас видљив текст исписан одједном,
али исто тако и Ђ. Бошковић (који, заправо, наводи Мијеово усмено саоп­
штеље), Ђ. Стричевић и Б. Ферјанчић,19 претпоставком да љегов садржај ни­
је настао одједном, већ да су неки делови накнадно додавани. Судећи по тра­
говима старијег натписа, он је такође био дугачак, и заузимао је отприлике
простор као и новији. Његов садржај је, без сумље, дословно пренет у други,
млађи натпис, уз један нов додатак, онај о Оливеровој деспотској титули. Ка­
да је настао тај првобитни натпис, заједно с ктиторовим портрет·ом, може се
и тачно утврдити: судећи по љеговом завршетку (исеll\ С9ЬБСКИle џММ И
nОМО9ЬСКИle и 8честникь Г9ЬКОМЬ), било је то између 1343. и 1345. године (ма­
ло касније ћемо видети да се то десило баш 1343). Наиме, проучаваље дипло­
матичке грађе поуздано је издвојило ово кратко раздобље у успону краља
Душана ка царском достојанству, у којем српски краљ својој титули додаје
"грчке земље и пределе", односно помиље да је "честник Грком".20 Строго

18 Година 1347. је забележена у повељи цара Душана Леснову, али с трећим индиктом,
што одговара 1350. години се Новаковuћ, Законски споменици српских држава средњега века,
Београд 1912,681). Без обзира на то да ли се више верује години или индикту (што за нас овде
није од значаја), остаје као сигурно даје Јован Оливер наведен као деспот и 6. августа 1349. го­
дине у накнадно подигнутој и осликаној лесновској припрати (е Габелuћ, Манастир Лесново,
33-34, цртеж 4, с ранијим издањима натписа у нап. 163).
19 Ђ. Бошковuћ, нав. дело,
Ђ. Сшрuчевuћ, нав. дело, 119; Б. Ферјанчuћ, Деспоти, 165.
11;
Решењу се највише приближио Стричевић (нав. место) речима "да се по садржини - а не по
времену настанка - натпис састоји из два дела", али се његово тумачење Оливеровог добијања
деспотске титуле од Јована Кантакузина не може прихватити, између осталог и због Оливерове
севастократорске представе у ктиторској композицији.

20 Повеља манастиру Хиландару о дару струмског властелина Рудла, 28. марта 1343. или
1345 (В.
Korablev, Actes de Chi1andar. Actes slaves, Византийский временник 19/1912/, Прило­
жение, 481): К9""ћ и СAI\\ОД9hЖhЦh 8СЋХћ С9GСКhlИХh И ПОМО9СКhlИХh ЏМI\ћ и ЧhСТНИКh Г9ЧКhlИМh
СТ9АНАМћ; повеља Св. Петру и Павлу на Лим у, 25. октобра 1343 (А. В. Соловјев, Кад је Дечан­
ски проглашен за свеца? Краљ Душанова повеља Лим ском манастиру, Богословље 4 /1929/
296): К9""ћ Оо' 8CfXh С9ћССКНХ 7;fM'I\h И ПОМО9'ских и Г9hЧКИХ; повеља Хиландару о поклону прото­
севаста Хреље (на основу познијег фалсификата), 1343-1345 (В. Korablev, Actes de Chi1andar,
459): К9""ћ и С"МОд9hЖhЦh 8СЋХћ C9GCKhlHXh ЏМl\h Н ЧfСТhННКh Г9hЧhСКНМh СТ9АНАМћ; повеља Хи­
ландару о поседима Св. Николе у Врању (1343-1345) (ПКЈИФ 7 /1927/ 109): К9"" 8CfXh
С9ћП'СКНХћ и ПОМО9'СКИХh ЏМhl\h и ЧfСТhНИК Г'9ћКОМћ; даровна повеља хиландарском пиргу Хру­
сији, 1. јануара 1345 (е Новаковuћ, Законски споменици, 487): K9AI\h САМОд9hЖhЦh 8СЋХћ
С9hGСКИХ ЏМl\h И ЧfСТНИКh Г9hЧhСКhlМh СТ9АНАМћ; трећа дечанска хрисовуља, 1343-1345 (п. Ивuћ
- М. Грковuћ, Дечанске хрисовуље, Нови Сад 1976,278): К9""ћ 8СЋХ С9GСКИХ н ПОМО9СКНХ ЏМl\h
и n9iiAiiI\h Г9hЧСКИХ и Ghl\hГ"9'СКИХh; повеља Богородици Перивлепти у Охриду, јесен 1345 (е
Новаковuћ, Законски споменици, 672); К9""ћ 8СЋХћ С9hПhСКИХh н ПQМQ9hСКИХh и Г9hЧКИХ 7;fMI\h;
Душаново писмо Млечанима, 15. октобра 1345 (S. Ljubic, Listine о odnosajih izmedu Juznoga
Slavenstva i M1etacke republike, П, Zagreb 1870,278): Stephanus Dei gratia Serbie, Chi1minie, Zen-
te, Аlbапје et maritime regionis rex, пес поп Bu1garie imperii partis поп modice particeps, et fere to-
tius imperii Romanie dominus); натпис крај портрета краља Стефана Душана у Св. Ђорђу у По­
лошком, 1343-1345 (Ц Грозданов - Д. Ћорнаков, Историјски портрети у Полошком, 1, Зограф

CEEOL copyright 2019

CEEOL copyright 2019

Натпис уз Јована Оливера у наосу Леснова 377

омеђено пространим освајањима Македоније и Албаније почетком 1343. и

заузимањем Сера у септембру 1345, овакав додатак Душановој титули не по­
јављује се ни пре ни после тога. Премда се у Леснову он налази уз Оливеро­
ву, а не Душанову титулу, то је без већег значаја, јер је титула властеле, као
и највиших црквених достојанственика, пратила владареву.21 Поред других,
то најбоље потврђује баш пример Јована Оливера: у повељи манастиру Св.
Димитрија у Кочанима (пре 1340/41) потписао се као "Јован велики слуга
Оливер српскије земље и поморскије", а у једном запису у рукопису Wuk 6 у
Државној библиотеци у Берлину (XIV век) забележена је смрт великосхим­
ника Јована Каливита, некада "великог деспота свих земаља српских", најве­
роватније такође Јована Оливера. 22
Пошто је несумњиво да је Јован Оливер насликан као севастократор, а
то је подвукао и исписивањем титуле у соклу испод арханђела Михаила у
ктиторској композицији,23 док завршетак нове титулатуре упућује само на
време између 1343. и 1345, првобитан натпис уз његов лик могао је да гласи:
A~b 9АВЬ Х(9ИСТ)ОКЬ ИWАНЬ Wl\ИКЕ9Ь ПО М(И)I\( О )сти В( ОЖИЕ)И И г( ОСnОДИ)НА МИ
К9(А)I\А СТЕф(А)НА ВИХЬ S C9bBI\EMb КЕI\ИКЫ ЧЕI\НИКЬ nОТ(О)МЬ КЕI\ИКИ CI\SrA
nОТ( о )МЬ КЕI\ИКЫ КОЕКОДА nОТ( о )МЬ КЕI\ИКЫ СЕКАСТОК9АТ[ О ]9[ Ь] КСЕЬ. С9ЬВСКИН;
~EMI\E И nОМО9ћСКИН; И SЧЕСТНИКЬ Г9ЬКОМЬ. Такав натпис, ма колико необичан за
ктиторске композиције, састављен је по угледу на владарске интитулације:
започиње обраћањем у првом лицу ("аз"), с атрибутом "раб божји", девоци­
јом "по милости божјој" и додатком "и господина ми краља Стефана", којим
се истиче не само поданички однос према владару, већ и легитимитет титула
које је Оливер добио вољом или сагласношћу српског краља. Истицање вла­
дареве милости било је изгледа обавезно у самосталним повељама властеле,
о чему сведочи и поменута Оливерова повеља манастиру Св. Димитрија у

14/1983/ 62-63): крсХл.t~ Kat a{)'toKpcX'tOOP тtсХсщ 1:Ер~tЩ Kat тtараЭал.аcrcrtщ Kat 'РоџЕооу. Нај­
садржајније расправе о значају и важности овакве Душанове титуле: М. Диllић, За хронологију
Душанових освајања византијских градова, ЗРВИ 4 (1956) 6-10; Љ. MaKcu.мoвић, Грци и Рома­
нија у српској владарској титули, ЗРВИ 12 (1970) 64-65; Г. Субошuћ, Прилог хронологији де­
чанског зидног сликарства, ЗРВИ 20 (1981) 118 и нап. 31; С. Ћирковић, Србија уочи Царства,
Дечани и византијска уметност, 9-11; С. Марјаllовuћ-Душанuћ, Владарска идеологија Немањи­
ћа. Дипломатичка студија, Београд 1997, 82-86.
21 М. Југовић, Титуле и потписи архиепископа и патријараха српских, Богословље 9 (1934)
253-272, посебно 255-256; Историја српског народа, 1, Београд
1981, 532 (М. Благојевuћ).
22 ССЗН, II, бр. 4602;
С. Новаковић, Законски споменици, 662-663; Р. М. Грујић, нав. де­
ло, 233-237; Ђ. Сшрuчевuћ, нав. дело, 128 и слика на страни 129; С. Габелuћ, Манастир Лесно­
во, 29, 35-36. Сличне ингредијенте титули у XIV веку имају севастократор Влатко у Псачи
("севастократор все српске земље Владко"), велики кнез Војислав ("раб Христа Бога Стефан а
зовом велики кнез Војислав всеј србској и греческој и поморској земљи") и протовестијар Тома
("раб божји Тома а зовом Борислав велики? протовистијар всеје српскије и грчскије земље"),
уп. Ђ. Си. Радојuчuћ, Севастократор Влатко и његов новац, Старинар 13 (1938) 71-73; М.
П(аlluћ) С(уреи), Заштита Сопоћана. Гробни натписи, Саопштења РЗЗСК 1 (1956) 26; Г. Томо­
вић, Морфологија ћириличких натписа на Балкану, Београд 1974,74, сл. 58; С. Мандић, Велика
господа све српске земље и други просопографски прилози, Београд 1986,66-72, 108-117; М.
Благојевuћ, Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд 1997, 52, нап. 65.

23 С. Габелuћ, Нови податак, 54-61.

CEEOL copyright 2019

CEEOL copyright 2019

378 Бранислав Тодић

Кочанима, издата десетак година раније, чија је интитулација врло слична

почетку лесновског натписа: "По милости Божјој, и по милости господина
ми краља Степана, ја слуга велики Оливер".24 Уосталом, и у Душановим по­
вељама редовно се истиче да краљ својом милошћу потврђује властели одре­
ђене привилегије, њихове поклоне и слично. 25 Затим се у натпису у наратив­
ном облику ("бих у Србљем") набрајају сва висока достојанства која је Оли­
вер носио, стално се успињући на хијерархијској лествици моћи и звања, од
великог челника до великог севастократора,26 а њихов редослед се подвлачи
речцом "потом". Само уз последњу, севастократорску титулу, коју Оливер
носи у том тренутку, појављује се и додатак "све српске земље и поморскије
и (у)честник Грком", уобичајен у то време у владарској титулатури. Сматра­
мо да Оливер при набрајању својих титула не додаје случајно оно "бих у Ср­
бљем", већ да тиме подвлачи да је све то (велики челник, слуга итд.) био у
Срба, у српској земљи, што је изгледа понајпре било потребно због севасто­
краторског достојанства, пошто су остала, добијана од краља, била уобичаје­
на у српској титулатури.
Добро је познато да Јован Оливер није могао добити ово достојанство
од краља Душана, па је у науци преовладало мишљење да се то десило најра­
није 1346. године. Његова слика у Леснову, севастократорска титула у соклу
и првобитни натпис поред слике, настао 1343-1345, не потврђују ову прет­
поставку. Професор Ферјанчић је с правом истакао да "не постоји ниједан
документ који наводи Јована Оливера са достојанством севастократора".27 С
титулом великог војводе помиње се последњи пут 1342. у једном запису,28 а
1347. у Душановој повељи Леснову већ носи деспотско Достојанство. 2 9 У
раздобљу између ових двеју година о Јовану Оливеру нема помена у дома­
ћим изворима. О њему током 1342. говоре Нићифор Григора, укратко,30 и,
много опширније, Јован Кантакузин,31 али ниједан ни други не наводе њего­
ву титулу, вероватно не случајно.

24 Ђ. Сшрuчевuћ, нав. дело, 128. Сличан је почетак интитулације и у једној повељи Гргу­
ра и Вука Бранковића из 1365: "по милости Божјој и господина ми превисокаго цара Стефана
Уроша", С. Новаковић, Законски споменици, 442.
25 Уп. С. Сшанојевuћ, нав. дело, 153; Историја српског народа, 1, 375 (М. Благојевuћ); М.
Благојевuћ, нав. дело, 59 и даље.

26 О Оливеровим титулама у овом натпису в. Лексикон српског средњег века (изд. С.

Ћирковић - Р. Михаљчић), Београд 1999,72-73 (А. Веселuновuћ), 74 (Р. Мuxаљчuћ), 74-75 (М.
Благојевuћ), 661-662 (Б. Ферјанчuћ), с најнеопходнијом литературом. Епитет "велики" уз сева­
стократора додат је вероватно по аналогији са српским титулама, исто, 71-72 (Р. Мuxаљчuћ);
за другачије мишљење, С. Мандић, нав. дело.

27 Б. Ферјанчuћ, Севастократори и кесари, 258.

28 ССЗН, Ј, бр. 74-76.
29 С. Новаковић, Законски споменици, 676-681.
30Nicephori Gregorae Byzantina Historia, II, ed. L. Schopenus, Воnnае 1830,637-639 (даље:
Greg. II) (Византијски извори, УЈ, 232-235).
31 Joannis Cantacuzeni eximperatoris historiarum libri ЈУ, graece et latine, II, ed. L. Schopenus,
Воппае 1831, 259-260, 269, 290-293 (даље: Cant. II) (Византијски извори, УЈ, 380-386, 398,
407-412).

CEEOL copyright 2019

CEEOL copyright 2019

Натпис уз Јована Оливера у наосу Леснова 379

Пошто је између 1343. и 1345. Оливер био насликан и обележен као се­
вастократор, поново искрсава питање порекла ове његове титуле. Међу они­
ма који су му тада могли доделити то достојанство треба ис кљ учити царицу
Ану Савојску и бугарског цара Ивана Александра, јер није познато да је Јо­
ван Оливер имао везе с њима, било непосредне било посредне. Као једина
могућност остаје цар Јован Кантакузин, али он сам у својим сећањима, напи­
саним много година касније, о томе ништа не говори. Имајући, међутим, на
уму пристрасан карактер његовог списа, у којем бивши цар настоји да себе
прикаже у што повољнијем светлу и као чувара царских обичаја, тако нешто
тешко да можемо и очекивати. Случај родопског великаша Момчила, коме је
Јован Кантакузин дао титулу севастократора 1344, упозорава, међутим, да је
он сигурно додељивао високе титуле и пре свог уласка у Цариград 1347. го­
дине. Тај свој поступак у вези с Момчилом, једини који помиње, Кантакузин
правда прилично неубедљиво реакцијом на потез цариградске владе. 32 Због
тога постављамо питање - није ли цар-узурпатор у, за њега, најтежим окол­
ностима, у Србији 1342-1343, могао да прибегне додељивању високих титу­
ла најутицајнијим особама око српскога краља, ради њиховог придобијања
за себе? А најмоћнији је био баш Јован Оливер. Кантакузин каже да 'tov Ь'\)­
v(X'tcO'ta'tov Et vat 'trov ТрфалЉv Л {~Epoy cbVoJlacrJlEVOV ... 'trov аллrov 'trov ЕУ
'tЕлEt Jlа.Лtcr'tа љу о b'\)va'tcO'ta'to~, тако да због Оливеровог JlЕуа.Ла buvacr8at
пара Трфалоt~, rocr'tE Kat au'tov кра.Лl1V npocrKpOUEtV OPProbEtV. 33 Григора и
Кантакузин су сагласни да је Оливер, поред краљице, био главна подршка
цару у преговорима с Душаном током пролећа и лета 1342. године. 34 Том
приликом, вероватно током августа, утаначена је и удаја Оливерове кћери за
млађег Кантакузиновог сина Манојла. Морамо се опет запитати зашто је ам­
бициозном Јовану Оливеру било стало до овог орођавања с царском породи­
цом и да ли је то било само ради пуког престижа и части, као што то предста­
вља Јован Кантакузин. Блиско је помисли да би тиме био испуњен један од
формалних услова (сродство) за додељивање севастократорске титуле срп­
ском велможи. 35 У доста подробном опису ових разговора о браку царевог
сина и Оливерове кћерке, Кантакузин истиче посредничку улогу српског

32 Кантакузин вели да је Момчилу претходно царица подарила достојанство деспота, па

му је он тек потом доделио севастократорску титулу, што је овај тобож више ценио (tчv aE~a­
atOKpatOpot; autot; 1tapEtXEtO а#ау), Сапt. П, 432. По свему судећи, било је обрнуто, јер је се­
вастократорско достојанство ниже од деспотског, уп. Византијски извори, VI, 256, нап. 99, 465,
нап. 345 (с. Ћирковић - Б. Ферјанчuћ), где се придаје поверење Кантакузиновим речима, али и
поставља питање како је Момчило пристао да прими нижу титулу од већ добијене деспотске.
Ово додељивање севастократорског достојанства Момчилу од стране Кантакузина уопште не
региструје Нићифор Григора.

33 Cant. П, 259, 269, 291 (Византијски извори, VI, 380, 398, 409); уп. Б. Ферјанчuћ, Стефан
Душан и српска властела у делу Јована Кантакузина, ЗРВИ 33 (1994) 189.
34 Greg. П, 638-639; Cant. П, 257-276 (Византијски извори, VI, 233-234, 380-406).
35 На тај начин би умногоме био поновљен случај из времена Михаила VПI Палеолога,
кад је цар оженио свог нећака Андроника Тарханиота кћерком тесалијског господара Јована I
Анђела, и том приликом његовом тасту доделио титулу севастократора (Б. Ферјанчuћ, Севасто­
кратори у Византији, ЗРВИ 11 /1968/ 181).

CEEOL copyright 2019

CEEOL copyright 2019

380 Бранислав Тодић

Севастократор Јован Оливер, Лесново, наос, 1343

(натпис интерполиран-после 1346)

краља и његову сагласност, што значи да Душан и овде чини милост свом
властелину, Допуштајући му орођавање с византијским царем. 36 Том прили­
ком или убрзо после тога могао је Кантакузин да додели севастократорску
титулу Јовану Оливеру, коју је овај носио и после разлаза Јована Кантакузи­
на и Стефана Душана, јер је она стицан а доживотно.37 Титула му је сигурно

36 Cant. II, 290-292 (Византијски извори, УЈ, 407-410). Изгледа вероватно да овај брак
никад није био остварен и да се остало само на веридби, не само што се принц Манојло оженио
Изабелом од Лузињана 1348, већ и што Кантакузин наглашава да усмени брачни уговор нису
пратиле заклетве и друга средства обавезивања. Кантакузиново казивање о преговорима око
брака Оливерове кћерке заслужује пажљивије истраживање, посебно оно место где се исказује
нов однос Оливера према цару: он се придружује цару и постаје његов /)0'\)1..0<;, спреман да увек
ради у његову корист, а све то уз краљеву сагласност.

37 Ово не би било први пут да севастократора и деспота буде у Србији и пре 1346: осим
Стефана Немањића (који је то достојанство добио вероватно од цара Алексија III Анђела, а ко­
је византијски извори прећуткују), у једној повељи Стефана Дечанског (1326) спомиње се неки

CEEOL copyright 2019

CEEOL copyright 2019

Натпис уз Јована Оливера у наосу Леснова 381

била додељена уз знање и одобрење краља (можда и формално посредовање,

као код веридбе његове кћерке), дакле, краљевом "милошћу", као што ће то
Оливер истаћи и у натпису у Леснову. Разуме се, ово је претпоставка, засно­
вана на индицијама и карактеру Кантакузинове историје, усклађена с пода­
цима лесновског натписа, коме се не може одрећи вредност историјског по­
датка. Без ње је неуверљиво свако тумачење лесновског натписа и севасто­
краторског портрета Јована Оливера које не уважава слику и текст, нарочито
његову хронолошку слојевитост.
Посредну потврду о Оливеровом добијању севастократорске титуле
крајем 1342. или почетком 1343 (између договора о браку његове кћери с
Кантакузиновим млађим сином, вероватно у августу 1342, и коначног разла­
за Јована Кантакузина са српским краљем у пролеће 1343) пружа и поменути
запис писара Станислава у минеју бр. 62 бивше београдске Народне библио­
теке. 38 Тај рукопис Станислав је исписао по налогу великог војводе Оливера
у манастиру Леснову 1342, две године после завршетка храма, који велики
војвода Cћ~Д" ис ТЕМЕ"И'" И СћR9ћШИIЊ И ПОПИС" И RС"КИМИ ДОВ90Т"МИ 8К9"СИRћ.
Податак о осликавању цркве 1342. заслужује поверење, пошто су овакве бе­
лешке увек тачно регистровале подизање или осликавање неке цркве. 39 Сто­
га нема разлога за сумњу даје лесновски храм, завршен 1340/41 (вероватније
1340),40 почео да се живопише 1342, у време настанка овог записа. Мада
Станислав говори о пописивању као већ завршеној радњи, тешко је у то по­
веровати: величина лесновске цркве упућује да су фреске у њој биле извође­
не у две сезоне, дакле у летњим месецима 1342. и 1343; прве године, када
Станислав пише своју белешку, вероватно су били осликани само виши де­
лови цркве. 41 У том тренутку Јован Оливер још носи титулу великог војводе,
коју ће убрзо заменити севастократорском.

деспот Драгослав, у писму папе Бенедикта ХII (16. септембар 1336) споменут је, без имена, и
један севастократор, а у Душановој повељи охридској Богородици Перивлепти (1345) помиње
се познати севастократор Керсак; сви су они, без сумње, своје титуле добили од византијских
царева, уп. Б. Ферјанчuћ, Севастократори и кесари, 256-257, с изворима и старијом литерату­
ром. То још више оснажује претпоставку да је Јован Оливер добио ово достојанство од цара Јо­
вана Кантакузина, што би потврђивали лесновска фреска и првобитни натпис крај ње.
38 ССЗН, 1, бр. 75.
39 Уп., на пример, ССЗН, бр. 5704, 6555, 6734, 7087-7089. Слично је и у наративним из­
ворима (и овде помињемо само сачуване и проверљиве примере): Живот светога Саве, написао
Доментијан (треба: Теодосије) (изд. Ђ. Данuчuћ), Београд 1860, 139, 141 (Жича); Живот свето­
га Симеона и светога Саве, написао Доментијан (изд. Ђ. Данuчuћ), Београд 1865,226,228 (Жи­
ча); Живот краљева и архиепископа српских, написао архиепископ Данило и други (изд. Ђ. Да­
нuчuћ), Загреб 1866,75 (Градац), 369 (Богородичина црква у Пећи), 570 (припрата у Пећи); Жи­
тије Симеона Немање од Стевана Првовенчанога (изд. В. Ћоровић), Светосавски зборник, књ.
2, Београд 1939, 43 (Хиландар); Антологија старе српске књижевности (изд. Ђ. Сй. Радојuчuћ),
Београд 1960, 117 (Раваница).
40 С. Габелuћ, Манастир Лесново, 28.
41 Тешко је поверовати да је велика црква у Леснову осликана у току једног лета, а још
теже да је почела да се живопише непосредно по подизању (г. То.мовић, нав. дело, 89, нап. 16).
Тачна би била већ исказана претпоставка (с. Габелuћ, Манастир Лес ново, 32) да је тада, 1342,
посао око осликавања цркве био само започет. С. Габелић, свакако најбољи познавалац леснов-

CEEOL copyright 2019

CEEOL copyright 2019

382 Бранислав Тодић

Живописање је свакако завршено следеће, 1343. године, у летњим месе­

цима, када су изведене и фреске у најнижој зони наоса. Тада је настао и Оли­
веров портрет у ктиторској композицији на северном зиду, који га приказује у
севастократорској одећи и са севастократорским венцем, а у тада исписаном
натпису Оливер је поносно навео сва висока звања кроз која је прошао, за­
кључно са севастократорским. У соклу су исписана имена његове жене Ане
Маре и његово са севастократорском ознаком, а у исто време је поручен и дода­
так металном хоросу (који је, иначе, израђен још док је Оливер носио титулу
великог војводе) с ктиторовим новим, севастократорским достојанством. 42
Неколико година касније, 1346. или 1347, Јован Оливер је, сада од цара
Душана, добио нову и највећу титулу деспота. 43 Најмоћнији Душанов вла­
стелин пожурио је да ту промену забележи и крај свог портрета у наосу Ле­
снова. 44 Изгледа из техничких, али и формално-садржајних разлога, ова ти­
тула није могла да буде једноставно додата постојећем натпису: за дужи
текст вероватно није било места између бордуре и фигуре ктитора, дописани
текст би лако био уочљив, као што би и ингредијенти титуле морали бити по­
новљени или би остали само уз оне раније. Свакако је због тога одлучено да
се старији натпис избрише, допуни новим податком на крају набрајања Оли­
верових достојанстава, а задржи ранији завршетак титуле, с поменом свих
српских и поморских земаља и Грка, па је све то наново исписано на месту
ранијег натписа. Због расположивог простора добио се нешто згуснутији
текст и изгубила правилност редова. С друге стране, остварена је само при­
видна јединственост текста, јер се у њему јасно разазнаје уметнути део, који
уместо речи "потом" почиње везником и (или ,,), и наставља: ~" Rt9HQE EMS
ПQ9"БQТ"НИIE nQ МИј\Q(ТИ БQЖИЕИ И RЕј\ИКЫ ДECnQTb. По уобичајеној формули,

ског живописа, изгледа невољно прихвата датовање фресака после 1346, а све због помена
Оливерове севастократорске титуле, уз ограду - "ако је, како се мисли, Јован Оливер добио се­
вастократорско достојанство од српског цара" (с. Габелић, Једна локална сликарска радионица,
368, нап. 3), односно "уколико је севастократорска титула добијена од цара Душана" (исша, Ма­
настир Лес ново, 33). Другачијим датовањем лесновских фресака (1342-1343) доводи се у склад
и хронологија рада неких њихових мајстора у дечанској припрати (1343-1346/7) и тако решава
проблем с којим је била суочена Смиљка Габелић (Једна локална сликарска радионица, 368).
42 О остацима лесновског полијелеја в. С. Габелић, Старине манастира Лес нова, Зборник
на Македонија, н. с. 2 (1996) 107-108; о његовим деловима с именима и титулама ктитора и ње­
гове жене G. Millet, L'ancien art serbe. Les eglises, Paris 1919, fig. 11; Ђ. БОШl<овић, Белешке са
путовања, Старинар 7 (1932) 91, сл. 11.

43 Истина, ни о овом Оливеровом достојанству не постоје подаци када гаје и од кога до­
био, али се узима као несумњиво даје реч о цару Душану, Б. Ферјанчић, Деспоти, 162-165.
44 Не може се тачно рећи када се то збило, одмах по добијању деспотског венца, прили­
ком осликавања припрате (1349) или, што је мало вероватно, још касније (уп. Ђ. БОШl<овић, Не­
колико натписа, 11). Палеографија натписа и његове филолошке одлике нису од веће користи,
јер се у Леснову текстови са сличним одликама срећу и у наосу (1342-1343) и у припрати
(1349),при чему не можемо усвојити мишљење С. Габелић (Манастир Лесново, 153) да га је
извео писар или сликар који је исписивао натписе уз неке светитеље и текстове на њиховим
свицима у наосу и олтару (св. Јоаким Осоговски, св. Амфилохије, св. Ђорђе и др.), јер су на
овима и на натпису уз ктитора сасвим различита нека карактеристична слова, на пример А, "', Н

или 1.1 (исто, сл. 23, 62, цртеж 12).

CEEOL copyright 2019

CEEOL copyright 2019

Наmис уз Јоваиа Оливера у наосу Леснова 383

Оливер у њему истиче да је постао деспот због верне службе владару и мило­
шћу Божјом, па је тако дошло до удвајања девоције с почетка натписа. 45 По­
што старији текст није мењан, задржани су стара краљевска титула Стефана
Душана и завршетак тада већ анахроне Оливерове (севастократорске) титуле
из времена великог освајања грчких земаља и градова. На тај начин је доби­
јен интерполиран текст натписа, с противречним подацима, који - разлучи­
вањем првобитног садржаја од познијег додатка - наводи не само на преи­
спитивање неких питања из српске историје средине XIV века, већ омогућа­
ва и тачнију хронологију лесновских фресака.

BranisZav Todic

ТНЕ INSCRIPTION NEXT ТО JOНN OLIVER

IN ТНЕ NAOS OF LESNOVO
А Contribution to the Chronology of Lesnovo Frescoes

The inscription placed next to the portrait of the founder of Lesnovo, John
Oliver, оп the north waH of the naos, has attracted considerable attention in scho-
larship because of certain contradictions. The most important of them is, that in it
are mentioned King Stefan Dusan and John Oliver with аН the titles which had
Ьееп accorded to the latter, ending with those of the (grand) sebastokrator and
(grand) despot. Since these dignities could have Ьееп granted only Ьу ап emperor,
the inscription and Oliver's portrait (as weH as other frescoes in the naos and the
altar) were dated to the epoch after Dusan's coronation as Emperor in April 1346.
However, the discrepancy between the picture - featuring John Oliver as
sebastokrator (who was designated as such in the medallion beneath the donor's
composition, and also in the subsequently produced decoration of the choros) -
and the inscription, in which this magnate is referred to Ьу the titles of sebasto-
krator and that of the despot as weH, remained unexplained.
The problem is resolved in the comparison of archaeological and diplomatic
data, i.e. the text and the picture. The inscription was undoubtedly interpolated af-
ter 1346 or 1347, when John Oliver Ьесаmе despot. It means that in the original
inscription and the painting he was designated only as sebastokrator, together with
his previous titles (grand ceZnik, grand servant, grand duke). The time when the
inscription and the frescoes in the church were made is revealed Ьу his title, in
which mention is made of аН Serbian and coastal lands and partial rule over
Greeks. Such ап addition appeared in Serbian titles only between 1343 and 1345.
А contemporary domestic source would suggest that the frescoes were painted in

45 О владаревој милости и правоверном поработанију в. М. Благојевuћ, нав. дело, 67-72

(ту и о сродним изразима у Душановој повељи Леснову из 1347. године).

CEEOL copyright 2019

CEEOL copyright 2019

384 Бранислав Тодић

the course of 1342 and 1343, and that Oliver Ьесате sebastokrator at the end of
1342 or at the beginning of the following year.
Sources contain по reference as to who accorded Oliver this dignity. It ought
to Ье believed that it was granted to him Ьу the Emperor John Kantakouzenos, who
sojourned in Serbia at that time, in the most critical period in his political career. In
his wish to take to his side Dusan's most powerful feudal lord, in which he had suc-
ceeded (as confirmed both Ьу Gregoras and Kantakouzenos himself), the Ет­
peror-usurper probably accorded him the title of sebastokrator. The same title was
granted to the feudal 10rd of Rhodope MomCilo at а later date. The formal justifica-
tion could Ье found in the marriage of 0liver's daughter to the Emperor's son Manuel.
Kantakouzenos does not mention granting the title to Oliver, in the same manner as
he is silent about some of his actions, or he depicts them in а favourable light for
himself. However, this claim is indirectly confirmed Ьу Oliver's picture in
Lesnovo and the inscription next to it, executed in 1343.
After Oliver had Ьесоте despot (1346-1347), the inscription was rewritten,
the new title of the founder having been incorporated in the old text. For this rea-
son it contains contradictory data, which can Ье explained only Ьу chronological
division of its content into two parts: most of it сате into existence in 1343, and
the added section concerning the despotic title in 1346, or after that year.

CEEOL copyright 2019