DOI: 10.

2298/PKJIF1480113Z
УДК 398(497.11)

СРПСКА ЗАЈЕДНИЦА КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА У

КАЛЕИДОСКОПУ ТЕРЕНСКЕ ФОЛКЛОРИСТИКЕ*

У раду се даје сажет хронолошки преглед теренских истраживања

Косовског Поморавља и то превасходно фолклористичких, али и оних која
су обављана у блиским научним парадигмама етнологије и антропологије.
У првом делу рада се указује на рад руског конзула Јастребова, као и на
прилоге публиковане у Цариградском гласнику. У другом делу рада се раз-
матрају резултати теренских истраживања, која су током двадесетог
века обављали: Љубица и Даница Јанковић, Миодраг Васиљевић, Татомир
Вукановић, Владимир Цветановић, Момчило Златановић и др. Указује се и
на драгоцене теренске записе студената Универзитета у Приштини, које
је приредио Владимир Бован, као и на допринос локалних књижевника и
истраживача-ентузијаста. Трећи део рада посвећен је анализи резултата
етнолингвистичког пројекта Истраживања словенских говора на Косову и
Метохији (2002-2003), реализованог при Институту за српски језик САНУ.
У последњем делу рада говори се о етнографском истраживању српске
заједнице Косовског Поморавља, које је обављала ауторка овог прилога.

Досадашња теренска истраживања Косовског Поморавља, превас-

ходно фолклористичка, али и она која су обављана у блиским и повезаним
научним парадигмама етнологије и антропологије, донела су значајне
научне резултате. Разматрање је усмерено на фолклор „објективизован
у језичком систему“, будући да овај термин може да има широку палету
значења и да обухвати различите видове материјалне културе, музику,

∗
Рад је настао у оквиру пројекта Етнографског института САНУ: Мултиетници-
тет, мултикултуралност, миграције – савремени процеси (бр. 177027), који финансира
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Појам терена у фолклористици објашњен је у: С. Петровић, Теренско истражи-
вање фолклора у Србији: кратак осврт, савремено стање и перспективе, у: З. Карано-
вић, Ј. Јокић (ур.), Савремена српска фолклористика, Центар за истраживање српског
фолклора, Одсек за српску књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад 2013, 221.

Н. Милошевић-Ђорђевић, Српски фолклор и фолклористика на размеђи два ми-
ленијума (Осврт на историју истраживања), у: Љ. Раденковић (ур.), Словенски фолклор
и фолклористика на размеђи два миленијума, Балканолошки институт САНУ, Посебна
издања, књ. 101, Београд 2008, 89.
114 Сања Златановић

покрет, итд. Опредељење да се разматрање ограничи на сакупљачки

и истраживачки рад у Поморављу произашло је из чињенице да су на
Косову веома изражене регионалне и локалне идентификације, а осим
тога за ово подручје ауторку овог текста везује теренско искуство.
У фокусу овог прилога јесу истраживања обављана у оквиру српске
заједнице, с обзиром на то да је она у средишту интересовања српске
фолклористике, етнологије и антропологије. Ипак, подручје Косовског
Поморавља карактерише мултиетницитет, као и хибридна културна
пракса. Стога истраживачки рад (на терену или на основу теренске грађе)
нужно подразумева пажљиву контекстуализацију. Како објашњава Нада
Милошевић-Ђорђевић, природа фолклора је таква да тешко подноси
етничка и национална ограничења, нарочито у лиминалним областима
са мешовитим становништвом.
Поморавље захвата југоисточни део Косова, на западу се граничи
са Србијом, а на југу са Македонијом. Област Косовског Поморавља
налази се у горњем току Јужне Мораве, која се у овом делу назива Би-
начка Морава. По реци Морави је ова област и добила назив, као и њени
житељи – Моравци. Косовско Поморавље дели се на три мање целине:
Горњу Мораву, Доњу Мораву или Изморник (Изморник је старији назив,
који се у данашње време готово и не употребљава) и Новобрдску Криву
Реку. Доња и Горња Морава сачињавају географску целину, у средњем
веку познату као Морава. У другој половини двадесетог века ову област
сачињавале су четири општине: Гњилане (регионални центар), Витина,
Косовска Каменица и Ново Брдо. Ово подручје је систематски проучавао
антропогеограф Атанасије Урошевић, оставивши већи број изузетно
вредних, миницуозно урађених студија, међу којима се посебно издваја
Горња Морава и Изморник. Студије Атанасија Урошевића, засноване
на опсежним вишедеценијским теренским истраживањима, у данашње
време бисмо рекли и – учесничком посматрању – представљају основу


Исто; С. Петровић, Теренско истраживање фолклора – перпетуирајући процес,
Гласник Етнографског института САНУ LVIII/2, Београд 2010, 43.

О резултатима етнографских и фолклористичких проучавања Косова као целине
в. М. Радовановић, Досадашња етнографија и фолклористика о етничким групама и
народном стваралаштву Косова и Метохије, у: Рад XIV конгреса Савеза фолклориста
Југославије у Призрену 1967. године, Савез удружења фолклориста Југославије, Београд
1974, 7-22.

Н. Милошевић-Ђорђевић, нав. дело, 89.

А. Урошевић, Гњилане, Гласник српског географског друштва, св. XVII, Београд
1931, 38-51; А. Урошевић, Католичка жупа Црна Гора у Јужној Србији (Летничка
жупа), Гласник скопског научног друштва, књ. XIII, Одељење друштвених наука 7,
Скопље 1934, 159-170 и др.

А. Урошевић, Горња Морава и Изморник, Насеља и порекло становништва, књ.
28, Српски етнографски зборник LI, Београд 1935, 3-242.
 Српска заједница Косовског Поморавља у калеидоскопу теренске ... 115

без које би разумевање и праћење динамичних друштвених промена овог

подручја било немогуће.

I
Фолклорну и етнографску грађу на подручју Мораве је први беле-
жио и публиковао Иван Степанович Јастребов (1839-1894), руски конзул
у Скадру, Призрену и Солуну. Јастребов је прикупљао фолклорну и
етнографску грађу у Гњилану и појединим околним селима, премда он
не прецизира о којим је селима реч. Међутим, приликом етнографских
описа и објашњења, он повлачи јасну дистинктивну линију између
града Гњилана и моравских села, које помиње у множини. У његовој
књизи недостају и подаци о времену боравка у области Мораве, као
и о певачима и казивачима. Јастребов је дао опширнији опис свадбе и
приложио једанаест песама везаних за структуру овог ритуала. Осим
тога, он описује поједине обичаје годишњег циклуса и прилаже песме
које су у тим приликама певане: за време ускршњег поста10, ускршње11,
ђурђевданске12, као и песме везане за рад: жетелачке13 и једну овчарску14.
Јастребов је забележио и више од двадесет лирских песама (љубавних
и сл.).15 Дело Ивана Степановича Јастребова је најранији запис са овог
подручја и представља драгоцени тезаурус фолклорних и етнографских
података.
Даља бележења фолклорне и етнографске грађе Поморавља везују се
за „Цариградски гласник“, лист који је ради информисања о догађајима
у Отоманској империји излазио једном недељно на српском језику у Ца-
риграду, и то почевши од 1894. године. У листу је у периоду од 1899. до
1905. године постојала рубрика у којој су објављивани различити облици
фолклорног стваралаштва, описи обичаја и сл., а које су сакупљали и сла-
ли људи из различитих крајева, па и из Поморавља. Гњилански трговац
Тома К. Поповић је у овом листу објавио већи број чланака и дописа;
посебно се издваја његов опис прослављања Ђурђевдана у Гњилану
(1900). Поповић је у више бројева „Цариградског гласника“ током 1900.
и 1901. године публиковао око шездесет пословица. Према мишљењу


И. С. Ястребов, Обычаи и пъсни турецкихъ сербовъ (вь Призрънъ, Ипекъ, Моравъ
и Дибръ): из путевыхъ записокъ И. С. Ястребова, С. Петербург, 1886.

И. С. Ястребов, нав. дело, 396-408.
10
Исто, 90-103.
11
Исто, 114-118.
12
Исто, 155-159.
13
Исто, 170-171.
14
Исто, 178.
15
Исто, 179-187, 251-252.
116 Сања Златановић

Владимира Цветановића, Поповић је за разлику од других записивача

свог времена, водио рачуна о томе да пословице забележи у облику у
коме их је чуо.16 Поповић је у Цариградском гласнику током 1901. и 1902.
године у неколико наврата објавио и око тридесет загонетки.17 Највећи
број прилога из Косовског Поморавља, и то углавном описа прослављања
хришћанских празника, које су слали учитељи, било је публиковано у
Цариградском гласнику током 1900. године.18

II
Књижевна дела Зарије Р. Поповића (1856-1934) и Стојадина Трајића
(1902-1941), рођених Гњиланаца, представљају значајан извор фолклорне
и етнографске грађе, коју је неопходно критички ишчитавати будући да је
реч о уметничкој транспозицији стварности, а не фактографији. Зарија Р.
Поповић је у свој обиман приповедачки опус19 унео етнографске слике,
фрагменте лирских и епских песама, пословице, тужбалице и друге фол-
клорне форме.20 Стојадин Трајић је писао позоришне комаде за потребе
гњиланског аматерског друштва, међу којима је најпознатији Панетова
љубав.21 Овај комад садржи осам лирских песама, као и здравице, молит-
ве, пословице и сл. Владимир Цветановић оцењује да је књижевни израз
Трајића под снажним утицајем народног стваралаштва, те да је готово
свака његова реченица прожета фолклорним елементима.22
Љубица и Даница Јанковић су обављале истраживања у Гњилану
и околним селима 1939. године. Ове ауторке су дале обрасце и анализу

16
В. Цветановић, Из прошлости Гњилана, Књижара «Свети Сава», Гњилане 1994,
106.
17
Пословице и загонетке које је Тома К. Поповић сакупио и објавио у Цариградском
гласнику уврштене су у: В. Бован et al, Народна књижевност Срба на Косову, 10 књига,
Јединство, Приштина 1980 (књ. 7, 8 и 9).
18
Опширније о прилозима из Косовског Поморавља на страницама Цариградског
гласника (1895-1901) в. В. Цветановић, Из прошлости Гњилана..., 102-110.
19
Изабране приповетке и други списи Зарије Р. Поповића публиковане су у тро-
томном издању: З. Р. Поповић, Тамнине, књ. 1-3 (В. Цветановић, прир.), „Григорије
Божовић“, Приштина 1996.
20
Анализу фолклорне подлоге Поповићевих дела пружају радови: В. Цветановић,
Народне умотворине у делима српских писаца Косовског Поморавља, Научни састанак
слависта у Вукове дане 6/2, МСЦ, Београд 1977, 349-357; М. Златановић, Усмена лир-
ска песма у Поповићевом књижевном делу, Стремљења 12, Приштина 1996, 67-73; Н.
Цветковић, Фолклорна подлога Поповићевих прича, Стремљења 12, Приштина 1996,
74-79.
21
С. К. Трајић, Панетова љубав, Јединство, Приштина 1972.
22
В. Цветановић, Народне умотворине у делима српских писаца Косовског Помо-
равља..., 355.
 Српска заједница Косовског Поморавља у калеидоскопу теренске ... 117

осамдесет и четири локалне народне игре,23 подробно објаснивши њихову

технику, стил, облике и типове24. Оне су урадиле нотне записе мелодија и
песама све осамдесет и четири анализиране народне игре.25 Ове ауторке
су приложиле и шездесет и један текст орских песама.26 Разматрале су
и мотиве песама, као и разлике у мелодији и тексту између варошких,
певаних у Гњилану, и сеоских.27
Даљи хронолошки ток води до истраживачког рада Миодрага
Васиљевића, који је 1946. и 1947. године на Косову прикупио обиман
материјал. У гњиланском крају он је боравио у јулу 1947. године и том
приликом забележио осамдесет песама.28 Забележене песме су лирске,
само једна је епска, мада ју је Васиљевић сврстао у љубавне.29 Особита
пажња је поклоњена текстовима песама, чије су речи акцентовали Глиша
Елезовић и Димитрије Чемерикић. Васиљевић је за прикупљене песме
урадио нотне записе и дао музиколошка објашњења.
Иван Здравковић и Милица Симић, архитекте по образовању, забе-
лежили су десет легенди у области Новог Брда (о настанку Новог Брда,
о настанку Гњилана, чуми, и сл.).30
Татомир Вукановић је половином двадесетог века на ширем под-
ручју Косовског Поморавља сакупио педесет и седам, претежно лирских
песама.31 Три песме се могу издвојити као епске.32 Забележене песме
Вукановић је публиковао заједно са песмама из других крајева Србије у
форми збирке. Вукановић је на Косовском Поморављу бележио и посло-
вице, које је објавио у склопу материјала прикупљеног у другим деловима
Србије, без напомена о месту и времену њиховог бележења.33
Владимир Цветановић је у периоду од 60-их до 80-их година прош-
лог века, па и касније, у гњиланском крају, сакупљао и проучавао лирске
народне песме, анегдоте и шале, пословице и изреке. У фокусу његовог

23
Љ. С. Јанковић, Д. С. Јанковић, Народне игре, књ. VI, Просвета, Београд 1951,
67-142.
24
Исто, 51-63.
25
Исто, 171-214.
26
Исто, 172, 174-214.
27
Исто, 63-65.
28
М. А. Васиљевић, Југословенски музички фолклор I, Народне мелодије које се
певају на Космету, Просвета, Београд 1950. Подаци о певачима и распореду песама из
гњиланског краја дати су у књизи на стр. 13.
29
Исто, 222-224.
30
И. Здравковић, М. Симић, Новобрдске легенде, Гласник Етнографског института
САНУ IV-VI, Београд 1957, 359-363.
31
Т. Вукановић, Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Посебна
издања, књ. 8, Врање 1975.
32
Исто, 92-94, 96-98.
33
Вукановић, Српске народне пословице, Раднички универзитет, Посебна издања,
књ. 6, Врање 1974.
118 Сања Златановић

истраживачког рада су биле пословице.34 Овај аутор указује на то да нај-

већи број пословица представља варијанту оних забележених код Вука
Караџића, али да носи локални колорит.35 Објашњен обиман теренски
материјал Цветановић је објавио у већем броју радова и прилога, који
су углавном обједињени у две књиге.36
Момчило Златановић је теренска истраживања у селима Косовског
Поморавља обављао у периоду од 1972. до 1974. године. Прикупљени
материјал је похрањен је у Звучном архиву Музиколошког института
САНУ. У више наврата Златановић је и касније боравио на терену. Он
је приредио збирку лирских песама, које највећим делом представљају
избор из његовог теренског материјала, али и из публикованих и руко-
писних збирки других истраживача.37 На основу своје теренске грађе
Златановић је касније објавио знатно обимнију збирку народних песама
и басми Косовског Поморавља.38 Ова збирка садржи деведесет лирских
песама, десет епских, двадесет басми и прилоге. У истраживачком фо-
кусу Златановића је била лирика, коју он упоређује са врањанском.39 Он
указује на то да на терену доминира лирика, али је он забележио и мањи
број епских песама.
Фолклорно стваралаштво Поморавља je жанровски разноврсно, што
показују и антологије косовске лирике.40 Народна књижевност Срба на
Косову у 10 књига представља издавачки подухват.41 Књиге су публикова-
не у оквиру библиотеке Народна књижевност (уредник Радослав Злата-
новић, главни уредник едиције Миленко Јевтовић). Едицију сачињавају
следеће књиге: 1. Лирске песме I (В. Бован, прир.), 2. Лирске песме II (В.
Бован, прир.), 3. Приповедна епика (В. Бован, прир.), 4. Јуначке песме
34
В. Цветановић, Прегршт народних пословица из Косовског Поморавља, Обележја,
год. 6, бр. 1, Приштина 1976, 153-163; В. Цветановић, Вуковим трагом на Косову: лирске
народне песме, анегдоте и шале, народне пословице и изреке, Рад, Београд 1989, 93-235;
В. Цветановић, Из прошлости Гњилана..., 158-177.
35
В. Цветановић, Из прошлости Гњилана..., 159.
36
В. Цветановић, Вуковим трагом на Косову...; В. Цветановић, Из прошлости
Гњилана...
37
М. Златановић, Нешто ми се памет померава: лирске народне песме Косовског
Поморавља (избор), Књижара „Свети Сава“, Гњилане 1995.
38
М. Златановић, Народне песме и басме из Косовског Поморавља, Изабрана дела,
књ. 4, Врањске књиге, Врање 2007.
39
Из Косовског Поморавља у врањски крај и обратно било је миграционих кретања
становништва, нарочито после 1878, 1912. и 1918. године. Ова област је зона сусретања
и прожимања косовских фолклорних особености са онима из врањског краја, а на те
заједничке елементе скрећу пажњу: В. Цветановић, Вуковим трагом на Косову..., 15-19
и М. Златановић, Усмена лирска песма у Поповићевом књижевном делу...
40
На пример, В. Бован, Антологија српске народне лирике Косова и Метохије,
Јединство, Приштина 1972.
41
В. Бован et al, Народна књижевност Срба на Косову, 10 књига, Јединство,
Приштина 1980.
 Српска заједница Косовског Поморавља у калеидоскопу теренске ... 119

(В. Бован, прир.), 5. Народне приповетке I (В. Бован, прир.), 6. Народне

приповетке II (В. Бован, прир.), 7. Народне пословице (В. Цветановић,
прир.), 8. Народне загонетке (В. Бован, прир.), 9. Говорне народне творе-
вине (В. Бован, прир.), 10. О народној књижевности Срба на Косову (В.
Бован, В. Цветановић, М. Јевтовић, прир.). Првих девет књига представља
избор из публикованих и рукописних збирки, и других извора фолклорног
стваралаштва Срба на Косову и садржи опширне предговоре приређи-
вача. Десета књига јесте избор радова о народној књижевности Срба на
Косову. Народна књижевност Поморавља заступљена је у овој едицији и
то претежно лирске (љубавне) песме (књ. 2), пословице и загонетке (књ.
7, 8. и 9). У књизи о народним пословицама (7), од укупно 1895 – око 900
је из ове области. Највећи број пословица – 773 – забележио је Владимир
Цветановић. Пословице и загонетке из Гњилана су објављене и у деветој
књизи, посвећеној говорним народним творевинама.
Владимир Бован је на основу теренских записа својих студената са
Филозофског (касније Филолошког) факултета Универзитета у Пришти-
ни, насталих током 70-их и 80-их година двадесетог века, приредио три
збирке фолклорног стваралаштва Косова и Метохије,42 у којима су за-
ступљене и народне умотворине Поморавља. У збирци посвећеној обред-
ним песмама, из области Поморавља је највише лазаричких (четрнаест),
али ту су и божићне (две), јовањске (две), ускршње (четири), ђурђевске
(пет) и додолске (две).43 Обимна збирка лирских и епских песама Косова
и Метохије обухвата и фолклорно стваралаштво Поморавља, и то према
жанровској подели приређивача: обичајне песме (осамнаест сватовских и
једну здравицу), верске (три хришћанске), посленичке (шест), породичне
(двадесет и једну), родољубиве (дванаест), љубавне (око педесет), припо-
ведне (три) и јуначке (три).44 Обимнија збирка народних приповедака и
говорних умотворина (пословица, загонетки, басми и др.), такође садржи
значајан корпус фолклорног стваралаштва Поморавља.45
У периоду после 1999. године и успостављања протектората Ује-
дињених нација на Косову, група локалних књижевника и истраживача-
ентузијаста је покренула часопис „Литерарни отисак: косовски часопис
42
В. Бован (прир.), Обредне народне песме са Косова и Метохије: студентски
записи српских народних умотворина на Косову и Метохији, Институт за српску културу
– Приштина, Бесједа – Бања Лука, Дом културе „Свети Сава“ – Исток 2000; В. Бован
(прир.), Лирске и епске песме Косова и Метохије: студентски записи српских народних
умотворина са Косова и Метохије, Институт за српску културу – Приштина, Народно
дело – Београд, Дом културе „Свети Сава“ – Исток 2001; В. Бован (прир.), Народне припо-
ветке и говорне умотворине са Косова и Метохије: студентски записи српских народних
умотворина на Косову и Метохији, Институт за српску културу, Лепосавић 2005.
43
В. Бован (прир.), Обредне народне песме са Косова и Метохије...
44
В. Бован (прир.), Лирске и епске песме Косова и Метохије...
45
В. Бован (прир.), Народне приповетке и говорне умотворине са Косова и
Метохије...
120 Сања Златановић

за литературу и збивања“ (Ратко Стоиљковић, ур.), који између осталог

садржи и фолклорну и етнографску грађу. Часопис излази у Гњилану, а
штампа се у Београду. Каталогизован је у Народној библиотеци Србије.
Први број је објављен 2002. године, а до сада је изашло дванаест све-
зака.46
Рад двојице локаних истраживача-ентузијаста завређује посебну па-
жњу. Станислав Којић уноси фолклорну грађу (лирске песме, пословице,
анегдоте) у неколико обимних монографија о појединим селима Горње
и Доње Мораве, која јесте углавном варијанти облик онога што је већ
забележено, али представља слику савременог стања.47 Ратко Стоиљковић
је приредио збирку која садржи сто петнаест легенди и предања Косов-
ског Поморавља подељених у пет тематских целина: легенде старијег
доба, о Краљевићу Марку и српским великашима, предања из турског
земана, предања о називима места, и чуме, вампири, вампировићи и
остали нечасници.48

III
Теренска истраживања српске заједнице ове области обављана су
у оквиру етнолингвистичког пројекта Истраживања словенских говора
на Косову и Метохији, који је при Институту за српски језик САНУ, а у
сарадњи са Балканолошким Институтом САНУ, подржао УНЕСКО (2002-
2003). Пројекат је подразумевао снимање аудио материјала на терену
Косова и међу интерно расељеним лицима на територији Србије, којa
су принудном миграцијом напустила Косово 1999. године. Основни циљ
пројекта био је снимање језичке ситуације у условима мултиетницитета
и мултиконфесионалности, као и у условима ратних и послератних миг-
рација, а потом формирање звучног архива. У Институту за српски језик
САНУ успостављен је звучни архив у коме је похрањено више од 600
сати аудио-материјала, насталог као резултат теренских истраживања.
У оквиру поменутог пројекта прикупљен је обиман материјал, који се
даље може интердисциплинарно обрађивати (како лингвистички, тако
и етнографски, фолклористички, музиколошки, итд.). Овим пројектом
су руководиле лингвисткиње Стана Ристић и Биљана Сикимић. На
пројекту је сарађивао већи број истраживача, а теренска истраживања
становништва Косовског Поморавља, као и расељених са овог подручја
46
Литерарни отисак: косовски часопис за литературу и збивања, св. 1-12, 2002-
2013, Омладински литерарни клуб Гњилане, Одбор српске заједнице Гњилане.
47
В. Стојановић, С. Ц. Којић, Партеш и Партешани, издање аутора, Партеш 2012;
С. Ц. Којић, Коретиште и његова традиција, издање аутора, Коретиште 2013 и др.
48
Р. Стоиљковић, Легенде и предања Косовског Поморавља, Српски културни клуб
„Сербика“, Гњилане 2013.
 Српска заједница Косовског Поморавља у калеидоскопу теренске ... 121

у Србији, спроводили су углавном лингвисти: Биљана Сикимић, Марија

Илић, Светлана Ћирковић, Станислав Станковић, Љубосав Ћирић, Ненад
Радосављевић, али и фолклориста Валентина Питулић, као и етнолог
Сања Златановић.
На основу материјала прикупљеног у склопу наведеног пројекта
настао је већи број студија, претежно лингвистичких. Део резултата рада
на пројекту публикован је у два тематска броја часописа „Лицеум“, која је
приредила Биљана Сикимић: Избегличко Косово и Живот у енклави.49 У
оквиру пројекта прикупљен је и значајан корпус фолклорне грађе (разли-
чите врсте предања, усмене историје, легенде, анегдоте, шаљиве приче,
басме, наративи о обављању појединих послова, на пример – израда
црепуља, гајење конопље итд.), која је у до сада објављеним радовима
углавном била ишчитавана из лингвистичке перспективе.50 Тако Биљана
Сикимић анализира фолклорну грађу, снимљену у разговору са саговор-
ницом из околине Гњилана у центру колективног смештаја у Смедереву,
са становишта антрополошке лингвистике.51 Јелена Јовановић анализира
свадбену тужбалицу из околине Гњилана из етномузиколошког угла.52
Валентина Питулић је поједине елементе материјала, сакупљеног у
Горњој Морави, уносила у неке своје радове.53
Поједини истраживачи су наставили теренски рад на овом подручју
и/или међу расељенима у Србији и по завршетку пројекта, а један од тих
истраживача је била и ауторка овог прилога.

49
Б. Сикимић (ур.), Избегличко Косово, Лицеум 8, Универзитет у Крагујевцу и
Центар за научна истраживања САНУ, Крагујевац 2004; Б. Сикимић (ур.), Живот у
енклави, Лицеум 9, Универзитет у Крагујевцу и Центар за научна истраживања САНУ,
Крагујевац 2005.
50
О раду на овом пројекту, као и о оствареним резултатима в. S. Ćirković, The Role
of Researchers in Field Studies: Survey of Displaced Persons from Kosovo and Metohija at
Refugees’ Centers, In: L. Luptak (ed.), Studying Up, Studying Down. Exploring, Explaining,
and Exploiting the Relations between Power and Research, Collection of Papers, Pilsen 2014
(in print).
51
Б. Сикимић, Тај тешко да гу има по књиге, у: Б. Сикимић (ур.), Избегличко
Косово, Лицеум 8, Универзитет у Крагујевцу и Центар за научна истраживања САНУ,
Крагујевац 2004, 31-69.
52
Ј. Јовановић, Све сам га редила, у: Б. Сикимић (ур.), Избегличко Косово, Лицеум
8, Универзитет у Крагујевцу и Центар за научна истраживања САНУ, Крагујевац 2004,
71-75.
53
У области Косовског Поморавља теренска истраживања су обављали и још
увек обављају студенти Валентине Питулић са Филозофског факултета у Косовској
Митровици.
122 Сања Златановић

IV
Српска заједница југоисточног Косова и проблеми послератног
дискурса чинили су ми се занимљивим, вредним, научно релевантним
и актуелним да бих њиховом истраживању посветила дужи низ година.
Одатле је проистекла и одлука да од краја 2003. године истраживања
наставим у оквиру рада у Етнографском институту САНУ. Истраживање
у ужем смислу речи обављала сам у периоду од 2003. до 2006. године,
али сам динамику дешавања у српској заједници наставила да пратим
све до данашњих дана. Будући да се ради о миграцијској ситуацији, и
да су многи припадници заједнице „и тамо и овде“, истраживање сам
обављала на више локалитета: у енклави Витина, коју осим истоимене
варошице сачињавају и села Врбовац, Грнчар, Бинач, Могила и Клокот,
затим у Гњилану и околним селима – Шилову, Горњем Кусцу, Горњем
Ливочу, Партешу и Пасјану (дакле, обухваћени су делови Горње и Доње
Мораве), као и у Смедереву, Врању и Врањској Бањи међу расељеним
лицима.54
Истраживање је имало за циљ да у ситуацији дубоко измењеног
контекста од 1999. године и успостављања протектората Уједињених
нација на Косову сагледа однос између етницитета и других облика ко-
лективних идентификација (верске, регионалне, локалне, родне). Етничка
је само једна у сплету идентификација, али многи аутори указују на то
да је она од свих колективних идентификација најзначајнија, па је било
истраживачки вишеструко занимљиво и релевантно испитати природу
њене везе са другим колективним идентификацијама на послератном
подручју на коме је свакодневни живот обичних људи измењен из темеља.
У послератном контексту истраживачки фокус на етницитет захтевао је
изузетну емпатичност, као и методолошку флексибилност. Разговори су
били отвореног типа, обично иницирани питањима о обичајној пракси
животног и календарског циклуса, будући да таква тематика не носи
политичке конотације, а покреће идентитетске дискурсе. Обрада тема
из регистра традицијске културе враћала је саговорнике у нека срећнија
времена. Тако су спонтано добијани и наративи који носе фолклорис-

54
Резултати истраживања публиковани су у већем броју радова: С. Златановић,
Дискурзивно обликовање „других“: српска заједница југоисточног Косова у послерат-
ном контексту, Гласник Етнографског института САНУ LIX/2, Београд 2011, 77-87; S.
Zlatanović, Family in the Post-War Context: The Serbian Community of Southeast Kosovo, in:
K. Roth, J. Lauth Bacas (eds.), Southeast European (Post)Modernities, Ethnologia Balkanica 15,
LIT Verlag, Berlin 2011, 227-250; С. Златановић, Свадба, традиционални женски костим
и идентитетски дискурси српске заједнице југоисточног Косова, Гласник Етнографског
института САНУ LX/2, Београд 2012, 89-105; С. Златановић, Српска заједница у Гњилану:
дискурс носталгије урбане енклаве, Гласник Етнографског института САНУ LXI/2,
Београд 2013, 67-82 и др.
 Српска заједница Косовског Поморавља у калеидоскопу теренске ... 123

тички предзнак: традиционалне песме певане у одређеним приликама

животног и годишњег циклуса, усмене историје, предања, казивања,
пословице, басме... Наративи о одређеним пословима, на пример о изради
и украшавању традиционалног женског костима, а потом о компликова-
ном систему правила његовог одевања, у заједници су веома актуелни и
учестали.55 У истраживачком смислу посебно су занимљиви наративи о
догађајима везаним за ратну и послератну реалност, а који се налазе у
пољу укрштања антропологије и фолклористике (о порушеним црквама,
продаји генерацијама наслеђиване земље, проклетствима која су заде-
сила оне који су прекршили утврђене норме обичајног права, односима
с припадницима међународне управе и сл.).
У појединим сегментима свадбеног ритуала и данас се пева народ-
на лирика. На предсвадбеном сегменту под називом замесување, када
почиње припрема обредних хлебова, певају се традиционалне песме. И
у преподневном делу свадбе, који носи назив заигрување, док свекрва
и друге младожењине сроднице воде коло са ситом у руци, учестало се
певају традиционалне песме. Једна од најомиљенијих песама, која се
пева и по неколико пута током овог сегмента свадбе, почиње стихом „Не
плачи, Стано мори, не жали“. Ова песма се пева у скраћеном и поједнос-
тављеном облику у односу на две већ забележене варијанте.56 И друге
традиционалне песме, које сам током рада снимила, биле су знатно јед-
ноставније и краће од публикованих верзија. Народну лирику углавном
певају старије жене, које је памте селективно и фрагментарно. Ипак,
наративи који се могу означити као превасходно фолклористички били
су веома заступљени, и то на површини исказâ већине саговорника.
На Косовском Поморављу је у свим сферама живота веома изражен
традиционализам. Српска заједница је у осипању, окружена већинском и
доминантном албанском заједницом која гради нову реалност. С обзиром
на послератни контекст и енклавску ситуацију, традиционализам као
облик отпора је сасвим разумљив. Како објашњава Младена Прелић, а на
примеру српске заједнице у Мађарској, њему су склоне оне националне
мањине које се одупиру асимилацији.57 Управо традиционалистичко
изражавање припадника српске заједнице Косовског Поморавља је од
посебног значаја за фолклористичка и истраживања сродних наука.

55
С. Златановић, Свадба, традиционални женски костим...
56
М. Златановић, Народне песме и басме из Косовског Поморавља..., 81-82.
57
М. Прелић, (Н)и овде, (н)и тамо: етнички идентитет Срба у Мађарској на крају
XX века, Етнографски институт САНУ, Посебна издања, књ. 64, Београд 2008, 281; M.
Prelić, “We Preserved Everything Old” Folk Tradition and Traditionalism in Culture of Ethnic
Minorities, Traditiones 41/2, Ljubljana 2012, 105-122.
124 Сања Златановић

***
Фолклор Косовског Поморавља је у деветнаестом и почетком
двадесетог века бележен спорадично.58 Систематичнија истраживања
почињу тек половином двадесетог века. До сада је прикупљен и, углав-
ном, систематизован и публикован значајан корпус фолклорне грађе и
то у локално и хронолошки обојеним варијантним облицима. Постојећи
фолклорни материјал омогућује дијахронијске и синхронијске пресеке и
сагледавање променâ. У савременој српској фолклористици, али и у њој
блиским истраживачким парадигмама недостају, међутим, продубљеније
и контекстуализованије анализе фолклорног стваралаштва ове области.
Мултидисциплинарно и интердисциплинарно ишчитавање фолклорне
грађе јесте посебан изазов у савременим истраживањима.

Сања Златановић

Кључне речи: фолклор, теренско истраживање, фолклористика, традиционализам,

Срби, Косовско Поморавље

Sanja Zlatanović

THE SERBIAN COMMUNITY OF THE KOSOVO MORAVA REGION

IN A KALEIDOSCOPE OF FOLKLORE FIELDWORK RESEARCH

The present paper briefly reviews field research to date in the Morava region of Kosovo,
mainly centering on folklore studies but including studies in the kindred sciences of ethnol-
ogy and anthropology. It focuses on research carried out in the Serbian community, as this is
at the centre of interest of Serbian folklore studies, ethnology and anthropology. The Kosovo
Morava region, however, is a multiethnic area with hybrid cultural practices. Research,
therefore, whether in the field or based on material obtained on the ground, implies careful
contextualization.
The author first refers to work of Jastrebov, and to articles published in the journal Cari-
gradski glasnik (1895-1905), going on to discuss the results of 20th century field research by
Ljubica and Danica Janković, Miodrag Vasiljević, Tatomir Vukanović, Vladimir Cvetanović,
Momčilo Zlatanović, students from University of Priština (Vladimir Bovan, ed.), with local
enthusiasts Stanislav Kojić and Ratko Stoiljković.
The Serbian community of the Morava Region of Kosovo was the focus of a ethno-
linguistic project Studies of Slavic Speeches in Kosovo and Metohija, by the Institute for
Serbian Language of SASA, and supported by UNESCO (2002- 2003). The project collected
58
Соња Петровић указује на то да се рани записи фолклорног стваралаштва на
јужнословенском простору не могу сматрати резултатом професионалног теренског
истраживања: С. Петровић, Теренско истраживање фолклора у Србији: кратак осврт,
савремено стање и перспективе..., 221.
 Српска заједница Косовског Поморавља у калеидоскопу теренске ... 125

a significant body of folklore material, but the relevant papers addressed this mainly from the
linguistic perspective.
Sanja Zlatanović, author of the present paper, carried out extensive ethnographic research
into the Serbian community of the Kosovo Morava region, obtaining narratives with the marks
of folklore. Those about events linked to the war and its aftermath are of particular interest,
situated as they are at the point where the fields of anthropology and folklore cross.