STANA - Ne znam što se događa, ali ja idem malo prošetati po gradu,

provjetriti se, nemam pojma... Ne znam što ste smislili, ali to može pričekati.
TUN - Čekaj...
STANA-Ajde, bok!
KRAU-Stano!
(Stana odjuri.)
KRAU - Šta jojje... Stvarno je blesava!
TUN - Ne znam.
KRAU - Ajebiga! Vratit će se, valjda, brzo... I, ti nam odlaziš?
TUN - Eto.
KRAU - Znaš da ćeš mi nedostajati? Stvarno! Ali, slažem se, bolje je tako.
Bolje je neke stvari nekad prekinuti. Sve se ustaje ili zamotava, umjesto da se
odmota. Pokušali smo, ne može se reći da nismo. Ali nismo uspjeli, šta sad.
Grozno je to... Nešto ću smisliti. lako sam na izmaku snaga, znaš.
TUN - Svi smo na izmaku snaga.
KRAU - Ne, ne... Ne tražim ja da ostaneš. Stvarno je bolje da odeš. Nemoj
pogrešno shvatiti. Ostat ćemo u kontaktu... Ali nema rezultata! Nisi obavio
posao, kužiš?
TUN - Što se toga tiče...
KRAU - Ne znam tko će to otkriti ako ti nisi uspio. Ali više, stvarno, nema
smisla. Bolje je ovako, da si ti sam shvatio, nego da ispadne da te ja tjeram...
A znaš, morao bih te uskoro otjerati, znaš...
TUN -Znam, znam... Nego, što se rezultata tiče -ja sam svoje obavio.
KRAU - Hoćeš reći da si ti zadovoljan? Vidiš, meni je samo gore svaki dan. Ne
znam je li to Ijubazno od tebe...
TUN - Ne slušaš me.
KRAU - Ma nemoj! Baš to sam ja tebi govorio cijelo vrijeme! Da si me slušao...
Što ćemo sad, sad je gotovo. Ti ideš, nešto ćeš muvati sa svojim projektima,
ja ostajem u ovom paklu...
TUN - Sve znam, ne moraš mi ponavljati. Stana svaki dan kupuje nove
cipelice, to će ti pojesti sav novac, uništit će te financijski...
KRAU - Da financijski... Da se ti meni ne izruguješ?!
TUN - Htio sam reći da sam otkrio u čemu je stvar. (Pauza.) Što me tako
gledaš? Nisi to očekivao, ali stvar je riješena. Ipak sam uspio.
KRAU - Čekaj, ozbiljno?
TUN - Da. Smiri se.
KRAU - Nemoj mi to govoriti!
TUN -Smi-ri-se.
KRAU - Ne vjerujem! Da čujem!
TUN - (Pauza.) Kako to ide u bajkama... Kralj išiba svoju kćer, išiba kraljevnu,
princezu, išiba je toliko da sva vatra izađe iz nje... I ona ostane čista. Ne bude
više takva kakva je bila dok je bila... Dok je mogla raditi te čudne stvari,
preobražavati se, kretati se kroz vrijeme i prostor kako hoće, manipulirati
možda, igrati se možda... Možda se i nevino igrati, tko zna... Ona, dakle,
ponovno postane obična kraljeva kći, ako ima takvih. I što onda? Kralj je da
za ženu onome koji je riješio zagonetku. Odgonetač ne dobiva samo ruku
kraljeve kćeri, nego i pola kraljevstva. Tako nekako, je li? (Pauza.) Stvarno
smiješno.
KRAU - (Pauza.) Ako sam razumio jednu riječ... Nadam se da se ne šališ sa
mnom. Jer sad je stvarno ozbiljno. Sad je najozbiljnije. I ja nemam više
strpljenja. Pogotovo da me praviš budalom... Imaš nešto ili nemaš? Govori!
TUN -Smiri se.
KRAU - Ako mi to jošjednom kažeš, ubit ću te! U-bit-ću-te.
TUN - Imam. Evo odgonetke: tvoja kći je vještica!
KRAU - (Pauza.) Molim? (Mrak.)

2.
(Početak priče. Kralj i Stana.)
KRAU -1 šta ima novo?
STANA- Ništa. Perićka mi neće dati intervju.
KRAU - Perićka? Pa nije glupa. Zna s kim ima posla...
STANA- Glupa nije.
KRAU - (Pauza.) Hoćeš da je ja pitam?
STANA - Molim? To smo odavno riješili...
KRAU - Znam, znam, znam, ali što ćeš ako ti nitko ne bude htio dati?
STANA - Ništa, što i sad. Nije me to uopće iznenadilo, znala sam, ali ipak mi
se činilo vrijedno pokušati...
KRAU - Mogla si prvo napisati nešto normalno. Samo kritiziraš, i to bezveze.
Ona je ipak glavna za kulturu u gradu, znaju je po cijeloj državi, nije to...
STANA - Joj, daj... Što se ti uopće miješaš?
KRAU - Što ćeš ako ostaneš bez posla?
STANA - Ništa neću, što bih trebala?
KRAJ -Trebala bi! Trebala bi i sad pronaći još jedan, za početak.
STANA - Ovaj mi je dovoljan.
KRAU - Meni nije.
STANA - Tebi? Onda si ti nađi još.
KRAU - (Pauza.) Na što dljam? Možeš pogoditi?
STANA- Molim?
KRAU - Možeš li pretpostaviti na što ja ustvari ciljam?
STANA - Nemam pojma. Reći ćeš mi?
KRAU - Praviš se blesava. Gdje su ti nove cipele?
STANA - A to! Kakve to ima veze... Skoro sam ti zaboravila pokazati... (Donese
ih i pokazuje mu.) Sviđaju ti se? Nisu ni tako skupe...