STANA - Kao da ja to poričem. Samo ne znam što bih trebala... Što reći?

Nikad
mi se to nije dogodilo, to da netko zaviri... Ti si prvi koji je vidio i taj dio mog
svijeta. Možda i to nešto znači, ako već tumačimo...
TUN - (Pauza.) Kao da se išta na svijetu može protumačiti.
STANA - To ti i pokušavam reći.
TUN - Da.
STANA- Ne želim te izgubiti. Ako se išta na svijetu može ne-izgubiti...
TUN - Ne znam.
STANA- Plašišse?
TUN - Možda malo, nemam pojma. Ti?
STANA- Možda, malo više.
TUN - Nisi se već navikla? Otkad to traje?
STANA - Na tebe sam se navikla, toga se plašim. A ovo... Navikla sam se.
TUN - (Pauza.) Ne znam je li bilo pametno raditi intervju... Kontraproduktivno,
mislim da su svi poludjeli... I Kralj je sigurno poludio, mislim da će me izbaciti iz
kuće... Stvarno ne znam, nemam pojma ni o čemu. Nisam više ni u što siguran...
Sve mi je to... Malo mi je dosta svega... Možda sam i ja na rubu ludila, sve je ovo
čudno, neko razdoblje u životu... Možda bi trebalo šutjeti. lonako sve... Što god
kažem... Skoro ništa se ne može reći. Riječima.
STANA - (Pauza.) Govorim ti... Govorim ti da te volim. (Pauza.) Mrzim, mrzim
patetiku... Volim te, kužiš? (Pauza.) Kužiš? Znam da ništa... Da ti je sve zbrkano
sada... Ali ovo bi mogao skužiti?
TUN - (Pauza.) Princeza... (Zagrli je. Pauza.) U redu.
STANA-Uredu?
TUN - Da.
STANA - Što je u redu?
TUN - Sve je u redu, sve.
STANA-Tun?
TUN -Sve je razbijeno, u komadićima... Zamuljano... Nejasno...
STANA - Takvo je. Takav je svijet. Život.
TUN - Sve je u redu. Voliš me? (Pauza.) Ha?
STANA-Šta te briga. Neću ti reći. Pogodi! (Mrak.)

9.
(Tun spava. Dolazi Stana.)
STANA - Dobro jutro! Hej! (Tun se budi, začuđeno je promatra.) Jutro! Dobro!
TUN - (Pauza.) Dobro... Zar je jutro?
STANA - Ne znam. Zar je bitno? Tebi je, kad se sad budiš...
TUN - (Pauza.) Šta ti radiš ovdje?
STANA-Šetam malo.
TUN - Baš dobro.
STANA - Hej! (Tun se trzne.) Hej, polako, polako... Sve je pod kontrolom, siguran
si, samo polako...
TUN - Meni se ne žuri.
STANA - Tko sam ja? To me pitaš?
TUN - Ništa nisam rekao.
STANA - Ja sam Anastazija! Iznenađen?
TUN - (Pauza.) U svakom slučaju. Kad si ušla?
STANA-Sad.
TUN - Čudno mi je da nisam primijetio. Ovdje se ne ulazi tiho. STANA-Spavao si.
TUN-Pa?
STANA - Tiho sam ušla.
TUN - Kad ste postali pažljivi?
STANA - Mi? Joj, Tun, ti si Tun? (On kimne.) Ništa ne razumiješ, ali to je sasvim
očekivano. Nemam ja nikakve veze s njima. Nikakve. Samo s tobom. TUN-Tko te
šalje?
STANA- Nitko.
TUN - Što radiš ovdje?
STANA - Pričam s tobom.
TUN - (Pauza.) Umoran sam.
STANA - Znam. Kako si inače?
TUN - Odlično.
STANA - (Smijeh.) Oprosti. Znam kako ti je.
TUN - Drago mi je.
STANA - Ja sam uzorješitelnica. Jesi li čuo za mene?
TUN-Što?
STANA- Uzorješitelnica.
TUN - (Pauza.) Spava mi se. Reci što hoćeš...
STANA - lli ćeš pozvati stražare? Znaš da to ne bi bilo pametno... (Pauza.) Hoću
te osloboditi. Hoću i ću. Oslobodit ću te. Dobro?
TUN - Samo trebam potpisati, nešto...? I to je to?
STANA-Nije. Nije to to, Tun, rekla samtiveć.
TUN - Nego? Ima još? (Pauza.) Zašto mi jednostavno ne kažeš o čemu je riječ.
STANA- Kad ne možeš shvatiti bez obzira na to što bih rekla.
TUN - Glup sam?
STANA- Koliko si dugo zarobljen?
TUN - U Mitrovici ili...?
STANA - Svejedno. Znaš koliko si dugo ovdje?
TUN -Znam. (Pauza.) Sto godina.