an Pol Sartr

Iza zatvorenih vrata

Drama u jednom inu(1944)
Prevela: Dragana Cvetkovi
Lica:
INES
ESTELA
GARSEN
MOMAK
SCENA I

Garsen, Momak Salon u stilu Drugog Carstva. Na kaminu jedna

bronzana figura.
GARSEN (ulazi i gleda oko sebe): Dakle tu smo.
MOMAK: Tu smo.
GARSEN: Znai, tako je to...
MOMAK: Tako je to.
GARSEN: Ja... Mislim da ovek mora vremenom da se navikne na nametaj.
MOMAK: To zavisi od ljudi.
GARSEN: Jesu li sve sobe ovakve?
MOMAK: ta mislite. Nama dolaze Kinezi, Hindusi. ta da rade oni recimo sa jednom
foteljom u stilu Drugog Carstva?
GARSEN: A ja, ta biste hteli da ja radim sa njom? Znate li ko sam bio? Eh! To nije
nimalo vano. Najzad, iveo sam uvek sred nametaja koji nisam voleo i u lanim
drutvenim poloajima. Lani poloaj u trpezariji iz vremena Luja Filipa, zar vam se to
ne svia?
MOMAK: Videete: u salonu iz Drugog Carstva nije nimalo gore.
GARSEN: Ah? Da. Da. Da. Da. (Gleda oko sebe) Ipak, nisam se ni nadao... Vi
svakako znate ta se pria dole?
MOMAK: O emu?
GARSEN: Pa... (sa neodreenim i irokim gestom) o svemu ovome.
MOMAK: Kako moete da verujete u takve budalatine? Osobe koje nisu ni kroile
ovde. Jer najzad, da su ovamo dole...
GARSEN: Da.Oboje se smeju.
GARSEN (postavi najednom ozbiljan): Gde je kolac?
MOMAK: ta?
GARSEN: Koevi, usijano gvoe, koni mehovi.
MOMAK: Vi se podsmevate.
GARSEN (gledajui ga) Ah? Ah, da! Ne, nisam eleo da se podsmevam. (Tiina.
On se eta.) Nigde ogledala, ni prozora, naravno. Nieg lomljivog. (Sa naglom
estinom) A zato su mi oduzeli etkicu za zube?
MOMAK: Eto. Eto ljudskog dostojanstva koje vam se vraa. To je strano.
GARSEN (lupajui besno po naslonu fotelje): Molim vas da me potedite vaih
familijarnosti. Dobro mi je poznat moj poloaj, ali neu podnositi da vi...
MOMAK: No! No! Oprostite mi. ta ete, sve muterije postavljaju isto pitanje. Kad
stiu: Gde su koevi? U tom trenutku, uveravam vas, ne misle na doterivanje. A

zatim, im ih umire, eto etkice za zube. Ali, za ime boje, zar ne moete da
razmislite? Naposletku, pitam vas zato biste prali zube?
GARSEN: Da, zaista, zato? (Gleda oko sebe) I zato bismo se ogledali? Dok
bronzana figura dolazi ba u pravi as... Mislim da e biti trenutaka kad u gledati
irom otvorenih oiju. irom otvorenih oiju, je l' da? Uostalom nema tu ta da se
krije; kaem vam da mi je dobro poznat moj poloaj.Hoete li da vam ispriam kako
se to dogaa. Laf se gui, tone, davi se, jedino mu je pogled izvan vode i ta vidi?
Barbedjenovu bronzanu figuru. Kakva zbrka! No, vama su bez sumnje zabranili da mi
odgovarate. Ja i ne traim. Ali znajte da me nisu doepali iznebuha, ne hvalite se da
ste me videli iznenaenog; ja gledam u lice situaciji. (Nastavlja da hoda.) Dakle,
nema etkice za zube. ak ni kreveta. Jer ne spava se nikada, razume se?
MOMAK: Boe moj!
GARSEN: Smeo bih da se kladim u to. Zato bi se spavalo? San dolazi neujno.
Oseate da vam se sklapaju oi, ali zato spavati? Opruite se na divan i pft... san
odleti... Onda treba protrljati oi, dii se i sve poinje iznova.
MOMAK: Kakav ste vi zanesenjak!
GARSEN: utite. Ja neu vikati, neu stenjati, ali hou da gledam situaciji u lice. Ne
elim da iz zasede naleti na mene, a da je ja ne poznam. Zanesenjak? Dakle ne
osea se ak ni potreba za snom. Zato i spavati ako nismo pospani? Izvanredno.
ekajte. ekajte: zato je to tako muno? Zato je tako muno? Ah, znam: To
je ivot bez preseka.
MOMAK: Kakvog preseka?
GARSEN (podraavajui ga) Kakvog preseka? (Podozrivo) Pogledajte
me. Naravno, bio sam siguran u to. Time mogu da objasnim prostaku
i nepodnoljivu nametljivost vaih pogleda. Na asnu re, oni su zakrljali.
MOMAK: Ali o emu govorite?
GARSEN: O vaim kapcima. Mi smo sklapali kapke. To se zvalo jedan mig.
Mala, crna iskra zavesa koja se spusti i podigne: treptaj je gotov. Oko se ovlai,
sveta nestane. Ne moete ni zamisliti koliko je to delovalo osveavajue. etiri
hiljade poivki u jednom satu. I kad kaem etiri hiljade... Dakle?iveu bez onih
kapaka? Ne pravite se budala. Bez kapaka, bez sna, to je sve jedno. Neu vie
spavati... Ali, da li e mi to biti podnoljivo? Pokuajte da razumete, napregnite se
malo: ja sam zajedljiv ovek i vidite, ja... imam obiaj da se sebi rugam. Ali ne mogu
ni da se zafrkavam neprestano: tamo dole su postojale noi. Spavao sam. Imao sam
lak san. To je bilo kao neka naknada. Prisiljavao sam sebe da sanjam obine snove.
Jednu livadu... Da, samo livadu. Sanjao sam da etam po njoj. Je li dan?
MOMAK: Vidite dobro da su lampe zapaljene.
GARSEN: Do avola. Takav je va dan. A napolju?
MOMAK (zaprepaen): Napolju?
GARSEN: Napolju! s druge strane ovih zidova.
MOMAK: Ima jedan hodnik.
GARSEN: A na kraju hodnika?
MOMAK: Ima drugih soba i drugih hodnika i stepenita.
GARSEN: A onda?
MOMAK: To je sve.
GARSEN: Vi svakako imate dan izlaska. Kuda onda izlazite?
MOMAK: Kod svoga ujaka koji je stareina posluge na treem spratu.
GARSEN: Toga sam morao i sam da se dosetim. Gde je prekida?
MOMAK: Nema ovde prekidaa.
GARSEN: Dakle? Ne moe da se ugasi?
2

MOMAK: Uprava moe da prekine struju. Ali ne seam se da je to inila na ovom

spratu. Imamo osvetljenja do mile vole.
GARSEN: Vrlo dobro. Znai treba iveti otvorenih oiju.
MOMAK (ironino): iveti...
GARSEN: Neete me valjda zavitlavati zbog jedne pogrene rei. Otvorenih oiju.
Veito. Bie uveliko dan u mojim oima. I u mojoj glavi. (Kratko utanje) A ako
bacim onu bronzanu figuru na sijalicu, hoe li se ugasiti?
MOMAK: Suvie je teka.
GARSEN (uzima figuru u ruke i pokuava da je podigne): Imate pravo. Suvie je
teka.Tiina.
MOMAK: E, pa dobro, ako vam vie nisam potreban, ja u vas napustiti.
GARSEN (trgnuvi se): Vi odlazite? Do vienja. (Momak odlazi do vrata.) ekajte.
(Momak se okree.) Je li to tamo zvonce? (Momak klima potvrdno glavom.) I ja
mogu da vam zazvonim kad hou, a vi morate doi?
MOMAK: Po pravilu, da. Ali ono je udljivo. Neto se zaglavilo u mehanizmu.
Garsen odlazi do zvona i pritiska dugme. Zvonjava.
GARSEN: Ono radi
MOMAK (zauen): Radi. (I on zvoni.) Ali ne zanosite se, to nee trajati. A sad,
sluga pokoran.
GARSEN (zadrava ga jednim pokretom): Ja...
MOMAK: ta?
GARSEN: Ne, nita. (Ide ka kaminu i uzima no za hartiju.) A ta je ovo?
MOMAK: Valjda vidite: no za hartiju.
GARSEN: Zar ima knjiga ovde?
MOMAK: Nema.
GARSEN: Pa emu onda slui? (Momak slee ramenima.) Pa dobro. Idite.Momak
odlazi.
SCENA II

Garsen, sam. On prilazi bronzanoj figuri i gladi je rukom. Seda.

Ponovo se die. Prilazi zvonu i pritiska dugme. Zvono ne zvoni.
Pokuava dva, tri puta, ali uzalud. Onda odlazi do vrata i
pokuava da ih otvori. Ona ne mogu da se otvore. On zove.
GARSEN: Mome! Mome!

Nema odgovora. On lupa pesnicom u vrata i zove momka.

Zatim se brzo umiruje i ponovo seda. U tom momentu se vrata
otvaraju i ulazi Ines praena momkom.
SCENA III
Garsen, Ines, Momak.
MOMAK (Garsenu): Vi ste me zvali?
Garsen htede da mu odgovori, ali baci pogled na Ines.
GARSEN: Ne.
MOMAK (okreui se ka Ines): Kod kue ste gospoo. (Ines uti.) Ako imate da
mi postavite kakva pitanja... (Ines uti.)
3

MOMAK (razoaran): Muterije obino ele da se obaveste... Neu da

navaljujem. Uostalom, to se tie etkice za zube, zvonca i Barbedjenove bronzane
figure, gospodin je upoznat sa tim i odgovorie vam isto tako dobro kao i ja.

On izlazi. Tiina. Garsen gleda Ines. Ines gleda oko sebe,

zatim se naglo upuuje Garsenu.
INES: Gde je Floransa? (Garsen uti.) Pitam vas gde je Floransa?
GARSEN: Ja o njoj nemam ni pojma.
INES: Zar je to sve to ste pronali? Muenje odsustvom? E pa, nije vam polo za
rukom. Floransa je bila jedna ludica i ja je ne alim.
GARSEN: Oprostite, molim vas: ta vi to mislite, ko sam ja?
INES: Vi? Vi ste delat.
GARSEN (trgne se, a onda poinje da se smeje): Vrlo zanimljiva zabluda. Delat,
zaista. Vi ste uli,pogledali ste me i pomislili ste: to je delat. Kakva nastranost!
Momak je smean, trebalo je da nas predstavi jedno drugome. Delat! Ja sam ozef
Garsen, novinar i knjievnik. U stvari, mi smo sad sapatnici. Gospoa...
INES (suvo): Ines Serano. Gospoica.
GARSEN: Vrlo dobro. Odlino. E pa, led je probijen. I tako, vi kaete da izgledam
kao delat. A po emu se poznaju delati, molim vas?
INES: Izgledaju kao da ih je strah.
GARSEN: Strah? To je vrlo zabavno. A koga? Svojih rtava?
INES: Ma, idite! Znam ta govorim! Videla sam sebe u ogledalu.
GARSEN: U ogledalu? (Gleda oko sebe.) To je strano: sklonili su sve to bi moglo
da bude nalik naogledalo. (Kratko utanje) U svakom sluaju, mogu vam rei da se
ne plaim. Ne uzimam situaciju olako i svestan sam njene ozbiljnosti. Ali ne plaim
se.
INES (sleui ramenima): To je vaa stvar. (Kratko utanje) Zar vam se s vremena
na vreme ne deava da se malo proetate napolju?
GARSEN: Vrata su zakljuana.
INES: Utoliko gore.
GARSEN: Ja razumem vrlo dobro da vam moje prisustvo smeta. to se mene tie, i
ja bih voleo da sam ostao sam: treba da sredim svoj ivot i oseam potrebu da se
priberem. Ali siguran sam da emo moi da se priviknemo jedno na drugo: ja
ne govorim, ne kreem se uopte i ne galamim. Samo, ako smem da budem toliko
slobodan da dam jedan savet, bie potrebno da sauvamo medu nama krajnju
utivost. Ona e nam biti najbolja odbrana.
INES: Ja nisam utiva.
GARSEN: Ja u biti, onda, za oboje.Tiina. Garsen je seo na divan. Ines eta s
jednog kraja sobe na drugi.
INES (gledajui ga): Vaa usta.
GARSEN (trgnut iz sanjarenja): Molim?
INES: Zar ne biste mogli da zaustavite svoja usta? Okreu vam se ispod nosa
kao igra.
GARSEN: Molim vas da mi oprostite. Nisam bio svestan toga.
INES: To vam i prebacujem. (Garsen gri usta.) Opet! Vi tvrdite da ste utivi, a digli
ste ruke od svog izgleda. Niste sami i nemate prava da mi naturate prizor vaeg
straha.Garsen se die i prilazi njoj.
GARSEN: A vi, zar se vi ne plaite?
INES: Zbog ega? Strah nam je koristio ranije dok smo imali nade.
GARSEN (tiho): Nema vie nade, ali mi smo jo uvek ranije. Nismo jo poeli da
podnosimo muke,gospoice.
4

INES: Znam. (Kratko utanje) ta e biti?

GARSEN: Ne znam. Oekujem.

Tiina. Garsen ponovo seda. Ines nastavlja da eta. Garsen jo

jednom gri usta, a zatim potojepogledao Ines, zagnjuri glavu
u ruke. Ulaze Estela i momak
SCENA IV
Ines, Garsen, Estela, Momak.Estela gleda Garsena koji ne die glavu.
ESTELA (Garsenu): Ne. Ne dii glavu. Znam ta krije rukama, znam da nema vie
lica. (Garsen sputa ruke.) O! (Kratko utanje. Iznenaeno.) Ja vas ne poznajem.
GARSEN: Nisam delat, gospoo.
ESTELA: Nisam ni mislila da ste delat. Ja... sam mislila da neko hoe da se naali
sa mnom. (Momku)Koga jo oekujete?
MOMAK: Nee vie niko doi.
ESTELA (sa olakanjem): Ah! Znai ostaemo potpuno sami, gospodin, gospoa i
ja.Ona se smeje.
GARSEN (suvo): Nema Ali tu nieg smenog.
ESTELA (smejui se jo uvek): ovi divani su toliko runi. I pogledajte kako su ih
razmestili, ini mise kao da je Nova godina i da sam u poseti kod moje tetke Marije.
Pretpostavljam da svako ima svoj.Je li ovaj moj? (Momku) Ali ja nikako neu moi tu
da sednem, to je prava nesrea: ja sam obuena u svetloplavo, a on je zelen kao
spana.
INES: Hoete li moj?
ESTELA: Tamnocrveni divan? Vi ste vrlo ljubazni, ali ni to mi ne bi bolje pristajalo.
Ne, ta ete?Svakome svoje: dobila sam zeleni, zadrau ga. (Kratko utanje)
Jedini koji bi mi u najgorem sluaju odgovarao, to je gospodinov.Tiina.
INES: ujete li, Garsene?
GARSEN (trgnuvi se): Divan... O! Oprostite. (Die se) Va je gospoo.
ESTELA: Hvala. (Ona skida mantil i baca ga na divan. Kratko utanje.)
Upoznajmo se, poto emo morati da stanujemo zajedno. Ja sam Estela
Rigo.Garsen se pokloni i hoe da se predstavi, ali Ines promae ispred njega.
INES: Ines Serano. Vrlo mi je milo.Garsen se ponovo klanja.
GARSEN: ozef Garsen.
MOMAK: Da l' sam vam jo potreban?
ESTELA: Ne. Idite. Zvoniu vam.Momak se klanja i izlazi.
SCENA V
Ines, Garsen, Estela.
INES: Vi ste vrlo lepi. elela bih da imam cvea da vam poelim dobrodolicu.
ESTELA: Cvea? Da. Mnogo sam volela cvee. Ovde bi ono svelo: suvie je toplo.
Eh! Glavno je, je l' da sauvati dobro raspoloenje. Vi ste...
INES: Da, prole nedelje. A vi?
ESTELA: Ja? Jue. Obred jo nije zavren. (Ona govori vrlo prirodno, ali kao da
vidi ono to opisuje.)Vetar podie veo moje sestre. Ona se mui da zaplae. Ajde.
Ajde jo jedan mali napor. Eno! Dve suze, dve suzice sjaje ispod koprene. Olga
5

arde je vrlo tuna danas. Ona dri moju sestru pod ruku.Ne plae zbog minke i
moram rei da na njenom mestu... To mi je bila najbolja prijateljica.
INES: Jeste li se dugo muili?
ESTELA: Ne. Brzo sam izgubila svest.
INES: A ta je...?
ESTELA: Zapaljenje plua. (Ista igra kao i ranije). Dobro, svreno je, odlaze. Do
vienja! Do vienja! Koliko rukovanja! Moj mu je bolestan od tuge, ostao je kod
kue. (Obraajui se Ines.) A vi?
INES: Plin.
ESTELA: A vi gospodine?
GARSEN: Dvanaest metaka u telo (Estelin pokret.) Oprostite, ja nisam zabavan
mrtvac.
ESTELA: Oh! dragi gospodine, samo kad ne biste upotrebljavali tako grube rei.
To je... to je uvredljivo. I najzad, ta hoete da kaete time? Moda nismo nikada bili
toliko ivi kao sada. Ako je bezuslovno potrebno dati ime ovom... stanju, predlaem
da se nazovemo odsutnima, to e biti utivije. Jeste li ve dugo odsutni?
GARSEN: Otprilike, oko mesec dana.
ESTELA: Odakle ste?
GARSEN: Iz Rija.
ESTELA: A ja iz Pariza. Imate li jo nekoga dole?
GARSEN: enu. (Ista igra kao i Estela.) Dola je u kasarnu kao i svakoga dana;
nisu je pustili da ue.Gleda kroz reetke. Jo ne zna da sam odsutan, ali sumnja u
to. Sad odlazi. Sva je u crnom. Utoliko bolje, nee morati da se presvlai. Ne plae;
nikada nije plakala. Sunan je dan, a ona je u pustoj ulici sva u crnom sa svojim
krupnim napaenim oima. Ah! dosauje mi.Tiina. Garsen seda na divan u
sredini i stavlja glavu u ruke.
INES: Estela!
ESTELA: Gospodine, gospodine Garsen!
GARSEN: Molim?
ESTELA: Seli ste na moj divan.
GARSEN: Oprostite.Die se.
ESTELA: Izgledali ste tako zamiljeni.
GARSEN: Sreujem svoj ivot. (Ines se smeje.) Onima koji se smeju bolje bi bilo
da ine to i ja.
INES: Moj ivot je sreen. Poptuno je sreen. Sredio se sam, jo tamo dole, nemam
potrebe da se zbog toga brinem.
GARSEN: Zaista? I vi mislite da je to tako prosto! (Prelazi rukom preko ela) Kakva
vruina!Doputate li?Poinje da skida kaput.
ESTELA: Ah ne! (Tie.) Jeza me hvata od ljudi u koulji.
GARSEN (oblaei ponovo kaput): Dobro. (Kratko utanje) Ja sam provodio noi
u prostorijama redakcije. Tamo je bila uvek pasja vruina. (Kratko utanje. Ista igra
kao i ranije.) Tamo je i sad pasja vruina. No je.
ESTELA: Gle, ve je no. Olga se svlai. Kako vreme brzo prolazi na zemlji!
INES: No je. Na vrata moje sobe su stavili peate. I soba je prazna u tami.
GARSEN: Stavili su kapute na naslone svojih stolica i zavrnuli rukave iznad laktova.
Mirie na mukarce i cigarete. (Tiina.) Voleo sam da ivim meu ljudima u
kouljama.
ESTELA (suvo): E pa, nemamo isti ukus. Eto ta to znai. (Prema Ines.) A vi, volite
li vi ljude ukoulji?
INES: U koulji ili bez, ja ne volim mnogo mukarce.
6

ESTELA (gleda ih oboje preneraeno): Ali zato. Zato su nas zdruili?

INES (sa priguenim uzvikom): ta kaete?
ESTELA: Gledam vas oboje i razmiljam o tome kako emo odsada stanovati
zajedno... Oekivala sam da naem prijatelje, porodicu.
INES: Jednog divnog prijatelja sa rupom na elu.
ESTELA: I njega takoe. Igrao je tango kao pravi majstor. Ali nas, zato su nas
sjedinili?
GARSEN: Pa ta, to je sluajno. Oni smetaju ljude tamo gde mogu, onako kako im
dolaze. (Obraa se Ines.) Zato se smejete?
INES: Zato to me zabavljate svojom teorijom o sluaju. Zar toliko oseate potrebu
da vas neko umiri? Nita oni ne preputaju sluaju.
ESTELA (stidljivo): Ali moda smo se nekada i sreli.
INES: Nikada. Ja vas ne bih mogla zaboraviti.
ESTELA: A onda, moda imamo zajednikih poznanstava? Poznajete li Diboa
Sejmurove?
INES: Sumnjam.
ESTELA: Oni primaju sav svet.
INES: A ta rade?
ESTELA (iznenaena): Ne rade nita. Imaju zamak u Korezi i...
INES: Ja sam bila inovnica na poti.
ESTELA (trgne se malo): Ah? Tako dakle?... (Kratko utanje) A vi gospodine
Garsen?
GARSEN: Ja nisam nikada odlazio iz Rija.
ESTELA; Onda ste sasvim u pravu: samo nas je sluaj zdruio.
INES: Sluaj. Dakle, ovaj nametaj je ovde sluajno. I to je sluajno to je divan
zdesna zelen kao spana, a divan s leva tamnocrven? Sluaj, zar ne? Pa dobro,
pokuajte samo da im promenite mesta pa ete videti da li sam u pravu. A bronzana
figura, je li i ona ovde sluajno? A ova vruina? A ova vruina? (utanje.) Kaem
vam da su sve smislili. I to do najmanjeg detalja sa ljubavlju. Ova soba
nas je ekala.
ESTELA: Ali kako to mislite? Sve je ovde tako runo i tako tvrdo i okasto. Meni su
bili odvratni okovi.
INES (sleui ramenima): A mislite da sam ja imala salon u stilu Drugog
Carstva.Kratko utanje.
ESTELA: Znai, sve je predvieno?
INES: Sve. I mi smo odabrani.
ESTELA: I to nije sluajno to ste ba vi nasuprot meni? (Kratko utanje) A ta
ekaju?
INES: Ne znam. Ali ekaju.
ESTELA: Ne mogu podneti da neko oekuje neto od mene. Odmah dobijem elju
da uinim suprotno?
INES: Pa dobro, inite! Hajde, inite! Vi ak i ne znate ta oni hoe.
ESTELA (lupajui nogom): To je nepodnoljivo. I ta e me sve snai od vas dvoje?
(Gleda ih) Od vas dvoje. Bilo je lica koja su mi odmah sve govorila. A vaa mi ne
kau nita.
GARSEN (naglo, Ines): Pa zato smo zajedno? Vi ste o tome ve dosta rekli:
recite sve.
INES: Ali ja savreno nita ne znam.
GARSEN: Treba to znati.On razmilja jedan trenutak.
INES: Kad bi svako imao samo hrabrosti da kae...
7

GARSEN: ta?
INES: Estela!
ESTELA: Molim?
INES: ta ste uinili? Zato su vas poslali ovamo?
ESTELA (ivo): Ali ja ne znam, uopte ne znam. Pitam se ak da nije to greka.
(Ines) Ne smekajte se. Mislite o broju ljudi koji... koji odlaze svakoga dana. Oni
dolaze ovamo na hiljade i imaju posla samo sa potinjenima, sa neupuenim
vinovnicima. I onda, kako da nema greaka. Ali ne smekajte se. (Garsenu) A vi,
recite neto. Ako su se prevarili u mom sluaju, mogli su se isto tako prevariti i u
vaem. (Obraa se Ines.) I u vaem isto tako. Ne bi li bilo bolje verovati da smo ovde
grekom?
INES: Je li to sve to ste imali da nam kaete?
ESTELA: ta biste hteli vie da znate? Nemam ta da krijem. Bila sam siroe i uz to
siromana.Izdravala sam svoga mlaeg brata. Zaprosio me je jedan stari prijatelj
moga oca. Bio je bogat i dobar, prihvatila sam. ta biste vi uinili na mome mestu?
Brat mi je bio bolestan i njegovo zdravlje je zahtevalo najveu negu. ivela sam est
godina sa svojim muem bez ijednog oblaka. Ima dve godine otkako sam srela
onoga koga je trebalo da volim. To smo uvideli odmah, on je traio da otputujem sa
njim, a ja sam odbila. Posle toga sam dobila zapaljenje plua. To je sve. Moda bi mi
se moglo zbog izvesnih naela prebaciti to sam rtvovala svoju mladost jednom
starcu? (Garsenu)Mislite li da je to pogreka?
GARSEN: Sigurno da nije. (Kratko utanje) A nalazite li vi da je pogreka iveti
prema svojim naelima?
ESTELA: Ko bi vam to mogao prebaciti?
GARSEN: Vodio sam jedan pacifistiki list. Izbio je rat. ta da se radi? Sve su oi bile
uprte u mene?Da li e se usuditi? Pa eto, usudio sam se. Prekrstio sam ruke i
streljali su me. U emu je pogreka?
ESTELA (stavlja mu ruku na miicu): Nema tu pogreke. Vi ste...
INES (dovrava ironino): Junak. A vaa ena, Garsene?
GARSEN: Dobro, pa ta? Izvukao sam je iz blata.
ESTELA (Ines): Vidite! Vidite!
INES: Vidim. (Kratko utanje) Za koga igrate komediju? Mi smo meu svojima.
ESTELA (drsko): Meu svojima?
INES: Medu ubicama. U paklu smo, mala moja; nema tu nikada zablude i ne osuuju
ljude nikada na vene muke ni za ta.
ESTELA: utite.
INES: U paklu! Prokleti! Prokleti!
ESTELA: utite! Hoete li da zautite? Zabranjujem vam da upotrebljavate grube
rei.
INES: Prokleta, mala svetica. Prokleti, junak bez mane. Imali smo svoj as
zadovoljstva, zar ne? Bilo je ljudi koji su zbog nas smrtno patili, a nas je to jako
zabavljalo. A sada, treba ispatati.
GARSEN (podigavi ruku): Hoete li uutati?
INES (gleda ga bez straha, ali veoma iznenaena): A! (Kratko utanje) ekajte.
Razumela sam, znam to su nas stavili zajedno.
GARSEN: Pazite ta ete rei.
INES: Videete kako je to prosto. Prosto kao pasulj! Ovde nema telesnog
muenja, zar ne? A ipak smo u paklu. I niko ne mora da dode. Niko. Ostaemo do
kraja sami zajedno. Je li tako? U stvari neko nedostaje ovde: delat.
GARSEN (poluglasno): To mi je dobro poznato.
8

INES: Pa eto, oni su ostvarili utedu radne snage. Muterije su ti koji sami sebe slue
kao u ekspres restoranima.
ESTELA: ta hoete time da kaete?
INES: Delat je svako od nas za ostalu dvojicu.Kratko utanje. Svi razmiljaju o
tome.
GARSEN (tihim glasom): Ja neu biti va delat. Ne elim vam nita ravc i nemam
nikakva posla sa vama. Nikakva. Sasvim prosto. Hajde: svako u svoj osak; to
je proba. Vi ovde, vi ovde, ja tamo. I tiina. Ni rei: to nije teko, zar ne? Svako od
nas ima dosta posla sa sobom. Mislim da bih mogao utati deset hiljada godina.
ESTELA: Zar treba da utim?
GARSEN: Da. I... biemo spaseni... utati. Gledati u sebe, nikako ne podizati glavu.
Usvaja li se?
INES: Usvaja se.
ESTELA (posle izvesnog oklevanja): Usvaja se.
GARSEN: Onda, zbogom.On odlazi na svoj divan i stavlja glavu u ruke. Tiina.
Ines poinje da peva za sebe:
U Ulici belih mantila
Podigli su nogare od dasaka,
Stavili mekinje u vedro
I to je bilo gubilite
U Ulici belih mantila.
U Ulici belih mantila
Delat se digao rano
Zato to je trebalo da debeljko
Posee generale
Vladike i admirale
U Ulici belih mantila.
U Ulici belih mantila
Dole su otmene dame
Sa lepim ritama,
Ali se njihova glava
Skotrljala sa svoje visine,
Glava sa eirima
U potok
Belih mantila
Za to vreme Estela stavlja puder i ru. Estela se puderie i uznemireno trai oko
sebe ogledalo. Onapretura po tani, a zatim se okree Garsenu.
ESTELA: Gospodine, imate li ogledalo? (Garsen ne odgovara.) Ogledalo, depno
ogledalce, ma kakvo!(Opet Garsen ne odgovara.) Ako me ve ostavljate samu,
nabavite mi bar ogledalo.Garsen dri glavu u rukama ne odgovarajui.
INES (urno): Imam ja ogledalo u tani. (Ona pretura po tani. Srdito.) Nemam ga
vie. Sigurno su miga oduzeli u kancelariji.
ESTELA: Ba je to neprijatno.Prolazi izvesno vreme, ona zatvara oi i posre.
Ines pritrava i prihvata je.
INES: ta vam je?
ESTELA (ponovo otvara oi i smei se): udno se oseam (pipa se), a vama, zar
se i vama to ne ini:kad se ne vidim uzalud se dotiem i pitam se da li odista
postojim.
INES: Vi imate sree. Ja sebe uvek duhovno oseam.

ESTELA: Ah! Da, duhovno... Sve to se dogaa u glavama je tako nejasno,

uspavljuje me. (Kratko utanje) U mojoj spavaoj sobi ima est velikih ogledala.
Vidim ih. Vidim ih. Ali ona ne vide mene. Na njima se ogledaju fotelja, ilim, prozor...
Ala je prazno, ogledalo gde nema mene. Kad sam govorila,okretala sam se tako da
bude bar jedno u kome u se moi videti. Govorila sam. Videla sam sebe kako
govorim. Videla sam se kao to me ljudi vide, to me je odravalo budnom. (Oajno)
Moj ru! Sigurna sam da sam se namazala nakrivo. Pa, ipak. Ne mogu
itavu venost ostati bez ogledala.
INES: Hoete li da vam ja posluim kao ogledalo? Pozivam Vas sebi. Sedite na moj
divan.
ESTELA (pokazuje Garsena): Ali...
INES: Ne obraajmo panju na njega.
ESTELA: Uiniemo jedna drugoj zla: Vi ste to rekli.
INES: Izgledam li tako kao da hou da te zadavim?
ESTELA: Nikad se ne zna...
INES: Ti e meni uiniti zla. Ali ta da se radi. Ako treba da patim, neka to bude od
tebe. Sedi. Priblii se. Jo. Gledaj me u oi. Vidi li se?
ESTELA: Sasvim sam mala. Vidim se vrlo ravo.
INES: Ali ja te vidim. itavu. Postavljaj mi pitanja. Nikakvo ogledalo nee biti vernije.
Estela kojoj je nelagodno, okree se Garsenu kao da ga zove u pomo.
ESTELA: Gospodine! Gospodine! Ne dosaujemo li Vam svojim brbljanjem?
Garsen ne odgovara.
INES: Pusti ga; on vie ne postoji. Same smo. Ispituj me.
ESTELA: Da li sam dobro stavila ru?
INES: Da vidim. Ne ba dobro.
ESTELA: I mislila sam. Sreom da me (baca pogled na Garsena) niko nije video.
Poinjem ponovo.
INES: Bolje je. Ne. Sledi liniju usana; ja u ti pokazati. Tu, tu. Dobro je.
ESTELA: Isto tako dobro kao onda kad sam ula?
INES: Bolje je; tee; okrutnije. Tvoja paklena usta.
ESTELA: Hm! A to je dobro? Kako je to neprijatno, ne mogu vie da prosudim sama.
Dajete mi re da je to dobro?
INES: Zar nee da se tikamo?
ESTELA: Daje mi re da je dobro?
INES: Lepa si.
ESTELA: Ali imate li Vi ukusa? Imate li Vi moj ukus? Kako je neprijatno, neprijatno.
INES: Imam tvoj ukus, poto mi se svia. Gledaj me dobro. Nasmej se. Nisam ni ja
runa. Zar nisam lepa od ogledala?
ESTELA: Ne znam. Vi me plaite. Na svoju sliku u ogledalu bila sam naviknuta.
Poznavala sam je tako dobro. Nasmeite se sad: osmeh e mi otii u dno vaih
zenica i ko zna ta e postati.
INES: A ko te spreava da se navikne na mene? (One se gledaju. Estela se smei
kao opinjena.)Zaista, ne eli da mi kae ti?
ESTELA: Teko kaem ti enama.
INES: A naroito potanskim inovnicama, pretpostavljam? ta ima tu na
kraju obraza? Crvenu mrlju?
ESTELA (skoivi): Crvenu mrlju, uasno! Gde to?
INES: Tu! Tu! Ja sam ogledalo za eve; mala moja evo, drim te. Nema vie
crvenila. Nimalo! A? Ako ogledalo pone lagati? Ili ako zatvorim oi, ako odbijem da
te gledam, ta e raditi sa svom svojom lepotom? Ne plai se: potrebno je da
10

te gledam. Moje e oi ostati irom otvorene. I biu mila, sasvim mila, ali e mi rei:
ti.Kratko utanje.
ESTELA: Sviam li ti se?
INES: Mnogo.Kratko utanje.
ESTELA (pokazujui Garsena pokretom glave): elela bih da me i on gleda.
INES: O! Zato to je mukarac. (Garsenu) Pobedili ste. (Garsen ne odgovara.) Ta
pogledajte je!(Garsen ne odgovara.) Ne pretvarajte se; nije vam promakla nijedna
re od onoga to smo rekle.
GARSEN (diui naglo glavu): Imate pravo, nijedna re. Uzalud sam zaepio ui,
brbljale ste mi u glavi. Hoete li me sada pustiti? Ja nemam nikakve veze sa vama.
INES: A sa malom, imate li veze? Shvatila sam vae lukavstvo: da biste je
zainteresovali, vi ste se napravili vani.
GARSEN: Kaem vam da me pustite. Neko govori o meni u redakciji i eleo bih da
ga sluam. Ba me briga za malu, ako to moe da Vas umiri.
ESTELA: Hvala.
GARSEN: Nisam hteo da budem prost...
ESTELA: Gade!Kratko utanje. Oni stoje jedan nasuprot drugom.
GARSEN: Eto! (Kratko utanje) Preklinjao sam vas da utite.
ESTELA: Ona je poela. Dola je da mi ponudi ogledalo, a ja joj nisam nista traila.
INES: Nita. Samo si mu se umiljavala i pravila grimase da bi te gledao.
ESTELA: Pa onda?
GARSEN: Jeste li poludele! Vi, ne vidite kuda to vodi. Ta utite! (Kratko utanje)
Ponovo emo mirno sesti, zatvoriemo oi i svako od nas e se potruditi da zaboravi
prisustvo drugih.Kratko utanje. On ponovo seda. One odlaze na svoja mesta
nesigurnim korakom. Ines se naglookree.
INES: Ah! Zaboraviti. Kakva detinjarija! Ja vas oseam do sri svojih kostiju. Vae
utanje mi tutnji uuima. Moete zatvoriti usta, moete odsei jezik, zar e vas to
spreiti da postojite? Hoete li zaustaviti svoju misao? Ja je ujem, ona ini tiktak
kao budilnik, a znam da i vi ujete moju. Uzalud ste se udaljili na divane, vi ste
svuda, zvukovi mi dolaze uprljani, jer ste ih uli u prolazu. Ukrali ste mi ak i lice: vi
ga znate, a ja ga ne znam. A ona? Ona? Vi ste mi je ukrali: da smo same, mislite da
bi smela da postupa sa mnom kao to postupa? Ne, ne. Sklonite ruke s lica, neu
vas pustiti, to bi bilo isuvie ugodno. Vi biste ostali tu neosetljivi, zadubljeni u sebe
samog kao Buda, ja bih zatvorenih oiju oseala da vam ona posveuje sve umove
svoga ivota, ak i uanj svoje haljine, i da vam alje osmehe koje vi ne vidite.
Nita od toga! Ja hou da izaberem svoj pakao; hou da se sva pretvorim u oko i da
se borim otkrivena lica.
GARSEN: Pa dobro. Pretpostavljam da je trebalo dotle doi; igrali su se nama kao
sa decom. Da su me stavili sa mukarcima... mukarci znaju da ute. Ali ne treba
suvie traiti. (On prilazi Esteli i stavlja joj ruku pod bradu.) Pa, mala, sviam li ti
se? ini mi se da si mi namigivala?
ESTELA: Ne dirajte me.
GARSEN: Eh. Budimo slobodni. Mnogo sam voleo ene, zna li? I one su
mene mnogo volele. Budi dakle slobodna, nemamo vie ta da izgubimo. emu
utivost? emu formalnosti? Meu nama! Za koji asak biemo goli kao crvi.
ESTELA: Pustite me.
GARSEN: Kao crvi! Ah! Ja sam vas opomenuo. Nita nisam traio od vas osim mira i
malo tiine.Zaepio sam ui. Gomez je govorio stojei meu stolovima, svi drugovi
iz lista su ga sluali. U koulji. eleo sam da znam ta su govorili, bilo je teko.
Zemaljski dogaaji prolaze tako brzo. Zar niste mogle utati? A sada, gotovo je, on
11

vie ne govori, to to misli o meni vratilo mu se u glavu. Pa dobro,treba da idemo do

kraja. Goli kao crvi: hou da znam s kim imam posla.
INES: Vi to znate. Sada vi to znate.
GARSEN: Dok svako od nas ne bude priznao zato su ga osudili, neemo nita
znati. Ti, plavuo,poinji. Zato? Reci nam zato: svojom iskrenou moe izbei
katastrofu. Kad upoznamo svoje gadosti... Hajde, zato?
ESTELA: Rekla sam vam da ne znam. Nisu hteli da mi kau.
GARSEN: Znam. Ni meni nisu hteli da odgovore. Ali ja poznajem sebe. Ti se plai
da govori prva?Vrlo dobro. Ja u poeti. (utanje.) Nisam ba mnogo lep.
INES: U redu. Znamo da ste dezertirali.
GARSEN: Pustite to. Ne govorite nikada o tome. Ja sam ovde zato to sam muio
svoju enu. To je sve. Pet godina. Naravno, ona jo pati. Eno je; vidim je im ponem
da govorim o njoj. Gomez me zanima, a nju vidim. Gde je Gomez? Pet godina.
Dakle, vratili su joj moje stvari. Ona sedi kraj prozora i dri moj kaput na krilu. Kaput
sa dvanaest rupa. Krv, a reklo bi se ra. Ivice rupe su nagorele. Ha!To je muzejsko
pare, istorijski kaput. A ja sam to nosio! Hoe li plakati? Hoe li najzad
zaplakati.Vraao sam se pijan kao svinja i mirisao na vino i ene. Ona me je ekala
po celu no; nije plakala. Ni jedna re prekora, naravno. Samo njene oi. Njene
krupne oi. Nita ne alim. Platiu, ali nita ne alim. Napolju pada sneg.. Pa hoe li
plakati? To je ena kojoj je poziv da bude muenica.
INES (sasvim tiho): Zato ste je muili?
GARSEN: Zato to je to bilo lako. Bila je dovoljna jedna re pa da promeni boju, bila
je osetljiva. Ha.Ni jednog prekora. Ja sam vrlo zajedljiv. ekao sam, stalno sam
ekao, ali ni jednog jecaja, ni jednog prekora. Izvukao sam je iz blata, razumete
li? Ona miluje rukom demper ne gledajui ga. Njene ruke nasumce trae rupe. ta
eka? emu li se nada? Rekao sam ti da nita ne alim. Eto najzad: Ona mi se
suvie divila. Razumete li to?
INES: Ne. Meni se nisu divili.
GARSEN: Utoliko bolje. Utoliko bolje po vas. Sve ovo vam sigurno izgleda izmiljeno.
Pa lepo, evo jedne anegdote: bio sam doveo sebi jednu mulatkinju. Kakve noi!
Moja ena je spavala na prvom spratu, morala nas je uti. Ona se dizala prva i poto
smo mi dugo spavali, donosila nam je kafu u krevet.
INES: Prostaino.
GARSEN: Pa da, pa da, voljeni prostak. (Izgleda rasejan) Ne, nita. To je Gomez,
ali ne govori o meni. Prostak, rekoste? Zar! A da nisam, ta bih radio ovde? A vi?
INES: Pa dobro, bila sam ono to dole zovu prokletom enom. Ve prokleta, zar ne.
Dakle, niste mnogo iznenaeni.
GARSEN: Je li to sve?
INES: Ne, ima jo i ona stvar sa Floransom. Ali to je pria o mrtvima. Troje mrtvih.
Najpre on, zatim ona i ja. Niko vie nije ostao dole, mirna sam; samo soba. S
vremena na vreme vidim sobu. Prazna je sa sputenim kapcima. Ah! ah! Skinuli su
peate. Za izdavanje... Ona je za izdavanje. Ima natpis na vratima. To je... sprdnja.
GARSEN: Troje. Vi ste ba rekli troje?
INES: Troje.
GARSEN: Jedan ovek i dve ene?
INES: Da.GARSEN: Gle. (utanje) On se ubio?
INES: On? On je bio potpuno nesposoban za to. Onda, nije zbog toga to je patio.
Ne: tramvaj ga je smrvio. Kao od ale. Stanovala sam kod njih. Bio mi je roak.
GARSEN: Je li Floransa bila plava?

12

INES: Plava? (Gleda Estelu.) Znate, nimalo mi nije ao, ali mi nije ni zabavno da
vam priam taj dogaaj.
GARSEN: Hajde! hajde! Postao vam je odvratan?
INES: Malo pomalo. Jedna re tu i tamo. Na primer, klokotao je pijui, duvao je kroz
nos u au. Sitnice. Oh! Bio je to jadan ovek, osetljiv. Zato se smejete?
GARSEN: Zato to ja nisam osetljiv.
INES: To se vidi. Uunjala sam se u nju. Ona je gledala mojim oima... Na kraju,
bila mi je u rukama... Uzele smo sobu na drugom kraju grada.
GARSEN: A onda?
INES: Onda se desilo ono sa tramvajem. Govorila sam joj svakog dana: eto, mala!
Mi smo ga ubile.(utanje) Rava sam.
GARSEN: Da. I ja sam.
INES: Ne, niste vi ravi. To je neto drugo.
GARSEN: ta?
INES: Rei u vam docnije. Ja sam rava: to znai, da mi je potrebna tua patnja da
bih mogla da opstanem. Plamen. Plamen u srcima. Kad sam sama, gasim se. est
meseci plamtela sam u njenom srcu: sva sam gorela. Ona se digla jedne noi i
otvorila slavinu od plina, a da nisam uopte posumnjala u to, a zatim je ponovo legla
pored mene. Eto.
GARSEN: Hm!
INES: ta?
GARSEN: Nita. To je ravo.
INES: Pa neka, to je prljavo. ta onda?
GARSEN: O! Imate pravo. (Esteli) A ti? ta si ti uinila?
ESTELA: Rekla sam vam da nita ne znam. Uzalud sam sebe ispitivala...
GARSEN: Da. Dobro, pomoi emo ti. Taj tip sa razmrskanim licem, koje?
ETELA: Koji tip?
GARSEN: Ti to odlino zna. Onaj od koga si se plaila kad si ula.
ESTELA: To je jedan prijatelj.
GARSEN: Zato si se plaila njega?
ESTELA: Nemate prava da me ispitujete.
INES: Da li se on ubio zbog tebe?
ESTELA: Ma ne, vi ste ludi.
GARSEN: Onda, zato te je plaio? On je pucao sebi u lice, a? I to mu je raznelo
glavu?
ESTELA: utite! utite!
GARSEN: Zbog tebe! Zbog tebe!
INES: A? A? Smejali su se? Da li se zbog toga ubio?
ESTELA: Pustite me na miru. Strah me je od vas. Hou da idem! Hou da idem!Ona
juri vratima i drma ih.
GARSEN: Idi. Ja i ne traim nita bolje. Samo, vrata su spolja zatvorena.Estela
zvoni; zvono ne radi. Ines i Garsen se smeju. Estela se okree njima oslonjena
na vrata.
ESTELA (promuklim i laganim glasom): Vi ste odvratni.
INES: Odlino, odvratni. Pa onda? Dakle, laf se ubio zbog tebe? Je li bio tvoj
ljubavnik?
GARSEN: Razume se, to joj je bio ljubavnik. I hteo je da je ima samo za sebe.
INES: Igrao je tango kao profesionalac, ali bio je siromaan,pretpostavljam.utanje.
GARSEN: Pitamo te da li je bio siromaan.
ESTELA: Da, bio je siromaan.
13

GARSEN: A zatim, trebalo je da ti uva svoj ugled. Jednog dana je doao,

preklinjao te je, a ti si ga ismejala.
INES: A? A? Smejala si se? Da li se on zbog toga ubio?
ESTELA: Jesi li ovako gledala u Floransu?
INES: Da.
Kratko utanje. Estela poinje da se smeje.
ESTELA: Niste ba sasvim pogodili. (Ona se uspravlja i gleda ih jo uvek
oslonjena o vrata. Suvim i izazivakim tonom.) Hteo je da mi napravi dete. Eto,
jeste li zadovoljni?
GARSEN: A ti, nisi htela?
ESTELA: Ne. Ali dete je dolo. Otila sam da provedem pet meseci u vajcarskoj.
Niko nije nita znao.Bila je devojica. Roe je bio kraj mene kad je roena. Veselilo
ga je to ima erku. Mene ne.
GARSEN: Pa onda?
ESTELA: Bio je jedan balkon iznad jezera. Donela sam jedan veliki kamen. On
je vikao: Estela, molim te, preklinjem te. Ja sam ga se gnuala. Sve je video.
Nagnuo se na balkon i video je krugove na vodi.
GARSEN: Pa onda?
ESTELA: To je sve. Ja sam se vratila u Pariz, a on je uinio ono to je hteo.
GARSEN: Pucao je sebi u glavu?
ESTELA: Da, tano. Nije se vredelo muiti oko toga. Moj mu nije nikada nita
posumnjao. (Kratko utanje) Mrzim vas.Potresa je suv jecaj.
GARSEN: Nepotrebno. Ovde suze ne teku.
ESTELA: Podla sam! Podla sam! (Kratko utanje) Da znate kako vas mrzim!
INES (grlei je): Jadno moje malo! (Garsenu) Istraga je zavrena. To nije toliko
vano i moete drati tu delatsku njuku.
GARSEN: Delatsku... (Gleda oko sebe.) Dao bih ne znam ta da se mogu videti u
ogledalu. (Kratko utanje) Kako je toplo! (Mahinalno skida kaput.) O! pardon.Hoe
da ga ponovo obue.
ESTELA: Moete ostati u koulji. Sada...
GARSEN: Da. (On baca svoj kaput na divan.) Ne treba da se ljutite na mene,
Estela.
ESTELA: Ja se i ne ljutim na vas.
INES: A na mene? Ljuti li se na mene?
ESTELA: Da.utanje.
INES: Pa, Garsene? Evo goli smo kao crvi; da li vam je sad neto jasnije?
GARSEN: Ne znam. Moda malo jasnije. (Bojaljivo) Ne bismo li mogli pokuati da
pomognemo jedno drugom?
INES: Meni nije potrebna pomo.
GARSEN: Ines, oni su pomrsili sve konce. Ako vi uinite i najmanji pokret, ako
podignete ruku da biste se rashladili, Estela i ja oseamo potres. Niko od nas ne
moe da se spase sam, treba da budemo zajedno izgubljeni, ili da se zajedno
izvuemo. Birajte. (Kratko utanje) No, ta je?
INES: Izdali su je. Prozori su irom otvoreni, jedan ovek sedi na mome krevetu.
Izdali su je! Izdali su je! Uite, uite, ne ustruavajte se. Eno jedne ene. Ona ide
prema njemu i on joj stavlja ruke na ramena... ta ekaju, to ne zapale svetlo, ne
vidi se vie; hoe li se poljubiti? Ta soba je moja! Ona je moja! Pa zato ne zapale
svetlo? Ne mogu vie da ih vidim. ta apuu. Hoe li je on milovati na mome
krevetu. Ona mu kae da je podne i da uveliko sija sunce. Sigurno postajem slepa.
(Kratkoutanje) Gotovo. Nita vie: vie ne ujem i ne vidim. Pa dobro,
14

pretpostavljam da sam raskrstila sa zemljom. Nema vie alibija. (Ona se jei.)

Oseam se praznom. Sad sam potpuno mrtva. Potpuno ovde. (Kratko utanje) Vi
ste govorili neto? Rekli ste da mi pomognete, mislim.
GARSEN: Da.
INES: U emu?
GARSEN: Da osujetite njihova lukavstva.
INES: A ta u ja za uzvrat?
GARSEN: Vi ete meni pomoi. Trebalo bi malo uiniti Ines: samo malo dobre volje.
INES: Dobre volje... Gde hoete da je naem? Ja sam trula.
GARSEN: A ja? (Kratko utanje) Ipak, ako bismo pokuali?
INES: Ja sam neosetljiva. Ne mogu ni da primam, ni da dajem; kako hoete da vam
pomognem? Suva grana, treba je potpaliti. (Kratko utanje; ona gleda Estelu, koja
dri glavu u rukama.) Floransa je bila plava.
GARSEN: Znate li da e ta mala biti va delat.
INES: Moda, pretpostavljam.
GARSEN: Njome su vas uhvatili. to se mene tie, ja... ja... ne obraam na nju
nikakvu panju. A to se vas tie...
INES: ta?
GARSEN: Ona je zamka. Oni vas vrebaju da vide kako ete se uhvatiti.
INES: Znam. A i vi ste zamka. Mislite li da nisu predvideli vae rei? I da se ovde ne
skrivaju otvori koje mi ne vidimo. Sve je zamka. Ali ta mi to smeta? I ja sam zamka.
Zamka za nju. Moda u ja nju uhvatiti.
GARSEN: Vi neete ba nita uhvatiti. Mi jurimo jedan za drugim kao vaarski konji
da se nikada nestignemo: moete verovati da su sve uredili. Ostavite, Ines. Otvorite
ruke, pustite se. Inae ete nas sve troje uiniti nesrenim.
INES: Zar vam ja izgledam tako kao da sam nauila da putam? Znam ta me
oekuje. Goreu i gorim i znam da nee biti kraja; sve ja znam: mislite li da u je
pustiti? Imau je, ona e vas gledati mojim oima, kao to je Floransa gledala onog
drugog. Zato mi sad govorite o svojoj nesrei: ja vam kaem da sve znam i da ne
mogu imati ak ni prema sebi saaljenja. Zamka, ha! Zamka. Naravno da sam
uhvaena u zamku. Pa ta? Utoliko bolje ako su oni zadovoljni.
GARSEN (hvatajui je za rame): Ja mogu da imam saaljenja prema vama.
Gledajte me: goli smo.Goli do kostiju i ja vas do srca poznajem. To je veza: mislite li
da u vam uiniti zlo? Nita ne alim,ne tuim se; i sam sam hladan. Ali prema vama
mogu da imam saaljenja.
INES (koja poputa dok joj on govori, stresa se): Ne dodirujte me. Mrzim da me
dodiruju. I uvajte svoje saaljenje. Dosta! Garsene, ima dosta zamki i za vas u ovoj
sobi. Za vas. Spremljenih za vas.Bolje biste uinili da gledate svoja posla. (Kratko
utanje) Ako potpuno ostavite na miru malu i mene,nastojau da vam ne smetamo.
GARSEN (gleda je jedan trenutak, zatim slee ramenima): U redu.
ESTELA (podiui glavu): U pomo, Garsene.
GARSEN: ta hoete od mene?
ESTELA (diui se i pribliavajui mu se): Meni vi moete pomoi.
GARSEN: Obratite se njoj.Ines se pribliila, ona staje sasvim uz Estelu s lea, ne
dodirujui je. Za vreme narednih replika ona joj govori skoro na uvo. Ali
Estela, okrenuta Garsenu koji je gleda ne govorei, odgovara jedino njemukao
da je on ispituje.
ESTELA: Molim vas, obeali ste, Garsene, obeali ste! Brzo, brzo, neu da ostanem
sama. Olga ga je odvela na dansing.
INES: Koga je odvela?
15

ESTELA: Pjera. Oni igraju.

INES: Ko je Pjer?
ESTELA: Jedna mala budala. Zvao me je svojim izvorom. Voleo me je. Ona ga je
odvela na dansing.
INES: Voli li ga?
ESTELA: Oni ponovo sedaju. Ona jedva die. Zato li igra? Jedino ako nije zato
da bi omravila.Naravno da ne. Naravno da ga nisam volela. On ima osamnaest
godina, a ja nisam ljudoder.
INES: Pa pusti ih. ta te se to sada tie?
ESTELA: On je bio moj.
INES: Vie nita nije tvoje na zemlji.
ESTELA: On je bio moj.
INES: Da, bio je. Pokuaj da ga uzme, pokuaj da ga dotakne. Olga, ona moe da
ga dotakne. Zar ne? Zar ne? Ona moe da mu dri ruke, da mu dodiruje kolena.
ESTELA: Ona se gura svojim ogromnim grudima, duva mu u lice. Paliu,
jadni Paliu, ta eka, to joj se ne nasmeje u lice? Ah! Bio bi mi dovoljan jedan
pogled, ona nikada ne bi smela... Zar zaista nisam nita vie?
INES: Nita vie. I nema vie nita tvoje na zemlji: sve to ti pripada ovde je. eli li
no za hartiju?Barbedjenovu bronzanu figuru? Plavi divan je tvoj. I ja, mala moja, ja
sam zauvek tvoja.
ESTELA: Ha? Moja? Pa dobro, ko bi me od vas dvoje smeo zvati svojim izvorom? Ja
ne mogu da prevarim vas, vi znate da sam ubre. Misli na mene, Pjer, misli na mene,
brani me; dokle god ti bude mislio: izvoru moj, dragi moj izvoru, ja sam samo napola
ovde, samo sam napola krivac, ja sam dole izvor kraj tebe. Ona je crvena kao
paprika. Ma to je nemogue. Sto puta smo joj se zajedno smejali.ta se to uje, to
sam toliko volela? A, to je Sent Luis bluz... Pa igrajte, igrajte! Garsene, vi biste se
zabavljali da moete da je vidite. Ona, dakle, nee nikada znati da je ja vidim. Vidim
te, vidim te, sa tvojom upavom kosom i izmenjenim licem, vidim kako mu gazi
po nogama. To je da umre od smeha. Hajde! Bre! Bre! On je vue, stiska je. To
je nepristojno. Bre! Govorio mi je: tako ste laki.Hajde, hajde! (Ona igra govorei.)
Kaem ti da te vidim. Ona mi se ruga, igra kroz moj pogled. Naa draga Estela! ta,
naa draga Estela? Ah! uti! Ti nisi pustila ni jednu suzu na pratnji. Ona mu
kaeNaa draga Estela. Ona ima smelosti da mu govori o meni. Hajde! Po taktu!
Ona ne bi mogla da govori i igra u isti mah. Ali ta je... Ne! ne! ne reci mu! ja ti ga
preputam, uzmi ga, uvaj ga, radi s njim to ti je volja, ali mu ne reci... (Ona je
prestala da igra.) Da. Pa dobro, moe'ga sada zadrati.Ona mu je sve rekla,
Garsone: Roe, put u vajcarsku, dete, sve mu je ispriala. Naa draga Estela nije
bila... Ne, ne, zaista, nisam... On tuno klima glavom, ali se ne moe rei da ga je
novost potresla. Zadri ga sad. Neu ti ga otimati zbog njegovih dugih trepavica ili
zbog toga to lii na devojku. Ha! On me je zvao svojim izvorom, svojim kristalom. Pa
eto, kristal je smrvljen. Naa dragaEstela. Igrajte! igrajte, hajde! Po taktu. Jedan,
dva. (Ona igra) Dala bih sve na svetu da se vratim na zemlju, samo jedan trenutak,
da bih igrala. (Ona igra; kratko utanje.) Ne ujem vie tako dobro.Ugasili su lampe
kao za tango. Zato igraju u tiini? Jae! to je to daleko! Ja... ne ujem vie
nita.(Prestaje da igra.) Nikad vie. Zemlja me je napustila. Garsene, gledaj me,
uzmi me u svoj zagrljaj.Ines daje znak Garsenu iza Estelinih lea da se ukloni.
INES (zapovedniki): Garsene!
GARSEN (ustukne jedan korak i pokazuje Esteli Ines): Obratite se njoj.
ESTELA (epa ga): Ne odlazite! Jeste li vi ovek? Ali pogledajte me, ne skreite
pogled: je li to tako teko? Ja imam zlatne kose i najzad neko se ubio zbog mene.
16

Preklinjem vas, vi morate gledati neto.Ako to ne budem ja, bie bronzana figura,
sto, ili divani. Ja sam ipak prijatnija za gledanje. Sluaj:ispala sam iz njihovih srca
kao to ptie ispada iz gnezda. Podigni me, uzmi me u svoje srce, videe kako u
biti mila.
GARSEN (odbijajui je s naporom): Kaem vam da se njoj obratite.
ESTELA: Njoj? Ali ja nju ne raunam: ona je ena.
INES: Mene ne rauna. Ali ptiice, mala evo, ve odavno si mi se uselila u srce. Ne
plai se, ja u te gledati neprestano i netremice. ivee u mome pogledu kao zrnce
zlata na suncu.
ESTELA: Na suncu? Ha! Ostavite me na miru. Pokuali ste malopre i dobro ste videli
da je uzalud.
INES: Estela! Izvoru moj, kristalu moj.
ESTELA: Va kristal? To je lakrdija. Koga mislite da laete? Ta ceo svet zna da sam
izbacila dete kroz prozor. Kristal je zdrobljen na zemlji i briga me. Ja sam samo koa
i moja koa nije za vas.
INES: Dodi! Bie ono to bude elela: izvor, barutina. Pronai e ponovo sebe
onakvu kakvu elim u dnu mojih oiju.
ESTELA: Pustite me! Vi nemate oiju. Ali ta da uinim da me pusti? Evo!Pljune joj
u lice. Ines je naglo pusti.
INES: Garsene! Platiete mi to.Kratko utanje. Garsen slee ramenima i
ide prema Esteli.
GARSEN: Dakle? Ti hoe mukarca?
ESTELA: Ne mukarca. Tebe.
GARSEN: Bez prianja. Nije vano ko e urediti stvar. Ja sam se naao tu, znai
ja u. Dobro. (Hvata je za ramena.) Ti zna da nemam nita to bi ti se svidelo:
nisam mala budala i ne igram tango.
ESTELA: Hou te takvog kakav si. Moda u te izmeniti.
GARSEN: Sumnjam u to. Biu... rasejan. Imam druge stvari u glavi.
ESTELA: Kakve stvari?
GARSEN: Nee te to zanimati.
ESTELA: Seu na tvoj divan. Nadam se da e se starati o meni.
INES (prsnuvi u smeh): Ha! kuko! Potrbuke! Potrbuke! A on ak nije ni lep!
ESTELA (Garsenu): Ne sluaj je. Ona nema ni oiju ni uiju. Nju ne raunamo.
GARSEN: Dau ti sve to mogu. Nije mnogo. Neu te voleti: suvie dobro te
poznajem.
ESTELA: eli li me?
GARSEN: Da.
ESTELA: To je sve to hou.
GARSEN: Onda...On se naginje na nju.
INES: Estela! Garsene! Izgubili ste pamet! Ali ja, ja sam tu!
GARSEN: Vidim, pa ta?
INES: Preda mnom? Vi... vi ne moete
ESTELA: Zato? Ja sam se potpuno svlaila pred svojom sobaricom.
INES (dohvativi se sa Garsenom): Pustite je! Pustite je! Ne dirajte je svojim
prljavim mukim rukama.
GARSEN (odgurnuvi je snano): U redu: ja nisam otmen i ne plaim se da se
tuem sa enom.
INES: Bili ste mi obeali, Garsene, bili ste mi obeali!
GARSEN: Vi ste prekrili sporazum.Ines se izvlai i odmie se u dno pozornice.

17

INES: inite ta hoete, vi ste jai. Ali setite se, ja sam tu i gledam vas. Moje oi vas
nee napustiti,Garsene; moraete da je ljubite pod mojim pogledom. Kako vas mrzim
oboje! Volite se, volite se. U paklu smo i doi e i na mene red.Za vreme sledee
scene, ona ih posmatra ne rekavi ni re.
GARSEN (vraa se Esteli i grli je): Daj mi usne.Kratko utanje. On se naginje na
nju i naglo se uspravlja
ESTELA (srdito): Ha!... (Kratko utanje) Rekla sam ti da ne obraa panju na nju.
GARSEN: Ba se o njoj radi. (Kratko utanje) Gomez je u redakciji. Zatvorili
su prozore; dakle zima je.est meseci. Ima est meseci kako su me... Jesam li ti
govorio da e se dogaati da budem rasejan?Oni drhte; nisu skinuli kapute. Smeno
je to to je njima, dole, tako hladno, a meni tako toplo. Ovoga puta o meni govore.
ESTELA: Hoe li to dugo trajati? (Kratko utanje) Reci mi bar ta priaju.
GARSEN: Nita. Ne priaju nita. On je svinja, to je sve. (Paljivo slua.) Lepa
svinja. A? (Pribliuje seEsteli.) Hoemo li se vratiti nama? Hoe li me voleti?
ESTELA (smeei se): Ko zna?
GARSEN: Hoe li imati poverenja u mene?
ESTELA: Kakvo udno pitanje: bie mi stalno pred oima i nee me valjda prevariti
sa Ines.
GARSEN: Jasno. (Kratko utanje. On puta Estelu iz zagrljaja.) Govorio sam o
drugom poverenju.(Slua) Neka! neka! kai to god hoe: ja nisam ovde zato da bih
se branio. (Esteli) Estela, treba da mi pokloni poverenje.
ESTELA: Kakva zbrka! Ali ti ima moje usne, moje ruke, celo moje telo i sve bi moglo
da bude tako jednostavno... Moje poverenje? Ja i nemam poverenja da bih ga mogla
dati; ti mi uasno dosauje.Mora da si uinio neto vrlo ravo kad zahteva moje
poverenje.
GARSEN: Streljali su me.
ESTELA: Znam, odbio si da ode. A zatim?
GARSEN: Ja... Nisam sasvim odbio. (Nevidljivima) On dobro govori, sudi tano,
ali ne kae ta je trebalo uiniti. Da li je trebalo da odem generalu i kaem
mu: Generale, ja ne odlazim. Kakva glupost! Uhapsili bi me. eleo sam da
dokaem, ja da dokaem. Nisam eleo, da mi prigue glas.(Esteli) Ja... Seo sam na
voz. Ulovili su me na granici.
ESTELA: Kuda si hteo da ode?
GARSEN: U Meksiko. Raunao sam da tamo osnujem jedan pacifistiki list.
(utanje) Pa dobro, reci neto.
ESTELA: ta eli da ti kaem? Dobro si uinio to nisi hteo da se bori.
(Ljutiti pokret Garsenov.) Ah!dragi moj, ne mogu da pogaam ta treba da ti
odgovorim.
INES: Zlato moje, treba da mu kae da je pobegao, kao lav. Jer tvoja draga
dobriina je pobegla. To je ono to ga titi.
GARSEN: Pobegao, otiao; nazovite to kako hoete.
ESTELA: I trebalo je da pobegne. Da si ostao, ufakali bi te.
GARSEN: Naravno. (Kratko utanje) Estela, da li sam ja kukavica?
ESTELA: Ali ja nita ne znam, ljubavi moja. Nisam u tvojoj koi. Ti treba to da rei.
GARSEN (umornim pokretom): Ja ne reavam.
ESTELA: Najzad, ti se mora seati; sigurno si imao razloga da postupi tako kao to
si postupio.
GARSEN: Da.
ESTELA: Pa onda?
GARSEN: Jesu li to pravi razlozi?
18

ESTELA (jetko): Kako si komplikovan.

GARSEN: Hteo sam da dokaem, ja... dugo sam razmiljao... Jesu li to pravi razlozi.
INES: Ah! To je pitanje. Jesu li to pravi razlozi? Ti si promiljao, nisi hteo olako da se
upetljava. Ali strah, mrnja i sve prljavtine koje sakrivamo, takode su razlozi. Hajde,
trai, ispituj se.
GARSEN: uti! Misli li da sam oekivao tvoje savete? Hodao sam po svojoj eliji
nou, danju. Od prozora do vrata, od vrata do prozora. Vrebao sam sebe. Sledio sam
svoj trag. ini mi se da sam proveo ceo ivot u samoispitivanju, posle ega je ono
glavno dolazilo na red. Ja... seo sam u voz, eto ta je sigurno. Ali zato? zato? Na
kraju sam mislio: moja smrt e reiti; ako umrem isto, znai da nisam kukavica
INES: I kako si umro Garsene?
GARSEN: Loe. (Ines prsnu u smeh.) To je bila obina telesna malaksalost.
Ne stidim se. Samo je sve ostalo nereeno zauvek. (Esteli) Doi ti, ovamo. Gledaj
me. Potrebno mi je da me neko gleda dok na zemlji govore o meni. Ja volim zelene
oi.
INES: Zelene oi? Gle ti njega! A ti Estela? Voli li ti kukavice?
ESTELA: Da zna kako mi je svejedno. Kukavica, ili ne, samo neka dobro ljubi.
GARSEN: Oni odmahuju glavom vukui dim iz cigara; dosaduju se. Misle: Garsen je
kukavica. Slabo.Lako. To je tek toliko da se misli na neto. Garsen je kukavica. Eto
to su reili oni, moji drugovi. est meseci e govoriti: kukavica kao Garsen. Vas dve
imate sree. Niko ne misli vie na vas na zemlji. Ja imam muniji ivot.
INES: A vaa ena Garsene?
GARSEN: Dobro, ta, moja ena. Ona je mrtva.
INES: Mrtva.
GARSEN: Sigurno sam zaboravio da vam kaem. Ona je sad mrtva. Ima oko dva
meseca.
INES: Od tuge?
GARSEN: Naravno, od tuge. Od ega biste hteli da je umrla. Dakle, sve je dobro: Rat
je zavren, moja ena je mrtva, a ja sam uao u istoriju.Suvi jecaj ga potrese i
on pree rukom preko lica. Estela ga vrsto zagrli.
ESTELA: Dragi moj, dragi moj! Gledaj me, dragi moj! Dotakni me, dotakni me. (Ona
mu uzima ruku istavlja je sebi na grudi.) Stavi mi ruku na grudi. (Garsen ini
pokret da se oslobodi.) Pusti ruku; pusti je, ne mii. se. Oni e jedan po jedan
umreti: nije vano ta misle. Zaboravi ih. Postojim samo ja.
GARSEN (izvlaei ruku): Ali oni mene nee zaboraviti. Oni e umreti, ali e doi
drugi koji e prihvatiti lozinku. Ostavio sam im ivot u rukama.
ESTELA: Ali, ti suvie razmilja!
GARSEN: ta drugo da inim? Nekada sam delao... Ah! Vratiti se jedan jedini dan u
njihovu sredinu...kakav demanti! Ali ja sam izvan igre; oni prave bilans ne brinui se
za mene, a imaju i pravo, jer ja sam mrtav. Ubijen kao pacov. (Smeje se.) Postao
sam javna svojina. (Kratko utanje)
ESTELA (tiho): Garsene!
GARSEN: Ti si tu? Dobro, sluaj, moe mi uiniti jednu uslugu. Ne, ne odbijaj.
Znam: izgleda ti smeno da neko od tebe zatrai pomo, nisi na to navikla. Ali ako bi
htela, ako bi uinila jedan napor,moda bismo se mogli zaista voleti. Vidi; hiljadu je
njih koji ponavljaju da sam kukavica. Ali ta je to hiljadu? Kad bi postojala jedna
dua, jedna jedina, da potvrdi svim snagama da nisam pobegao, da nisam mogao
pobei, da sam hrabar, da sam poten, ja... ja sam siguran da bih mogao biti
spaen.Hoe li da veruje u mene. Voleo bih te vie nego sebe.

19

ESTELA (smejui se): Blesavko! dragi blesavko! Misli li da bih mogla da volim
kukavicu?
GARSEN: Ali ti si govorila...
ESTELA: Podsmevala sam ti se. Ja volim ljude. Garsene, prave ljude rapave koe i
snanih ruku. Ti nema bradu kukavice, nema usne kukavice, nema glas kukavice,
tvoje kose nisu kose kukavice. A zbog usana, glasa i zbog kose ja te volim.
GARSEN: Istina? Je li to zaista istina?
ESTELA: Hoe li da ti se zakunem?
GARSEN: Onda ih ja sve ikam, one odozdo i ove odavde. Estela, mi emo izii iz
pakla. (Ines prsnu usmeh. Oni prestadoe da govore i pogledae je.) U emu je
stvar?
INES (smejui se): Ali ona ne veruje ni re od onoga to kae; kako moe da
bude tako naivan?Estela, jesam li ja kukavica? Da zna ti kako se ona tome
podsmeva!
ESTELA: Ines! (Garsenu) Ne sluaj je. Ako hoe moje poverenje, onda treba prvo
da mi da svoje.
INES: Pa da, pa da! Pokloni joj poverenje. Potreban joj je ovek moe misliti, ruka
mukarca oko struka, muki miris, muka elja u mukim oima. Za ostalo... Ha! ona
e ti rei da si Bog otac, ako to moe da ti ini zadovoljstvo.
GARSEN: Estela! Je li istina? Odgovori; je li istina?
ESTELA: ta hoe da ti kaem? Ja ne razumem nita od svih tih pria. (Ona lupa
nogom.) Kako je sve to neizdrljivo! ak i da si bio kukavica, ja bih te volela, eto! Zar
ti to nije dovoljno? (Kratkoutanje)
GARSEN (obema enama): Odvratne ste mi.Ide prema vratima.
ESTELA: ta radi?
GARSEN: Odlazim.
INES (brzo): Nee stii daleko: vrata su zatvorena.
GARSEN: Morae da ih otvore.On pritiska dugme na zvonu. Zvono ne radi.
ESTELA: Garsene!
INES (Esteli): Ne uznemiravaj se; zvono je pokvareno.
GARSEN: Kaem vam da e otvoriti. (On dobuje po vratima.) Ne mogu vie da
vas podnosim, ne mogu vie. (Estela tri prema njemu, on je odgurne.) Idi! Ti si mi
odvratnija od nje. Ja neu da se utopim u tvojim oima. Ti si vlana, ljigava si. Ti
si polip, ti si barutina. (On lupa na vrata.) Hoete li otvoriti?
ESTELA: Garsene, preklinjem te, ne odlazi, neu ti govoriti vie, potpuno u te
ostaviti na miru, ali ne odlazi. Ines je pokazala svoje kande, neu vie da ostanem
sama sa njom.
GARSEN: Snai se. Nisam traio da doe.
ESTELA: Kukavice! kukavice! Oh! Zaista je tano da si kukavica.
INES (pribliujui se Esteli): Pa dobro, evo moja, nisi li zadovoljna? Pljunula si mi
u lice da bi mu se svidela i posvaale smo se zbog njega. Ali on odlazi, mutivoda, i
ostavlja nas ene same.
ESTELA: Nee nita postii; ako se ova vrata otvore, pobei u.
INES: Kuda?
ESTELA: Bilo kuda. to je mogue dalje od tebe.Garsen ne prestaje da lupa
na vrata.
GARSEN: Otvorite! Otvorite, najzad! Ja primam sve: izme za muenje,
kleta, rastopljeno olovo,maice, grebene, sve to pee, sve to razdire, hou
zaista da se muim. Bolje je stotinu ujeda, bolje je bi, vitriol, nego ovo muenje u
glavi, taj fantom muenja koji se tek dotakne, koji pomiluje, a nikada ne uini dovoljno
20

zla. (On epa kvaku na vratima i drma je.) Hoete li mi otvoriti? (Vrata se naglo
otvore i on umalo ne padne.) Ah!Dugo utanje.
INES: Pa, Garsene? Odlazite li?
GARSEN (polako): Pitam se zato su se vrata otvorila.
INES: ta ekate? Idite, idite brzo!
GARSEN: Neu otii.
INES: A ti Estela? (Estela se ne mie; Ines prsne u smeh.) Onda? Ko e? Ko e
od nas troje? Put je slobodan, ko nas zadrava? Ha! to je da umre od smeha!
Mi smo nerazdvojni.Estela skoi na nju s lea.
ESTELA: Nerazdvojni? Garsene! Pomozi mi! pomozi mi brzo. Izvui emo je napolje
i zatvoriemo vrata za njom; videe ona.
INES (branei se): Estela! Estela! Preklinjem te, zadri me. Nemoj u hodnik, nemoj
me isterati u hodnik.
GARSEN: Pusti je.
ESTELA: Ti si lud, ona te mrzi.
GARSEN: Zbog nje sam ostao.Estela pusti Ines i preneraeno gleda Garsena.
INES: Zbog mene? (Kratko utanje) Da, pa dobro, zatvorite vrata. Deset puta je
toplije kad su otvorena. (Garsen prilazi vratima i zatvara ih.) Zbog mene? (Kratko
utanje) Zbog mene?
GARSEN: Da. Ti zna ta je to kukavica.
INES: Da, ja to znam.
GARSEN: Ti zna ta je to bol, ponienje, strah. Bilo je dana kada si sebi duu
sagledala i od toga bi ti se odsekle ruke i noge. Sutradan si znala samo da razmilja
i ne bi vie mogla da protumai otkria prethodnog dana. Da, ti si poznavala cenu
zla. I ako ti kae da sam kukavica, to je reeno sa potpunim poznavanjem stvari, a?
INES: Da.
GARSEN: Tebe moram ubediti; ti si od moga soja. Zar si uobraavala da u otii? Ne
bih mogao da te ostavim ovde da likuje, sa svim tim mislima u glavi; svim tim
mislima koje se mene tiu.
INES: Zaista eli da me ubedi?
GARSEN: Samo to i elim. Vie ih ne ujem, ti zna. Bez sumnje zato to su sa
mnom okonali.Okonali: sluaj je razvratan, nisam uopte vie na zemlji, ak nisam
ni kukavica. Ines, evo, sami smo: samo vas dve mislite na mene. Nju ne raunam. Ali
ti, ti to me mrzi, ako mi veruje, spasava me.
INES: To nee biti lako. Gledaj me: ja sam tvrdoglava.
GARSEN: Uzeu u obzir vreme koje je potrebno.
INES: Oh? Ti ima sve vreme. Sve vreme.
GARSEN (hvatajui je za ramena): Sluaj, svako ima svoj cilj, zar ne? J... mi se za
novac, za ljubav.eleo sam da budem ovek. Izdrljiv. Sve sam stavio na jednu
kartu. Da li je mogue da ovek bude kukavica i ako izabere najopasnije puteve?
INES: Zato da ne? Trideset godina si sanjao da si sran; oprostio si sebi hiljadu
sitnih slabosti, jer herojima je sve dozvoljeno. Kako je to bilo zgodno! A zatim u
trenutku opasnosti, doterali su te do duvara, a ti... bei za Meksiko.
GARSEN: Ja nisam sanjao o heroizmu. Ja sam ga izabrao. ovek je ono to eli da
je.INES: Dokai to. Dokai da to nije bio samo san. Samo dela dokazuju ta neko
eli.
GARSEN: Umro sam suvie rano. Nisu mi dali vremena da uinim svoja dela.
INES: Uvek se umire prerano ili prekasno. Meutim, ivot je zavren; crta je
povuena, treba sve sabrati. Ti nema nita osim svog ivota.
GARSEN: Zmijo! Za sve ima odgovor.
21

INES: Hajde! hajde! Ne gubi hrabrost. Moe me lako uveriti. Potrai dokaze,
napregni se. (Garsen slee ramenima.) Pa, pa? Rekla sam ti da si bio osetljiv. Ah!
Kako e sad ispatati. Ti si kukavica Garsene, kukavica zato to ja to hou. Ja
hou, uje, hou. A opet, pogledaj kako sam slaba, dah;samo sam pogled koji te
vidi, samo bezbojna misao o tebi. (On ide na nju otvorenih aka.) Ha!Otvaraju se te
velike muke ake. Ali emu li se nada? Misao se ne moe uhvatiti rukama.
Uostalom,ti nema ta da brine: treba da me ubedi. Drim te.
ESTELA: Garsene!
GARSEN: ta je?
ESTELA: Osveti se.
GARSEN: Kako?
ESTELA: Poljubi me, ue je kako zapeva.
GARSEN: Tano je, Ines, ipak. Ti me dri, ali drim i ja tebe.On se naginje ka
Esteli. Ines puta krik.
INES: Ha! Kukavice! Idi! Idi neka te ene tee.
ESTELA: Zapevaj, Ines, zapevaj!
INES: Lep par! Kad bi samo videla njegovu ogromnu apu rairenu po svojim leima
kako stiska meso i tkaninu. On ima vlane ruke; znoji se. Ostae ti plava mrlja
na haljini.
ESTELA: Zapevaj! Zapevaj! Stegni me vre uza se, Garsene; ona e pui zbog
toga.
INES: Pa da, stegni je jo vre, stegni je! Pomeajte svoj ar. Vredi ljubav, a
Garsene? Ona je mlaka i duboka kao san, ali ja u te spreiti da spava.Pokret
Garsena.
ESTELA: Ne sluaj je. Uzmi moje usne; ja sam potpuno tvoja.
INES: Pa ta eka? ini ono to ti se kae. Garsen kukavica grli Estelu edoubicu.
Svako se moe kladiti. Hoe li je poljubiti Garsen kukavica. Vidim vas, vidim vas;
ja jedina sam gomila sveta, gomila Garsene, gomila, uje li to? (Mrmljajui)
Kukavice! Kukavice! Kukavice! Kukavice! Uzalud mi bei, ja te neu pustiti. ta
trai na njenim usnama? Zaborav? Ali ja, ja te neu zaboraviti. Mene treba da
salomi. Mene. Doi, doi! Oekujem te. Vidi li, Estela, njegov stisak poputa, on je
posluan kao pas... Nee ga imati.
GARSEN: Dakle nikada nee biti no?
INES: Nikada.
GARSEN: Uvek e me videti?
INES: Uvek.Garsen puta Estelu i naini nekoliko koraka po sobi. Priblii se
bronzanoj figuri.
GARSEN: Bronzana figura. (Miluje je) Pa, eto trenutka! Bronza je tu, ja razmiljam i
razumem da sam u paklu. Kaem vam da je sve bilo predvieno. Predvideli su da u
stajati pred ovim kaminom pritiskujui rukom bronzu, sa svim tim pogledima na
sebi. Svim tim pogledima koji me prodiru.(Naglo se okree.) Ha! Samo ste vas dve.
Verovao sam da vas ima vie. (On se smeje.) Dakle, takav je pakao. Nikada ne
bih verovao. Seate se: sumpor, lomaa, rotilj... Ah! kakva ega! Nije potreban
rotilj, pakao su Drugi.
ESTELA: Ljubavi moja.
GARSEN (otiskujui je): Pusti me. Ne mogu da te volim dok me ona gleda.
ESTELA: Ha! Pa dobro, ona nas vie nee gledati.Ona uzima no za papir sa stola,
hita prema Ines i zadaje joj vie udaraca.
INES (branei se i smejui se): ta radi, ta radi, jesi li luda? Zna dobro da sam
mrtva.
22

ESTELA: Mrtva?Ona isputa no. Kratko utanje. Ines podie no i udara se

besno.
INES: Mrtva! Mrtva! Mrtva! Ni no, ni otrov, ni ue. To je ve uinjeno, razume li? I
mi smo zajedno zauvek.Smeje se.
ESTELA (prsnuvi u smeh): Zauvek, boe, kako je to smeno! Zauvek!
GARSEN (smeje se gledajui ih obe): Zauvek!Sedaju, svako na svoj divan. Dugo
utanje. Prestaju da se smeju i gledaju se.
GARSEN: Pa dobro, produimo.
(Zavesa)

23